PALUBA
January 24, 2020, 02:56:47 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Sustav automatskog navođenja zrakoplova  (Read 646 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Perun
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 002


« on: December 07, 2019, 08:56:06 pm »

Jedan od osnovnih zadatak cVOJIN jeste predaja podataka vazdusnog osmatranja u cilju punog radarskog obezbedjenja svih korisnika podataka o situaciji u vazd. prostoru, a narocito za obezbedjenje borbenih dejstava vatrenih i taktickih jedinica, te sistema oruzja u PVO teritorije.

Predaja podataka klasicno (glasom) i poluautomatskim nacinom rada (rucno unosenje podataka u sistem) podlozna je brojnim ogranicenjima i greskama. Najcesca greska je nepoklapanje predatog cilja sa njegovom stvarnom pozicijom usled: vremenskog kasnjenja u procesu predaje podataka, nedovoljnog kontinuiteta u pracenju leta letelica, gresaka u ocitavanju pozicije cilja na panoramskom pokazivacu i usled nesavrsenosti celog sistema (sistemske greske). Veliki negativan uticaj ima i subjektivni faktor (covek), jer utice na brzinu i kvalitet predaje podataka sto postaje veoma vazna cinjenica kod intenzivnog avio saobracaja. U eventualnim borbenim uslovima ljutski faktor bi jos vise dosao do izrazaja, jer bi neprijatelj verovatno izvodio elektronska dejstva pri cemu bi se na pokazivacu javljali lazni ciljevi, a realni bi se slabije videli, ili bi potpuno nestajali.

Da bi se ubrzali procesi predaje podataka, navodjenje sopstvene LA i njihov kvalitet podigao na potreban nivo, a time smanjio negativni uticaj ljutskog faktora, neophodno je te procese automatizovati.

*Automatski nacin rada

Automatskim nacinom rada naziva se takav rad kod kojeg su funkcije predaje, prijema, navodjenja i prikazivanja podataka u tolikoj meri automatizovano da je ucesce operatora u njima minimalno.
Cilj automatizacije jeste da se "elektronska" situacija u vazduhu podudara po prostoru i vremenu sa stvarnom situacijom u vazduhu u tolikoj meri da sigurno obezbedjuje efikasnu upotrebu sistema oruzja i jedinica PVO.
Po svojoj koncepciji automatski sistemi mogu biti centralizovani i decentralizovani. U centralizovanim sistemima proces prikupljanja, izlaganja, obrade i koriscenja podataka radarskog osmatranja gotovo u potpunosti se vrsi u bataljonskom centru VOJIN, a osnovne jedinice (cete i vodovi) sluze kao izvor podataka.
Decentralizovani sistem se sastoji od dva nivoa prikupljanja, izlaganja, obrade, koriscenja i predaje podataka. Prvi nivo pretstavlja ceta VOJIN, a drugi nivo bataljonski centar VOJIN. Oba nivoa pretstavljaju celinu i zadrzan je centralizovani nacin rada, ali se obrada podataka vrsi i u ceti VOJIN.
Klasican pretstavnik decentralizovane automatizacije je sistem AS-74

*Namena AS-74

Automatizovani sistem AS-74 je namenjen: za ekstrakciju podataka radarskog osmatranja, njihovu obradu u vodu i ceti VOJIN, automatsku predaju centrima VOJIN na dalju obradu, obvjedinjavanje i prikazivanje situacije u vazduhu, proracun geometrije navodjenja po kriterijumima najkraceg vremena dovodjenja lovca u pocetnu tacku napada, ili najmanjeg utroska goriva, automatsku predaju komandi lovcu radi dovodjenja u poziciju takticke prednosti u odnosu na cilj, kao i njegov povratak na aerodrom baziranja, ili na neki drugi aerodrom sletanja.
Rad sistema AS-74 je decentralizovan, jer postoje dva hijerarhijski povezana nivoa prikupljanja, obrade, prikazivanja, koristenja i predaje podataka. Prvi nivo cini ceta VOJIN sa sopstvenim radarima i sa formacijskim vodovima VOJ (ako su uvezani). Drugi nivo cini bataljonski centar VOJIN sa uvezanim susednim bataljonskim centrima. U slucaju prekida veze izmedju cVOJIN i bataljonskog centra, cVOJIN je osposobljena (tehnicki i kadrovski) da izvrsava zadatke koji su pred nju postavljeni.

Opste mogucnosti sistema AS-74 uslovljene su brojem uvezanih jedinica i nacinom koriscenja. Sistem ne obuhvata samo jedinice VOJIN, nego je u direktnoj vezi sa lovackom avijacijom, raketnim jedinicama, aerodromima, meteoroloskom i dispecerskom sluzbom.

