Dassault Mirage IV

[Љуба]

MIRAGE IV – Francuski avioni

Priča o avionima tipa „Mirage IV“ zaslužuje da bude ispričana iz više razloga. Taj avion je bio ponos francuskog zaduhoplovstva (Armée de l'Air Française), ali istovremeno je bio i važna letilica evropske vazduhoplovne istorije. Po mnogo čemu bio je „prvi“, čak ispred američke vazduhoplovne industrije. Poznato je da u to vreme (kraj pedesetih) sve ono što je u vazduhoplovstvu bilo naprednije od američke tehnologije, političkim sredstvima je bilo osuđeno na propast (kanadski Avro Arrow CF-105, britanski British Aircraft Corporation TSR-2). Kada je Francuska kretala u njegov razvoj, motiv je bio osamostaljivanje po pitanju raspolaganja nuklearnim oružjem. Tako je njegov nastanak determinisao i odnose Francuske sa NATO savezom, što če biti iskazano u ovoj prezentaciji.

Ovaj rad je delo dvojice autora, ali su u njemu utkana saznanja i nekih saradnika iz Argentine i Francuske. Prikaz je samo deo jedne enciklopedije u nastajanju (rad od 5 godina, kome se ne vidi kraj). Skice i crteži su nabavljeni uglavnom razmenom sa entuzijastima. Za ukupne napore zahvalan sam, pre svega, svom saradniku Ivanu Ranđeloviću.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pa, krenimo od početka

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

NOVI PROGRAMI-NOVE IDEJE I REŠENJA
MIRAGE IV – Lovački avioni

 
Dassault Mirage IVA
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kompletna brošura, sa novim idejama i tehničkim detaljima, predstavljena je posebnoj komisiji, Francuskog Vazduhoplovstva (de l'Armée de l'Air.). Sa detaljnim planovima i detaljima, prikazano je nekoliko sličnih projekata, za novi lovački avion, sa oznakom Mirage IV. Prema rečima Marsela Dassoa, optimalni aerodinamički oblik, u dizajnu novog aviona, zasnovan je na proverenoj strukturi, Mirage III, u tom trenutku, a novi avion Mirage IV, je samo uvećana borbena mašina, koja je bolje adaptirana za lovačke zadatke na velikim visinama, i brzini od 2M. Sa većom količinom goriva i mnogo snažnijim motorom, avion ima veći r/d, i ofanzivnije naoružanje. Prvi predloženi dizajn, zasnovan je na produženoj verziji Mirage IIIA, u koju je ugrađen snažniji motor. Dužina aviona je u prvoj fazi bila 14,50m, a nakon revizije na standard od 15,03m. Mada veoma sličan sa avionom Mirage IIIA, dizajn novog aviona, je blago restilizovan, sa boljom aerodinamikom, i novom eletronikom. Projekat, je brzo promenjen, i u novoj brošuri, koja je prikazana oktobra 1956 god, su predstavljeni slični avioni, ali sa novim dizajnom i motorima. Prvi korak, zasnovan na principu, jedna osnova, a više različitih verzija, traba da obezbedi kontinuitet, i dinamiku proizvodnje, prema standardima, koji se lako primenjuju, kod proizvođača elemenata konstrukcije, ili delova aviona.
Namena: Lovac. Datum prvog leta: 14.jun1956.godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Pogonska grupa: 2 x Snecma Atar 9: 2 x 45,0 kN  bez DS, 2 x 60,0 kN sa DS;  Dimenzije aviona : dužina aviona 15,0 m; raspon krila 7,60 m; visina *** m; površina krila 29,0 m2; Mase aviona: prazan *** kg; normalno opterećen 6.790 kg; maksimalno opterećen **** kg; Brzine aviona: maksimalna (na visini) 2.150 km/h; krstareća (na H=0) 1.008 km/h; uzdizanja (na H=0) +120,00 m/s; Ostale karakteristike: operativni vrhunac leta 18.360 m; taktički radijus 1.000 km; dolet 2.280 km; Naoružanje: topovsko 2 x 30 mm; bombe i rakete do 2.000 kg.

 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Љуба]

Dassault Mirage IVB Gyron

Britanski motor DH Gyron, nema komoru za dodatno sagorevanje goriva, ali daje veliki potisak, u standardnom režimu rada, što se povoljno odražava na performanse i dolet aviona. Forma aviona nije izmenjena, klasičan delta krilni avion, veoma sličan sa MIRAGE III, ali sa novim motorom. Snažan potisak u standardnom režimu rada, pruža mogućnosti, da se avionom leti nadzvučnom brzinom, na visini, u mnogo dužem vremenskom periodu, nego kad se koristi motor sa dodatnom komorom za sagorevanje, KDS, pre svega zbog smanjene potrošnje goriva. Kada se koristi, KDS, gorivo iz unutrašnjih rezervoara se potroši za nekoliko minuta,  a sa kontinuiranim radom, precizno može da se planira let, i očekivane borbene aktivnosti. Britanski motor, u trenutku razvoja projekta, je imao najveći raspoloživi potisak, u odnosu na konkurenciju, a posebno na francuske motore. Ako je samo odbrana francuskog neba, osnovni cilj, sa povećanjem r/d, raste i zona PVO, iznad Francuske, ali i Evropskog kontinenta. To je veoma značajno, nakon istupanja Francuske iz zajedničkog programa odbrane sa NATO članicama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Samostalna odbrana VaP-a, ne znači izolovanost i odsustvo koordinacije sa partnerima iz NATO-a, već samo ukazuje na suverenost u donošenju odluka, koje su bitne za nacionalnu bezbednost. Pretnje od prodora opasnih bombardera iz SSSR-a, se različito doživjavaju kod zemalja članica NATO-a, a presudan uticaj za donošenje odluke, o istupanju iz zajedničke odbrane, je svakako uticaj i nametanje rešenja, koje dolaze od preko-okeanskog saveznika, odnosno iz SAD. Francuska je odabrala da nacionalnu odbranu VaP-a, poveri svojim vazduhoplovnim snagama i domaćim avionima, pre svega zbog raspoloživih resursa, i samostalnosti u odlučivanju. Ova odluka ima i mnogo dugoročnije posledice, na razvoj francuskih aviona.
Namena: Lovac. Datum prvog leta: oktobar1956.godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pogonska grupa: 1 x DH  Gyron: 1 x 115,0 kN  bez DS;  Dimenzije aviona : dužina aviona 17,70 m; raspon krila 9,08 m; visina *** m; površina krila 42,0 m2; Mase aviona: prazan *** kg; normalno opterećen 10.515 kg; maksimalno opterećen **** kg; Brzine aviona: maksimalna (na visini) 2.150 km/h; krstareća (na H=0) 1.008 km/h; uzdizanja (na H=0) +120,00 m/s; Ostale karakteristike: operativni vrhunac leta 18.360 m; taktički radijus 1.000 km; dolet 2.280 km; Naoružanje: topovsko 2 x 30 mm; bombe i rakete do 2.000 kg.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Љуба]

