PALUBA
May 26, 2019, 08:16:31 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on flushroyal75@gmail.com or miodrag.radojkovic@paluba.info
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Tvrđava Fetislam  (Read 7654 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 23 839



« on: September 28, 2009, 01:13:59 pm »

Tvrđava Fetislam nalazi se na Dunavu, zapadno od savremenog naselja u Kladovu. Naziv tvrđave Fetislam znači "Kapija mira” (Feht-ul-Islam). Turci su podigli mali grad početkom 16. veka, a u 18. i 19. veku gradili su veliki grad.

Podigli su je Turci posle osvajanja i ovih krajeva Srbije. Utvrđenje čine dve zasebne celine, Mali i Veliki grad, koje su ne samo izgrađene u razlicitim razdobljima već su se razlikovale po koncepciji gradnje i fortifikacionim odlikama.  


* total 1.jpg (172.81 KB. 799x574 - viewed 151 times.)


Malo utvrđenje

Malo utvrđenje (Mali grad) koje čine gornji i priobalni prostor, podignuto je 1524. kao polazište radi okupljanja vojske, za tursko osvajanje gradova Severina i Erdelja

Godina izgradnje Malog grada smatra se 1524. godina, s obzirom na to da se u ugarskim izvorima, bez navodjenja imena, govori o izgradnji utvrđenja preko puta Severina. Na osnovu očuvanih ostataka Malog grada, može se zaključiti da je on imao sve odlike artiljerijske baze. Bio je pravouganog oblika (90x30m), bio je zašticen zidinim bedemom sa kružnim kulama na uglovima i puškarnicama u zidu.

Gornji prostor je pravougaonog oblika, sa kružnim kulama na uglovima. Bedemi imaju trougaona i pravougaona ojačanja koja u nivou šetne staze, oivičene zupcima, formiraju platforme. Ispod bedema, osim sa dunavske strane, protezao se rov preko koga se na dva mesta pokretnim mostovima stupalo u tvrdjavu.


* 3. kapija.jpg (148.74 KB. 800x577 - viewed 124 times.)


U bedemu je postojala i treća kapija, koja se nalazila u blizini Dunava, a sluzila je da posada, u slučaju opasnosti skrivenim putem dođe do plovila i napusti tvrđavu. Skriveni put, širine 7–10 m, zatvoren je spoljnim odbrambenim zidom – eskarpom. U Malo utvrđenje se ulazilo na tri mesta preko rova širine oko 5,5 m. Rov ima kontraeskarpu od opeke.

Priobalni prostor, pravougaonog oblika sa trougaonim ojačanjima i dve četvorougaone kule sa dunavske strane nadovezuju se na gornji prostor i razvijaju u pravcu Dunava.


* detalj.jpg (150.25 KB. 795x573 - viewed 139 times.)


Veliko utvrđenje

Veliko utvrđenje (Veliki grad) podignuto između 1717. i 1739, imalo je šest kamenih bastiona i palisadne bedeme. Njegovoj izgradnji se pristupilo u periodu kada je Turska, iscrpljena dugotrajnim ratovima, bila primorana da posveti pažnju odbrani ranije osvojenih teritorija. Zamena palisada zidanim bedemima izvršena je tek 1818. Oko utvrđenja se pruža rov širine od 13 do 30 m koji se završava zidom-kontraeskarpom od lomljenog kamena. Glavna, Varoš-kapija u južnom bedemu, Orospi-kapija u jugozapadnom bedemu i Dunavska kapija na severoistočnoj strani i danas su dobro očuvane. Iznad kapija koje su vodile u utvrđenje bile su postavljene mermerne ploče s natpisima, koje su veličale sultana Mahmuda II.


* kapija,..jpg (152.86 KB. 796x572 - viewed 114 times.)


« Last Edit: September 28, 2009, 01:34:02 pm by dreadnought » Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 23 839



« Reply #1 on: September 28, 2009, 01:31:07 pm »

Istorija

Nastanak naselja vezuje se za rimski logor na limesu Zanes. Logor su razorili Sloveni koji na njegovim temeljima grade Novigrad. Izgradnjom turske tvrđave Fetislam 1524. godine Novigrad sve više gubi slovenski karakter, s obzirom da su Turci na toj lokaciji podigli civilno naselje.


