PALUBA
October 19, 2018, 06:59:37 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Nedovršeni projekti KuK Kriegsmarine  (Read 634 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 393



« on: May 12, 2018, 08:14:27 am »

Na početku rata komanda mornarice je napravila ozbiljnu grešku jer je stopirala svu novogradnju za flotu, a dodeljena joj sredstva za nove brodove je vratila u kasu u Beču. Od svega što je bilo u gradnji, dovršene su samo jedinice koje su ili bile pred završetkom ili se sa njihovom gradnjom toliko odmaklo da bi bilo zaista gupo da nisu završene. Dovršen je bojni brod Szent Istvan, krstarice Helgoland i Saida i nekoliko torpiljarki od 250 tona. Razlog za ovo treba tražiti u mišljenju komande da rat neće potrajati dovoljno dugo da se novi brodovi završe, a delom i zbog mišljenja da će rat doneti nove tehnologije i nove pravce razvoja brodova. Kako god Armija je u to vreme krvarila na dva fronta, u Srbiji i Rusiji, tako da se smatralo da su ova sredstva njoj bila potrebnija. Kao posledica ove odluke se desilo to da KuK mornarica nije imala novih brodova kojim bi ojačala svoju flotu, niti brodova kojima bi zamenila izgubljene jedinice. Istovremeno su savezničke mornarice, Britanska i Francuska a kasnije i Italija, ojačavale svoje flote novim i modernim brodovima i ceni se, da su bile agresivnije i da se nisu toliko plašile gubitaka, da su mogle da unište KuK flotu u direktnom sudaru, i da izvedu invaziju na  ostrva i obali, čime bi se rat skratio za godinu ili dve dana. Još jedna posledica prekida programa je bilo to što je veliki deo stručnih radnika mobilisan i poslan na front, čime je dodatno usporena bilo kakva novogradnja i opravka postojećih brodova. Kada se uvidelo da rat neće biti okončan tako brzo već je bilo kasno da se isprave učinjene greške tako da su tokom rata izgrađena samo 4 nova razarača i nekoliko manjih jedinica.

Krstarice po flotnom planu iz 1914. godine.

Krstarice koje su trebale da budu građene po programu iz 1914. godine su predstavljale evoluciju ranijih krstarica klase Admiral Spaun, odnosno klase Novara. Planove za nove krstarice su napravili glavni konstruktor KuK KM Franc Picinger i pomorski inžinjeri Silvijus Morin i Johan Fiala. Komanda mornarice je dala samo specifikaciju da brodovi imaju deplasman oko 4.800 tona, dok je sve ostalo bilo prepušteno inžinjerima na maštu.

Picinger je predložio brod deplasmana 4.500 tona, dužine 150 metara, širine 14 metara sa gazom od 4,5 metara, naoružanog sa šest topova kalibra 150 mm, dva topa kalibra 90 mm i dva topa kalibra 47 mm. On u svom predlogu nije definisao oklopnu zaštitu, ali je bilo planirano da brod ima 16 kotlova tipa Yarrow i da ga pokreću dve turbine sa ukupno 36.000 KS, pomoću kojih bi brod dostigao brzinu od 30 čvorova. Planirani doplov bi bio 4.000 NM pri brzini od 16 čvorova. Na žalost nijedna skica ovog broda nije sačuvana.

Morin je predložio brod većeg deplasmana, od 4.800 do 5.000 tona, dužine 151 metar, širine 14 metara, gaza 5 metara naoružanog sa 14 topova kalibra 120 mm. Od skica ovh brodova je sačuvana samo jedna koja pokazuje sektore gađanja artiljerije, ali se na njoj ne vidi postojanje bilo kakve pomoćne ili protivavionske artiljerije ili torpeda. Takođe se na poleđini nalazi i zvanični pečat sa datumom 6. februar 1914. što pokazuje da projekat krstarice već bio u radu kada je flotni plan iz 1914. godine usvojen  u maju mesecu.


* Morin krstarica ugao gadjanja.jpg (123.59 KB. 1142x696 - viewed 20 times.)



* Morin krstarica plan.jpg (154.15 KB. 1567x565 - viewed 22 times.)


S druge strane Fiala je predložio 4 različite verzije svog projekta koje su označene kao Ia, Ib, IIa i IIb, s tim da do danas nije pronađena skica verzije IIa. Prema dostupnim informacijama verzije projekta su se rzlikovale u naoružanju: Ia 14 oruđa od 120 mm, Ib 14 oruđa od 120 mm i dve torpedne cevi od 450 mm i IIb krstarica/jahta sa 11 oruđa od 120 mm i dve torpedne cevi od 450 mm. Za postojanje plana IIa se smatra to što na planu IIb postoji isečak koji prikazuje krmu sa dodatnim oruđima od 120 mm, tako da bi u toj verziji krstarica imala traženih 14 oruđa i dve torpedne cevi.


* Fiala Ia Ib.jpg (386.1 KB. 1581x1094 - viewed 23 times.)


Sve u svemu mornarička komisija je odabrala jedan od Fialinih projekata i zatažilo od svih brodogradilišta da se prijave za gradnju po ovom projektu. U zahtevu je napomenuto da će brodski pogon sastojati od 16 kotlova tipa Yarrow, 8 na ugalj i 8 na naftu, i dve turbine sa reduktorm koje bi pri 330 obrtaja propelera trebalo da razvijaju 40.000 KS. Jedino brodogradilište koje je dalo pozitivan odgovor je bilo Ganz-Danubius iz Rijeke.