Dassault Mirage IVC/43

Brošura iz oktobra 1956.god, obuhvata i modifikovani dizajn, koji ima dva paralelno postavljena motora francuske proizvodnje. Sa ugrađenim motorima, sam dizajn, nije mnogo izmenjen, ali su krila povećana i imaju veću površinu. Naoružanje nije precizirano, ali se očekivalo da bude, preuzeto sa aviona Mirage III, ali je ostavljeno dovoljno protora, da se posebnim programom, ugradi nova generacija elektronske opreme i naoružanja.

Ideja da se koriste britanski ili američki motori, donosi određene probleme. Tehnički oni se mogu ugraditi u francuske avione, ali to ima svoju cenu. Finansiranje može da se predvidi, ali zavisnost od inostrane isporuke blago rečeno komplikuje održavanje i servisiranje opreme i motora. Zato je odlučeno da se koriste francuski motori. Možda nisu imali snagu, kao britanski, al ako se ugrade dva ista, onda se snaga udvostručuje, a masa aviona se uvećava. Mada je to privatljivo u odnosu jedan veliki ili dva manja motora. Izbor motora sa KDS, je opravdan, za skoro celokupno vreme leta, motori rade na stacionarnom režimu, a KDS, se uključuje samo kod poletanja, ili kad je potrebno dodatno ubrzanje aviona, i u tim fazama aktiviranje se koristi kratkotrajno, a u stacionarnom režimu mogu da rade bez ograničenja u vremenu. Dva motora pružaju mnogo veću bezbednost pilotu, otkaz jednog ne znači gubitak aviona, što je kod jednomotornih aviona izvesnije. To je bila konačna odluka. Avioni iz serije MIRAGE III, imaju jedan motor, a avioni iz serije MIRAGE IV, u budućim fazama razvoja imaju dva motora.
Namena: Lovac. Datum prvog leta: oktobar1956.godine.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pogonska grupa: 2 x Snecma Atar R9: 2 x 45,0 kN  bez DS, 2 x 60,0 kN sa DS;  Dimenzije aviona : dužina aviona 17,50 m; raspon krila 9,94 m; visina *** m; površina krila 43,0 m2; Mase aviona: prazan *** kg; normalno opterećen 9.500 kg; maksimalno opterećen 11.400 kg; Brzine aviona: maksimalna (na visini) 2.150 km/h; krstareća (na H=0) 1.008 km/h; uzdizanja (na H=0) +120,00 m/s; Ostale karakteristike: operativni vrhunac leta 18.630 m; taktički radijus 1.000 km; dolet 2.280 km; Naoružanje: topovsko 2 x 30 mm; bombe i rakete do 2.000 kg.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Љуба]

Dassault Mirage IVC revised

Projekat sa dva motora je brzo revidiran, i već novemra 1956 god, predložen je novi dizajn. Krilo ima veći raspon i površinu. Radar Antilope, omogućava otkrivanje ciljeva, obradu podataka o ciljevima, i daje podatke, za dejstvo.Predviđeno naoružanje se sastoji od 3 PA rakete, po jedna ispod krila, i jedna ispod trupa. Projekat može brzo da se prilagodi, za ugradnju motora DH.Gyron. Sa bitanskim motorima masa opremljenog aviona je 11.245 kg.
Komisija Franuskog Vazduhoplovstva je pažljivo razmatrala ove projekte, i u skladu sa procenom su dali preporuke. Prvi put 29.11.1956 god, predložena je rekonfiguracija projekta, prema novim standardima. Kompanija Dasso, treba da razvije projekat Mirage IV, za lovačko-bombarderske zadatke, sa 1.000 kg bombi, i 1.500 km doleta. Taktički bombarder, je sada dobio drugog člana posade. Kopilot vodi navigaciju i upravlja borbenim sistemima. Za produženje doleta, predviđena je ugradnja sistema za dopunu gorivom u vazduhu, mada francuska nema avio-cisterne.  U brošuri su predstavljene lovačke verzija aviona, sa jednim ili dva motora, a bombarderske verzije su predstavljene u dugom delu. Dalji program razvoja aviona iz serije Mirage IV, odvijala se u suprotnom pravcu. Bombarderi su transformisani u teške lovce, sa projektilima, i sa posebnim namenama. Nazvani su nuklearizovane verzije posebne namene, uz mogućnost prilagođavanja prema posebnim standardima, pre svega zbog interesovanja inostranih kupaca.

Namena: Lovac. Datum prvog leta: novembar 1956.godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pogonska grupa: 2 x Snecma Atar 9: 2 x 45,0 kN  bez DS, 2 x 60,0 kN sa DS;  Dimenzije aviona : dužina aviona 17,50 m; raspon krila 10,20 m; visina *** m; površina krila 54,0 m2; Mase aviona: prazan *** kg; normalno opterećen 11.245 kg; maksimalno opterećen **** kg; Brzine aviona: maksimalna (na visini) 2.150 km/h; krstareća (na H=0) 1.008 km/h; uzdizanja (na H=0) +120,00 m/s; Ostale karakteristike: operativni vrhunac leta 18.630 m; taktički radijus 1.000 km; dolet 2.280 km; Naoružanje: topovsko 2 x 30 mm; 3x VRZ V-V.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Љуба]