* total.jpg (63.49 KB. 798x573 - viewed 103 times.)


Poznati Turski putopisac Evlija Čelebija, koji je obišao ovaj grad 1666. godine, je dao najstariji opis grada Fetislama i Kladova:

"Podigao ga je Gazi Bali – beg (poznati akindžijski komandant Bali – beg Malkočević), jedan od komandanata Mehmeta II Osvajača (1451 – 1481.). To je ugledan kadiluk sa rangom kadiluka od sto pedeset akči na teritoriji vidinskog sandžaka u budimskom ejaletu. U nahiji ovog kadiluka ima sto sedamdeset sela. Tu se nalazi predstavnik spahija Porte, serdar janičara, gradski dizdar sa tri stotine članova gradske posade, tržni nadzornik, baždar, poverenik za ribarstvo i poverenik za harač.

Tvrđava se nalazi na jednom uzvišenju na obali Dunava. Građena je u obliku četvorougaonika i snabdevena je sa dvanaest jakih i visokih kula, koje su građene od tvrdog materijala, a pokrivene su daskom. Tvrđava ima dvostruke zidove, opkop i jednu demir kapiju koja je okrenuta prema jugoistoku. U kuli, iznad kapije, nalazi se Sulejman – hanova džamija sa minaretom zidanim od cigle i kuća dizdara. Opseg tvrđave iznosi hiljadu i stotinu koraka. To je malena i jaka kamena tvrđava građena isto tako tvrdo kao da je gradio Šedad. U Dolma – palanci, koja se nalazi na Dunavu, kuće su trošne i u njima ne stanuje niko. Sa dunavske strane nalazi se trostruki gradski bedem. Tu stoje topovi kojima nema revnih. Municija i oružje su takođe savršeni. Pred gradskom kapijom nalazi se musala i mejtaš."



* Fetislam-tvrdjava.jpg (128.48 KB. 800x537 - viewed 97 times.)


Iako dobro utvrđen, Fetislam pada 1591. godine pod naletom 2.000 hajduka koje je na njega poslao vlaški vojvoda Mihajlo. Pošto je grad razoren i opljačkan, osvajači su se povukli, ali je i varoš opustela i ostala razorena, jer su se povukli i hrišćani stanovnici Fetislama, plašeći se turske najezde, do koje je i došlo. Međutim, vlaški vojvoda Mihajlo 1593. godine i po drugi put napada Fetislam. No, tvrđavu ne zauzma, jer su se Turci grčevito držali, ali zato je varoš do temelja razorena. Nova varoš koja će se zatim podići, neće više biti sa leve strane tvrđave, već sa desne strane.

Pod današnjim imenom Kladovo  prvi put se pominje 1596. godine u jednom austrijskom vojnom dokumentu, u kome je zabeležen napad hajduka na grad i tvrđavu.


* unutrašnjost.jpg (165.39 KB. 800x573 - viewed 91 times.)


Od tada pa do početka XIX veka tvrđava je pratila sudbinu gradi i celog kraja uopšte. Više puta je prelazila iz jedne u drugu vlast. Kada je srpski ustanak 1807. godine zahvatio Timočku krajinu i vojvoda Milenko Stojković iz Poreča zauzeo Ključ, Kladovo je još dugo ostalo u turskim rukama, jer direktan napad na Kladovo nije izvršen.

Godinu dana kasnije, sve do 1810. godine, bilo je nekoliko pokušaja zauzimanja Kladova, ali su se svi završili bez uspeha, pa i sa teškim gubicima ruske i srpske vojske. Tek 2.septembra 1810. godine, posle pada Negotina, a zatim i Brze Palanke, Kladovo Turci predaju ruskoj i srpskoj vojsci bez borbe. Tada je 500 Turaka položilo oružje i tako je grad sa 21 topom došao u srpske ruke. Petar Dobrnjac, komandant srpske vojske pri oslobođenju grada postaje prvi srpski komandant Kladova.