* Fiala IIa i IIb.jpg (415.58 KB. 1655x1029 - viewed 27 times.)


Gradnja ovih krstarica nije ni započeta, a 25. decembra 1915. godine i z komande mornarice stiže zahtev da se promeni dizajn krstarica, tako što bi se naoružanje sastojalo od dva topa kalibra 190 mm, šest do osam oruđa kalibra 150 mm i četiri PAT od 47 mm. Oklopni pojas bi trebao da bude debljine 120 do 150 mm, a brzina krstarica 29 do 30 čvorova. Doplov bi trebao da bude toliki da brodovi mogu da napadaju trgovačke rute u Mediteranu. Ove izmene su bile odgovor na neuspehe nemačkih krstarica naoružanih oruđima kalibra 105 mm u borbi protiv Britanskih naoružanih sa oruđima kalibra 152 mm. Pokazalo se da oruđa manjeg kalibra nikako ne mogu da se nose sa Britanskim topovima, bez obzira na visoku kadencu. Na žalost ovi novi zahtevi nisu se nikako uklapali u originalan Fialin projekat, tako da je moralo da se krene sa kompletnim redizajniranjem. Tokom 1916 i 1917 je pravljeno nekoliko verzija novih krstarica, tako da im se deplasman kretao od 7.300 do 8.400 tona a za glavno naoružanje su razmatrani i topovi kalibra 150 mm uprkos zahtevu komande iz decembra 1915. godine. Na žalost ne postoji sačuvana ni jedna skica ovih projekata.

Napomena: Ovaj crtež je verovatno nastao posle PSR-a i na njemu bi trebalo da se nalazi modifikovan Fijalin projekat po zahevu mornarice iz decembra 1915. godine

* KuK Panzer Kreuzer D.jpg (420.32 KB. 4798x1444 - viewed 36 times.)


Među projektima tehničkog komiteta mornarice se izdvaja jedan označen kao „Projekt VII 1917“, za koji su, srećom, sačuvane skice krstarice. Prema planu ovi brodovi su trebali da imaju deplasman od 10.000 do 12.000 tona, dužinu od 184,56 metara, širinu od 18,2 metra, gaz od 6,45 metara, naoružanje od 6 topova kalibra 190 mm, četiri topa od 90 mm i dve torpedne cevi od 533 mm. Oklop se sastojao od pojasa debljine 150 mm, oklop barbeta i komandnog tornja je trebao da bude iste debljine, dok je paluba trebala da ima debljinu oklopa od 30 mm. Pramčana i krmena pregrada su planirane sa oklopom debljine 40mm. Pogon se sastojao od parnih turbina sa 90.000 KS koje su brodu trebale da daju brzinu od 33 čvora, dok su zalihe goriva iznosile 2.340 tona ali nije precizirano da li se radilo o uglju ili nafti. Ova količina goriva je trebala brodovima da omogući doplov od 7.000 NM pri brzini od 20 čvorova, odnosno 1.800 NM pri brzini od 32 čvora. Ovaj projekat je nosi Picingerovo ime i pečat da je odobren 01.08.1918. Novost je bila to što su oruđa trebala da se nalaze u tri dvocevne kule raspoređene po uzdužnici broda, s tim što bi se srednja kula  nalazila iza komandnog mosta i ne bi mogla da gađa prema pramcu, odnosno prema krmi. Pramčana i krmena kuple bi imale sektor gađanja od 270 stepeni, dok je srednja kula trebala da ima sektor gađanja od 110 stepeni po levom, odnosno desnom, boku. Torpedne cevi su trebale da se nalaze malo iza srednje kule


* Krstarice po porojektu VII.jpg (164.43 KB. 1211x720 - viewed 25 times.)

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 393



« Reply #1 on: May 12, 2018, 08:16:16 am »

Kineske krstarice

U leto 1913. godine počela je gradnja brodova za Kinesku mornaricu u brodogradilištu Cantiere Navale Triestino koje se nalazilo u Monfalkoneu. Građene su četiri krstarice, jedna od 4.900 tona, i tri za koje se navodi da su trebale da imaju od 1.800 do 3.500 tona deplasmana, kao i dvanaest razarača. Veća krstarica je trebalo da ima dužinu od 137 metara, širinu od 15 metara i gaz od 4,9 metara. Pogon se sastojao od 14 kotlova tipa Yarrow i 2 turbine Parsons koje su davale 37.000 KS i trebale da teraju brod brzinom od 28 čvorova. Naoružanje je bilo neobično za brod te veličine i trebalo je da se sastoji od dve dvocevne kule sa oruđima kalibra 203 mm i još dvanaest oruđa kalibra 120 mm koja bi se nalazila iza štitova raspoređena po oba boka. Osim toga brod je trebalo da bude naoružan sa još deset oruđa kalibra 47 mm, četir oruđa kalibra 37 mm i osam mitraljeza kalibra 7,92 mm, kao i sa četiri torpedne cevi kalibra 450 mm. Oklopna zaštia se sastojala od oklopnog pojasa debljine 100 mm u sredini koji se prema krajevima stanjivao do debljine od 60 mm. Kule i komandni most su bili zaštićeeni oklopom debljine 100 mm, dok je paluba bila bila debljine 20 mm u centru, a kako se spuštala prema bokovima njena debljina je rasla do 63 mm. Prema pramcu i krmi je bila debljine 25 mm. Materijal za krstaricu je obezbeđen krajem 1914. godine, kobilica je položena u martu 1915., s tim što se računalo da će biti završena tokom 1916. Manje krstarice su trebale da imaju dužinu od 105 metara, širinu od 11 metara i gaz od 4 metra. Predviđeno je naoružanje od deset oruđa kalibra 102 mm, četiri kalibra 47 mm i dve torpedne cevi kalibra 450 mm. Pogon je trebao da se sastoji od kotlova tipa Yarrow i turbina tipa AEG, koje su trebale da daju 30.000 KS i teraju brodove brzinom od 32 čvora. Pretpostavlja se da je deo kotlova trebao da bude na ugalj, a deo na naftu jer je planom predviđeno da brodovi nose zalihu od 150 tona uglja i 130 tona nafte. Ove krstarice su naručene krajem 1913, a kobilica za sve tri su položene početkom 1915. godine. Na žalost ne postoje sačuvani nacrti za ove krstarice.


