ODKB novosti

[Milan (longtrip)]

Iako se ODKB na Zapadu definiše pre svega kao vojni savez, njegova uloga i aktivnosti mnogo su više od toga. ODKB je pre svega regionalna organizacija bezbednosti koja je spremna da svoje vojne snage stavi na raspolaganje celom svetu u borbi protiv terorizma i ništa manje opasne trgovine narkoticima.

Osnivanje

Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti je osnovana 2002. godine, a posle nepune dve godine dobila je status posmatrača u organizaciji Ujedinjenih nacija, kao međunarodna regionalna organizacija bezbednosti.

Cilj udruživanja

Raspadom SSSR-a nestao je jedinstveni vojno-industrijski kompleks, sistem protivvazdušne i raketne odbrane, radarski sistem, sistemi veza i skladišta municije. ODKB je osnovan kako bi očuvao bezbednost zemalja, nekadašnjih članica Sovjetskog Saveza. Države koje su tada nastale na postsovjetskom prostoru su se dogovarale oko pitanja u vezi sa funkcionisanjem ministarstava odbrane i nisu definisale geopolitičke zadatke. Ali ’90-ih ODKB se suočila sa novim izazovima, borbom protiv terorizma i prometom droge.


Zemlje-članice

U savezu, pored Rusije, danas su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

Zemlje-posmatrači

Od 2013. godine zemlje-posmatrači Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti su Avganistan i Srbija. Osetljivost geopolitičke pozicije Srbije naišla je na puno razumevanje Ruske Federacije, ali i same organizacije, kojoj je jasno da je saradnja Srbije sa NATO-om geopolitička činjenica. Šef skupštinske delegacije naše zemlje u Parlamentarnoj skupštini ODKB-a je Milovan Drecun.

Snage na terenu

Zbog prelivanja krize iz Avganistana, straha od terorizma, ali i trgovine narkoticima, ODKB je 2001. godine, pre SAD, osnovala Kolektivne snage brzog reagovanja za Centralnoazijski region. Reč je o deset bataljona specijalnih visokomobilnih padobranskih jedinica. Tu su i kolektivne snage operativnog reagovanja koje mogu da dejstvuju isključivo na teritoriji ODKB-a. To su snage respektabilnog sastava sa 20 hiljada vojnika.

Samo je Rusija za te snage izdvojila vazdušno-desantnu diviziju i jurišnu brigadu. Reč je o padobrancima koji su uvek u stanju povećane borbene gotovosti.

Članice ODKB-a u svakom trenutku razmenjuju obaveštajne informacija koje tretiraju moguće terorističke pretnje. Ako ukazuju na moguća dejstva u nekoj od članica, Združeni štab ODKB odmah angažuje uvek spremne snage koje su isključivo namenjene borbi protiv terorizma. To su vojnici KSBR — Kolektivnih snaga brzog razvijanja u Centralnoj Aziji i KSOR — Kolektivne snage operativnog reagovanja na celoj teritoriji ODKB-a, specijalci koji u kratkom vremenu mogu da budu prebačeni na veliku udaljenost, za svega nekoliko časova.


ODKB raspolaže i mirovnim snagama koje mogu da reaguju van teritorije zemalja-članica, trenutno u svom sastavu imaju 3.600 vojnika, koji nikada nisu angažovani. Postoji mogućnost angažmana posle smirivanja situacije u Siriji, ali to je još neizvesno i zavisiće od odluke Saveta bezbednosti UN.

Borba protiv trgovine drogom

Kao ništa manju opasnost od terorizma, ODKB vidi trgovinu narkoticima. Približno 25, a prema nekim izvorima i 50 odsto avganistanske proizvodnje narkotika transportuje se po „Severnom putu“, preko zemalja Centralne Azije u Rusiju i dalje u Zapadnu Evropu. Procenjuje se da su od 2003. do 2015. snage ODKB zaplenile više od 300 tona narkotika, ali i 11 hiljada komada oružja.

ODKB i NATO

Noseći deo dogovora saveza je član koji je gotovo identičan članu Severnoatlantskog ugovora koji kaže da se agresija protiv jedne države smatra napadom na sve članice organizacije koje joj pružaju vojnu pomoć. Međutim, ODKB se ne može porediti sa tim savezom, prvo zbog broja članica, ali i po vojnom budžetu koji je trenutno nešto veći od tri miliona dolara, dok NATO raspolaže sa 2,5 milijarde. Reč je o novcu za administriranje, dok vojne snage na svojoj teritoriji pojedinačno finansiraju članice.

