PALUBA
December 18, 2017, 12:00:02 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Žene u srpskoj vojsci u I svetskom ratu  (Read 176 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 160



« on: November 19, 2017, 09:50:39 am »

Mnogo je junaka bilo u srpskoj vojsci tokom Balanskih i I svetskog rata ali nista manje nije bilo ni junakinja. Od medju njima najpoznatije Milunke Savic, preko Sofije Jovanovic, Nadezde Petrovic, skotskih bolnicarki do  Flore Sands jedine zene oficira u srpskoj vojsci. Ali to su one zene za koje se manje-vise dosta zna, a koliko su poznata imena Natalije Javornic, Ljubice Cakarevic, Anke Djurovic Crvencanin..

O njima i mnogim drugim heroinama I svetskog rata bice reci u ovoj temi.
Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 160



« Reply #1 on: November 19, 2017, 10:10:31 am »

Pošto već imaju svoje posebne teme necu pisati o Milunki Savić, Ledi Pedžet, Milici Miljanov i Flori Sands.

Slavka Tomić

Slavka Tomić je zaboravljena srpska heroina iz Prvog svetskog rata i narednik Vojske Kraljevine Srbije.

Jedine informacije o njenom postojanju se nalaze u u francuskom listu Ekselsior iz 1916. godine, koji je izvestio o Slavki iz srpskog vojničkog logora u Solunu upravo kad ju je odlikovao jedan francuski oficir. Dva puta je Ekselsior stavljao Slavku na naslovnu stranu.

Novembra 1915. godine u Makedoniji ju je pronašao i slikar Almeri de Lobel-Riš koji je načinio njen akvarel.


* slavka-tomić-640x359.jpg (35.28 KB. 640x359 - viewed 5 times.)


To je sve što znamo o devojci koja je prešla put od četnika do narednika srpske vojske. Njena sudbina posle 1916. godine je nepoznanica.


Prvi tekstovi, uz koje je štampana i fotografija osamnaestogodišnje Slavke u uniformi, objavljeni su 4. februara 1916. godine u britanskim novinama Dejli skeč i Dejli miror. Izveštavajući iz Soluna, britanski reporteri su narednicu Tomić nazvali maskotom Balkanske armije, navodeći jedino da je dve godine u borbenim redovima srpske vojske.
 
Nekoliko dana kasnije, 9. i 25. februara, privlači i pažnju francuskih medija. Njena fotografija se našla na naslovnoj strani Ekselsiora, koji joj odaje počast nazivajući je srpskim vojnikom i srpskom heroinom. Francuski ratni izveštač iz Soluna Žil Rato je u listu Gal 11. februara objavio i razgovor sa komitom Slavkom Tomić.
 
U rat je ušla kao običan vojnik. Povređena je u bici u Sarajevu i otad ima metak u kolenu. Nežnog lica, gotovo dečjeg i sa sitnim svetlosmeđim očima, Slavka se smeši kad se povede razgovor o njenim saborcima, a mršti kad joj neko pomene Austrijance i Bugare. Razgovarali smo posredstvom prevodioca. Prvo mi je ispričala da je unapređena u narednika, zahvaljujući zaslugama u borbi protiv Nemaca. Zatim je izjavila da joj je jedina želja da, pošto joj u francuskoj bolnici pomoću rendgena izvade metak koji je sprečava da savija desnu nogu, stupi u novooformljene bataljone srpske vojske u Solunu – zapisao je Rato.
 
U domaćoj istoriografiji i publicistici nema podataka o tome odakle je, kada se, gde i kom četničkom odredu pridružila. Žene nisu bile u sastavu redovnih jedinica Vojske Kraljevine Srbije, a one koje su želele u borbu priključivale su se dobrovoljačkim jedinicama.
 

* EkscelziorSS.jpg (57.08 KB. 620x423 - viewed 6 times.)


Početkom rata 1914. godine, srpska vlada je formirala četiri dobrovoljačke jedinice: Zlatiborski četnički odred pod komandom majora Koste Todorovića, Jadarski odred sa komandantom majorom Vojinom Popovićem, Rudnički četnički odred majora Voje Tankosića i Gornjački odred pod komandom Velimira Vemića.
 
Slavka Tomić je najverovatnije do Sarajeva, gde je ranjena, stigla sa Gornjačkim odredom, koji je sa jedinicama Užičke i Sandžačke vojske 1914. godine prešao u istočnu Bosnu i krajem septembra stigao do Pala. (Gornjački odred je ratovao u sastavu Limskog odreda.)
 