* Kineske krstarice.jpg (551.88 KB. 1616x1229 - viewed 32 times.)


Italija je 23. maja 1915. godine objavila rat Austro-Ugarskoj i uskoro je uspela da zauzme Monfalkone. U tom trenutku su brodovi bili završeni oko 15% tako da njihovo izvlačenje i odvoženje u drugo brodogradilište nije ni bilo razmatrano. Brodovi su ostavljeni na navozu u stanju u kojem su se zatekli. Posle usešne ofanzive kod Kobarida u oktobru i novembru 1917 i slomom Italijanskog frona na Soči, Austro-Ugarska je ponovo zaposeda Monfalkone i našla da je samo brodogradilište u lošem stanju, očerupano i razrušeno dok su započeti brodovi pretrpeli samo neka lakša oštećenja, te je njihova gradnja mogla da se nastavi. Komanda mornarice je jedno vreme i razmišljala o ovome, jer bi ova četiri broda predstavljala veliko pojačanje floti. Turbine su se nalazile u Rijeci, materijal za gradnju je bio dostupan, tako da je komanda u aprilu 1918. godine dala zeleno svetlo da se nastavi sa gradnjom veće krstarice, dok je odluka za nastavak gradnje manjih odložena za neko vreme. Istovremeno je traženo da se promeni naoružanje krstarice i da ona dobije devet oruđa kalibra 150 mm, dva kalibra 90 mm i dva dvocevna torpedna aparata kalibra 450 mm. Istovremeno se razmišljalo i o drugačijem naoružanju, pa je tako komanda mornarice 31. jula 1918. tražila da se brod naoruža sa jednim topom kalibra 190 ili 203 mm na pramcu, a kasnije se čak razmišljalo da se zadrži prvobitno naoružanje od dve dvocevne kule sa oruđima kalibra 203 mm, uz dodatak osam do deset oruđa kalibra 90 mm. Na ovaj zahtev je iz Škode stigao odgovor da im je za dve kupole i topove od 203 mm potrebno 34 meseca da ih završe, dok bi ceo brod sa oruđima kalibra 150 mm bio gotov za godinu dana. Kraj rata i raspad dvojne monarhije je stavio tačku na bilo kakve dalje planove vezane za gradnju ovih brodova.

Logged
robertino
razvodnik
*
Online Online

Posts: 74


« Reply #2 on: May 15, 2018, 02:23:46 pm »

malo slika iz knjige
Austrougarske podmornice u I. svjetskom ratu = Austro-Hungarian submarines in World War I / Zvonimir Freivogel ; [prijevod na engleski Zvonimir Freivogel ; linijski crteži i crteži u boji Danijel Frka & Vojislav Jereb]; Rijeka : Adamić ; Viškovo : Digital point tiskara, 2007


* kuk podmornice (33).jpg (571.06 KB. 2177x1234 - viewed 16 times.)

* kuk podmornice (32).jpg (715.88 KB. 2168x1782 - viewed 19 times.)

* kuk podmornice (34).jpg (733.43 KB. 2188x1716 - viewed 17 times.)

* kuk podmornice (35).jpg (862.49 KB. 2269x1988 - viewed 18 times.)

* kuk podmornice (36).jpg (794.36 KB. 2225x1846 - viewed 19 times.)

Logged
robertino
razvodnik
*
Online Online

Posts: 74


« Reply #3 on: May 15, 2018, 02:24:36 pm »

nadam se da mogu podmornice biti ovdje

dupli post

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 393



« Reply #4 on: May 15, 2018, 08:20:24 pm »

nadam se da mogu podmornice biti ovdje

dupli post

Čim su nedovršeni projekti naravno da može. Smiley
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 393



« Reply #5 on: May 15, 2018, 08:28:27 pm »

Bojni Brodovi

Pred samo porinuće prvog bojnog broda klase Tegetthoff u junu 1911. godine, MTK ( Marinetechnische Komitee) je počela sa projektovanjem novih brodova koji su trebali da zameni zastarele oklopnjače klase Monarch. Ovi brodovi su bili poznati kao poboljšani Tegethoff, dok je štampa celoj klasi nadenula ime Ersatz Monarch. U zvaničnim krugovima ovi brodovi su bili poznati samo kao Projekat I, II, itd... Potreba za novim brodovima se pravdala sledećim razlozima:


* KuK BB Tegetthoff.jpeg (153.71 KB. 1141x749 - viewed 23 times.)