ODKB-u nije cilj da bude konkurent NATO-u. Od 2004. godine neprekidno pokušava da uspostavi saradnju s tim savezom. Međutim, NATO ne želi da ODKB prizna kao sebi ravnu regionalnu organizaciju. Preferiraju da održavaju kontakte sa članicama na bilateralnoj osnovi, s obzirom na to da su u programu Partnerstvo za mir.

Bez obzira na zajedničku pretnju, terorizam, NATO ne želi da sarađuje, pa je jasno da ODKB i NATO ne dele iste vrednosti. Iako u zemljama EU još uvek ne postoji svest o onome o čemu Rusija neprekidno govori, da je bezbednost nedeljiva, Rusija i druge zemlje ODKB-a i dalje insistiraju na saradnji sa Alijansom radi uništenja zla koje ne razlikuje politike i nacije.

Važno je napomenuti da NATO nema snage koje mogu da se porede sa antiterorističkim formacijama ODKB-a, bar ne pod direktnom komandom. Ove snage svake godine vrše redovne, ali i vanredne protivterorističke vežbe na celoj teritoriji Organizacije. Tema je ista, borba protiv ubačenih terorističkih grupa i nelegalna trgovina narkoticima.

Perspektive

Kada su se u pojedinim zemljama članicama ZND dogodile obojene revolucije, članice ODKB-a su počele da razmišljaju o reformisanju organizacije. Formiran je savez koji štiti legitimne vlasti od pretnje spolja, iako ovim povodom zemlje nisu potpisale zvaničan dokument.

Posle pogoršavanja odnosa sa NATO-om, pre svega zbog širenja Alijanse, ali i zbog situacije u Ukrajini, ODKB se nalazi na raskrsnici i traži odgovor na pitanje šta bi trebalo da bude strategija organizacije.

Zbog svakodnevnih novih izazova i rizika bezbednosti strategija doneta 1995. godine menja se u hodu. ODKB insistira na komunikaciji sa ostalim savezima u borbi protiv zajedničkog neprijatelja sveta, terorista. Osnovni pravac delovanja ostaje rešavanje zadataka globalnog karaktera, ali pre svega stabilizacija zone interesa Rusije i zemalja-članica organizacije.



Vojni potencijal ODKB


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Milan (longtrip)]

Jurij Hačaturov — novi generalni sekretar ODKB


Generalni sekretar ODKB-a od 2. maja 2017. godine biće Jurij Hačaturov, saopštio je vršilac dužnosti generalnog sekretara te organizacije Valerij Semerikov.


„Prilikom razmatranja pitanja o imenovanju generalnog sekretara Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti jednoglasno je doneta odluka da se imenuje Jurij Hačaturov, koji će na tu dužnost stupiti 2. maja“, izjavio je Semerikov novinarima na kraju neformalnog samita ODKB-a.

On je saopštio da su šefovi država doneli odluku da se nagradi bivši sekretar ODKB-a Nikolaj Bordjudža ordenom Prvog stepena Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB-a.

Takođe, prema njegovim rečima, tokom neformalnog samita predsednici država ODKB-a su razmotrili „pitanja vojno-političke i vojno-strateške situacije u zoni odgovornosti ODKB-a i doneli niz dodatnih ukaza za borbu protiv bezbednosnih pretnji“.

sputnik

[Dreadnought]

Putin parlamentu ODKB: Važno je uskladiti zakone u borbi protiv terorizma


Predsednik Rusije Vladimir Putin smatra da je važno uskladiti zakonodavstvo zemalja Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) za borbu protiv trgovine drogom, kao i međunarodnog terorizma i ekstremizma.

„U kontekstu rasta zajedničkih izazova kao što su međunarodni terorizam i ekstremizam, trgovina drogom i ilegalna migracija, pridajemo veliku važnost aktivnostima Parlamentarne skupštine kako bismo osigurali blagovremenu ratifikaciju dokumenata usvojenih u okviru ODKB-a, radi usklađivanja zakonodavstva o nacionalnoj bezbednosti“, navodi se u obraćanju predsednika Rusije učesnicima sastanka Parlamentarne skupštine ODKB.

Putin je rekao da je važno područje međuparlamentarne saradnje i razvoj zajedničkih pristupa u suzbijanju pretnji povezanih sa mešanjem u unutrašnje stvari suverenih država. Kao i da je od posebnog značaja koordinacija napora usmerenih na borbu protiv pandemije virusa korona.