– Gornjački odred majora Velimira Vemića formiran je u Svilajncu i u njemu je bilo dosta Vojvođana. Ovaj odred, septembra 1914. godine, stigao je do Pala i Sarajevskog polja, odnosno prodro u najdublju pozadinu. Trojke odreda spuštale su se i u samo Sarajevo – piše istoričar Milan Micić u knjizi "Srpsko dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu".
 
Njujork tajms 5. marta 1916. godine, međutim, piše da je Slavka ratovala sa komitama majora Voje Tankosića. Tu je jedinicu inače u prvim ratnim danima formirao Jovan Babunski, jer je Tankosić bio optužen za učešće u atentatu na Franca Ferdinanda i pritvoren po nalogu Austrougara.
 

* NYTimesSS.jpg (59.82 KB. 800x479 - viewed 5 times.)


Verziju amerčkog lista o Slavkinom pripadništvu Tankosićevim komitama osporavaju ratni izveštaji srpske Vrhovne komande, u kojima nije zabeleženo da su pripadnici te jedinice dolazili do Sarajeva 1914. godine.
 
Tankosićevi četnici su se, međutim, na početku rata borili zajedno sa ljudima Jovana Stojkovića Babunskog, braneći srpsku prestonicu, i iz tog vremena možda potiče i poznanstvo Slavke sa starim komitskim vojvodom, koji je posle borbi u odbrani Beograda prekomandovan u Makedoniju, gde će Tomićeva godinu dana kasnije vojevati.
 
U vreme kada su nastali tekstovi o srpskoj ratnici, većinom februara 1916. godine, srpska vojska se sa albanske obale evakuiše na Krf, a deo jedinica nastavlja operacije u sadejstvu sa francuskim trupama u Novim oblastima (današnja Makedonija). Među tim borcima je i Slavka, o čemu svedoči portret koji je francuski slikar Almeri Lobel Riš naslikao novembra 1915. godine u Kavadarcima.
 
Taj crtež je Slavka lično potpisala ćirilicom, a danas se i on i akvarel cele figure mogu naći i kupiti na sajtovima koji prodaju reprodukcije Lobel Rišovih slika i grafika.

– Devojka narednik se na planini Babuni borila kao lavica. Nije htela da pođe sa vojskom u Albaniju i vratila se u Solun u nadi da će uskoro na strani Francuza ratovati protiv Bugara – napisao je francuski izveštač Žil Rato u francuskom Galu.
 
Srpska vlada je, uoči napada Austrougarske, Bugarske i Nemačke, 1915. godine od četa u Makedoniji formirala "Leteći žandarmerijski odred", koji je bio direktno potčinjen Vrhovnoj komandi, a jedinicu je predvodio Jovan Stojković, našavši se tako ponovo na planini po kojoj je, još iz vremena vojevanja protiv Turaka, dobio nadimak Babunski.
 
Do početka bugarskog napada na Srbiju, oktobra 1915. godine, ta jedinica je služila za održavanje reda u Novim oblastima i za borbu protiv bugarske komitske akcije.
 
"Leteći žandarmerijski odred" je početkom bugarskog napada 1915. godine postao deo Trupa Nove oblasti i učestvovao u borbama protiv bugarskih jedinica. Od sredine oktobra 1915. godine, delovi odreda su se borili i u Kačaničkom klancu protiv delova 3. bugarske divizije.
 
Dopisnik pariskog Žurnala pisao je da su dobrovoljci žandarmerijskog odreda „pravili čuda od junaštva".
 
– Dvesta žandarma, krveći se mesec dana, do 14. novembra branilo je Kačanički klanac – piše Žurnal.
 
Za žandarme u Kačaničkom klancu se govorilo da se "bore sa bugarskim operativnim jedinicama kao risovi", piše Žurnal.
 
Posle mesec dana borbi, zbog kasnog reagovanja i oklevanja sila Antante, francuske trupe generala Morisa Saraja prinuđene su na povlačenje ka Solunu, a sa njima se povlači i odred Babunskog, koji se našao u sastavu 8. puka afričkih lovaca.
 