*Elementi sistema AS-74

Sistem automatizacije sastoji se od izvora radarske informacije, automatizacije direktno spregnute sa izvorom radarske informacije i automatizacije kojom je opremljen bataljonski centar VOJIN.
Izvor radarske imformacije u cVOJIN cini osmatracki radarI S-654M (main-glavni), S-654D (diversity-pomocni) i radar za merenje visine S-613. Sredstvo autumatizacije koje je spregnuto sa izvorima radarske informacije je operativno pokazivacka kabina S-5014B FURNUS. Bataljonski centar VOJIN je, takodjer, opremljen operativno pokazivackom kabinom S-5014B FURNUS u pokretnoj, ili stacionarnoj varijanti.

S-5014B FURNUS kao osnovni elemenat sistema AS-74

FURNUS je univerzalna operativno pokazivacka kabina i moze se koristiti kao osnovni elemenat automatizacije u cVOJIN, bcVOJIN, RJ PVO....
Za navedene uloge, oprema u kabini je ista, ali je razlicita programska podrska. Operativni program sistema cuva se na fleksibilnom disku (posle izvrsenih modifikacija na emulatoru) i odredjuje funkciju svake kabine u sistemu. Vreme ocitavanja diskova je oko 5min.

Oprema kabine S-5014B sastoji se od:
_dva funkcionalno povezana digitalna racunara Lokus-16
_tri pokazivacke konzole sa po jednim upravljackim pultom, digitalnim panoramskim pokazivacem (PPI), TV pokazivacem sa dodirnom maskom, loptastim davacem markera i blokom za vezu.
_video terminala (VDT)
_radarskog simulatora
_kontrolnih panela za izbor rezima rada osmatrackih radara i visinomera
_uredjaja za primopredaju podataka (MODEM)
_panela za ukljucenje kabine i klima uredjaja.

Racunari pretstavljaju osnovni elemenat kabine. Izvrsavaju i sinhronizuju sve funkcije rada opreme s tim da racunar "B" sluzi za pracenje, a racunar "A" za prikazivanje informacija.

Oba, u sadejstvu, izvrsavaju sledece funkcije:
_Primaju radarsku informaciju od lokalnih radara, ili onu prosledjenu iz bcVOJIN.
_Primaju podatke o stanju aerodroma, stanju lovacke avijacije koja na njima bazira, meteorolosku situaciju, podatke o aktivnosti RJ, planove leta, te razna naredjenja i izvestaje.
_Predaju korisnicima podatke o ciljevima i razne izvestaje.
_Prikazuju radarske i druge podatke na panoramskim i TV pokazivacima
_Vrse obradu radarskih podataka
_Vrse proracun geometrije navodjenja
_Vrse trenaz OZN u sadejstvu sa radarskim simulatorom

Digitalni panoramski pokazivaci sluze za prikazivanje sirove i sinteticke slike od lokaolnih radara, kao i priljene slike od drugih jedinica (takodjer, i prosledjene iz bcVOJIN). Panoramski pokazivac na konzoli "A" prikazuje i sliku lokalnog visinomera.

Na TV pokazivacima se prikazuju podaci o stanju aerodroma, stanju lovacke avijacije koja na njima bazira, meteo situaciji, planovi leta, opisni podaci o ciljevima, primljeni izvestaji i proces navodjenja LA.

Dodirna maska na TV pokazivacima najcesce se koristi u procesu obrade podataka. Pomocu nje je moguce izvrsiti izbor informacije koja ce biti prikazivana na TV i panoramskim pokazivacima. Takodjer, pomocu nje moguce je odrediti rezim rada visinomera i menjati komande u procesu automatskog navodjenja kkoriscenjem dodirne tacke "PREVAZILAZENJE"

Loptasti davac markera sluzi za pomeranje kruznog markera po svim azimutima i do maximalnog dometa radara, a omogucava i: rucno zapocinjanje i rucno pracenje cilja, izmenu i dopunu podataka o cilju, selekciju ciljeva kojima treba meriti visinu, upozoravanje na odredjene ciljeve izmedju operatora, pomeranje centra vremenske baze....

Video terminal omogucava: uvodjenje operativnog programa u racunar, unosenje sistemskog vremena, unosenje geografske pozicije sistema, otvaranje i zatvaranje kanala za vezu preko modema sa uvezanim korisnicima, unosenje daljine od koje ce racunar automatski zapocinjati pracenje ciljeva i predavanje istih u operativni centar, azuriranje i slanje raznih izvestaja, azuriranje stanja aerodroma i meteo situazije ako nije uvezan aerodromski terminal.

Radarski simulator (uz pomoc racunara) omogucava prikazivanje simulirane vremenske baze na panoramskim pokazivacima sa izborom vise brzina okretanja vremenske baze, a osnovna namena mu je trenaz OZN u procesu automatskog navodjenja na fiktivan cilj.