Ključne prioritete ruskog predsedavanja ODKB ove godine nazvao je jačanje bezbednosti u prostoru zemalja ODKB i razvoj potencijala kolektivne odbrane u bliskoj koordinaciji sa partnerima.


izvor

[Dreadnought]

Šojgu: Plan razmeštanja snaga ODKB biće modernizovan, prema situaciji i izazovima


Organizacija Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti će modernizovati plan operativnog razmeštanja svojih snaga uzimajući u obzir aktuelnu vojno-političku situaciju, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

„Detaljno smo razmotrili vojno-političku situaciju na granicama naše organizacije, kao i predloge za zajednički odgovor na izazove i pretnje kolektivnoj bezbednosti vojnog karaktera. Doneli smo odluku da preradimo dokumenta plana operativnog razmeštanja kolektivnih snaga za operativno reagovanje uzimajući u obzir savremenu realnost“, rekao je Šojgu po završetku sastanka Saveta ministara odbrane ODKB.

Šojgu je precizirao da su na sastanku definisani pravci razvoja na vojnom planu u narednom periodu kada je predsedavajući organizacije Tadžikistan, a napravljen je i plan vojne saradnje u narednih pet godina.

Kako je ocenio, kolektivne snage ODKB su ove godine ispunile praktično sve što je bilo planirano kada je reč o operativnoj i borbenoj pripremi i pokazale su spremnost za rešavanje antikriznih zadataka, uključujući pandemiju virusa korona.

Podsetio je da su na teritoriji Rusije održane zajedničke vežbe „Ešelon“, kao i komandno-štabna obuka, dok je u Belorusiji održana vežba „Neuništivo bratstvo“, a predstavnici Jermenije, Belorusije i Kazahstana su aktivno učestvovali u vežbi „Kavkaz 2020“.

Sve ove vežbe i manifestacije koje su realizovale članice ODKB samo su ojačale međusobnu saradnju, zaključio je on.

izvor

[Dreadnought]

Zemlje ODKB: „Rat“ sa spomenicima ─ neprihvatljiv


Zemlje-članice Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) osudile su napore nekih političkih snaga da iskrive ishode Drugog svetskog rata i nazvale neprihvatljivim „rat“ sa spomenicima i memorijalima na bratskim grobovima vojnika-oslobodilaca, navedeno je u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije.

„Sa žaljenjem primećujemo da su poslednjih godina učestaliji pokušaji iskrivljavanja istorije i predavanja zaboravu lekcija tog rata. Smatramo da bi svetska zajednica trebalo da na svaki način spreči svaku manifestaciju neofašizma, šovinizma, svih oblika ksenofobije, mržnje, rasne i nacionalne nadmoći, kao i radikalnog nacionalizma. Oštro osuđujemo sve pokušaje pojedinih političkih snaga da revidiraju istoriju i iskrive rezultate Drugog svetskog rata“, navedeno je u zajedničkoj izjavi ministara inostranih poslova zemalja ODKB povodom 75. godišnjice završetka Drugog svetskog rata.

Prema toj izjavi, zemlje su izrazile duboku zabrinutost povodom veličanja u bilo kom obliku nacističkog pokreta, neonacizma i bivših članova organizacije „Vafen-SS“, uključujući u obliku podizanja spomenika i memorijala, kao i održavanja javnih demonstracija u cilju slavljenja nacističke prošlosti.

„Smatramo da je neprihvatljiv ciljani 'rat' sa spomenicima i memorijalima na bratskim grobnicama vojnika-oslobodilaca. Pokušaji prekrajanja istorije preplavljeni su ponavljanjem tragičnih grešaka iz prošlosti“, navedeno je u saopštenju.

Ranije je direktor Spoljnoobaveštajne slube Rusije Sergej Nariškin svetska zajednica treba da pamti lekcije Nirnberškog procesa i spreči pokušaje veličanja nacizma, kao i nastanka njegovih novih oblika.

Rusija je više puta osudila napore određenih političkih snaga da iskrive ishode Drugog svetskog rata.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Podsetimo, jedan od incidenata sa spomenicima dogodio se sa Češkom. Odnosi Rusije sa Češkom su se pogoršali zbog skandala u vezi spomenika sovjetskom maršalu Ivanu Konjevu u Pragu. U aprilu je spomenik demontiran. Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivični postupak zbog javnog skrnavljenja simbola vojne slave Rusije.

izvor

[Dreadnought]

Putin: Situacija na prostoru država ODKB je bila burna


Događaji u Belorusiji, Nagorno-Karabahu i Kirgistanu su zakomplikovali situaciju na prostoru Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na zasedanju Saveta kolektivne bezbednosti ODKB.

„Situacija na prostoru, koji ulazi u sferu odgovornosti ODKB, razvijala se problematično i u celini je bila burna. Imam u vidu oružani sukob koji je izbio u septembru u regionu Nagorno-Karabaha uz učešće države-članice ODKB, kao i događaje nakon izbora u Belorusiji, koja se suočila sa neviđenim pritiskom spolja, a mislim i na unutrašnju političku situaciju u Kirgiziji“, rekao je Putin.