Pojava žene ratnice je izazivala veliko interesovanje savezničkih vojnika i novinara u Grčkoj. Jedino je još među ruskim borcima bilo žena na prvoj liniji fronta. U knjizi "Heroine Velikog rata" E. V. Voltersa (London, oktobar 1916), kao primeri ratnica pominju se jedna "ruska amazonka", čije ime nije navedeno, i srpska narednica Slavka Tomić.
 
– Bila je visoka i stamena devojka, stasa koji podseća na kakvog mladića koji se aktivno bavi sportom. I njeno lice više nalikuje izrazu nekog veselog i dobroćudnog mladića. Međutim, u tom izrazu se primećuju i blagost i nežnost, koje otkrivaju ženska osećanja. Nosi pripijenu šajkaču srpske vojske i prepoznatljiv vojnički šinjel sa zbijenom dugmadi duž grudi i epoletama na naramenicama. Na njenom šinjelu vidimo ordenje i odlikovanja. To znači da ta mlada Srpkinja nije bila samo aktivna žena vojnik već je bila i borac koga su krasile pozamašna hrabrost i razboritost. Njeno ordenje nam govori da je u službi provela najmanje dve godine, čime je stekla narednički čin, a za jednu osamnaestogodišnjakinju to je svakako jedinstveno iskustvo! – zapisao je Volters.
 
Anegdota koju je zabeležio francuski izveštač Žil Rato možda je opisuje još bolje.
 
"U srpskoj vojsci svi znaju ovu ženu narednika. Kad je sunarodnici sretnu na nekom solunskom keju, odmah joj prilaze i bratski je zagrle. Nedavno su joj u zabačenoj ulici prišla dva grčka vojnika. Jedan od njih ju je uzeo za ruke, tobože da joj čestita, a drugi joj je oteo novčanik u kom je čuvala sav novac koji je imala – trista franaka. Primetivši šta su joj uradili, devojka vojnik se zaklela da će se osvetiti.
 
Obišla je grad uzduž i popreko i dva dana kasnije se našla licem u lice sa dvojicom grčkih vojnika koji su je opljačkali. Skočila im je za vrat, uhvatila ih za kragnu tunike i tako odvukla do policijske stanice na Trgu slobode. U džepu jednog od lopova pronašli su novčanik te gospođice, u kom je ostalo malo više od dvesta franaka."
 
Novinari su pisali i da je Slavka Tomić rođaka doktora Splavskog. Boleslav Splavski, Poljak, stigao je u Srbiju 1913. godine iz Kališa i radio je kao lekar u vojnoj bolnici u Beogradu. Tokom Prvog svetskog rata je bio upravnik privremene vojne bolnice u Velesu, a kasnije lekar bolnice u Solunu.
 
U dostupnoj dokumentaciji o doktoru Splavskom, koja se nalazi u arhivi Vojnomedicinske akademije u Beogradu, nema podataka koji bi mogli da pomognu u razotkrivanju rođačkih veza sa Slavkom, ni podataka iz kojih bi se bar moglo saznati iz kog je mesta rodom.
 
U britanskom Kraljevskom muzeju (Imperial war museum) sačuvan je i video-snimak Arijela Vargasa, u čijem je opisu navedeno da "srpska heroina pozira snimatelju tokom razgovora sa britanskim i srpskim oficirom. Prihvata cigaretu koju joj nude i osmehuje se, okružena svojim saborcima."
 

* slavka-tomić-2.jpg (25.82 KB. 800x450 - viewed 5 times.)


U Srbiji se o Slavki nije pisalo za vreme Velikog rata. Ne zna se da li je, posle formiranja Solunskog fronta, nastavila vojevanje u komitskoj četi Jovana Babunskog oko Prespanskog jezera, ili je bila među borcima na Kajmakčalanu.
 
Ostalo je nepoznato da li je doživela trenutke pobede o kojoj je sanjala, i ako jeste – gde je posle nestala.


Izvor: Wikipedia, Dnevno.rs

Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 160



« Reply #2 on: November 19, 2017, 10:32:09 am »

Sofija Jovanović

Rođena je 1895.godine u Beogradu. Otac joj je bio mesar i imao je vise cerki ali ne i sina junaka. Umro je dok je bila devojcica. Kada je izbio Prvi balkanski rat Sofija je bila maturantkinja. Tada se prijavila da bude dobrovoljac-četnik. Prema nekim izvorima prijavila se pod imenom Sofronije Jovanović ali je odbijena da bi sutradan ipak bila primljena.