Dassault Mirage IVM

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Da bi podigli udarnu moć francuske mornarice u kompaniji su konstruktivna rešenja koja su ostvarena prilikom projektovanja i izgradnje strategijskog bombardera Mirage IV, primenili na projektovanje novog mornaričkog aviona koji je manji od Miraža IV, ali je zadržan komplet naoružanja i elektronske opreme. Avion je jednosed sa dva motora koji su postavljeni u trup, sa klasičnim nisko postavljenim delta krilom, bez repnih površina. Konstrukcija delta krila bez repnih površina omogućava dobre letne i manevarske osobine aviona ali je veliki problem velika brzina u prilazu za sletanje što je jedan od faktora koji su ograničavali upotrebu ovog aviona u manevru neposredno pred sletanje na palubu nosača aviona, koja je uvek podložna uticaju talasa i vetra.
Namena: Lovac-bombarder. Datum prvog leta: 1957.godine.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pogonska grupa: 2 x Snecma Atar 9: 2 x 45,0 kN  bez DS, 2 x 60,0 kN sa DS;  Dimenzije aviona : dužina aviona 19,65 m; raspon krila 11,75 m; visina 5,30 m; površina krila 70,0 m2; Mase aviona: prazan 7.800 kg; normalno opterećen 9.550 kg; maksimalno opterećen 16.500 kg; Brzine aviona: maksimalna (na visini) 2.300 km/h; krstareća (na H=0) 1.410 km/h; uzdizanja (na H=0) 127,50 m/s; Ostale karakteristike: operativni vrhunac leta 20.500 m; taktički radijus 1.000 km; dolet 2.500 km; Naoružanje: topovsko 2 x 30 mm; bombe i rakete do 3.000 kg.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Љуба]

Dassault Mirage IVB

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ambiciozan program francuskog vazduhoplovstva je da se ofanzivna moć i globalni uticaj ostvare razvojem novog aviona i nove generacije vođenih raketa sa nuklearnom b/g. Kao osnova uzeta je aerodinamička šema  aviona Miarge IV, ali je konstrukcija uvećana da bi se uklopili novi, veliki motori i obezbedila velika količina goriva za ostvarivanje interkontinentalnog doleta. To je dvomotorni dvosedi deltakrilni avion bez klasičnih horizontalnih repnih površina. Čiste aerodinasmičke linije obezbeđuju mali otpor i veliku brzinu za prodor u zonu dejstva čime je ostvaren i cilj pasivne zaštite jer je aviion teško presresti, a itovremeno veoma kratko se zadržava u očekivanjoj zoni dejstva PVO protivnika. Za zadatke podrške avion se može opremiti raznovrsnim klasičnim vođenim i nevođenim Ub/S.

Avion je konkurent američkom B-58 Husteler i britanskim strategijskim bombarderima iz „V“ serije. Razmatrana je i proizvodnja specijalno modifikovanog aviona koji je opremljen najsavremenijim protivavionskim vođenim raketama koji bi letom isped formacije i pratnjom bombardera čistio VaP od protivničkih lovaca, ova verzija bi nosila oznaku Mirage IVC. U cilju smanjena troškova razmatrana je i varijanta osnovnog modela Mirage IVA sa britanskim motorom Spray, koja je za samo 30 cm duža od osnovnog modela ali se i od te ideje odustalo.
Namena: Lovac. Datum prvog leta: 1957.godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pogonska grupa: 2 x Pratt & Whitney J-75-P-19W: 2 x 73,03 kN  bez DS, 2 x 120,30 kN sa DS;  Dimenzije aviona : dužina aviona 27,80 m; raspon krila 16,63 m; visina 8,37 m; površina krila 130,0 m2; Mase aviona: prazan 22.500 kg; normalno opterećen 35.000 kg; maksimalno opterećen 57.00 kg; Brzine aviona: maksimalna (na visini) 2.140 km/h; krstareća (na H=0) 1.270 km/h; uzdizanja (na H=0) 120,00 m/s; Ostale karakteristike: operativni vrhunac leta 21.000 m; taktički radijus 2.200 km; dolet 5.000 km; Naoružanje: topovsko 2 x 30 mm; bombe i rakete do 8.000 kg.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Љуба]

Dassault Mirage IVK

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Britanski avion TSR-2, svojim dizajnom i borbenim mogućnostima je u velikoj meri pomerio granice tehnoloških mogućnosti britanske avio industrije, ali je pod kontraverznim i tajanstvenim uslovima njegov dalji razvoj zaustavljen, pa je britanska vlada izrazila nameru da kupi američki avion General Dynamic F-111, koji je izuzetno skup projekat. Kada je ideja o kupovini američkog  aviona zbog cene propala, britanska vlada je pokušala da u saradnji sa francuskuskom kompanijom Dassault, prilagodi projekat Mirage IVA, svojim potrebama.

Osnovna izmena u odnosu na francuski projekat je ugradnja dva britanska motora koji imaju  manju potrošnju, pa je u skladu sa ovom izmenom zadnji deo blago redizajniran, usisnici za vazduh su povećani, ali u celini to je avion sa velikim delta krilima, sa izraženim vertikalnim stabilizatorom bez horizontalnih repnih površina za upravljanje, sa dva člana posade, i kao francuski projekat namenjen je za bombarderske zadatke, i može da nosi veliku nuklearnu bombu u svim vremenskim uslovima. Na visini leti preko 2.000 km/h, a na malim visinama može da prati konfiguraciju terena uz pomuć posebnog radara i sistema za automatsku kontrolu vitalnih parametara. Nosači za podvesno naoružanje su prilagođeni za upotrebu britanskih bombi, koje su postavljene u trostruku liniju u tri reda, a ispod krila su u u tri linije i dva niza, pa aerodinamika aviona nije narušena, što je veoma važno za očuvanje velikog doleta i borbeih mogućnosti. Ukupan utisak je bio povoljan i sam avion je bio sa funkcionalne strane prihvatljiv za britansko vazduhoplovstvo, ali su ipak tražili da se za te zadatke razvija avion prema britanskim projektima. Superiorni avion BAC TSR-2, je zvanično uništen, britanija je odabrala avion Blackburn Buccanner, za bombarderske i nuklearne zadatke, što je smanjilo borbeni potencijal i britanski uticaj, kao nuklearne super sile, a zahtevane bombarderske mogućnosti su dodstignute tek razvojem aviona PANAVIA Tornado.
Namena: Lovac bombarder