Putin je podsetio da su bili neophodni aktivni posrednički napori Rusije kako bi se zaustavilo krvoproliće u Karabahu, postigao potpuni prekid vatre i započeo proces stabilizacije.

„Pritom smo sledili ključne sporazume koje je postigla Minska grupa OEBS-a, konkretno njeni kopredsedavajući – Rusija, Francuska i SAD. Trilateralna izjava Rusije, Jermenije i Azerbejdžana se trenutno dosledno sprovodi. Na kontakt-liniji u duž Lačinskog koridora raspoređeni su ruski mirovnjaci“, rekao je ruski lider.

On je dodao da su Jermenija i njen narod sada preživeli težak period u svojoj istoriji, ali su u vezi Nagorno-Karabahom donete neophodne odluke.

„Rukovodstvo Jermenije, predsednik vlade Jermenije, premijer bio je prinuđen da donese veoma teške odluke, ali neophodne za narod Jermenije“, rekao je Putin.

On je dodao da su te odluke „bolne, ali neophodne“, istakavši da je premijeru Jermenije Nikolu Pašinjanu bila potrebna velika lična hrabrost za njihovo usvajanje.

Putin je istakao da je zadatak kolega iz ODKB da podrže premijera Jermenije i njegov tim kako bi se uspostavio miran život, postigli sprovođenje svih donetih odluka i pomoglo ljudima koji su se našli u teškoj situaciji.

On je dodao da je Rusija zainteresovana za uključivanje zemalja-članica ODKB i Zajednice nezavisnih država u rešavanje humanitarnih problema u Karabahu.

Putin je istakao da treba zajedno pružiti pomoć ljudima koji su se našli u zoni sukoba u Nagorno-Karabahu, „pomoć u rešavanju humanitarnih problema, vezanih za povratak izbeglica, u obnavljanju infrastrukture, u zaštiti istorijskih, verskih i kulturnih spomenika“.

Lideri zemalja-članica Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) planiraju da na samitu, koji se održava u formatu video-konferencije, usvoje izjavu o formiranju pravednog svetskog poretka, rekao je ruski predsednik.

„Pripremljen je solidan paket sporazuma, a među njima i konačna deklaracija i izjava o formiranju pravednog i održivog svetskog poretka“, rekao je Putin.

On je dodao da smatra perspektivnim dodeljivanje statusa posmatrača i partnera zemljama koje žele da sarađuju sa ODKB.

izvor

[Dreadnought]

Članice ODKB usvojile zajedničku deklaraciju


Lideri zemalja Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost usvojili su zajedničku deklaraciju nakon sednice Saveta kolektivne bezbednosti. Generalni sekretar organizacije Stanislav Zas je rekao da ODKB namerava da razvija svoj mirovni potencijal.

„Danas je odobren niz dokumenata, koji su važni za naš rad u različitim sferama. To je nekoliko dokumenata za razvoj našeg mirovnog potencijala i za dalje korake o priključivanju mirovnim aktivnostima UN“, rekao je Zas.

Prema njegovim rečima, lideri država ODBK su se dogovorili da će se mirovne snage ODKB priključivati operacijama pod pokroviteljstvom UN.

Lideri zemalja ODKB su sigurni da je neophodno formiranje pravednog i racionalnog svetskog poretka, zasnovanom na međunarodnom pravu, navodi se u tekstu deklaracije.

„Sigurni smo da čovečanstvo ima mogućnost da zajednički osigura očuvanje mira, stabilnosti i bezbednosti za sve, da pronađe dostojan odgovor na savremene izazove i pretnje.

Rešavanje zadataka sa kojima se čovečanstvo suočava moguće je samo u uslovima pravednog i racionalnog svetskog poretka, koji se bazira na opšteprihvaćenim principima i normama međunarodnog prava“, sledi iz teksta deklaracije.

ODKB razmatra mogućnost formiranja Informaciono-analitičkog centra za monitoring situacije i pravovremeno otkrivanje pretnji za kolektivnu bezbednost zemalja, navodi se u dokumentu.

Zemlje ODKB ističu da ne postoji alternativa za rešavanje sukoba na miran način putem pregovora u okviru dogovorenih formata, kako je predviđeno deklaracijom koja je usvojena na samitu OEBS-a u Astani.

Takođe se navodi da će države-članice ODKB nastaviti da održavaju redovne zajedničke vojne vežbe i visoko ocenjuju efikasnost zajedničkih vežbi koje se održavaju svake godine.

Zemlje nameravaju da nastave da snabdevaju Kolektivne snage za operativno reagovanje ODKB savremenim naoružanjem, vojnom i specijalnom tehnikom, kako bi osigurale njihovu visoku borbenu gotovost s ciljem efikasnog suprotstavljanja novim izazovima i pretnjama.