Prošla je obuku u Prokuplju i Vranjskoj banji a vatreno krštenje je imala na Crnoj Čuki i Veljoj Glavi. Tako je postala prva žena-borac u srpskoj vojsci.

Počela je da dobija odlikovanja, a francuski reporteri nazvali su je „srpska Jovanka Orleanka“. Tada se njena fotografija našla i na dopisnici, a objavljena je i u pariskom „Malom žurnalu“ 1912. godine.


* Sofija_Jovanović.jpg (114.25 KB. 771x517 - viewed 5 times.)


Izmedju Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata radila je u Direkciji železnice. Već prve noći Prvog svetskog rata učestvovala je u borbama. Bila je u sastavu Sremskog dobrovoljačkog odreda. Sa grupom boraca koju je predvodila prešla je preko Save radi izviđanja neprijateljskih položaja i presecanja telefonskih vodova.  Tom prilikom su poneli i dve srpske zastave koje su postavili na karaulu odakle su pokupili naoružanje i municiju i vratili se nazad.

Učestvovala je u bitkama na Drini i Kolubari.


* Софија_Јовановић.jpg (51.73 KB. 456x640 - viewed 6 times.)

* sofija.jpg (57.69 KB. 564x435 - viewed 5 times.)


U oktobru 1915. godine kada je Nemačka povela ofanzivu na Srbiju bila je u borbama od Ade Ciganlije do poslednje odbrane Beograda, na Dorćolu, pod komandom majora Dragutina Gavrilovića. Preživela je i povlačenje preko Albanije, učestvovala u proboju Solunskog fronta. U ratu je bila ranjavana, izgubila je deo stopala i ostala invalid. Za junaštvo je dobila 13 odlikovanja.


* sofija 2.jpg (19.84 KB. 286x400 - viewed 4 times.)

* sofija1.jpg (62.89 KB. 336x960 - viewed 5 times.)


Posle rata se udala za ratnog druga Tihomira Krsmanovića i nije se pojavljivala u javnosti. Ostala je zaboravljena naročito posle Drugog svetskog rata. Preminula je 1979. godine i sahranjena je uz vojne počasti na Novom groblju u Beogradu.

Izvor: Wikipedia, bastabalkana.com


« Last Edit: November 19, 2017, 10:35:48 am by KUZMA® » Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 160



« Reply #3 on: November 19, 2017, 10:54:38 am »

Oliva Mej Kelso King

Oliva Mej Kelso King (engl. Olive May Kelso King; 30. jun 1885—1. novembar 1958) bila je vozač ambulantnih kola Srpskog saniteta na Solunskom frontu, u toku Prvog svetskog rata. Odlikovana je Ordenom Miloša Obilića za hrabrost i Ordenom Svetog Save.


* Oliva Maj King.jpg (59.21 KB. 564x850 - viewed 5 times.)


Rođena je u bogatoj sidnejskoj porodici ser Kelso Kinga i njegove žene Irene. Školovala se u Engleskoj školi za devojčice u Sidneju, a kasnije i u Nemačkoj. Bila je avanturistkinja i bavila se planinarenjem.

Početkom Prvog svetskog rata Keslo se 1914. našla u Engleskoj. Rešena da pomogne i podrži ratne napore, dobrovoljno odlučuje da postane vozač ambulantnih kola. Kako je Vojska kupila sva vozila, Keslo je bila primorana da od svog novca kupi polovni kombi, koji je preuredila za potrebe ambulantnog vozila i nazvala ga “Slon Ela”. Početkom 1915. godine pridružila se Savezničkoj poljskoj sanitetskoj službi, a zatim je prešla u Bolnicu škotskih žena. Ovu bolnicu osnovale su Škotske žene po ugledu na slične bolnice u Francuskoj, Rusiji itd. Bolnica je imala za cilj pomoć vojnim snagama saveznika širom svih frontova na kojima se ratovalo u Evropi, a posebno Kraljevini Srbiji, budući da se nakon balkanskih ratova ušla u novi rat manje naoružana, manje pripremljena i sa nedovoljnim sanitetom.


* 65aafd9f81267cbd39f758ea76659f08.jpg (40.02 KB. 537x1024 - viewed 5 times.)


