U dubinama Gazivoda neprocenjiva riznica srpske kultureJezero Gazivode, osim što je od strateškog značaja za opstanak i razvoj Srba na Kosovu i Metohiji i jedna od ključnih tačaka u pregovorima Beograda i Prištine, predstavlja i neprocenjivu riznicu srpske kulturne i istorijske baštine.
Naime, ispod veštačkog jezera koje je nastalo u kotlini Ibarskog Kolašina početkom sedamdesetih godina kada je iseljeno i potopljeno 14 naselja, a sa njima i ostaci dvora čuvene srpske srednjovekovne kraljice Jelene Anžujske, kula zvonara iz 13. veka, dve srednjovekovne crkve, devet rimskih nekropola, kao i drugi spomenici koji svedoče o srednjovekovnoj, ali i mnogo daljoj istoriji tog tla.
Sve to je samo deo arheološkog nalazišta na dnu jezera Gazivode, koje sa timom domaćih i međunarodnih stručnjaka istražuje umetnik i reditelj Dušan Jovović, koji snima dokumentarno-igrani film Gazivode, putevima Jelene Anžujske.
Jovović kaže da je ovo prvo veliko arheološko istraživanje na Kosovu i Metohiji, nakon onog koje je još od 1927. godine sproveo Radoslav Grujić, kada su u ruševinama Manastira Svetih arhangela u Prizrenu pronađeni posmrtni ostaci cara Dušana Silnog i preneti u Crkvu Svetog Marka u Beogradu.
U zahtevnom naučnoistraživačkom poduhvatu u poslednje četiri godine učestvovali su i podvodni arheolozi Ruskog geografskog društva, koji su sa opremom vrednom tri miliona evra snimali dno jezera, dugačko 30 kilometara.
„Želeo sam da ukažem na to šta imamo na Kosovu i Metohiji s obzirom na to da naš narod vrlo malo zna o nasleđu koje imamo u pokrajini, dok drugi, čini mi se, to bolje znaju. Imao sam priliku da razgovaram sa jerusalimskim patrijarhom, koji mi je rekao: 'Srbi, Kosovo i Metohija nije vaše, ono vam je dato od Boga na čuvanje', i to najlepša rečenica koju sam čuo o ovom prostoru“, kaže Jovović.
Na više od 16 lokaliteta na dubini do čak 60 metara, ronioci arheolozi otkrili su ostatke četiri srednjovekovne crkve, kulu zvonara iz 12. veka, koja je visoka sedam metara, nekoliko rimskih nekropola...
„Pronašli smo i srpske kuće iz 19. veka koje su ostale netaknute. Neverovatno je kad uđete u kuće i vidite da je ostao sav nameštaj, čak i drvene kolevke, što govori kojom su brzinom napuštali svoje kuće bežeći od Turaka“, ispričao je Jovović za Tanjug.
U dubinama Gazivoda su i ostaci dvora kraljice Jelena Anžujske, žene kralja Uroša Prvog i majke kraljeva Dragutina i Milutina, na kojem je otvorila prvu „školu za dame“ u Srbiji.
Jovović podseća na značaj kraljice Jelene Anžujske, koja je prva imala tituli „silni“, a čija je zadužbina Manastir Gradac, kao i brojne katoličke i pravoslavne crkve i manastiri.
„Bila je vladarka koja je iznela kulturu sa dvora i u vreme kada je žena recimo bila moneta u Velikoj Britaniji, uradila je nešto neverovatno – otvorila je 'školu za dame'“, priča Jovović.
Ne spori današnji značaj jezera Gazivode za srpski narod na Kosovu i Metohiji, ali ukazuje na manjkavosti odluke da se potopi kotlina prepuna arheoloških nalazišta neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu, zbog izgradnje brane i akumulacionog jezera.
Tada je iz Ibarskog Kolašina iseljeno je više od hiljadu Srba, a mnoga sela, kuće i imanja ostali su pod vodom.
„To je urađeno namerno i organizovano u velikoj brzini, uz nepotpune dozvole Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Akciji su se tada priključili i Albanci, a bez ozbiljne pripreme terena urađena je dokumentacija da bi se taj prostor potopio. Tih 14 isključivo srpskih naselja su prinudno i velikom brzinom raseljena, ali ne u Prištinu ili Peć, već u Kraljevo, Kragujevac ili Smederevo“, napominje Jovović.
Izrazio je nadu da će film Gazivode, putevima Jelene Anžujske baciti novo svetlo na ovaj lokalitet, a na pitanje da li se mogu sačuvati pronađeni arheološki ostaci, Jovović kaže da postoje tehnike konzervacije, restauracije i izvlačenja iz tih nalazišta, ali da su zbog situacije na Kosovu i Metohiji potrebni veliki stručni timovi i ulaganja.
„Srbija, nažalost, ne raspolaže tehnikom niti ima iskustva u podvodnoj arheologiji, ali nadam se da je ovo početak njenog razvoja. Međutim, nije potrebno sve to ni izvlačiti, postoje širom sveta lokaliteti pod vodom koji su zaštićeni kao svetska kulturna baština“, objašnjava Jovović.
U Jovovićev projekat uključeni su Muzej Srpske pravoslavne crkve, Muzej Hercegovine u Trebinju, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Medicinski fakultet u Beogradu, kao i veliki broj istoričara, arheologa i profesora sa Filozofskog fakulteta.
Direktorka Doma kulture u Zubinom Potoku Andrijana Živanović podseća na predanje o tome da je kralj Uroš zbog Jelene Anžujske zasadio Dolinu jorgovana, od današnjeg Kraljeva do Brnjaka, kako bi na dostojanstven način dočekao svoju kraljicu.
„Upravo prostor na kojem se završava ta priča jeste Ibarski Kolašin, konkretno Brnjaci, mesto koje je Jelena Anžujska izabrala za odmor i molitveno tihovanje gde je na kraju umrla“, priča Živanović i dodaje da se poslednjih 20 godina održava i manifestacija „Dani jorgovana“.
Prema njenim rečima, Jelena Anžujska, koja je iz katoličanstva prešla u pravoslavlje, kao srpska kraljica učinila je mnogo za srpski narod, a posebno za Ibarski Kolašin, gde je otvorila prvu školu za žene na Balkanu.
„Ta škola je bila osnovana na dvoru koji je potopljen, a čiji se ostaci naziru kada se jezero povuče u velikoj meri. Taj lokalitet je ostao neistražen, a nadamo se da ćemo kroz film o Jeleni Anžujskoj saznati više o potopljenom kulturnom i istorijskom blagu“, kaže Živanović.
izvor
