PALUBA
March 29, 2024, 04:03:20 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Марково Кале код Врања  (Read 2375 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« on: October 29, 2020, 09:43:09 am »

Марково Кале код Врања

Марково Кале налази се 3,5 км с/з од Врања. Има надморску висину 1083 метра, а мало ниже испод њега уписана је на мапи кота 674 метра. Узвишено је дакле над Врањем за неких 300-400 метара. Лежи на једном стеновитом гребену који окружују планине Крстиловица и Пљачкавица. Између њих и гребена, на коме лежи град, пробијају се Девотинска и Мала река, које се испод самог града уливају једна у другу. Са стране Крстиловице стена је тако стрма, да се граду никако не може прићи, а од стране Пљачкавице терен је блажег пада, али је исто тако каменит. Са те стране је и прилаз у град. Испод Пљачкавице и поред Мале Реке иде друм, који реку при последњем завијутку прелази, па се пробија између гребена брда, које је вештачки пресечено и иде поред Девотинске реке, са супротне стране планине Крстиловице.
Стена, на којој лежи град, на једном свом крају има природно проширење – плато, а на другом је засечена. На том природном платоу лежи главна тврђава. Од ње води један дуг зид, ивицом гребена, све до краја где се завршава једном кулом. Управо испод те куле пролази друм кроз вештачки просек. Дакле, град се састоји из једног дугачког зида, који иде ивицом гребена, а завршава се једном кулом на крају гребена, према друму, и остацима зидова и кула на платоу, на другом крају од друма, на крају окренутом ка Вароши. Кула на крају гребена и тврђава на платоу повезани су међу собом дугачким и широким зидом, који је са источне стране оивичен био зубцима, који су и данас где-где очувани.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* сл. 1.jpg (252.4 KB, 806x600 - viewed 36 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1 on: October 29, 2020, 09:46:24 am »

Марково Кале код Врања, основа и изглед данашњих остатака града (по И. Здравковићу).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* сл. 2.jpg (183.36 KB, 810x614 - viewed 33 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #2 on: October 30, 2020, 12:16:25 pm »

Felix Kanitz. Пут низ Девотинску реку, која тече са Гоча, поред села Девотина, кроз један теснац са стрмим странама, довела нас је до рушевина романтичног замка који се везује за име народног јунака Краљевића Марка; било је то утврђење које је с ове стране затварало прилаз Врању.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Овим путем од Лесковца до Врања прошао је пре 230 година (т. ј. 1669. г.- пр. Ј.) енглески лекар Едвард Браун, једини истраживач који је пре мене био у области горње Ветернице. Он је Ветерницу назвао мезијским Меандром, јер је 'за дванаест часова путовања морао девет пута (!) да прелази преко ове реке.' О јужној вододелници 'Clissura', коју сматра обронком Хема, он каже: 'Стење и камење ове планине личи на сребро и под зрацима Сунца и Месеца има пријатан и светлуцав изглед јер садржи московитско стакло (ћилибар); зато сам узео неки комад и понео кући. Ишли смо низбрдо, стрмим уским каменитим путем, поред утврђеног замка Коломбац или Голомбоц и стигли у Уранију, у подножју брда, које је, заправо, утврђени превој који контролише један замак'. У Брауновом приказу, карактеристичном за ондашњи начин научног посматрања, од посебног је значаја стари, сада заборављени назив замка, који потврђује још живим предањем да се оближња варош Врање некада, по свом оснивачу Голубу, звало 'Голубиње'. Међутим, мада у Даничићевом Рјечнику коришћени извори не познају никакво Голубиње или Голубац у области горње Мораве, по народном предању је опевани краљевић боравио у том замку и храбро га бранио од Турака, па је отуда и назван 'Марков град'. А кад је Марко пред турском премоћи морао да узмакне, он је својим Шарцем са стене, у којој је остао отисак његовог огромног копита, прескочио на источну Плачевицу, која је тако названа јер је Марко тамо заплакао, а од ње се пребацио на западну Крстиловицу, где се, код сада разрушене црквице Св. Тројице, прекрстио. У потоку који протиче дубоко доле види се удубљење где се купао, а на обали потока његова огромна 'фуруна' (пећ).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На скици коју сам цртао на лицу места приказана је северна страна рушевине с њеним подножјем око кога тече Девотинска река, а на ситуационом плану, којисам радо с инжењером Ринером, четири сегмента овог објекта, чији је северни део још и данас сачуван до висине од 11 м. Да његови зидови од гнајса и лискуновитог шкриљца потичу из средњег века, то је било извесно; мислим да је исто тако несумњиво да су његови темељи делимично положени на остатке неке античке грађевине. Римски кастел налазио се у јужном делу града (А). Тамо сам нашао античку испуну зидова и кровне плоче међу иначе ретким опекама бедема, који се повијају према западу. Осим добро очуваног и јако утврђеног јужног прилаза (В), занимљив је и врло јак кренелирани, 50 м дуг зид (С), који се са северним гребеном протеже до високе куле; она је штитила стари пут који је ишао на малој удаљености испод ње. Приликом недавне реконструкције у колски пут, његова стрма траса северно од града замењена је кривином с мањим падом, али зато знатно дужом, која води у долину Мале реке.