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pogonska grupa: 2 x Rollse Royce Spey: 2 x 50,0 kN  bez DS, 2 x 81,20 kN sa DS;  Dimenzije aviona : dužina aviona 23,8 m; raspon krila 11,85 m; visina 5,45 m; površina krila 73,0 m2; Mase aviona: prazan 14.200 kg; normalno opterećen 24.800 kg; maksimalno opterećen 32.000 kg; Brzine aviona: maksimalna (na visini) 2.150 km/h; krstareća (na H=0) 1.310 km/h; uzdizanja (na H=0) 150,00 m/s; Ostale karakteristike: operativni vrhunac leta 20.000 m; taktički radijus 1.800 km; dolet 5.000 km; Naoružanje: topovsko 2 x 30 mm; bombe i rakete do 7.200 kg.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Љуба]

Dassault Mirage IV Minerve

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Globalni uticaj i dominacija koiji su ostvarili Amerikanci sa nadzvučnim interkontinentalnim bombardrom i britanci sa serijom podzvučnih „V“ bombardera (Valiant, Victor Vulcan), pokrenuli su razvoj aviona, koji bi bio odgovor francuske, na ovaj preko-okeanski izazov čija bi osnovna namena bila prodor duboko u teritoriju Sovjetskog Saveza i dejstva po vitalnim ciljevima, vođenom raketom velikog dometa ili slobodno padajućim bombama sa nuklearnom b/g. Za osnov je iskorišćen model Mirage IVB ali je postavljena konfiguracija sa tri člana posade u tandem rasporedu. Treći član posade je odgovoran za kontrolu i upravljanje nuklearnim arsenalom, kopilot vodi tačnu o navigaciji i upravlja ofanzivnim sistemima, dok je pilot u prednjem  sedištu zadužen za pilotiranje avionom. Da bi se smestila bomba sa velikim prečnikom, konstruisan je poluutopljen aerodnimaički sistem na centralnom nosaču ispod trupa, čija se oplata odbacuje pre nego što se raketa lansira ili bomba odbaci.
Celokupan prostor aerodinamičkog cilindra je iskorišćen za smeštaj dodatnog goriva, i  nakon pražnjenja može da se odbaci. Trup je ispod centralnog dela dodatno ojačan i nakon odbacivanja velikog i teškog podvesnika ne narušava se aerodinamička ravnoteža aviona. Od daljeg razvoja se odustalo u korist modernizacije osnovnog modela Mirage IVA, na standard Mirage IVP koji je dobio i izviđačku opremu za osmatranje terena i odabir ciljeva. Površina krila je kod aviona Mirage IVB i Mirage IV Minerve udvostručena u odnosu na standardni Mirage IVA.
Namena: Lovac

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pogonska grupa: 2 x Pratt & Whitney J-75-P-17 (fabrička oznaka  JT4A): 2 x 78,2 kN  bez DS, 2 x 109,0 kN sa DS;  Dimenzije aviona : dužina aviona 27,80 m; raspon krila 16,06 m; visina 8,37 m; površina krila 130,0 m2; Mase aviona: prazan 22.800 kg; normalno opterećen 35.500 kg; maksimalno opterećen 58.000 kg; Brzine aviona: maksimalna (na visini) 2.140 km/h; krstareća (na H=0) 1.210 km/h; uzdizanja (na H=0) +120,00 m/s; Ostale karakteristike: operativni vrhunac leta 25.000 m; taktički radijus 2.200 km; dolet 5.000 km; Naoružanje: topovsko 2 x 30 mm; bombe i rakete do 8.000 kg.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Љуба]

Sada da pređemo na ono što je operacionalizovano

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Dassault Mirage IV - bombarder

Dassault Mirage IV je francuski nadzvučni bombarder i avion za izviđanje koji je tokom godina bio osnovno sredstvo za dostavu francuskog nuklearnog naoružanja na protivničku teritoriju. Sve bombarderske verzije su povučene do 1996. a sve izviđačke verzije do 2005.godine.
Na početku razvoja prve francuske nuklearne bombe započet je razvoj nosača kojim će biti prebačene na ciljeve. Iako se Francuska mogla osloniti na američku tehničku pomoć, pa čak i kupiti američke bombardere i projektile, zbog političke nezavisnosti (na kojoj je insistirao de Gaulle) odlučeno je da celokupni program mora biti isključivo proizvod "domaće pameti". Iako je od samog početka francuski politički i vojni vrh tražio razvoj balističkih projektila za upotrebu iz kopnene baza i nuklearnih podmornica, bilo je jasno da će proći još dosta godina pre nego što one uđu u operativnu upotrebu. Jednostavniji i brži način bio je razvijanje strateških bombardera. Razvoj Mirage IV počeo je 22. marta 1954. godine, kada su francuske vazduhoplovne snage najavile ponudu za razvoj novog superhumanog lovca. U kratkoj listi uvedeni su tri prijedloga, koji su u osnovi bili predlozi za lovački avion. Najradikalniji je bio hibridni mlazno / raketni avion SO 9050 Trident 2 kompanije La Société Nationale de Construction Aéronautique du Sud-Ouest (SNCASO). Bio je relativno mali avion dužine 13,26 metara i najveća mu je težine bila 5.900 kilograma. Tri raketna motora nalaze se u zadnjem delu trupa, a dva velika mlazna motora postavljena su na vrh krila. Iako su francuski vazduhoplovci ozbiljno shvatili ovaj koncept kao osnovu za lovce-presretače, on je u startu odbačen.

