Резолуција 1244 не може се мењати без БеоградаАутор: Јелена Церовина субота, 15.12.2018.
Историчар Саша Адамовић каже да је Србија у ситуацији да се резолуције СБ УН држи
„као пијан плота”, јер она подразумева да је КиМ саставни део Србије
„Ако би се поштовала Резолуција Савета безбедности УН 1244 онда би Кфор требало да спречи и разоружа косовску војску”, рекао је јуче аустријски политичар Давид Штокингер поводом одлуке косовске скупштине о трансформацији Косовских безбедносних снага у војску, практично поновивши оно што је дан уочи одлуке казао и председник Србије Александар Вучић.
„Од првог дана Кфор крши Резолуцију 1244, на чијим је основама уопште могао и да дође на Косово, јер од почетка делује државотворно”, оценио је овај политичар, окрививши и своју земљу да у томе
„офанзивно учествује, иако је формално неутрална политички и војно”.
О снази Резолуције 1244 и односу званичне Москве према њој говорила је пре два дана и Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова. Коментаришући изјаву руског амбасадора у Београду Александра Чепурина да би евентуална одлука о разграничењу Косова морала да буде
„фиксирана” у новој резолуцији, Захарова је подвукла да се „Русија у садашњем тренутку ослања на постојећу резолуцију СБ УН о Косову”. Међутим, како је рекла, ако буде промена по том питању, до њих може да дође
„искључиво и само у интересу Београда и српског народа”. Она је нагласила да ће то захтевати и промене у међународном праву, што представља резолуција СБ УН.
Бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић сматра да је оваквим коментаром Захарова ишла корак напред, елаборирајући какав би могао да буде српски став, а то је, каже, можда и због тога што нису сасвим сигурни у позицију Београда.
„Ни њима није баш тако експлицитно објашњено шта је наша позиција, него смо остали мало лелујави у разговорима на ту тему. Вероватно је да су Руси хтели да отклоне од себе сваку, и најмању, сумњу да би они могли да буду пасивни. Они нас подржавају до краја, а пошто смо ми ушли у преговоре о томе да се садашње стање измени, у смислу неког договора, Руси су помало опрезни у односу на нас, јер не знају који је наш коначни циљ”.
Резолуција 1244, која ће у јуну следеће године
„напунити” 20 година, практично је један од најјачих адута Београда на међународној сцени. Врло често су се, међутим, њене одредбе тумачиле на различите начине. Председник Вучић је пре неколико месеци скренуо пажњу да она садржи и ствари неповољне по нас, које, како је рекао, никада нису прочитане народу. Као проблематични делови, према његовим речима, издвајају се два члана – 3. и 11.
„Чланом 3 се потврђује одговорност СРЈ за кризу, позива се да прекине насиље на КиМ и да поверљиво започне повлачење снага. А највећи проблем по нас, а Албанци, срећом, нису знали да на прави начин то искористе, јесте члан 11, у којем се оставља могућност да се грађани Косова изјасне о статусу на референдуму”, рекао је тада Вучић.
Историчар Саша Адамовић каже да је Србија у ситуацији да се ове резолуције УН држи
„као пијан плота”, јер она подразумева и то да је КиМ саставни део Србије.
„Проблем је што је својевремено процес решавања косовског проблема измештен из УН и пребачен у ингеренцију Брисела, односно ЕУ. Од тог тренутка ова резолуција је отишла потпуно у други план, спомиње се тек спорадично, с времена на време. А одавно су у првом плану бриселски преговори. Видимо, међутим, да су они дошли у ћорсокак и не види се начин на који бисмо могли из њега да изађемо”, каже Адамовић и додаје да можда, с обзиром на такву ситуацију, не би било лоше да се процес решавања косовског проблема врати поново у УН и проблем Косова реши на некаквој међународној конференцији, под окриљем светске организације.
Јовановић подсећа да су они чланови резолуције који се тичу албанске стране испуњени одмах, практично за неколико месеци, а они који се односе на Србе на КиМ и на Србију малтене су још
„у ваздуху”.
„Ми после 5. октобра 2000. нисмо уопште инсистирали на пуној примени те резолуције и пуном повратку избеглица. Албанске избеглице су из Македоније и Албаније дошле року од 24 сата. А српске ни после 19 година. Што се тиче повратка на КиМ до хиљаду напих војника и цариника, како стоји у резолуцији, ми то никада нисмо ни тражили. Својевремено, када су Бориса Тадића питали зашто не тражи, он је рекао да неће да се свађа са Западом. Од тада па надаље нико није тражио да они уђу на КиМ”, објашњава Јовановић.
Он истиче да би велике силе могле и без Београда да промене Резолуцију. Нарочито пет великих сила које имају право вета у Савету безбедности. На питање како би Резолуција могла да се промени у УН, он каже да би прво морало да наступи ново чињенично стање. То би се, каже, десило ако би било неке врсте договора нас и Албанца, нас и Америке, нас и ЕУ, и ако би то задовољило српску страну. Русија се томе не би противила. Билo би потребно да се Резолуција 1244 повуче и донесе друга, која би констатовала то ново стање и тиме би се завршила прича о Косову.
Izvor:
www.politika.rs
