Забринутост запослених у Музеју ваздухопловстваАутор: Јелена Попадић петак, 20.10.2017.
Каква ће бити судбина запослених у Музеју ваздухопловства, да ли је држава спремила конкретан план помоћи овој установи, ко ће руководити, а ко бринути о експонатима, питања су која и даље муче представнике запослених у овој установи.
Иако је Министарство одбране најавило да ће свих 25 радника Музеја ваздухопловства од 1. јануара 2018. године добити статус цивилних лица при Војсци Србије, то није умањило њихов страх од неизвесности. Запослени брину да неће проћи строге безбедносне провере. Кустоси, конзерватори или водичи, након двадесет година рада у музеју, биће детаљно проверавани од Војнобезбедносне агенције, што је један од услова за запослење у Војсци.
За сада је познато да ће музеј функционисати као установа културе при Министарству одбране и ВС. Међутим, Александар Коло, историчар и документалиста каже да план за организационо и функционално повезивање музеја за ВС представља интерни документ ресорног министарства, који још није добио званичну сагласност владе. Остало је нејасно и да ли је држава обезбедила новац за улагање у ову установу.
– Пре три године Министарство финансија затражило је процену о ефекту преласка музеја под државну управу, а још тада се поставило питање обезбеђења новца неопходног за функционисање музеја. Радници ће добити плате из буџета, али шта је са осталим улагањима? Степениште се урушава, тоалети су покварени, а експонати морају да се одржавају. У последњих неколико година опстали смо захваљујући самофинансирању и донаторима. Донатора више немамо, а очигледно је да ћемо морати сами да обезбедимо новац за текуће трошкове попут Војноугоститељског објекта „Дедиње” – истиче Коло.
Уместо усаглашавања организације и општих аката у складу са Законом о култури, додаје наш саговорник, предлаже се укидање музеја као установе заштите и њено претварање у војну установу. Тим планом није предвиђено формирање Управног и Надзорног одбора, а према сазнањима запослених, на место директора биће именовани начелници из редова виших официра.
Садашњи в. д. директора ове установе Чедо Миливојевић, којег смо позвали телефоном, није желео да нам појасни да ли постоји детаљан план државног улагања, нити на који ће начин руководство заштитити 25 радника. Он је нагласио да су 22 запослена потписала дозволу за безбедносну проверу и да су сви они задовољни због преласка под патронат Министарства одбране. Када смо га упитали зашто је у априлу ове године у музеј поставио камере и микрофоне, Миливојевић је кратко одбрусио: „Немам ја шта вама да објашњавам”.
О постојању скривених камера и микрофона полицију је обавестио Петар Недељковић, водич и председник Самосталног синдиката Музеја ваздухопловства. Он истиче да је ова опрема постављена на месту на којем се окупљају радници и синдикалци.
–Техничар музеја је при отклањању квара на радијатору открио опрему за надзор и прислушкивање. Дошла је полиција која је обавила увиђај и обестила тужилаштво. Директор Миливојевић каже да је реч о видео-надзору, али запослени о томе нису обавештени. Апсолутно је незаконито прислушкивати разговоре радника и директор Миливојевић то врло добро зна јер је он официр у пензији. Каже да је камере поставио како би спречио крађе и малверзације. Међутим, уколико је сумњао на незаконите радње, требало је да обавести полицију – изјавио је Недељковић за наш лист.
– Сасвим случајно смо сазнали за постојање плана о систематизацији и да ће у музеју бити запослено још пет официра. Није нам јасно којег ће образовања бити ти официри и како ће они преузети бројне збирке и бригу о 230 летелица и неколико стотина авио-мотора– каже Недељковић. Истиче да су радници преплашени и да је већина њих потписала дозволу за безбедносну проверу, јер им је речено да ће остати без посла уколико то не учине:
„Реч је о недозвољеном притиску руководства и представника ВБА.”Влада Србије је у марту прошле године именовала Чеду Миливојевића за в. д. директора музеја. У новембру 2016, усвојен је закључак о преносу права од десетак оснивача музеја на Републику Србију. Тако је држава преузела бригу о овој установи културе, коју су основали Контрола летења, „Јат”, Аеродром „Никола Тесла”, ДМБ Раковица, „Прва петолетка”…
Изградња музеја поред Аеродрома „Никола Тесла почела је половином седамдесетих година прошлог века, а приведена је крају тек 1988, када је почело постављање прве сталне изложбе. Музеј је свечано отворен 1989. и функционисао је као независна установа културе.
Izvor:
www.politika.rs