Drugi je predlog bio SE 212 Durandal kompanije La Société Nationale de Construction Aéronautique du Sud-Est (SNCASE). Za to vreme je bio napredni koncept delta krilaca i mlaznog motora koji se nalazi u trupu. Jedini problem SNCASE bio je predlog iz kompanije La Générale Aéronautique Marcel Dassault (GAMD), koja je nudila sličan ali nešto bolji koncept označen kao MD550, koji će posle dobiti oznaku Mirage I. Iako je Mirage I imao pogonsku grupu od 2 turbomlazna motora M.D. 30R (Armstrong Siddeley) Viper, pojedinačnog potiska 9,6 kN, i jedan raketni motor SEPR 66 potiska 14,7 kN, te pokazao najbolje letne osobine, njegove skromne dimenzije (dužine samo 11,10 i raspona krila 7,3 m) učinile ona je premala da opremi radar i vođene rakektile vazduh-vazduh. Zbog toga je Dassault predložio veći Mirage II opremljen Turbomeca Gabizo turbodizelnim motorima. Ceo projekat je otkazan za moćniji Mirage III. Prvi prototip Miragea III je prvi put poleteo 17. novembra 1956., a već tokom šestog leta (19 septembra 1957.) dostigao je brzinu od 1,8 Macha.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Brzina 2.2 Macha dostignuta je 12. maja 1958. Tako je Mirage III postao ne samo najbolji francuski lovac, već i jedan od najboljih svetskih lovaca svog vremena. Zbog toga ne začuđuje odluka francuskog ratnog vazduhoplovstva od 20. marta 1957. da se na osnovi Miragea III napravi znatno veći strateški bombarder Mirage IV. Osnovni su zahtevi bili mogućnost leta iznad 2 Macha i to 20 ili više minuta, dolet dovoljan da se napadnu sovjetski gradovi u evropskom delu, te nosivost dovoljna da se ponese bar jedna nuklearna bomba. Osim toga, izabran ke dvočlana posada: pilot i navigatori za opremu, sedeći jedan iza drugog kako bi zadržali tanak oblik tela. Prvi nacrt Dassault-a je bio Mirage IVC, značajno uvećan Mirage III opremljen sa dva američka turbo-motora Pratt & Whitney J75. Bio je to siguran izbor jer se J75 koristio na putničkim avionima Boing 707 i Douglas DC-8, te na vojnim Lockheed U-2, Republic Aviation F-105 Thunderchief i Convair F-106 Delta Dart. U zavisnosti od varijacija, J75 je dao oko 76 kN potiska. Međutim, upotreba američkih motora značila je kršenje političke odluke o nezavisnom razvoju svih sistema nuklearnog oružja i ova solucija je odbačena. Umesto toga, izabran je francuski motor SNECMA Atar 09B, koji je već korišten u Mirage III. Jedini problem je bio što je Atar 09B daveo značajno manje potiska - 58,8 u poređenju sa 76 kN na J75. Pored toga, francuski motor troši mnogo više goriva nego američki. Manji potisak je značio nižu nosivost, tako da je Mirage IVA znatno manji od Mirage IVC. Zapravo, Mirage IVA je samo povećana kopija Mirage III, izuzev upotrebe dva motora. Uprkos tome, dizajneri su uspeli da stave tri puta više goriva u trupu i krilima nego u Mirage III.

Početkom aprila 1959. održana je demonstracija prvog prototipa francuskog strateškog nuklearnog bombardera „Mirage IV 01“ u centru za testiranje Milan Vilarosh. Bio je to divan srebrnasti avion, sjajno ispolirana kao ogledalo za obradu, dao je zadivljujući utisak, bez sumnje je to bio najelitniji "leteći trougao" cele porodica Mirage. Dužina aviona je 20,42 m, a krilo je 11,28 m. Prvi let ovog aviona održan je 17. jula 1959. u kabini je bio pilot Roland Glavani (Roland Glavany). Po drugi put, "Mirage" IV 01 je podigao u vauduh čuveni pilot Rene Bigan (René Bigand), on je zaista proveo čitav ciklus testova sa ovim avionom. Tokom osmog leta, "Mirage" lako prevazilazi zvučnu barijeru. U 33-ćem letu, maksimalna zacrtana brzina leta M = 2, na nadmorskoj visini od 18.000 metara je postignuta

Kasnije je prototip bio modifikovan, uključujući redizajnirani rep sa smanjenom visinom i velikim kružnim radom-om pod središnjim delom trupom, ispred polu-potopljene nuklearne bombe. 19. septembra 1960. godine pilot Rene Bigand postavio je zvanični rekord brzine u zatvorenom krugu od 622 ml (1.000 km) (bez korisnog opterećenja) između Pariza i Meluna AFB od 1.225 milja na sat (1.972 kmh).

Fabrički testovi su završeni na 53. letu. "Mirage" IV 01 je prebačen u vojni ispitni centar u Istre (Centre d'essais en vol 1). Let je održavn na 1.800 km / h i trajao je 18 minuta. 19. septembra 1960. postavljen je svetski rekord brzine "Mirage" je leteo 33 minuta bez podvesnih bakova za gorivo, nakon što je udvostručio brzinu zvuka, odleteo je 500 kilometara do centriranog aerodroma Orli. Istovremeno na pomenutoj ruti, avion je postavio rekorde brzine leta, duž zatvorene trase od 500 km sa 1.972 km / h. Ova brojka prevazišla je američki brzinski rekord za 14 km / h, ali ovo dostignuće nije zvanično zabilježeno. Pristup sletanju je napravljen pri brzini od 320 km / h, a dužina vožnje sa kočionim padobranom iznosila je 700 m. Nakon leta, pilot je rekao da može postići veću brzinu, ako se isključe ograničenja povezana sa maksimalnom temperaturom vazduha na ulazu u kompresor motora. Na seriskim avionima je je ugrađen Atar 9D motor sa kompresorskim potiskom od 7.000 kg, koji je uklonio sva ograničenja.

