Тројанов град

[JASON]

Тројанов град

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У непрегленој шуми планине Цер, на висини од 607 метара, уздижу се остаци куле у рушевинама, коју традиција овога краја приписује цару Тројану/Трајану. Тројан се, кажу, дању башкарио у свом двору, а кад падне ноћ он би изашао и редом обљубљивао девојке и жене из околних села. Лепотица је у то време, додуше,  било и у другим крајевима великог Тројановог царства, али тако добре нарави какве су биле Поцерке није се могло наћи нигде на другоме месту. Од свег тога цвећа најмириснији, али недостижни цветак беше лепа чобаница Јана што ситно шеће, а плећима креће, а кад прижеже сунце, тада запландује и Јана и овце. Непрестано се Тројан надао, да ће га једног дана Јана погледати, па макар од тог погледа, и  умро. И тако протекоше године чезнућа и наде а Тројан је по вас дан вол'о жудео и чек'о. 

Народ ко народ, међу тим, поче да испреда и препричава свакојаке необичне приче. Те како у цара Тројана козје уши, те ово те оно, најпосле устврдише да има крила и три главе и да није човек но змај. Неки ча-Никола, много стар човек, овако је причао: 'Пре много и много година овом земљом су владали Латини, и у то доба је горе у том граду живео њихов цар Трајан. Био је то моћан владар. На оној страни Саве, у Митровици имао је тада драгану којој је одлазио сваке ноћи. То је далеко, али за њега није било јер је имао крила. Али једнога дана његови непријатељи га затекоше код девојке, замандалише врата на њеној одаји и отворише их тек око подне. А то је за цара Тројана било зло. Кад је полетео да би се вратио у свој град, у јари подневног сунца истопише му се крила која су била од воска и тако он бедно заврши.'

[JASON]

Прича се и то, да је Тројан имао пет кћери – Косану, Ковиљку, Виду, Соку и Драгу и да је по својим  ћеркама наденуо имена градовима -  Соко граду, Ковиљачи, Видину и Косанин граду. Бежећи од жарког подневног сунца, које је за њега било погибељно, он је код данашњих Глушаца оглувео, код Табановића је изгубио табане, код Штитара је изгубио штит, код Слепчевића је ослепео, а смрт га је задесила у Десићу. (Ових пет места леже на кратким међусобним растојањима и у мало искривљеној линији од Митровице према Тројановграду.)

Занимљиво је, међутим, како је народ повезао легенду о Икару са главним градом римске провинције Доње Паноније, Сирмијумом, и са царем Трајаном, који је тај град ваистину посетио за време свог првог похода против Дачана у марту 101. године. Тамо се упознао с извршеним ратним припремама и вероватно се пењао на каструм под 70 м високим гранитним врхом Цера, да би оданде осмотрио терен, који се, надалеко, на све стране отварао голом људском оку.
Али, још је занимљивије (и нејасно) како је тим простим људима, чија традиција не зна за земљу Бојку, одакле су се наводно њихови преци доселили током 7. века, остао у живом сећању војник-цар Марко Улпије Нерва Трајан, који је ове крајеве походио на самом почетку 2. века. Ти људи нису знали даље од свога села, од живота у њему и од својих свакидашњих дужности, које се нису много разликовале од дужности њихових далеких предака. 'Био једном један цар' – тако су почињале њихове приповетке, које су у вече, младима, окупљеним око кућног огњишта, поред ватре, најстарији чланови породице приповедали. А кад је то што прича каже било – а било је – не могу се поуздано утврдити године, али се зна да је то било у време док се народ, да би својој души мало одлахнуо, не пред Богом, већ три пута земљи, исповедао... и сведочио:
- У цара Тројана козје уши.

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Legenda o caru Trojanu: U Štitaru izgubio štit, u Tabanoviću tabane

  

Priče o najozloglašenijm demonu u staroslovenskoj mitologij koji je živeo na planini Cer, i danas se prepričavaju sa obe strane Save. Sveti Dimitrije pomogao meštanima sela Širina da ga se reše, jer im je, kako kažu, spopadao devojke svake noći.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Car Trojan je svake noći, iz svoje tvrđave, čije se razvaline i danas mogu videti na planini Cer kod Šapca, prelazio reku Savu i u Sremu otimao devojke. Jedna od poznatih legendi šabačkog kraja kaže da mu je omiljeno svratište bilo jedno selo kod obližnje bare Zasavice, a pobeđen je zahvljajući dovitljivosti, osobini koja je na ceni kako u Mačvi, tako i u Sremu.

Cer je mnogo više od rezervata prirode, uverava nas Ana Pavlović, turistički vodič specijalizovan za ovu planinu. Tu se ukrštaju istorija, mitovi i legende, a među njima najveću jezu budi Trojanov grad - dom najozloglašenijeg demona u staroslovenskoj mitologiji. Prema predanju, imao je tri glave: jednom je jeo ljude, drugom ribe, a trećom životinje. Ipak, najveća poslastica bile su mu - mlade devojke.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Vuk Karadžić piše da je Trojan od meštana Širina kod Zasavice zahtevao da mu svake noći obezbede devojku, koju će da obljubi. U suprotnom, stajala je pretnja da se na selo sruši sav njegov gnev. U početku ljudi su strahovali, i bez pogovora izvršavali naredbe. Kada im je najzad dodijalo, meštani su otišli po savet kod svetog Dimitrija koji je, navodno, služio kod cara Trojana - prepričava ovu legendu Ana Pavlović.