Vojna saradnja u okviru ODKB nije usmerena protiv trećih zemalja i u interesima je garantovanog osiguravanja bezbednosti država-članica Organizacije, ističe se u tekstu.

U zajedničkoj deklaraciji se navodi da su nedopustive bilo kakve akcije koje su usmerene na podsticanje međunacionalnih sukoba.

Države ODKB nameravaju da nastave da razmenjuju iskustva u oblasti prevencije i borbe protiv zaraznih bolesti.

U deklaraciji se navodi da zemlje ODKB podržavaju poziv generalnog sekretara UN da se što pre prekinu sukobi u svim delovima sveta u svetlu pandemije virusa korona.

Takođe se navodi da će članice ODKB nastaviti da razvijaju saradnju sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama, koje deluju u sferi bezbednosti. Zemlje ODKB odlučno osuđuju terorizam i usmerene su na jačanje kolektivnih napora u borbi protiv terorizma, uz centralnu koordinacionu ulogu UN.

Lideri su ukazali na opasnost koju predstavljaju strani teroristi koji se vraćaju sa Bliskog Istoka. Države će raditi na poboljšanju mehanizama za razmenu informacija o tim licima i njihovom kretanju.

Zemlje ODKB podržavaju nastavak zajedničke borbe protiv ekstremizma.

Takođe se navodi da raste potreba za zajedničkim delovanjem u cilju sprečavanja rizika i pretnji u oblasti biološke bezbednosti.

Lideri predlažu da se organizuje sastanak opunomoćenih predstavnika ODKB, Zajednice nezavisnih država, Šangajske organizacija za saradnju, OEBS-a, NATO i EU kako bi razgovarali o strategiji bezbednosti zemalja, navodi se u zajedničkoj izjavi.

„Polazimo od principa da je bezbednost jednog neraskidivo povezana sa bezbednošću svih ostalih. Upravo takav objedinjeni pristup leži u osnovi zajedničkih napora zemalja ODKB, koji su usmereni na stvaranje sveta oslobođenog linija razdvajanja, sukoba, sfera uticaja i zona sa različitim nivoima bezbednosti“, navodi se u tekstu.

Zemlje ODKB su visoko ocenile rezultate predsedavanja Rusije u Organizaciji 2019-2020. godine, „koje je doprinelo jačanju konstruktivne i plodne saradnje, razvoju savezničkih odnosa između članica Organizacije“.

Sednica Saveta kolektivne bezbednosti je održana u formatu video-konferencije, a njome je predsedavao ruski predsednik Vladimir Putin.


izvor

[Dreadnought]

Rusija i Tadžikistan ujedinjuju PVO


Rusija i Tadžikistan stvaraju zajednički sistem za protivvazdušnu odbranu (PVO) – planirano je da sporazum na tu temu bude potpisan u utorak, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

„U cilju povećanja pouzdanosti zaštite državne granice u vazdušnom prostoru, pripremili smo nacrt sporazuma o stvaranju Zajedničkog regionalnog sistema PVO Ruske Federacije i Republike Tadžikistan. Predlažem da se na kraju sastanka ovaj sporazum potpiše“, rekao je Šojgu na početku sastanka sa kolegom Šeralijem Mirzom u Dušanbeu.

Zajednički sistem PVO Zajednice Nezavisnih Država (ZND) stvoren je pre više od 26 godina, 10. februara 1995. godine, uz učešće 10 zemalja zajednice. Danas u sistemu učestvuje sedam država – Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan i Uzbekistan.   

Glavni zadatak ovog sistema je da obezbedi zaštitu granica zemalja ZND u vazdušnom prostoru, zajedničku kontrolu poretka njegove upotrebe i uzajamno obaveštavanje o vazdušno-kosmičkoj situaciji.

izvor

[Dreadnought]

Zapad pokušava da zabije klin među zemlje postsovjetskog prostora


Zapad se aktivno protivi integracionim procesima na postsovjetskom prostoru, povećava se potencijal za sukobe duž granica zemalja Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), a pokušaji zabijanja klina među naše države stalno su prisutni, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

Prema rečima zamenika ministra odbrane Aleksandra Fomina, Šojgu je na sednici Saveta ministara ODKB koja se održava u tadžikistanskoj prestonici Dušanbeu rekao da se „značajno proširio spektar izazova i pretnji našoj državi u regionima kolektivne bezbednosti“.

„Potencijal za konflikte raste duž granica ODKB-a. Pritom se to dešava u svetlu aktivnog protivljenja integracionim procesima na postsovjetskom prostoru i uvlačenja zemalja regiona u sferu svojih interesa“, preneo je Fomin reči ruskog ministra.