Dalja sudbina aviona mogla bi se razviti u dva pravca. Prva instalacija na prototipu „01“ naoružanja i pripadajuće avionske oprema i započinjanje serijske proizvodnje. Ova opcija je nazvana „Mirage" IVA“. Drugi je nastavak istraživanja u stvaranju naprednijeg aviona sa oznakom „Mirage IVB“, sa težinom poletanja od oko 50 tona i doletom od 2.500 km. U slučaju usvajanja drugog scenarija, izgradnja punokrvnog bombardera ne može se završiti do 1961. godine. Pošto takvi uslovi nisu prihvatljivi, vlada je usvojila postojeći avion. Na ovu odluku su uticali svetski trendovi "balističkih" projektila. Velesile uzori, SSSR-a i SAD-a već su kružili iznad planete sa svojim balističkim raketama smeštene u tajne podzemne silose, a more je podvrgnuto dubinskim eksperimentima nove podmornice "George Washington" sa "Polaris" raketama. Francuzi ne želeći da poviju rep supersilama, započinju svoj raketni program, verujući, da će bombarder u naoružanku ostati ne više od deset godina, sve do kraja 60-ih godina, a onda će biti zamenjen balističkim raketama na kopnu i na moru. Zbog toga nije vredno vremena i novca za razvoj novog aviona. 9. septembra 1959. od Dassaulta je poručeno tri aviona u verziji "Mirage" IVA. Koji će kasnije će biti zamenjeni projektilima kopnenih i morskih baza.
Prototip „Mirage IV 02“, koji je poleteo 12. oktobra 1961. godine, bio je drugačiji od prvog aviona. Imao je nešto veće geometrijske razmere, modifikovani oblik kobilice i sve što je potrebno za ugradnju vazdušne opreme i oružja. Atomska bomba tipa „A“ (AN-11) snage 60 Kt, koji su smestili u oklopnom kontejneru pojednostavljenog sa stabilizatorima, smeštena je u polu-potpoljenom položaju između motora. Sama bomba je testirana 13. februara 1960. godine u Alžiru, ovo je bio prvi test francuskog nuklearnog oružja. Treći avion je poleteo u junu 1962. godine, a četvrti je održan 23. januara 1963. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Avion 01 je u suštini aerodinamični prototip Miraž IV, koji se uglavnom koristio za obuku posada i razbio se u udesu u 1963.
Avion 02 je bio namenjen za testiranje sistema bombardovanja, ali samo su korišćene makete bombi na ovim letovima. Na avionu 03 prošla je testna oprema u koja je predviđena za serijske avione. On je imao ugrađen panoramski radar „Cirano 2“, sličan radaru sa protivpodmorničkih Breguet 1050 "Alize", kao i britanski Markoni Doppler radar AD2300, proizveden u Francuskoj pod licencom. Nakon testa, korišćen je za testiranje sistema - postupka za dopunu gorivom u vazduhu sa SAD tankera KC-135F. Četrnaest vazdušnih tankera su kupili od Sjedinjenih Američkih Država u 1963. posebno za vazduhoplovnu politiku bombardera "Mirage", za pretakanje goriva pretakanje goriva radi produženja opseg njihovog leta, kako bi dostigao radijus 4.000 km. Tu je bio ugrađen francuski sistem punjenja gorivom, koji je testiran u 1961. i bio je prikazan na 24. Paris Air Shov na Burže u proleće 1961. godine. Zatim je za "Mirage" testiran prepravljen podtrupni kontejner sa aviona "Votur". "Mirage" IVA 04 u potpunosti odgovara serijskoj konfiguraciji aviona. Na njemu su se pojavili motori "Atar" 9K sa potiskom na DS 7.000 kg.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Љуба]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kada su svi sistemski problemi otklonjeni, počela je masovna proizvodnja aviona. Državni zahtev bio je na seriji od 50 aviona. Prvih deset aparata očekivalo se krajem 1963. godine. Tokom 1964. planirano je izgraditi još 22 aviona. Kraj proizvodnje je zakazan za 1965. godinu. Proizvedeni avioni su prebačeni na novoosnovani vid oružanih oružanih snaga „Force aérienne stratégique (FAS)“, kasnije „Force de dissuasion nucléaire)“. Do sredine 1966. godine trebalo je formirati bazu „sila odvraćanja" a prema novoj doktrini „de la dissuasion nucléaire immédiate et totale (massive retaliation)“ - „(doktrina neposrednog i potpunog nuklearnog odvraćanja (masovne odmazde))“ sa 36 borbenih aviona, raspoređenih po cijeloj zemlji, na 9 lokacija, sa smanjenim brojem mašina: tri „Escadron de bombardement“ sa po dve bombarderske eskadrile u svakom. Eskadrila se sastojala od četiri aviona. Evo pregleda razmeštaja:

l'EB 1/91 „Gascogne“ formirana oktobra 1964 u bazi BA 118 à Mont-de-Marsan ;
l'EB 2/94 „Marne“ formirana 24 fébruara 1965 u bazi BA 113 à Saint-Dizier ;
l'EB 2/91 „Bretagne“ formirana aprila 1965, u bazi BA 120 à Cazaux ;
l'EB 3/91 „Beauvaisis“ formirana juna 1965., u bazi BA 110 à Creil ;
l'EB 3/93 „Sambre“ formirana 6. jula 1965., u bazi BA 103 à Cambrai ;
l'EB 2/93 „Cévennes“ formirana 31. jula 1965., u bazi BA 115 à Orange ;
l'EB 1/93 „Guyenne“ formirana 15. oktobra 1965., u bazi BA 125 à Istres ;
l'EB 1/94 „Bourbonnais“ formirana marta 1966., u bazi BA 702 à Avord ;
l'EB 3/94 „Arbois“ formirana juna 1966., u bazi BA 116 à Luxeuil ;
Na za bombardere je predviđeno 12 aviona avio-cisterna  Boeing C-135F, koji su dodeljeni bazama, a svakodnevno je bilo operativno najmanje 3 cisterne.
Zatim sledi formiranje i četvrte eskadrile u svakoj eskadri:
l'ERV 4/91 „Landes“ formirana januara 1964., pri bazi BA 118 à Mont-de-Marsan ;
l'ERV 4/93 „Aunis“ formirana 13. jula 1965,. u bazi BA 125 à Istres ;
l'ERV 4/94 „Sologne“ formirana 15. aprila 1966., u bazi BA 702 à Avord.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Svi bombarderi „Miraž“ IV su bili u stalnom stanju pripravnosti, u posebnom hangaru sa uređajima za uklanjanje izduva motora, što će omogućiti da se motori pokrenu direktno u aplikaciji scenarija hangara. U poseban stepen pripravnosti svakog eskadrona su dva aviona "Miraž" IV, jedan sa maksimalnim kapacitetom goriva u unutrašnjpsti i drop tanku, drugi sa zkrcanom atomskom bombom i podvesnim tenkovima, koji se pune posle poletanja na određenoj distanci, iz cisterne. Njih dopunjuje jedna KC-135F koja obezbeđuje da maksimalnom težinom ovi bombarderi stignu do svojih ciljeva. Suština dizajna „Mirage prevoznik“ inspirisan je da jedna od posada bude drugom "pratilac", a zatim onaj sa „A“ bombom nastavlja let do cilja samostalno. Da bi se skratilo vreme reakcije od prijema naloga da poleti, na avionima su montirani buster motori - desetak raketnih motora na čvrsto gorivo SEPR 841 koji su podvešani u odeljku spajanja krilo-cenatr trupa. Kada su uključeni, rulanje je smanjeno sa 3.300 m na 1.800 m.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Godine 1964. poručeno je još 12 aviona Mirage IV, koji su izgrađeni do kraja 1968. godine. Bombarderi su imali visok stepen pouzdanosti, za sedam godina rada bilo je samo šest nesreća. Krajem šezdesetih godina, svi avioni su prošli modernizaciju, što je omogućilo prelazak na nizak nivo letova.