   - Gradnja novih Italijanskih drednota klase Conte di Cavour i Andrea Doria.
   - Želja da se ovim novim brodovima KuK KM pretvori iz obalne u pravu ratnu mornaricu
   - Održavanje statusa velike imperije nije bilo moguće bez jake flote, što opet nije bilo moguće ukoliko flota nije imala u svom sastavu moderne bojne brodove tipa Drednot.

Odmah po objavljivanju konkursa za konstrukciju novih brodova počelo se sa utvrđivanjem njihovih osnovnih karakteristika. Prvi predlog je bio da se poveća istisnina klase Tegetthoff za 2.000 tona i da se pojača srednja artiljerija sa 12 na 22 oruđa kalibra 150 mm dok bi sve ostale karakteristike ostale iste kao i za prethodnu klasu. Tu su se već javile nesuglasice jer su neki od oficira i inžinjera zahtevali da brodovi dobiju i jače naoružanje, te su zbog toga postavljene dva različita projekta, poznata kao varijanta A i varijanta B.

   Varijanta A: Deplasman od 23.000 tona i glavno naoružanje od najmanje 10 oruđa kalibra 305 mm. Pomoćno naoružanje bi činilo 18 oruđa kalibra 150 mm i 24 oruđa kalibra 75 mm.

   Varijanta B: Deplasman 24.600 tona i glavno naoružanje od najmanje 10 oruđa kalibra 345 mm. Pomoćno naoružanje je bilo isto kao kod varijante A.


* KuK BB razvoj.jpeg (109.41 KB. 1127x906 - viewed 23 times.)


Takođe treba napomenuti da je minimalna brzina kod nove klase morala da bude 21 čvor, kao i da svi brodovi dobiju šest podvodnih torpednih cevi kalibra 533 mm.

Želja da se poveća vatrena moć brodova je uticala da se u obzir uzmu i oruđa kalibra 345 mm, a malo kasnije i oruđa kalibra 350 mm, a to je dalje dovelo do potrebe da se istisnina poveća na 24.500 tona kako bi oklopna zaštita ostala zadovoljavajuća. Jedan predlog je išao u pravcu daljeg povećanja istisnine na 29.600 tona, kako bi se postavila jača pogonska grupa i povećala maksimalna brzina na 23 čvora i dodatno pojačao oklop. Već u decembru iste godine MTK je ponudila sledeće projekte sa traženim karakteristikama:

Projekt I: 22.000 tona, 12x305 mm ( 4x3), 16x150 mm, 18x75 mm

* KuK BB EM I.jpg (585.98 KB. 3122x1986 - viewed 29 times.)


Projekt II: 23.400 tona, 10x345 mm ( 2x3 i 2x2), 16x150 mm ( 6x2 i 10x1), 24x75 mm

* KuK BB EM II.jpg (598.38 KB. 3171x2000 - viewed 24 times.)


Projekt III: 24.500 tona, 10x345 mm ( 2x3 i 2x2), 16x150 mm ( 6x2 i 10x1), 24x75 mm

* KuK BB EM III.jpg (602.15 KB. 3203x1990 - viewed 20 times.)


Projekt IV: 23.400 tona, 10x345 mm ( 2x3 i 2x2), 16x150 mm ( 6x2 i 10x1), 24x75 mm

* KuK BB EM IV.jpg (610.71 KB. 3615x1979 - viewed 18 times.)


U februaru 1912 se pojavio projekt V koji je predstavljao modifikovani Projekt I kako bi se smestila tražena pomoćna artiljerija korištenjem dvocevnih kazamata:

Projekt V: 22.000 tona, 12x305 mm ( 4x3), 16x150 mm ( 6x2 i 10x1), 18x75 mm

* KuK BB EM V.jpg (584.48 KB. 3055x2021 - viewed 18 times.)


U ovim projektima su se pojavile dve novosti, a to je upotreba dvocevnih kazamata i pojava novih oruđa kalibra 75 mm. Ove dvocevne kazamate za srednju artiljeriju su se uskoro i u teoriji pokazale kao problematične jer je trebalo rešavati mnogo problema vezanih za mali prostor, punjenje oruđa i njihovo pokretanje po azimutu i elevaciji. Stoga je ova ideja uskoro odbačena. Nova oruđa kalibra 75 mm su trebala da zamene stara od 66 mm, jer se računalo da će biti mnogo efikasnija za protiv razarača, torpiljarki i aviona. Ona se mogu smatrati među privim univerzalnim brodskim oruđima.

« Last Edit: May 16, 2018, 11:22:22 am by MOTORISTA » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 393



« Reply #6 on: May 15, 2018, 08:33:46 pm »

Do tada je sve projekte novih brodova uradila MTK, a onda se u igru uključuju Ganz-Danubus sa konstruktorom Sigfridom Poperom, CNT ( Cantiere Navale Triestino) i STT ( Stabilimento Tecnico Triestino) sa konstruktorom Silvijusom Morinom. U maju 1912 godine MTK donosi nove TT zahteve za brodove deplasmana 25.200 tona i sledećim nairužanbjem:

Projekt VI: 11x345 mm ( 1x3 i 4x2), 16x150 mm, 18x75 mm

* KuK BB EM VI.jpg (636.98 KB. 3350x2022 - viewed 24 times.)