Šojgu je na zasedanju istakao da se primećuju konstantni pokušaji zabijanja klina među „naše države, mešanja u unutrašnje stvari, kao i provociranja 'obojenih revolucija'“.
Kako je rekao Fomin, u isto vreme se članicama ODKB-a pod različitim izgovorima nameću različiti programi i sporazumi.

„Ministar odbrane je istakao da je malo verovatno da su takvi projekti u stanju da ostvare značajan uticaj na jačanje regionalne bezbednosti. Oni po pravilu imaju skrivene ciljeve“, naglasio je Fomin.


Izvor pretnji za ODKB – vojno širenje uz podršku SAD u Evropi

Istovremeno, beloruski ministar odbrane Viktor Hrenjin, koji je takođe učestvovao na zasedanju u Dušanbeu, uvrstio je među glavne izvore pretnji zemljama-članicama ODKB-a povećavanje koalicionih i nacionalnih vojnih potencijala koje sprovodi Zapad, uz aktivno širenje vojnog prisustva SAD u Evropi.

Belorusija primećuje da Zapad pokreće informacioni rat u istočnoevropskom regionu, kao i da pokušava da destabilizuje situaciju na postsovjetskom prostoru, dodao je Hrenjin.


Pozvati prijateljske zemlje na sastanke pod okriljem ODKB

Prema rečima zamenika ruskog ministra odbrane, Šojgu je na sednici izneo predlog Rusije da se predstavnici Srbije, Uzbekistana, Mongolije i drugih prijateljskih zemalja uključe na događaje koji se odvijaju pod okriljem ODKB-a.

Podsetimo, ODKB, osim Rusije, danas čine Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan.

izvor

[Dreadnought]

Putin: Radimo na jačanju ruske vojne baze u Tadžikistanu


Rusija radi na jačanju svoje vojne baze u Tadžikistanu, rekao je predsednik Vladimir Putin tokom sastanka sa liderom Tadžikistana Emomalijem Rahmonom koji je doputovao u Moskvu.

„Radimo na njenom jačanju (201. vojne baze), na jačanju Oružanih snaga Tadžikistana. Zajednički radimo u tom pravcu, imamo čitav program predviđen za narednih nekoliko godina, i učinićemo sve kako bi se on pravovremeno realizovao“, saopštio je ruski lider.

Tokom sastanka je istakao da su veoma važna bezbednosna pitanja u regionu u svetlu događaja u Avganistanu, naglasivši da Tadžikistan ima najdužu granicu sa Avganistanom.

„Znam da vas ta situacija mnogo brine. Naravno, to je opravdana zabrinutost“, dodao je Putin.

Takođe je dodao da Moskva čini sve kako bi podržala Dušanbe u toj sferi.

Ruski lider je na kraju skrenuo pažnju na to da je Rahman doputovao u Moskvu u vreme praznovanja Dana pobede.

„To je naš zajednički praznik. Hvala Vam mnogo što ste izdvojili vreme i doputovali“, rekao je Putin.

201. vojna baza koja se nalazi u Tadžikistanu je najveći ruski vojni objekat van njenih granica. Smeštena je u dva grada – Dušanbeu i Bohtareu. Prema sporazumu, potpisanom u oktobru 2012. godine, baza će se nalaziti u Tadžikistanu do 2042. godine.

izvor

[Dreadnought]

ODKB pozvao Rusiju i SAD na stvaranje nove „bezbednosne jednačine“


Zemlje Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) pozvale su Moskvu i Vašington da započnu dijalog o stvaranju nove „bezbednosne jednačine“.

Kako se navodi u izjavi ministara spoljnih poslova država-članica ove organizacije, ona treba da obuhvati „svo nuklearno i nenuklearno ofanzivno i odbrambeno naoružanje sposobno za rešavanje strateških zadataka“.

Ministri spoljnih poslova zemalja ODKB-a takođe su prokomentarisali produženje sporazuma između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o merama za dalje smanjenje i ograničavanje strateškog ofanzivnog naoružanja od 8. aprila 2010.

„Zemlje članice ODKB-a smatraju Sporazum strateškom naoružanju osnovnim elementom savremene arhitekture kontrole naoružanja, međunarodne bezbednosti i stabilnosti, koja se zasniva na principima jednakosti, uzajamnog uvažavanja interesa i nedeljive bezbednosti“, ističe se u dokumentu.