Sveti Dimitrije je, kako predanje dalje kaže, od Trojana saznao za njegov najveći strah - od Sunca i svitanja. Odmah je otrčao do očajnih Sremaca i rekao im da poseku jezike svim petlovima, kako ne bi upozorili na dolazak zore. Posavetovao ih je i da, dok car bude zanet novom devojkom, napune konjima zobnice peskom.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Kada je Trojan shvatio da su petlovi nemi, bilo je prekasno. Ni konji nisu hteli da se pomaknu, jer su im zobnice bile preteške. Uspaničen, krenuo je ka svom gradu, međutim Sunce je bilo nemilosrdno. Tako je Trojan u selu Štitar izgubio štit, u Tabanoviću je izgubio tabane, u Slepčeviću je oslepeo, u Glušcima ogluveo, a u selu Desić je nestao - priča Ana Pavlović.


Osmatračnice za napad

Trojanov grad je rimsko utvrđenje iz 3. veka pre nove ere. Od ogromnog kompleksa u kojem su boravili rimski vojnici, danas je ostala samo kula osmatračnica i deo odbrambenog zida. Kosanin grad je takođe rimsko utvrđenje, a nastalo je vek kasnije. Sa lokacije Kosaninog grada Rimljani su osmatrali granicu istočnog i zapadnog carstva koja je često bila napadana od strane raznih plemena.
Postoji još jedna legenda o ovom staroslovenskom demonu, koja je u potpunosti vezana za planinu Cer. Svako mitsko biće u staroslovenskoj mitologiji imalo je mračnu i svetlu stranu. U drugoj varijanti, car Trojan je bio i dobar i loš. Naime, ovaj demon bio je sposoban da voli, ali njegov način da pridobije nečiju ljubav - bio je pogrešan.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prema tom predanju, car Trojan se zaljubio u cersku vilu, kojoj je sva moć bila sadržana u kosi i u plaštu. Pošto ga vila nije želela, na prevaru joj je uzeo plašt, i primorao je da ostane pored njega. Ona mu je rodila pet kćeri: Soku, Kosanu, Vidu, Koviljku. Ipak, osvetila mu se i zbog ukradenog plašta i proklela ga da petu kćer nikada ne pronađe niti joj sazna ime.


Zapuštena lepota

Uprkos značajnoj istoriji i prirodnim lepotama, planina Cer je zapostavljena. Tek je pre dve godine, po dobijanju licence, Ana Pavlović samoinicijativno pokrenula turističke ture na ovu planinu. Kako je rodom iz Tekeriša, čitav život je vezana za Cer.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Oduvek mi je želja bila da svoju ljubav prema ovoj planini prenesem što većem broju ljudi. Nažalost, Cer je veoma zapušten, a od 15. juna počinje nova turistička sezona - žali se Ana.

A. Delić
izvor
izvor

[kumbor]

Што се тиче демона који је спопадао младе девојке, те да је то било велико зло, зар то није парадокс? Младе девојке, увек и свуда, воле да их спопадају! Неке јавно то признају, а огромна већина се са тиме у тајности слаже!

[Dreadnought]

Prilog B-92 od pre par godina, reportaža o prvim arheološkim istraživanjima lokaliteta.

[Dreadnought]

Ostaci zidina i okolina lokaliteta.

[Dreadnought]

Trojan, detalji mape Theatre de la Guerre dans le Royaume de Servie en Originale.

Theatre de la Guerre dans le Royaume de Servie en Originale
Autor: Weingartner, Johann   

Theatre de la Guerre dans le Royaume de Servie en Originale divisés dans tous ses district et mesure apres la Battaille de Belgrade et la Paix de Passarowitz et sur differents memoires nouveaux de 1736 et 1737 qui n'ont pas encore parte jusqu'a ce jour, de même que la Vallachie dans son entiez, Bulgarie, et partie du Bannat, de L'esclavonie, Bosnie, Albanie, Macedonie, et Romanie, avec les veritables Frontieres zegleés entre S.M.I. et Cathol. et la porte Ottomane, et le veritable Journal de la Campagne de 1737 les fleuves qui sont navignabl sont marqué double de même que les chemins qui sont procticable pour les chariots, comme aussi toutes les grandes montagnes et forest, excepté auprès des Villages ou se trouvent quelques Campagnes, et aupres de plusiers des Vignes. Cette Carte manuscritte est l'unique jusqu'a ce jour / Briffaut Libraire à Vienne 1738 ; Johannes Weingartner Ingen: et Geograph. fecit Anno 1738 et Copié por Aug: Ferd: Heckenauer. Anno 1750