* Tvrdjava-Fetislam.jpg (125.47 KB. 800x507 - viewed 97 times.)


Fetislam je konačno predat Srbiji na upravu 1867 godine kada su sva utvrđenja u Srbiji predata u srpske ruke. Iz jednog opisa onog vremena, vidimo da kladovski grad zahvata površinu od pet hektara i ima poligonalni oblik. Oko njega se nalazi rov širok 20 – 30 metara. Na gradu su tri kapije. Kroz jednu se izlazi na Dunav, a dve se nalaze prema jugoistoku i zapadu. Na gradskim bedemima, prema Dunavu, nalaze se utvrđene topovske kule. U sredini Fetislama nalazi se manje utvrđenje Gradac i dobro očuvane zgrade bivših kasarni i konjušnica. Sačuvana je i barutana, kao i skladište municije i oružja. Tvrđava je detaljno istražena i konzervirana.


Izvor:
''Spomeničko nasleđe Srbije'' – Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, 1998.
http://www.kladovo.org.rs/istorija/istorija1.php.htm
http://solair.eunet.yu/~pecaj/fetislam.htm


Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 23 839



« Reply #2 on: February 05, 2010, 08:44:45 pm »


* fetislam.jpg (81.92 KB. 640x480 - viewed 120 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 23 839



« Reply #3 on: August 03, 2010, 04:39:30 pm »

Jedna lepa fotografija totala tvrđave Fetislam ...



* fetislam.jpg (168.31 KB. 1008x633 - viewed 128 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 23 839



« Reply #4 on: January 26, 2014, 02:12:53 pm »

Skica tvđave Fetislam  iz knjige "Put u Carigrad - Knez Mihajlo, predaja gradova i odlazak turaka iz Srbije" od Zorice Janković.



* Tvrđava Fetislam_Kladovo.jpg (87.94 KB, 831x601 - viewed 113 times.)
Logged
Solaris
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 911



« Reply #5 on: January 26, 2014, 03:20:48 pm »

I kako to danas izgleda iz zraka.


* fehtislam GE.JPG (228.35 KB. 1321x808 - viewed 115 times.)

poz.

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 23 839



« Reply #6 on: May 12, 2016, 11:40:13 am »

Malo utvrđenje tvrđave Fetislam, na fotografiji datiranoj 30.07.1937. godine.



* Fetislam_malo utvrđenje.jpg (278.52 KB. 2064x1328 - viewed 75 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 23 839



« Reply #7 on: February 06, 2018, 10:44:32 am »


"Grof" Đorđe Branković


U Kladovu se u septembru 1689. godine pojavljuje srbin iz Erdelja Đorđe Branković, koji se izdavao za potomka poslednjeg srpskog despota Đorđa Brankovića. On je već pre prelaska u Kladovo ponudio svoju uslugu Austrijancima, da digne Srbe iz Ugarske protiv Turaka, što su Austrijanci i prihvatili te su mu dali i grofovsku titulu, jer im je to išlo u račun. Austrijski car Leopold I priznao mu je grofovsku titulu i poreklo od stare dinastije, jer je poverovao da će Branković uspeti da digne narod u Srbiji protiv Turaka.


U isto vreme, u Timočkoj Krajini, odnosno iz Vidina, dejstvovao je poznati austrijski odmetnik Imre Tekeli, koji se spremao da zauzme Kladovo. To je pobudilo Brankovića da ga preduhitri i uputi Srbima nov proglas, obećavši vaskrs nove srpske države koja će se protezati preko celog Balkana, uključujući i delove koji su preko Save i Dunava, pod Austrijom. Kako je Tekelija krenuo iz Vidina i sve više se približavao Kladovu, to Branković, nemajući drugog izlaza, pobeže natrag u Vlašku, odnosno Oršavu, a u Kladovo stiže princ markgrof Ludvig Badenski, da bi odbranio Kladovo. Pošto je otklonio opasnost od Tekelije, glavnokomandujući austrijskom vojskom, princ Badenski, saznavši pravu istinu, koristi se lukavstvom i pozva k sebi u Kladovo lažnog Brankovića. Kada se ovaj pojavio pred njim, Badenski ga uhapsi, sasluša, a zatim pod straćom uputi u Hermanštat, a caru napisa (7.novembra 1689. godine) sledeće pismo:


"Đorđa Brankovića, jedva sam jednom k sebi domamio, i pošto sam našao da ne samo zloupotrebljava diplomu Vašega Veličanstva, nego se pomoću nje izdaje za apsolutnog despota Srbije, Ilirije, Mezije, Bosne, Srema i mnogih drugih provincija, i na tu celj, kao pravni naslednik, pretenduje bez ikakvog okolišenja restituciju ovih zemalja, i pošto je kako od grčkog patrijarha i sveštenika, koji imaju i suviše mnogo upliva u prosta sveta, tako i od nekoliko hiljada ljudi već priznat, i tako već ima veliku partiju uza se, što bi kad bi se dalje mirno ogledalo moglo imati velikih posledica, - to sam bio prinuđen uhvatiti ovog Brankovića i poslati ga odavde preko Oršave i dalje u Hermanštat u zatvor; diplomu pak koju je od V.V. dobio, zadržao sam u kancelariji na čuvanje."


Branković je posle suđenja, iz Hermanštata poslat u Heb u zatočenje, gde je posle 22 godine i umro, a Turci već 1690. godine postaju opet gospodari Kladova.


izvor


Gravira iz druge polovine 18 veka.



* Tvrdjava Kladovo, Srbija_ 18 vek.jpg (466.18 KB. 1340x1050 - viewed 28 times.)



Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 23 839



« Reply #8 on: February 06, 2018, 11:52:12 am »


Tvrđava na detalju mape (1741. godina):

[La Hongrie Et Le Danube : En XXXI. Cartes très fidelément gravées d'après les Desseins originaux & les Plans levez sur les lieux par l'Auteur même. Ouvrage où l'on voit la Hongrie, par rapport à ses Riviers, à ses Antiquez Romaines, & à ses Mines; & les Sources & le Cours du Danube, &c. Avec une Préface sur l'excellence & et l'usage de ces Cartes]. [Par Mr. Le Comte De Marsigli] Tab. 16, Sectio XIV Widdin - Stanna




* La Hongrie Et Le Danube _ En XXXI _kladovo.jpg (1415.68 KB. 3670x2160 - viewed 33 times.)



I malo šira situacija iste mape.



* La Hongrie Et Le Danube _ En XXXI _14.jpg (544.43 KB. 1600x944 - viewed 29 times.)


« Last Edit: February 06, 2018, 12:05:03 pm by Dreadnought » Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 23 839



« Reply #9 on: September 15, 2018, 03:32:33 pm »


* Mala_tvrđava_na_utvrđenju_Fetislam.JPG (1941.46 KB. 3648x2736 - viewed 15 times.)



Tvrđava Fetislam u Kladovu dobija vizitorski centar


Tvrđava Fetislam u Kladovu, građena u doba Sulejmana Veličanstvenog, u narednom periodu dobiće vizitorski centar.

Izgradnju tog objekta finansira Evropska unija, u okviru projekta prekogranične saradnje Rumunije i Srbije. Reč je o projektu Nasleđe na granici Dunava, za čiju realizaciju je izdvojeno 1,3 miliona eura iz IPA fondova.

Kako bi izgradnja objekta mogla da počne, Opština Kladovo, kao vodeći partner na projektu, raspisala je trnder za izbor izvođača radova.