Sporazum o strateškom naoružanju, koji je potpisan 2010. godine, a stupio na snagu 2011. godine, jedini je sporazum o ograničenju naoružanja između Moskve i Vašingtona koji je na snazi. Početkom februara Rusija i SAD produžile su sporazum bez izmena i dopuna za pet godina – do 5. februara 2026.

izvor

[Dreadnought]

Zemlja se trese: Ruska vojska vežba u Tadžikistanu


Ruska vojska održava vojne vežbe u Tadžikistanu – motorizovana divizija sprovodi duge marševe, uvežbava napad pod zaštitom teške tehnike i poboljšava umeće gađanja, prenosi televizija „Zvezda“.

Prema planu vežbi, teroristi su se probili preko granice, ali su ih presreli ruski izviđači. Vojska 201. ruske baze u Tadžikistanu redovno održava takve vojne vežbe. To je jedna od najspremnijih jedinica ruske vojske.

„Ovakvi događaji održavaju se jednom mesečno tokom svakog perioda obuke vojske“, rekao je komandant tenkovske čete Bulat Husnutdinov.

Od motorizovane divizije do vazdušnog i kopnenog izviđanja sve mora raditi kao zajednički mehanizam. Od umeća izviđača da otkriju protivnika ne zavisi samo uspeh vežbi, nego i stvarnih borbi.

Osmatračnica izviđača - to su oči i uši taktičke grupe i upravo na tom mestu se i registruju mete koje je neophodno uništiti.

Vojnici ruske divizije već nekoliko godina čuvaju mir u Tadžikistanu.

„Odlično je, samo je teško vreme, vruće je, ali se navikavamo. Oklop baš i ne spasava potpuno. Imamo ventilator, on hladi unutrašnji sistem“, prenosi utiske vozač tenkovske čete Fatdiz Sagatov.

Prema informacijama izviđača, na planini se nalazi uslovni protivnik, a zadatak oklopne jedinice je da uništi neprijateljske tačke kako bi motorizovana divizija mogla mirno da zauzme uzvišenje.

U 201. ruskoj bazi u Tadžikistanu služe samo profesionalci – vojnici po ugovoru. Mnogi od njih iza sebe imaju neprocenjivo iskustvo iz Sirije koje ovde prenose vojnicima iz Tadžikistana.

Podsetimo da su talibani (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), koji u Avganistanu posle odlaska američkih vojnika vode borbe sa američkim snagama, zauzeli skoro celu granicu sa Tadžikistanom. S tim u vezi, Rusija je upozorila da će učiniti sve da zaštiti saveznike u ODKB od potencijalnih pretnji, uključujući angažovanje svoje baze na granici Tadžikistana i Avganistana.

Ruski lider Vladimir Putin u maju je izjavio da Rusija radi na jačanju svoje vojne baze u Tadžikistanu. 201. vojna baza u toj zemlji je najveći ruski vojni objekat van njenih granica.

Smeštena je u dva grada – Dušanbeu i Bohtareu. Prema sporazumu, potpisanom u oktobru 2012. godine, baza će se nalaziti u Tadžikistanu do 2042. godine.


izvor

[Dreadnought]

Šojgu: ODKB treba da bude spreman za napad iz Avganistana


Granicu Avganistana sa Uzbekistanom i Tadžikistanom kontrolišu talibani, zemlje Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) moraju da budu spremne za mogući prodor terorista, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu na forumu za mlade „Teritorija smisla“.

Prema rečima ministra, oružane snage Tadžikistana i Uzbekistana moraju biti spremne da odbiju moguće provokacije talibana (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), uprkos uveravanjima ovog pokreta da neće činiti takve pokušaje.

Ministar je istakao da je za Rusiju važno da saveznici u ODKB-u budu spremni na moguće provokacije talibana.

„Naša baza u Tadžikistanu je prilično moćna, jaka i, naravno, ako bude potrebno, u slučaju direktne agresije, biće uključena u zaštitu granica ODKB-a. Isto važi i za našu bazu u Kirgiziji. Tamo takođe može da dođe do takve potrebe“, istakao je Šojgu.

Ruski ministar podsetio je da su lideri talibanskog pokreta obećali da neće izvoditi napade na susedne države.

On je dodao da su pre neki dan talibani zauzeli avganistanski Kunduz i da kontrolišu granicu sa Uzbekistanom i Tadžikistanom.

Ministar odbrane naveo je da su u svetlu povlačenja američkih trupa iz Avganistana talibani počeli da potiskuju vladine snage po čitavoj teritoriji zemlje.


O vojnim vežbama

Nedavne vojne vežbe Rusije, Uzbekistana i Tadžikistana u blizini granice sa Avganistanom Šojgu je nazvao uspešnim.

„Vežbe su održane na najvišem nivou i mi ćemo nastaviti da organizujemo takve vežbe kako bismo ‘držali barut suvim’“, rekao je Šojgu.