Francuska je 1965. godine ponudila Velikoj Britaniji da kupi „Mirage IV“ umesto američkog aviona F-111. U slučaju kupovine francuskih aviona, Britanci bi mogli sačuvati milion funti na svakom kupljenom avionu. Engleska je želela "Mirages" opremiti sa dvoprotočnim motorima "Spey" 101R sa manjom potrošnjom goriva, ali većim većim prečnikom. Karakteristike leta bombardera su morale da se poboljšaju, ali RAF je zahtevao izmenu. Francuska je pokušala da izvrši dodatni pritisak na Britaniju, preteći napuštanje zajedničkih projekata (Concorde, Jaguar, Gazelle), ali kao rezultat toga, ni Amerikanci ni Francuzi nisu uspeli. Britanci su generalno odbili da kupe avion koji je iz inostranstva.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Љуба]

„Mirage IVP“ (P-Penetration)

Krajem sedamdesetih, vodeća uloga u strateškim snagama Francuske konačno je prešla na balističke rakete kopnene i morske baze. 12 Mirage IVA aviona su pretvoreni u strateške izviđače, foto oprema je postavljena u poseban kontejner, na mesto bomboluka. U arsenalu bombarderskih eskadrona osatlo je samo 33 aviona, a četiri aparat su povučena u rezervu. Kao nuklearni bombarder, avion je bio potpuno zastareo već početkom osamdesetih. Da bi povećali borbeni potencijal svojih "Mirage", 1983. godine odlučili su se za radikalnu modernizaciju svih njegovih sistema. Od 1983. godine, na avio bazama strateških aviona Mont de Morsan, Cazauk, Avori i u Saint-Dizier, Francuske snage obavile su modernizaciju na 38 Miraža VI: od njih je 19 bombardera, 6 izviđače i četiri aviona su opredeljena za rezervu. Ostali avioni su poslati na reviziju. Pre svega, modernizacija se odnosila na sistem oružja. Ulazak u modernu zonu PVO sa avionima 1960-ih bio je jednak samoubistvu. Zato se bombarder uzdržava ulaska u zonu vazdušne odbrane, već je dozvolio da samovođeni projektil to uradi umesto njega. Prvi projekti oružja za „Mirage IV“ odnose na 1963, kada su ih hteli da opreme raketama AS.2 „Gamma“ sa nuklearnom bojevom glavom i doleta od 290 km. Kasnije, se planira anti-radarska raketa „Martel“. Ipak se odlučilo, umesto dotadašnjih gravitacionih bombi AN-11 ili AN-22, opremiti ga najnovijim projektilima, sa kombinovanim raketnim i protočno-mlaznim pogonom i bojnom glavom od 150 Kt – ASMP (Air-Sol Moyenne Portée). U tom smislu, je na bombarder umesto nuklearne bombe uspostavljen poseban spoljni pilon i poboljšana mu je  avionika, dodajući svom sastavu satelitski navigacioni sistem i radar „Arkan“ (Thomson-CSF ARCANA pulse-Doppler radar) sa mapiranjem terena. Takav radar je korišćen za periodičnu korekciju navigacionog sistema kako bi se poboljšala tačnost određivanja položaja aviona. Upotreba konvencionalnih radio-navigacionih sistema za ovu svrhu smatrana je neadekvatnim u smislu imunosti na smetnje. Terenski testovi raketa počeli su 1980. godine. 1983. godine održano je prvo lansiranje ASMP iz Mirage IV. Neposredno pre lansiranja, navigator Mirage je uveo koordinate lansirne tačke u inercijalni sistem vođenja rakete. Nakon resetovanja ASMP-a, uključen je njegov pogon na čvrsto gorivo, koji je za pet sekundi ubrzao projektil do brzine od Mach = 2. Kada je to gorivo izgorelo, startuje se ramjet motor, koji je ubrzao ASMP na Mach = 3 na srednjim nadmorskim visinama. Raspon raketnog leta zavisi od visine lansiranja i profila leta. Ako ASMP leti na visokim i srednjim visinama, može da dostigne 250 km, ako raketa leti do cilja na maloj visini, udaljenost je 80 km.
Autonomni inercijalni sistem vođenja i nema visoku tačnost pogađanja, verovatno kružno odstupanje se kreće oko 150 m, ali za nuklearne bojeve glave ta vrednost je prihvatljiva. Masa lansiranja rakete je 860 kg, težina bojevog dela je 300 kg. U borbenom letu, pored same raketa, mora biti podvešan i neki kontejner dug 3 metra i prečnika 16 centimetara, za radarski sistem "Barem". Interferentna stanica širokopojasne mreže sa kontrolisanom zračnom snagom, koja stvara smetnje na sistemima PVO.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nosači raketa (18 aviona) dobili su oznaku „Mirage IVP“ (P-Penetration), čime je zamenjen predhodni naziv  „Mirage IVN“, (N-Nucleaire).
Ovo je bila značajna nadogradnja, uključujući dodavanje interfejs opreme koja bi omogućila bombarderu da interaktuje sa raketom; uklapanje novog Thomson-CSF ARCANA pulse-dopler radara sa mogućnošću mapiranja zemljišta visoke rezolucije, zamenjujući originalni navigacijski radar DRAA 8A; ugradnja dvostruke inercialne navigacijske jedinice SAGEM Uliss; Thomson-CSF Serval RWR; i dodavanje središnjeg pilona za prevoz ASMP-a. Sedišta za sapšavanje su tipa Martin-Baker Mark 4, takođe su nadograđena na standard Mark 6, pružajući istinsku "nula-nula (nultu brzinu, nultu visinu)" sposobnost izbacivanja. Nadogradnja je bila jednostavna i jeftina, sastavljena od kompleta postojećeg sistema i manjih promjena, i ostale AdA mašine sa Mark 4 sedištima uglavnom su unapređene do konfiguracije Mark 6.

1996. godine odlučeno je ukloniti ove bombardere iz naoružanja. Avioni su počeli da se postepeno da troše preistale resurse. U borbenim jedinicama su ih zamenili taktički lovci-bombarderi „Mirage 2000N“.