Panel za vezu omogucava usmenu komunikaciju izmedju korisnika za potrebe obrade podataka o ciljevima, komandovanje, izvestavanje i navodjenje LA glasom.

Uredjaj za modulaciju i demodulaciju (MODEM) sadrzi digitalne kanale veze za sinhronu predaju i prijem raznih podataka, a povezuje sve ucesnike rada u sistemu PVO preko sredstava veze (radiorelejne).

Pomucu kontrolnika smestenih na prvoj i drugoj konzoli, vrsi se izbor rezima rada lokalnih osmatrackih radara, visinomera i prikazuje stanje istih. Sa ovog panela moguce je daljinski ukljucivati (iskljucivati) visoki napon na lokalnim osmatrackim radarima i visinomeru, kao i upravljanje signal procesorom u smislu izbora obrade viseo signala.

Sastavni deo S-5014B je i digitalno frekventni sifrator (prekoder) cija je namena da, kao spojni lanac, izmedju razcunara i lovca ucestuje u procesu automatskog navodjenja. Posto je paralelno vezan na racunar, od njega, u procesu navodjenja, dobija podatke od kojih formira "poruke", prilagodjava ih svakom lovcu u procesu navodjenju i preko radio stanice za vezu "poruke" salje svakom lovcu pojedinacno na tacnu adresu kako je to definisao racunar.

Na srednjoj konzoli "B" ugradjen je komandni pult (ne na svim kabinama u VS) za sekundarni radar (identifikator) kojim se omogucava upravljanje sek. radarom u smislu ukljucenja/iskljucenja i izbora modova rada sto veoma olaksava identifikaciju uocenih ciljeva.

Unutrasnjost kabine je klimatizovana jednim klima uredjajem i predvidjena je za rad cetvorice ljudi. Oprema u kabini je klimatizovana sa dva klima uredjaja. Klima uredjaji regulisu grejanje, hladjenje i vlaznost vazduha.

*Operativne mogucnosti kabine S-5014B u cetnoj varijanti

Operativni program omogucava uvezivanje sopstvenih (lokalnih) osmatrackih radara, visinomera te 4 voda VOJ s tim sto istovremeno moze primati podatke od samo 2 voda. Izbor koji vodovi ce biti primani zavisi od polozaja preklopnika koji definisu prijem. Sopstveni (lokalni) radari se primaju posredstvom predvidjenih kablova, ili preko uskopojasnog linka ako su rastojanja izmedju kabine i radara velika (preko 100m)
Osnovne funkcije koje obavlja operativni program cete su: prijem i prikazivanje situacije u vazduhu dobijene lokalnim radarima, radarima u vodovima VOJ i prijem/prikazivanje situacije u VaP-u prosledjene iz bataljonskih centara VOJIN. Od uvezanih vodova moze primiti 24 cilja (od svakog po 12) i jos 60 od lokalnih radara. Ukupno 84 cilja.
Pored navedenog obavlja jos:
Obradu radarske informacije koja obuhvata rucno zapocinjanje i pracenje, rucno zapocinjanje i automatsko pracenje, te automarsko zapocinjanje i pracenje ciljeva, automatsko odredjivanje prostornih koordinata, brzine, visine, kursa, kvalitet pracenja, odredjivanje cetnog broja cilja, identifikacione oznake (Z-zapocet cilj), rucno preimenovanje broja, dodela pripadnosti (identifikacija) i velicinu grupe.
Takodjer, obavlja jos:
Automatsku predaju do 84 cilja u bataljonski centar VOJIN za svaki ciklus osmatranja, a za svaki cilj na koji dejstvuje LA, ili RJ daje oucljivo upozorenje. U isto vreme obavlja automatsko navodjenje 6 lovaca, ili 6 grupa lovaca (sa svake konzole po 2) na ukupno 6 razlicitih ciljeva, prijem podataka o stanju aerodroma, aktivnosti LA na tim aerodromima i meteo situaciji na njima (do 4 aerodroma), razmenjuje podatke sa bataljonskim centrom VOJIN i prima podatke od sopstvenih vizuelno osmatrackih stanica (VoSt).

*Raspored radnih mesta u cetnoj OPK S-5014B

_Za prvom pokazivackom konzolom "A" je glavni operator pracenja.
_Druga pokazivacka konzola "B" je radno mesto dezurnog borbene smene (OZN), ili komandira cete ako je u jedinici.