Projekt VII: 12x345 mm ( 4x3), 16x150 mm, 18x75 mm

* KuK BB EM VII.jpg (639.69 KB. 3329x2020 - viewed 18 times.)


Projekt VIII: 13x345 mm ( 3x3 i 2x2), 16x150 mm, 18x75 mm

* KuK BB EM VIII.jpg (651.52 KB. 3268x2017 - viewed 20 times.)


Projekt IX
: 12x345 mm ( 2x3 i 3x2), 14x150 mm, 18x75 mm

* KuK BB EM IX.jpg (655.24 KB. 3253x1986 - viewed 18 times.)


Svi brodovi su imali još po šest torpednih cevi od 533 mm.

Već u junu mesecu je došlo do sastanka kojem su prisustvovali vice admiral Karl Kailer fon Kaltenfels i glavni pomorski konstruktor Franc Picinger. Na ovom sastanku je doneto nekoliko odluka, a to je da brodovi moraju imati deplasman od 24.500 tona i da glavno naoružanje mora da se sastoji od najmanje deset oruđa kalibra 350 mm. Ovaj kalibar je odabran jer se i Nemačka Carska mornarica odlučila za njega tako da se težilo unifikaciji između saveznika. Osim toga odlučeno je da se pomoćna artiljerija sastoji od 18 oruđa kalibra 150 mm, dok bi laka artiljerija trebala bude od oruđa kalibra 88 mm. Takođe je odlučeno da brzina ne sme biti manja od 21 čvora i da oklop pojasa ne sme biti tanji od 300 mm.

Do januara 1913 su bili gotovi novi projekti MTK, a Ganz-Danubiousovi do marta meseca.

Projekt X: 24.500 tona, 10x350 mm ( 2x3 i 2x2), 18x150 mm, 16x88 mm, 9x88 mm PAT

* KuK BB EM X.jpg (615.28 KB. 3275x1981 - viewed 22 times.)


Projekt XI: 24.500 tona, 10x350 mm ( 2x3 i 2x2), 18x150 mm, 16x88 mm, 9x88 mm PAT

* KuK BB EM XI.jpg (608.95 KB. 3215x1981 - viewed 19 times.)


Projekt XII: 24.650 tona, 10x350 mm ( 2x3 i 2x2), 18x150 mm, 16x88 mm, 9x88 mm PAT

* KuK BB EM XII.jpg (594.83 KB. 3104x1980 - viewed 17 times.)


Svi brodovi su imali još po šest torpednih cevi od 533 mm.

« Last Edit: May 16, 2018, 11:23:12 am by MOTORISTA » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 393



« Reply #7 on: May 15, 2018, 08:37:05 pm »

Sve u svemu konstruktori nisu verovali da deplasmanom limitirani brodovi mogu da odgovore postavljenim zahtevima, te su se upustili u konstruisanje većih brodova veće brzine, 23 čvora, i jačeg naoružanja, 12 odnosno 13 oruđa kalibra 350 mm. U januaru 1914 dali su dva predloga.

Projekt XIII: 29.600 tona, 12x350 mm ( 4x3), 18x150 mm, 8x88 mm, 10x88 mm PAT, 6x533 mm TC

* KuK BB EM XIII.jpg (674.34 KB. 3610x2020 - viewed 24 times.)


Projekt XIV: 32.000 tona, 13x350 mm ( 3x3 i 2x2), 18x150 mm, 8x88 mm, 10x88 mm PAT, 8x533 mm TC

* KuK BB EM XIV.jpg (684.33 KB. 3604x2019 - viewed 19 times.)


Ova dva predlkoga nisu ni bila uzeta u razmatranje zbog limita deplasmana pojedinačnih brodova koje su brodogradilišta mogla da grade u tom trenutku. No bez obzira, nisu odbačeni jer je pred sam rat u Nemačkoj naručen plutajući dok za brodove deplasmana do 40.000 tona. Kjonačna dva projekta su predstavljena u julu 1914. godine.

Projekt XV: 24.560 tona, 10x350 mm ( 2x3 i 2x2), 14x150 mm, 10x88 mm, 12x88 mm PAT, 6x533 mm TC

* KuK BB EM XV.jpg (618.42 KB. 3201x2016 - viewed 19 times.)


Projekt XVI
: 24.560 tona, 10x350 mm ( 2x3 i 2x2), 14x150 mm, 8x88 mm, 12x88 mm PAT, 6x533 mm TC

* KuK BB EM XVI.jpg (602.29 KB. 3232x2015 - viewed 17 times.)


Na kraju je kao definitivan prihvaćen projekt XVI.  Sve u svemu gradnja četiri nova bojna broda sa brojevima od VIII do XI je odobrena u parlamentu 28. maja 1914. godine i za njih je odobren vanredni kredit u iznosu od 426.830.000 Kruna. Zbog čudnovatog ustrojstva same mornaice ne treba da vas čudi ovaj podatak da je gradnja brodova odobrena pre nego što je usvojen njihov definitivni projekt. Početak rata je stopirao gradnju ovih brodova, ali se komanda mornarice nije odrekla ovih brodova, već je čekala završetak malog i brzog rata.


* KuK BB Ersatz Monarch c.jpeg (169.06 KB. 1141x708 - viewed 21 times.)