[Љуба]

Francuska i OTAN (Organisation du traité de l'Atlantique nord)

Briselski sporazum ( The Treaty of Brussels), potpisan 17. marta 1948. godine od strane Belgije, Luksemburga, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Holandije, smatra se pretečom Severnoatlantskog sporazuma (Western Union Defence Organisation). Sporazum i sovjetska blokada Berlina dovele su do stvaranja odbrambene organizacije Zapadnoevropske unije u septembru 1948. godine. Međutim, učešće Sjedinjenih Država je bilo neophodno kako bi se suprotstavili vojnoj moći Sovjetskog Saveza i sprečili oživljenje nacionalističkog militarizma, tako da su pregovori o novom vojnom savezu gotovo odmah rezultovali Severnoatlantskim sporazumom (North Atlantic Treaty), koji je potpisan u Vašingtonu 4. aprila 1949. godine. Sporazum je uključivao pet država Briselskog sporazuma, Sjedinjene Države, Kanadu, Portugaliju, Italiju, Norvešku, Dansku i Island.

Ne želeći svoje oružane snage, a pre svega nuklearno oružje, staviti pod nadzor NATO saveza, francuski je predsjednik Charles de Gaulle u februaru 1966. povukao Francusku iz zajedničkog komandnog lanca NATO saveza, te od tada nije učestvovala u akcijama planiranja, obuke i vođenja zajedničkih operacija. Ostala je tek u političkim strukturama (Severnoatlantsko veće). Bio je to odraz de Gaulleve želje da Francuska ima središnje mesto u formiranju evropske politike, kako se više nikad ne bi ponovila 1914. i 1939. godina. Međutim, zbog promena političkih odnosa u Evropi, ali i u svetu fundamentalno drugačijim u odnosu na šezdesete godine prošlog veka, francuski predsednik Nicolas Sarkozy odlučio je da se Francuska vrati i u vojne strukture Saveza.

[Љуба]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Dassault Mirage IVP Reconaissance



Ne tvrdim da je pravilo, a ni kuriozitet, da se od dobrog aviona, lovačke ili bombarderske kategorije, razvije izviđačka verzija. Tako je i u slučaju bombardera Mirage IV.
U toku njegove modernizacije, jedn broj, njih čest je određen za prenamenu u izviđača. Zapravo, avion će nostit specijalne kontejnere, a operater naoružanja je sada rukovalac ovom opremom. Performanse su ostale iste, kao i kod usvršene bombarderske verzije Mirage IVP, biće prikazane posebno. Avioni su se nalazili u formacijskom sastavu Renommé escadron de Reconnaissance Stratégique ERS 1/91 „Gascogne“.
Eksadron će nastaviti svoje izviđačke misije do 25. juna 2005. godine, kada se konačno povlači nakon preformacije, posle više od 41 godine dobrih i lojalnih usluga. Skuadron 1/91 Gascogne raspušten je 30. juna 2005. godine. Ponovo je formiran 1. septembra 2008. godine kao 2ème escadron Rafale u St-Dizieru. Njegovo operativno korišćenje je zvanično pčelo 31. marta 2009. godine.
30. juna 2005. godine obavljen je poslednji let Mirage IV od Mont de Marsana, kada su se dva aviona, 62/CI i 61/CH spustila, i priključila se muzeju vazduhoplovstva na prostoru aerodroma Bourget.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Avioni Mirage IV u izviđačkoj verziji opremljeni su izviđačkim kontejnerom:

Nacelle de reconnaissance CT-52

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
CT52 izviđački pod je dužine 5,88 m i širine 0,78 m sa masom pune opreme od 820 kg. Podijeljen je u tri odvojena odjeljenja:
Prvo: napred na kućištu, nalaze se četiri kamere Omera 35 koje se mogu koristiti na maloj visini (450 do 1.500 m); nazalni fotoaparat sa fokusnom dužinom od 150 mm koji fotografiše napred pod uglom od 42 °; vertikalna kamera od 75 mm i dve kamere od 150 mm (leva i desna) koja pokrivaju ugao od 152 ° zajedno.

Drugi odeljak, u centru, ima 4 kamere koje se mogu koristiti na velikoj nadmorskoj visini podzonske ili supersonične brzine (1.500 do 17.068 m); fotoaparat sa vertikalnom kartografijom Wild RC-8F sa žižnom daljinom od 152mm fotografisanje na 74 °; tri Omera 36: vertikalna i kosa 600 mm fotografisanje između 29 ° i 50 °; treća Omera 36 se može zameniti termovizijskom SAT Super Cyclope (dan / noć).

Na kraju, zadnji deo sadrži klima uređaje koji obezbeđuju konstantnu temperaturu na svim visinama.

CT-52 može pokriti širinu koja je jednaka osam puta veću od visine aviona. Fotografije su u crno - beloj boji, emulzije u boji se retko koriste. Razvijanje može biti automatsko u toku leta. Nema podataka, da li tokom leta postoji data link za slanje rezultata snimanja u komandni centar.



Taktičko-tehnički podaci za Mirage IVP
Namena: Bombarder

Pogonska grupa: 2 x Snecma Atar 09K-50: 2 x 49,03 kN  bez DS, 2 x 70,61 kN sa DS;  Dimenzije aviona : dužina aviona 23,49 m; raspon krila 11,85 m; visina 5,40 m; površina krila 78,0 m2; Mase aviona: prazan 14.500 kg; normalno opterećen 31.600 kg; maksimalno opterećen 33.475 kg; Brzine aviona: maksimalna (na visini 13.125 m) 2.340 km/h; krstareća (na H=13.125 m) 958 km / h; maksimalna na H=0 1.349 km/h; uzdizanja (na H=0) 2.588 m/min; Taktički radijus na krstarećoj brzini 1.240 km; Ostale karakteristike: operativni vrhunac leta 18.000 m; dolet 4.000 km (bez punjenja, sa dopunskim rezervoarima); Staza za poletanje: 1.700 m; Sletanje sa kočećim padobranom:700 m; Brzina sletanje (minimalna): 260 km/h;
Naoružanje: maksimalna nosivost do 7.000 kg.
Interno: Bombe nucléaire AN-11, AN-21 ili AN-22 (po jedna), ili jedan podtrupni kontejner sa izviđačkom opremom CT.52 poluutopljen u trup;
Externo: raketa srednjeg dometa ASMP, 2 x dopunski rezervoar goriva 2.500 lit, kontejner sa opremom za ECM, klasične gravitacione bombe do 6.800 kg.

[Bozo13]

Odlično, vrlo zanimljivo.

LPB

[MOTORISTA]