* сл. 3.jpg (146.48 KB, 800x600 - viewed 25 times.)

* сл. 4.jpg (137.14 KB, 800x600 - viewed 32 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #3 on: November 15, 2020, 09:53:45 am »



Kratak snimak sa lokacije ...



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #4 on: November 15, 2020, 09:55:51 am »



Dokumentarni prilog ...



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #5 on: November 15, 2020, 10:24:49 am »



Snimak sa lokacije ...


Quote
Markovo Kale i pogled na Vranje



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #6 on: November 15, 2020, 10:56:26 am »



O nemaru i nebrizi ...



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #7 on: November 15, 2020, 10:59:18 am »



Još jedan snimak sa lokacije ...



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #8 on: November 18, 2020, 12:13:38 pm »




Fotografija iz moje kolekcije, pozadi napisano:

"Ispod bedema Markovog grada, 13.IX 1936."



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Markov grad - 1936.jpg (1191.45 KB, 2682x1776 - viewed 42 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #9 on: November 18, 2020, 04:21:06 pm »




Još jedna snimljena istom prilikom kao i prethodna, potpisana:

"Markovi podrumi u ruševinama, 13. IX 1936."



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Markov grad - 1936..jpg (945.34 KB, 2618x1788 - viewed 36 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #10 on: December 12, 2020, 10:40:07 am »




Razglednica ...



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* markovo kale.jpg (107.72 KB, 600x945 - viewed 28 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #11 on: December 16, 2020, 07:10:07 pm »

В. Тителбах. Марково Кале код Врање, oкo 1880. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #12 on: January 06, 2021, 12:35:53 pm »



Quote
Маркова Тврђава (Марково Кале)


Маркова Тврђава (Марково Кале) је средњовековни историјски споменик, налази се 4,5 км северно од Врања, на старом путу Врање - Лесковац и садашњем путу Врање - Власе - Мијовце, у клисури Градске реке на надморској висини од око 760м.  Лежи на гребену између планина Крстиловица и Пљачкавица (Плачевица). Између њих и града протичу реке Девотинска и Мала које се уливају једна у другу испод саме тварђаве.

Према неким изворима, то је био град Краљевић Марко, а други тврде да се неко време град звао Голубиње. Накнадним испитивањима утврђено је да темељи утврђења датирају из периода цара Јустинијана (527-565 год.).