Sredinom maja 1916. godne, Kelsovoj se ukazala prilika da bude vozač u srpskoj vojsci na Solunskom frontu, koji je nastao 1915. godine kao pokušaj saveznika da pomognu srpsku vojsku. Tako se pridružila jedinici pukovnika dr Romana Sondermajera, koji nakon smene dr Lazara Genčića 1916. godine, postaje načelnik saniteta Vrhovne komande. Vozila je ambulantna kola sa registarskom tablicom broj 3. U aprilu 1917. godine unapređena je i proglašena narednikom. Izuzetno junaštvo pokazala je tokom velikog požara u Solunu koji su slučajno izazvali francuski vojnici 18. avgusta 1917. Vozila je dvadeset i četiri sata bez prestanka, prevozeći ljude na sigurno. Za pokazanu požrtvovanost i herojstvo tada,
odlikovana je Ordenom Miloša Obilića za hrabrost.


* Alda_Motor_Ambulance_Troyes_1915.JPG (278.72 KB. 639x650 - viewed 6 times.)


Nakon rata nije želela da napusti Srbiju. Krajem 1918., uz velikodušnu pomoć bogatog oca i građana Sidneja, otvorila je sedamnaest mobilnih kantina za pomoć najugroženijim Srbima, obezbeđujući im lekove, hranu i odeću. Njen otac je osnovao fond za otvaranje kantina. Sakupljeno je više od 10.000 funti. Kantine su otvorene u Beogradu, Kraljevu, Nišu, Kragujevcu, itd. Preostali novac donirala je u dobrotvorne svrhe. Za ljubav prema Srbima i humanitarni rad, kralj Aleksandar joj je 1920. dodelio kraljevski Orden Svetog Save. Po povratku u Australiju bila je aktivan član organizacije Girl Guides Australia, gde je između ostalog, držala govore o iskustvu stečenom u toku rata. Preselila se u Melburn 1956., gde je i umrla 1. novembra 1958. godine.

Izvor: Wikipedia, Pinterest

Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 160



« Reply #4 on: November 19, 2017, 11:14:47 am »

Još jedan ratni prikaz Sofije Jovanovic


* софија1.jpg (96.42 KB. 564x846 - viewed 7 times.)


i jedna posleratana fotografija


* 1824657f21af0e66df15a1ee7c851ebc.jpg (19.9 KB. 261x400 - viewed 6 times.)

Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 160



« Reply #5 on: December 06, 2017, 09:09:44 pm »

Наталија Бјелајац

Наталија Бјелајац, рођено име Антонија Јаворник (Марибор, 1893 - Београд, 1974) била је српска хероина, болничарка и наредник српске војске у Балканским и Првом светском рату. У борбама је рањена дванаест пута и за испољену храброст одликована дванаест пута.


* 20 natalija bjelajac_620x0.jpg (97.26 KB. 620x657 - viewed 4 times.)


Рођена је 13. маја 1893. године у Марибору, у тадашњој Аустроугарској царевини као Антонија Јаворник, у породици словеначке националности. Била је под великим утицајем стрица Мартина, бившег поручника аустроугарске војске са службом у Босни. Незадовољан стањем у војсци и држави, у којој се нашао стицајем околности, преко Дрине прелази у Србију и у српску војску. Приче стрица о Србији и књиге које је доносио при посетама породици у Марибору, само су још више подргрејавали жељу код Антоније да крене за стрицем. После завршене осмогодишње школе, после два неуспела покушаја, када су је незадовољни родитељи њеном одлуком враћали, из трећег пута, она је стигла у Крагујевац. У град у којем је службовао њен стриц, као капетан српске војске у једанаестом пешадијском пуку „Карађорђе”. По њеном сведочењу у књизи „Жене-Солунци говоре” Антонија Ђурића, то је било 10. априла 1912. године.

По почетку Првог балканског рата (8. октобра 1912) Антонија Јаворник пријавила се као добровољац и променила је име у Наталија Бјелајац. То је урадила бринући се за породицу, која је остала у Марибору. Добила је задужење болничара у пуковској болници 11. пешадијског пука „Карађорђе”. Са тим пуком је учествовала у ослобађању Србије од Турака, правцем Косово Поље, Куманово, Скопље, па преко Косова и Метохије, Призрена, планина северне Албаније према Љешу, Кроји, Тирани, Драчу и Скадру...

Други балкански рат (29. јун – 10. август 1913) је било и прво ватрено крштење сад већ Наталије Бјелајац, на положају близу Дренка и коте 550. Због исказане храбрости у борбама добила је и прво одликовање медаљу Милош Обилић.