« Last Edit: May 16, 2018, 11:23:41 am by MOTORISTA » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 393



« Reply #8 on: May 15, 2018, 08:39:57 pm »

Ratni projekti

Posle bitke kod Jutlanda KuK je poslala jednu tehnički komisiju u nemačku kako bi se iz prve ruke upoznala sa iskustvima svojih saveznika iz te velike bitke. Po povratku ove komisije ona je predala komandi mornarice takozvani Jutland izveštaj u kojem su opisali svoja saznaja, a na osnovu kojih je komanda mornarice krenula sa traženjem karakteristika za nove bojne brodove koji su trebali da se grade. Sredinom 1917 pojavio se projekt III bojnog broda deplasmana 32.300 tona, dužine 200 metara, širine 30 metara sa gazom od 8,75 metara. Naoružanje bi se sastojalo od osam oruđa kalibra 380 mm u četiri dvocevne kule i pomoćnim naoružanjem od 18 oruđa kalibra 150mm, 14 oruđa kalibra 88 mm i šest torpednih cevi kalibra 533 mm. Brzina broda je bila projektovana na 25 čvorova, dok se oklopna zaštita sastojala od oklopnog pojasa debljine 150 do 300 mm, dve oklopne palube svaka debljine po 20 mm, komandnog mosta 350 mm i topovskih kula 280 do 320 mm.


* KuK BB III c.jpeg (135.36 KB. 1124x708 - viewed 15 times.)



* KuK BB III.jpg (722.95 KB. 4100x2000 - viewed 22 times.)


Krajem 1917 se pojavio novi projekat za bojni brod koji je trebao da ima još jače naoružanje. To bi bili brodovi deplasmana 39.600 tona, dužine 215 metara, širine 32 metra sa gazom od 9,5 metara. Bilo je predviđeno da brod nosi osam oruđa kalibra 420 mm u četiri dvocevne kule, kao i 20 oruđa kalibra 150 mm u kazamatama i četiri oruđa istog kalibra namenjenih za PVO brodova a koji be se nalazili u kulama na bokovima broda. I na ovim brodovima je trebalo da se nalazi šest torpednih cevi kalibra 533 mm. Oklop pojasa je predviđen da bude debljine 150 do 300 mm, palube 2x20 mm, komandi toranj 350 mm, kule glavnog kalibra 300 do 450 mm i pomoćne kule 100 mm. Brzina je trebala da bude 24 čvora.


* KuK BB V c.jpeg (240.94 KB. 1159x763 - viewed 18 times.)



* KuK BB V.jpg (775.71 KB. 4100x2000 - viewed 18 times.)

« Last Edit: May 16, 2018, 11:23:57 am by MOTORISTA » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 393



« Reply #9 on: May 15, 2018, 08:45:31 pm »

Bojni Krstaši

Tokom 1911. godine i parlamentarne rasprave o tadašnjem mornaričkom budžetu povela se i rasprava o bojnim krstašima, odnosno ima li mornarica potrebe za njima. Tom prilikom je komandant mornarice, admiral Montekukoli, izjavio sledeće: „Veliki bojni krstaši nisu potrebni našoj mornarici. Oni su potrebni velikim mornaricama koje moraju da kontrolišu velika okeanska prostranstva“. U komandi mornarice se ovo mišljenje menja po početku rata, kada je nemački bojni krstaš Goeben uspešno izbegao britanske brodove u Mediteranu i uplovio u Istanbul. Tada počinje da se razmišlja o gradnji brodova ovog tipa koji bi predstavljali pratnju za postojeće i bojne brodove  u planu.

Projekt I

Prva studija, i prva skica, za nove brodove se pojavila u septembru mesecu 1915. godine, a kako bi se sam razvoj brodova ubrzao, odlučeno je da se iskoristi isto naoružanje kao za bojne brodove klase Ersatz Monarch. Prva studija je nosila oznaku Ia i u pitanju je bio brod deplasmana 34.000 tona, dužine 220 metara, širine 29 metara i gaza  8,65 metara. Pogon je trebalo da obezbede četiri parne turbine sa 100.000 KS što je teoretski bilo dovoljno da brod ostvari zamišljenu maksimalnu brzinu od 30 čvorova. Glavno naoružanje je trebalo da se sastoji od devet oruđa kalibra 350 mm smeštenih u tri trocevne kule, a kao kuriozitet se javlja to što je prvi put u KuK mornarci jedna kula stavljena u sredinu broda, između dimnjaka. Pomoćna artiljerija je trebala da se sastoji od 18 oruđa kalibra 150 mm i 18 oruđa kalibra 90 mm raspoređenih u kazamatama na bokovima broda. Takođe je planirano da se postavi i šest torepdnih cevi kalibra 533 mm. Brodovi su trebali da budu zaštićeni oklopnim pojasom debljine 100 do 225 mm, trebalo je da imaju dve oklopne palube koje su trebale da budu debljine 20 mm, dok je oklop kula trebao da bude 260, a komandnog mosta 270 mm. Sledećih godinu dana se po ovom pitanju nije ništa događalo, da bi se u decembru 1916 pojavilo još 5 varijacija na zadatu temu, koje su označene kao Ib, Ic, Id, Ie i If. Ovde se radilo samo o drugačijem razmeštaju artiljerije glavnog kalibra, gde su tri trocevne kule zamenjene sa četiri dvocevne, dok sve ostale karakteristike ne bi bile uopšte promenjene.


* KuK BK Ia c.jpeg (134.55 KB. 1161x704 - viewed 18 times.)



* KuK BK I a.jpg (773.27 KB. 4113x1886 - viewed 19 times.)