Легенда каже да је Краљевић Марко боравио у том замку и храбро га бранио од Турака. А када је Марко морао да се повуче пред турском доминацијом, скочио је својим Шарцем са стене у којој је остао отисак његовог огромног копита (Маркова ступаљка), до источне Плачевице (данашња Пљачковица) која је тако названа јер је Марко тамо плакао и преселио се из ње у западну Крстиловицу, где је разапет у близини сада порушене цркве Свете Тројице. У потоку који протиче дубоко доле можете видети место или удубљење где се купао, а на обали потока његову огромну пећ (фуруна).

Тачно време изградње врањске тврђаве није познато, али је сигурно да је постојала у 13. веку. У турском званичном попису становништва назива се Кале Ивранииа - тврђава Врање. Утврђење се налази на истуреном гребену између Пљачковице на западу и Крстиловице на истоку, одмах изнад ушћа Мале у Девотинску реку. На западу се налази стрма литица па на тој страни није била потребна заштита. Ово подручје је окружено јужним бедемом у којем је био главни улаз са приступном рампом. Од улазних врата сачуван је само довратник десно-источна врата. Просечна дебљина зидова одбрамбеног бедема је око 2 м. У оквиру тврђаве налази се и црква као и бунар за снабдевање утврде водом.

 Цело подручје испод  тврђаве некада се називало Манастириште и ту је постојао средњовековни манастир Свети Никола који је био метох Хиландарског манастира.

На овом локалитету била су спровођена истраживања у периоду од 10 година са прекидима (1983-1994 год)  иако је сакупљен приличан број археолошких налаза (керамика,оружје...) локалитет није довољно истражен, немаром што надлежних служби што несавесношћу локалног становништва притуп локалитету је претворен у дивљу депонију, баш као и реке које су вековима красиле ово утврђење, један део прилаза локалитету је очишћен, али баш као што треба наставити археолошка истраживања тако треба и повести рачуна о природном благу који га краси.







Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #13 on: January 30, 2022, 10:47:27 am »




Quote
Маркова тврђава (Марково кале) - Врање


Врањској тврђави или у народу познатијој као Марково кале тј. Маркова тврђава. Ово је средњовековни историјски споменик, а налази се 4,5 км северно од Врања, на старом путу Врање - Лесковац и садашњем путу Врање - Власе - Мијовце, у клисури Градске реке на надморској висини од око 760м.  Лежи на гребену између планина Крстиловица и Пљачкавица (Плачевица). Између њих и града протичу реке Девотинска и Мала које се уливају једна у другу испод саме тварђаве.

Према неким изворима, то је био град Краљевић Марко, а други тврде да се неко време град звао Голубиње. Данас нема сачуваних и поузданих историјских података о самом настанку Врања, оно што су сигурни подаци је да је ово подручје одувек било насељено, јер је реч о изузетно важном геостратешком подручју на коме су се од памтивека укрштавали каравански путеви. Самим тим је и тврђава имала битан стратешки положај у одбрани и надгледању караванског пута. У антици су ову територију насељавала Трачка племена, а најстарији сачувани писани траг о Врању оставила је Ана Комнина, ромејска принцеза принцеза, још у XI веку, пишући о владавини свога оца цара Алексија Комнина.

Она у књизи „Алексијада“ каже да је рашки жупан Вукан 1093. године у свом освајачком походу стигао до Врања и освојио га. Не задуго, он се пред моћнијим Ромејским царством морао повукао. У обзир треба узети да је овај запис оставила ромејска принцеза која засигурно не би свога оца представила као освајача и тиранина, па је ослободилачки поход Великог жупана Вукана представила као освајачки. Следећи сачувани податак је из 1193. године, у коме се наводи да је Врање  од Ромејског царства привремено ослободио велики рашки жупан Стефан Немања и припојио га средњовековној српској држави. а у састав српске државе Врање је дефинитивно ушло 1207. године када га је потпуно ослободио Стефан Првовенчани.

Ови подаци указују на битност Врања, а додала бих и чињеницу да су Срби одувек живели на овој територији. На то указују и истраживања урађена на тврђави према којима темељи утврђења датирају из 6. века.




Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.031 seconds with 24 queries.