Kako je navedeno u tenderskoj dokumentaciji, zainteresovani ponude mogu da dostave Opštini Kladovo do 23. februara 2018. godine do 11 časova.


izvor

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 23 839



« Reply #10 on: September 15, 2018, 03:34:30 pm »


Tvrđava čeka rekonstrukciju


Za pr­vih šest me­se­ci ove go­di­ne, Kla­do­vo je po­se­ti­li osam od­sto tu­ri­sta vi­še u od­no­su na pro­šlu go­di­nu. Ka­pa­ci­te­ti dva re­pre­zen­ta­tiv­na ho­te­la i u pri­vat­nom sme­šta­ju su po­pu­nje­ni ce­le go­di­ne. Naj­vi­še ima Ru­mu­na i Bu­ga­ra, ko­ji sva­ke ve­če­ri pu­ne grad­ske ka­fa­ne i tr­go­vi­ne. Pu­no je bi­ci­kli­sta iz ce­le Evro­pe, ko­ji na pu­tu ka Cr­nom mo­ru svra­ća­ju u Kla­do­vo. Na no­vo­i­zgra­đe­nom pri­sta­nu pri­sta­ju tu­ri­stič­ki bro­do­vi. Tu­ri­zam je u ovom gra­du po­stao naj­zna­čaj­ni­ja pri­vred­na de­lat­nost.

U oko­li­ni Kla­do­va su svet­ski po­zna­ta ar­he­o­lo­ška na­la­zi­šta: Tra­ja­nov most, Di­a­na, Tra­ja­no­va ta­bla. Ov­da­šnji mu­zej ima naj­bo­ga­ti­ju ar­he­o­lo­šku zbir­ku po­sle Na­rod­nog mu­ze­ja u Be­o­gra­du. U nje­mu su eks­po­na­ti sa še­zde­se­tak ar­he­o­lo­ških na­la­zi­šta sa pod­ruč­ja Đer­da­pa. U sa­mom gra­du je tvr­đa­va „Fe­ti­slam”, ko­ju su na osta­ci­ma rim­skog utvr­đe­nja iz­gra­di­li Tur­ci 1524. go­di­ne. U okvi­ru tvr­đa­ve je Ma­li grad, ko­ji je deo ar­ti­lje­rij­ske ba­ze, za­štit­ni be­dem sa kru­žnim ku­la­ma na uglo­vi­ma i pu­škar­ni­ca­ma. Tur­ci su ka­sni­je u okvi­ru tvr­đa­ve po­di­gli i Ve­li­ki grad. Iz­nad ula­za u „Fe­ti­slam” je nat­pis u čast sul­ta­na Meh­me­da dru­gog.

Ne­ka­da je „Fe­ti­slam” bio naj­u­re­đe­ni­ji isto­rij­ski obje­kat na oba­li Du­na­va. Na­ža­lost, tri­de­se­tak go­di­na ni­šta ni­je ra­đe­no na odr­ža­va­nju tvr­đa­ve, ta­ko da se nje­ni be­de­mi uru­ša­va­ju, a šet­ne sta­ze go­to­vo da ne po­sto­je. Sport­ski objek­ti pro­pa­da­ju, a „Fe­ti­slam” je za­ra­stao u tra­vu i ko­rov. Pri­la­zi tvr­đa­vi su ošte­će­ni, što ni­je ka­rak­te­ri­stič­no za ovaj grad, u ko­jem se trav­na­te po­vr­ši­ne so­lid­no odr­ža­va­ju. Tvr­đa­va se na­la­zi na po­vr­ši­ni od 18 hek­ta­ra, i pod za­šti­tom je Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

Op­šti­na Kla­do­vo je apli­ci­ra­la pre­ko IPA pro­gra­ma za re­vi­ta­li­za­ci­ju ovog kul­tur­no-isto­rij­skog objek­ta. Odo­bre­na su znat­na ma­te­ri­jal­na sred­stva i ura­đe­na pro­jekt­na do­ku­men­ta­ci­ja. Pred­vi­đe­no je da se ra­do­vi iz­vo­de u 12 fa­za, ali se sa po­čet­kom re­vi­ta­li­za­ci­je ka­sni, što do­vo­di do no­vih ošte­će­nja.

I dok se če­ka na po­če­tak ra­do­va, tre­ba­lo bi ba­rem ko­si­ti tra­vu u tvr­đa­vi, bri­nu­ti o mo­bi­li­ja­ru i re­dov­no sa­ku­plja­ti sme­će.

izvor

Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.019 seconds with 26 queries.