* KuK BK Ib - Ic c.jpeg (169.92 KB. 1161x842 - viewed 18 times.)



* KuK BK I b.jpg (778.64 KB. 4098x1897 - viewed 18 times.)



* KuK BK I c.jpg (787.75 KB. 4072x1878 - viewed 18 times.)



* KuK BK Id - Ie c.jpeg (161.02 KB. 1145x1485 - viewed 15 times.)



* KuK BK I d.jpg (756.42 KB. 4109x2014 - viewed 18 times.)



* KuK BK I e.jpg (783.06 KB. 4075x2005 - viewed 20 times.)



* KuK BK If c.jpeg (128.15 KB. 1127x616 - viewed 16 times.)



* KuK BK I f.jpg (787.44 KB. 4059x1986 - viewed 17 times.)

« Last Edit: May 16, 2018, 11:24:15 am by MOTORISTA » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 393



« Reply #10 on: May 15, 2018, 08:49:52 pm »

Projekt II

Sredinom 1917 godine, paralelno sa pojavom Projekta III za nove bojne brodove, pojavio se i projekat za bojne krstaše koi bi trebali da budu njihova pratnja. Za osnovu novih brodova je uzet Projekt I s tim što je izmenjeno naoružanje, u skadlu sa Jutland izveštajem i određeno na tri dvocevne kule sa oruđima kalibra 380 mm. Sve ostale karakterisitke su bile indentične karakteristikama Projekta I.


* KuK BK II c.jpeg (131.8 KB. 1124x826 - viewed 18 times.)



* KuK BK II.jpg (785.79 KB. 4100x2000 - viewed 18 times.)


Projekt IV

Projekt IV predstavlja dalju evoluciju bojnih krstaša Projekta II, gde je povećana dužina trupa za deset metara, da bi uz istu širinu i mašine manje snage brodovi ostvarili istu brzinu. Naoružanje i oklopna zaštita su ostali isti kao kod brodova Projekt II.


* KuK BK IV c.jpeg (183.45 KB. 1146x780 - viewed 17 times.)



* KuK BK IV.jpg (766.93 KB. 4300x2000 - viewed 19 times.)


Projekt VI

Poslednji projekt bojnih krstaša je predstavljao prepravljene brodove Projekta IV, kod kojih je opet promenjeno glavno naoružanje, kako bi bilo u skladu sa bojnim brodovima Projekta V. Sam projekat se pojavio krajme 1917, početkom 1918. godine Kako je planirano da se na isti trup ugrade veća i teža oruđa odlučeno je da ih bude samo četiri, raspoređenih u dve dvocene kule. Sve ostale karakteristike su bile iste kao kod brodova prethodnog projekta.


* KuK BK VI c.jpeg (200.88 KB. 1159x753 - viewed 16 times.)



* KuK BK VI.jpg (774.3 KB. 4300x2000 - viewed 20 times.)

 
Sa ovim brodovima se završavaju neostvareni projekti bojnih brodova i bojnih krstaša KuK.

« Last Edit: May 16, 2018, 11:24:35 am by MOTORISTA » Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 29 393



« Reply #11 on: May 18, 2018, 09:50:21 pm »

Razarači i torpiljarke

Po izgradnji razarača klsae Tatra komanda KuK mornarice je počela da pravi planove za nove razrače i to za poboljšane Tatre i novi razarač vođu sa deplasmanom od 1.600 tona. Početak rata obustavlja ove planove sve do početka 1917. godine, kada komanda izdaje konkurs za nove brodove na koji se javljaju četiri brodogradilišta. Na žalost postoji samo sačuvan projektni predlog brodogradilišta Ganz-Danubius iz Rijeke. Njihovi razarači su trebali da imaju puni deplasman od 2.093 tone, dužinu od 109,6 metara, širinu od 9,4 metra i gaz od 3 metra. Pogon bi činilo šest kotlova na naftu i dve parne turbine sa 41.000 KS koje su trebale da daju maksimalnu brzinu od 37,5 čvorova. Naoružanje je trebalo da se sastoji od četiri oruđa kalibra 120 mm ili dva kalibra 150 mm i dva dvocevna torpedna aparata kalibra 533 mm. Prema predlogu brodogradilišta, brodovi su trebali da imaju 19 nepropusnih odeljaka i dvostruko dno, s tim što u oči upada velika količina goriva koju su trebali da nose. Naime, prema predlogu brodogradilišta, brodovi su trebali da nose 731 tonu nafte, s tim što je u duplom dnu moglo da se ponese i dodatnih 254 tone. Ovako velika količina goriva, 985 tona, se pravdala zahtevom mornarice da brodovi budu sposobni da dejstvuju i u Mediteranu, daleko od svojih baza. Istovremeno je i MTK izdala svoju specifikaciju traženih karakteristika za ove brodove s time što bi pun deplasman trebao da bude 1.900 tona, dužina 110 metara, širina 9,5 metara i gaz 2,9 metara. Pogon bi činili parni kotlovi i dve turbine sa 36.000 KS, koje bi brodu dale maksimalnu brzinu od 37,25 čvorova. Naoružanje je trebalo da se sastoji od 6 oruđa kalibra 100 mm i osam torpednih cevi kalibra 533 mm. Osim toga brodovi bi mogli da nose i 14 mina. Planirani doplov je bio 950 milja pri brzini od 33 čvora sa 590 tona nafte.