За Наталију Први светски рат је почео борбама у околини Шапца, у време Церске битке у којој је погинуо њен стриц капетан Мартин Јаворник. Са првим борбама добила је и другу медаљу Милош Обилић. Даљи ратни пут је води у Београд, где је учествовала у одбрани града. Била је учесник и сведок повлачења војске преко планина Црне Горе и Албаније, умирања на острвима Крфу и Видо. После опоравка са војском стигла је у Солун, на Солунски фронт, учествовала у битци на Кајмакчалану, која је вођена између 12. и 30. септембра 1916. године. После пада Кајмакчалана, пробоја Солунског фронта и ослобађања Битоља, добила је и највредније одликовање Карађорђеву звезду с мачевима.

Војничка срећа је и даље пратила, увек је била тамо где је било најтеже и најкрвавије. Поред поменутих одликовања Карађорђеве звезде и две медаље Милош Обилић, Наталија Бјелајац је носилац Албанске споменице, Ордена белог орла, Медаље за војничке врлине, Медаље за услуге краљевском дому, француске Легије части, витешког реда 5. степена (највише француско државно одликовање) и руског Ордена Св. Јурја 3. степена.

<iframe width="640" height="385" src="//www.youtube.com/embed/IWW0FJfcOUk?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>

После склапања примирја, после десет година, први пут је посетила породицу у Марибору. После посете вратила се у Београд, запослила се и живела скромним животом.

Quote
Могла сам, као добровољац, да добијем земљу и кредит да изградим кућу – али ништа од тога нисам хтела да искористим. Личило ми је то на неки трговачки однос: ја отаџбини мало крви, а мени отаџбина – надокнађује земљом, положајем, кућом, новцем... Никако то нисам могла. Ја сам се из љубави тукла за словенске народе - да збаце туђински јарам и живе у слози, љубави и слободи у једној држави. Кад сам скинула униформу, нисам више ни одликовања стављала на груди. Чему? Било, па прошло... Запослила сам се, живела скромио, повучено... Једино ми жао што нисам имала деце...

На почетку Другог светског рата била је ухапшена од стране Гестапоа и спроведена у логор на Бањици.

Умрла је 16. августа 1974. године у Београду, тачно на шездесетогодишњицу Церске битке. Готово нико није знао ко је, тако да су и становници мале улице на крају Маринкове баре мало знали о њој. Из милоште су је звали „Нана”. Када је умрла побринули су се за сахрану, подигли скроман спомен и на њему уклесали ове речи: Наредник српске војске Наталија Бјелајац. Сахрањена је на гробљу Малом Мокром Лугу.

Quote

„Нису ме, на овом путу, потресли рањеници, било их је - неки су остали доживотни инвалиди. Нису ме потресли ни они исцрпљујући маршеви, ни оно жртвовање на бојишту - да се с ватреног положаја извуче рањеник, потресла ме је сцена коју сам видела кад је болничка чета стигла на Косово Поље: војници полегли по земљи и љубе је... Онда се сви мећусобно грле и љубе и говоре како се више од пет векова чекало на овај тренутак, како је освећено Косово... Схватила сам: од јуна и Видовдана 1389. до октобра 1912. године с колена на колено се живело за остварење тог сна - у радости и жалости говорило се о Косову - и, ево, војници дочекали тај час да протерају Турке и ослободе Косово... Испунили завет многих генерација...”
Речи Наталије Бјелајац као сведока ослобађања Косова


Извор: Википедија, Јутјуб

Logged
KUZMA®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 160



« Reply #6 on: December 06, 2017, 09:16:35 pm »

Према истраживању Српске научне телевизије и њиховој објави на Твитеру урна са пепелом Наталије Бјелајац се чува на Новом гробљу. У истој објави подаци и години рођења и смрти се не уклапају са подацима из других извора и на самом видеу са Јутјуба.


* Бјелајац.jpg (84.08 KB. 623x412 - viewed 3 times.)


ДОПУНА:
А на сајту ЈКП Погребне услуге постоји чланак о знаменитим женама сахрањеним на Новом гробљу и међу њима се помиње и Наралија Бјелајац. Дакле као сахрањена. http://beogradskagroblja.com/tragom-znamenitih-srpkinja-sahranjenih-na-novom-groblju-u-beogradu/

« Last Edit: December 06, 2017, 09:22:36 pm by KUZMA® » Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 34 queries.