On je dodao da se „većina oficira Uzbekistana, Tadžikistana, Kirgizije i Kazahstana obučava u našim visokoškolskim ustanovama. Takođe se bavimo i modernizacijom vojske Tadžikistana i Kirgizije“, konstatovao je Šojgu.

Nestabilnost u Avganistanu raste usred obećanja američke administracije da će do 11. septembra završiti sa povlačenjem trupa iz zemlje. Vašington i predstavnici Talibana potpisali su 2020. godine u Dohi prvi mirovni sporazum za više od 18 godina rata. Sporazumom se predviđa povlačenje stranih trupa iz Avganistana za 14 meseci i početak međuavganistanskog dijaloga posle razmene zarobljenika.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov upozorava: Amerika pokušava da pretvori zemlje Srednje Azije u svoje taoce


Glavna zabrinutost Rusije je da se ono što se događa u Avganistanu ne prelije na susedne zemlje Srednje Azije – na teritoriju naših saveznika iz Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Kako je rekao, zvanična Moskva nije zadovoljna trenutnim stanjem stvari u toj zemlji. Rusija žali što je usporen mirovni proces u Avganistanu, dodao je ministar.

„Uopšte nismo zadovoljni time i smatramo da pregovarački proces mora da se nastavi“, prokomentarisao je ministar najnoviji napredak avganistanskog pokreta „Taliban“

S tim u vezi, šef ruske diplomatije ocenio je da bi hitno sazivanje Saveta bezbednosti UN, koje traže avganistanski predstavnici, bilo korisno samo ukoliko SB UN sazove sa pripremljenim rezultatom koji će pomoći da se započnu poslovni pregovori, a ne da pokuša da manevriše u nadi da će pobediti.

Prema njegovim rečima, Rusija je u kontaktu sa svim značajnim političkim snagama u Avagnistanu – sa vladom, talibanima, predstavnicima Uzbeka i Tadžika.
„Vidimo koliko je teško avganistanskom društvom da postigne konsenzus“, dodao je.


Šta je cilj Amerike

Istovremeno, Lavrov je istakao da nijedna zemlja ODKB-a u Centralnoj Aziji nije zainteresovana za razmeštanje američkih snaga na svojoj teritoriji nakon njihovog odlaska iz Avganistana. To nikome nije potrebno, kaže ministar.


izvor

[Dreadnought]

ODKB će preduzeti mere u slučaju zaoštravanja situacije na granici Avganistana i Tadžikistana


Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) pažljivo prati razvoj situacije na tadžikistansko-avganistanskoj granici. Organizacija će preduzeti mere u slučaju pogoršanja situacije, ali za sada nema potrebe za tim, izjavio je generalni sekretar ove organizacije Stanislav Zas.

„U slučaju pogoršanja situacije i ugrožavanja bezbednosti Republike Tadžikistan, biće preduzete sve potrebne kolektivne mere predviđene statutarnim dokumentima za pružanje pomoći savezniku“, rekao je Zas.

Prema njegovim rečima, U međuvremenu „tadžikistanske bezbednosne snage u potpunosti kontrolišu situaciju na granici i nema potrebe da se koriste mehanizmi ODKB-a“.

„Nema sumnje da će situacija oko Avganistana biti jedno od glavnih pitanja za diskusiju na predstojećoj sednici Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB-a, koja će se održati sredinom septembra u glavnom gradu Republike Tadžikistan u gradu Dušanbe“, dodao je generalni sekretar organizacije.

Zas je istakao da su počele pripreme za vojne vežbe združenih snaga ODKB-a koje će se narednih meseci održati na tadžikistansko-avganistanskoj granici.


Situacija u Avganistanu utiče na Srednju Aziju

Prelazak Kabula i velikog dela Avganistana pod kontrolu talibana (terorističke organizacije zabranjene u Rusiji) zabrinjava, konstatovao je on.

„Brza ofanziva pokreta ‘Taliban’, predaja glavnog dela teritorije Avganistana pod njegovu kontrolu, uključujući državne granice i glavni grad Kabul, kao i faktička promena vlasti u zemlji, značajno će uticati na situaciju u srednjoazijskom regionu kolektivne bezbednosti ODKB-a -a i izazvati duboku zabrinutost“, zaključio je on.

Situacija u Avganistanu pogoršala se poslednjih nedelja, nakon što je počela ofanziva talibana na velike gradove. Talibani su u nedelju preuzeli kontrolu nad svim graničnim prelazima. Tokom dana militanti su ušli u Kabul i preuzeli kontrolu nad predsedničkom palatom. Istovremeno, avganistanski predsednik Ašraf Gani napustio je zemlju kako bi, prema njegovim rečima, „sprečio krvoproliće“. Portparol političke kancelarije Talibana Muhamed Naim kasnije je objavio da je rat u Avganistanu završen.

izvor