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

* * *

Planina Cer se odlikuje najvećom koncentarcijom srednjevekovnih gradova, među planinama u Srbiji. Tu su Trojanov grad, Konjuša, Kosanin grad, Vidin grad (Arheološki spomenici ..., 1953). Gradovi na Ceru, podignuti na platoima cerskih vrhova, čiji se ostaci i danas jasno uočavaju, nisu iskopavani, niti su detaljnije arheološki istraživani. Neki od njih su veoma stari i sigurno sežu u daleka stoleća ranog srednjeg veka (M. Spremić, 1981). Grad Konjuša nalazio se na istoimenom cerskom visu (kota 433), oko 1 km dalje od Trojanovog grada, iznad sela Miloševca i Dvorišta. Legenda ovaj grad povezuje s "Konjušnicom Miloša Obilića". Kosanin Grad, nazvan tako u narodu, nalazio se ispod najvišeg cerskog vrha, iznad sela Miline. Interesantno je da se predeo ispod grada naziva Kostol, od latinske reči castel – kastrum, odnosno utvrđenje. Narodno predanje vezuje postanak grada za Kosanu, sestru Miloša Obilića. Vidin Grad, nalazio se zapadnije od Kosaninog grada, na Vidojevici, na samom završetku Cera. Zauzima dominantu Vidojevice (kota 378 m). Utvrđenje Kulina nalazi se na manjem visu iznad manastira Radovašnice.

Na vrhu Cera nalaze se razvaline koje narod naziva "Trojanov grad". M. Đ. Milićević kaže: „Na najvišem mestu Cera, baš nekako na sredini njegove kose, stoji taj grad uspravno i danas. Nije ništa osobito po zidanju, ali je s njega divotan pogled: na severoistok – na svu Mačvu, Srem i Posavinu, i na jugozapad: na svu Šumadiju i Jadar. Ko je u njemu sedeo, nije ostao željan lepih predela, ako mu je samo bilo do toga“ (MilićevićĐ. M., 1876). Kanic smatra da je "Gornji deo Trojanovog grada na Ceru verovatno pripadao onom ''Destinikonu'' (Desnici), koji je već Konstantin Porfirogenit, kao i neki noviji istoričari, tražio kod Desića, mada mu je obližnji utvrđeni Trojanov grad svakako bio nepoznat, jer bi ga inače poistovetio sa njim" (Kanic F., 1904).

Ostaci tzv. Trojanovog grada, na koti 605, spadaju u najbolje očuvanu tvrđavu na Ceru, koja je u svojoj istoriji verovatno promenila dosta gospodara. Zbog toga ima ostataka zidova od kamena, opeke i sige. Na opekama nema natpisa, no išarane su na njima: noge-šape od mačke, pseta i kokoši. Opeke su četvrtaste i tanke oko 7 cm (Stojančević-Nikolić V., 1975.). Zidovi širine oko 1,5 m su od kamena, vezanog krečnim malterom. Izdužen je u pravcu pružanja kose, 150 m dužine i oko 50 m širine. Na severozapadnom delu postojala je osmougaona kula, čiji se ostaci vide iznad zemlje, kao i ponegde delovi od ostalih zidova. Kula je branila najlakši prilaz, a ispod nje sačuvali su se tragovi veštačkog rova (Spremić M., 1981.). U jugoistočnom delu tvrđave bila je gradska kapija sa dve kule. F. Kanic, piše da je Trojanov grad ''tokom vremena bio više puta rušen, pregrađivan i dograđivan, i da njegovi antički temelji možda leže ispod cele te mase" (Kanic F., 1904).

Hilferding primećuje da je posle smrti Časlavljeve, "u X veku sav istorijski život srpskog naroda prešao iz severnog i istočnog kraja, iz prave Srbije, na jugozapad, da se on koncentriše sve više i više u planinskom zaleđu Jadrana" (Gilьferding F. A. 1868; Drinov M., 1971). Prema tome, ako se težište Časlavljeve države nalazilo u severnom delu Srbije, nije teško pretpostaviti da je i njen glavni grad bio u tom delu zemlje. Uzvišenja na Ceru, imala su važan strategijsko-topografski položaj, odakle su se mogle kontrolisati doline Save i Drine. Utvrđenja su osiguravala put koji je vodio grebenom Cera i imala su punu kontrolu u sprečavanju ugarskih prodora na jug u unutrašnjost Srbije.


Lit: PRVI NASELJENI GRADOVI POKRŠTENE SRBIJE H VEKA PREMA K. PORFIROGENITU, NA KARTI GIJOM DELILA - Mirko Grčić, Ljiljana GrčićMIRKO GRČIĆ1, LJILJANA GRČIĆ, Univerzitet u Beogradu, 2012.

* * *

[Dreadnought]

Stariji prilog ...

Rimski grad na Ceru

Područje planine Cer jedno je od najbogatijih nalazišta kalaja u ovom delu Evrope - potvrdili su profesori sa koledža Bruklin. Njihovi stručnjaci, zajedno sa Beogradskim arheološkim institutom i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture, sprovode istraživanje kulturno-istorijskog nasleđa i korišćenja rudnog bogatstva na ovoj planini u praistoriji. Planirano je da Trojanov grad, koji predstavlja jedno od najvećih rimskih utvrđenja na ovim prostorima, bude proglašen za kulturno dobro.