Sredinom 1917. godine MTK je planirala gradnju većih razarača, standardnog deplasmana 1.900 tona, kao i velikih torpiljarki od 1.000 tona. Prema pismu koje je MTK uputila ministarstvu mornarice, starije brodove bi trebalo zameniti sa osam razarača deplasmana 1.900 tona i 12 torpiljarki deplasmana 1.000 tona ili, ukoliko razarači ne budu građeni, sa 20 torpiljarki deplasmana 1.000 tona. U pismu se takođe pominju i manje torpiljarke namenjene zaštiti sopstvene obale koje bi imale deplasman od 500 tona, brzinu od 33 čvora, naoružanje od dva topa kalibra 88 mm, dva mitraljeza kalibra 8 mm i dva dvocevna torpedna aparata kalibra 533 mm. Planirano je da brodovi imaju doplov od 1.000 NM. Što se većih torpiljarki tiče, one su trebale da imaju maksimalnu brzinu od 32 čvora, doplov od 1.500 NM pri brzini od 20 čvorova i naoružanje od tri oruđa kalibra 120 mm, dva mitraljeza kalibra 8 mm i dva dvocevna torpedna aprata kalibra 533 mm.


* KuK Torpiljarka 500 tona.jpg (92.4 KB. 1127x568 - viewed 13 times.)



* KuK Torpiljarka 1.000 tona.jpg (101.67 KB. 1127x574 - viewed 14 times.)


Ovi dokumenti pokazuju da je KuK mornarica najzad morala da odbaci ideju da može ratovati samo sa malim brodovim po Jadranu i da su joj potrebni veliki brodovi, sposobni da napadnu protivnika svuda. Osim toga shvatilio se da zbog nedostatka baza van Jadrana, njihovi brodovi moraju biti i veći od protivničkih kako bi mogli da ponesu dovoljno goriva za planirane akcije.

Istovremeno se vodila i rasprava o efikasnosti naoružanja brodova KuK mornarice između komande i MTK, tako da se na kraju došlo do zaključka da postojeća oruđa kalibra 100 mm ne zadovoljavaju potrebe modernog ratovanja i da ih stoga treba zameniti oruđima kalibra 150 mm. Takođe se raspravljalo i o oruđima za PVO brodova, kada su u obzir uzeta domaća oruđa od 88 i 66 mm, kao i nemačko oruđe od 105 mm. Tada se došlo do zaključka da oruđa od 88 i 105 mm ne zadovoljavaju potrebu za PVO brodova jer im je pokretanje po azimutu veoma sporo jer im za pun krug treba oko 60 sekundi, dok je oruđu od 66 mm potrebno svega 21 sekunda. Iako su neki članovi tvrdili da je ubojna moć zrna od 66 mm isuviše mala za taj posao, ipak je odlučeno da se ova oruđa koriste za PVO jer je akcenat stavljen na to da se avioni primoraju da lete na većoj visini od brodova, što bi im otežalo precizan napad, a brodovima omogućio više vremena za manevrisanje. Na kraju se došlo do zaključka da tražene TT karakteristike mogu da ispune samo brodovi standardnog deplasmana od 2.000 tona pa naviše.

Istovremeno se došlo do zaključka da su brodovi ove veličine praktično neupotrebljivi za dnevne torpedne napade, tako da se razmatrala i gradnja manjih torpiljarki deplasmana 600 do 800 tona, naoružanih sa dva oruđa kalibra 88 do 100 mm i šest torpednih cevi kalibra 533 mm. Za ove brodove je tražen doplov od 600 NM, ali su ubrzo sve rasprave oko ovih brodova prekinute.

Po donošenju zaključaka komanda mornarice izdaje konkurs za nove razarače deplasmana 2.000 tona naoružane sa četiri oruđa kalibra 150 mm, četiri oruđa kalibra 66 mm i četiri torpedne cevi kalibra 533 mm. Kasnije je povećan broj torpednih cevi sa četiri na šest. Na konkurs se prvo javlja MTK, u oktobru 1917. godine, sa svojim projektom koji je trebalo da ima sledeće karakteristike: Puni deplasman 2.498 tona, dužinu 122.4 metra, širinu 10,2 metra, dok za gaz nije data mera. Pogon takođe nije bio pomenut dok je za maksimalnu brzinu navedeno da treba da bude oko 37 čvorova, dok je planirani doplov bio 3.000 NM sa 16 čvorova, 1.800 NM sa 23 čvora i 680 NM sa 34 čvora. Istovremeno su brodovi trebali da krcaju makismalno 1.000 tona nafte.


* KuK Razarač 2.000 tona MTK.jpg (105.48 KB. 1142x488 - viewed 14 times.)


18. aprila 1918. godine se na konkurs javlja i brodogradilište Ganz-Danubius ali za njihove brodove nisu sačuvane TT karakteristike već samo skice. Na skicama su brodovi nosili traženo artiljerijsko naoružanje, s tim da su postavljena samo dva dvocevna torpedna aparata.


* KuK Razarač 2.000 tona Danubius.jpg (33.85 KB. 1142x232 - viewed 15 times.)


Obzirom na hroničan nedostatak stručne radne snage i nedostatak sirovina, MTK je procenila da će gradnja brodova trajati 30 meseci, po ceni od 13.500.000 Kruna, tako da bi prvi brod ušao u naoružanje tokom 1921. godine. Skori kraj rata je stavio tačku i na ove projekte KuK KM.

Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.025 seconds with 25 queries.