_Treca pokazivacka kkonzola "C" je radno mesto drugog operatora pracenja, ili OZN-a
_Cetvrto radno mesto je za video terminalom i zauzima ga pomocni OZN

U normalnom borbenom radu dezurni borbene smene je OZN, a ostala dva radna mesta zauzimaju operatori pracenja. U punoj borbenoj gotovosti u smeni se nalazi k-dir cete, dva operatora pracenja i do 3 OZN.
Radna mesta za konzolama zauzimaju u zavisnosti od konkretne situazije u vazduhu. Kako se po svakom radnom mestu moze predati do 20 ciljeva, ili vrsiti 2 navodjenja, proizilazi da se moze predati 20, 40, 60 ciljeva, ili navoditi 2, 4, ili 6 lovaca u razlicitim kombinacijama. U koliko sve tri konzole zauzimaju OZN oni su tada odgovorni i za pracenje i za navodjenje.
Duznost operatora pracenja je da vrsi obradu i predaju svih podataka do kapaciteta od 84 cilja. Od lokalnih radara moze se zapoceti pracenje za 60 ciljeva, ali u taj kapacitet ulaze i ciljevi prosledjeni iz bcVOJIN. Svi zapoceti ciljevi dobijaju prvi slobodan broj u dijapazonu od 100 -- 199 (za vodove VOJ od 001 -- 050...za prvi vod i od 051 -- 099...za drugi vod) i identifikacionu oznaku Z (novootkriveni cilj). Od oficira za obradu podataka (identifikator) iz bcVOJIN dobijaju se sistemski brojevi i pripadnost (X, Y, C), pa se vrsi preimenovanje prema tim podacima. Operatori pracenja mogu, po naredjenju iz bcVOJIN, preuzeti kompletnu identifikaciju, jer dobijaju prosledjene planove leta na TV pokazivace. U poslu identifikacije pomaze im i sekundarni radar. Ako se na panoramskim pokazivacima nalazi vise ciljeva nego sto je racunar u mogucnosti da prati, vrsi se selekcija i objedinjavanje ciljeva. Merenje visine se vrsi po redu, ali operator moze da vrsi prevazilazenje automatskog merenja visine dajuci pojedinim ciljevima veci prioritet, ili zabranjujuci merenje visine "nezanimljivim" ciljevima.
U procesu obrade podatka, drugi operater pracenja moze, na klasican nacin, primati podatke od VoSt-ova i tucno ih uvoditi u racunar. Na isti nacin mogu se primati podaci i od vodova koji nisu u mogucnosti da rade automatizacijom.

Operativni program omogucava konbinovanje tri profila navodjenja sa cetri vreste napada, promenu konfiguracije lovca u toku leta, kao i probno navodjenje na fiktivan cilj. Podaci za navodjenje mogu se predavati posretstvom digitalno frekventnog sifratora (prekodera), ili glasom ocitavajuci podatke sa TV pokazivaca. Podaci o stanju aerodroma, stanju lovacke avijacije na njima i meteo situacija primaju se automatski preko uvezanih aerodromskih terminala. U koliko ih aerodromi ne poseduju, OZN te podatke prima preko sretstava veze i unosi ih u racunar preko kabinskog terminala. U memoriji racunara mogu se nalaziti podaci za dva tipa lovca, a na fleksibilnom disku za jos sest.
Rad operatora je olaksan time sto se na video terminalu, panoramskim i TV pokazivacima prikazuju svi potrebni podaci u vidu: tabela, tablica ciljeva, podataka ocitavanja, video mape i planova presretanja sa krivuljom presretanja.

*Visinomer S-613 kao elemenat sistema AS-74

Visinomer se nalazi u sastavu radarskog sistema S-600 i ne moze raditi samostalno. U sklopu sistema ima zadatak da na osnovu podataka osmatrackog radara (kosa daljina i azimut), obradjenih u operativnoj kabini, i komandnih signala iz operativne kabine (racunara) izvrsi korekciju daljine i odredi elevacioni ugao odredjenog cilja. Na osnovu tacne daljine i elevacionog ugla, racunar izracunava visinu cilja i prikazuje je na TV pokazivacima u metrima X 100.
Kabina visinomera se satoji od primopredajnika, ekstraktora visine sa pripadajucim servo uredjajima azimuta i elevacije i dehidratora vazduha potrebnog za talasovodni sistem
Antena S-1017, kao pripadajuci deo visinomera, fizicki je odvojena od kabine. Spojena je talasovodom i kablovima za napajanje grejaca ulja, te dva istosmerna kolektorska motora za pogom po azimutu i elevaciji.
Predajnik radi u "C" podrucju talasne duzine lambda=5,5cm. Izveden je na magnetronu koaksijalnog tipa srednje snage 0,98-1KW. Magnetno polje magnetrona obezbedjeno je elektromagnetom koji iz svog izvora vuce 87,5A. Izlazna frekvencija magnetrona je fiksna i ne moze se menjati, a iznosi 5100MHz. Impulsna frekvencija, diktirana iz signal procesora, a uslovljena sufiksom impulsne linije iznosi 300 imp/sek. i moze se menjati.
Prijemnik radara obezbedjuje kvalitetan prijem i pojacanje eho odraza, baziran je na parametarskom pojacavacu izvedenom na klistronu. Pojacanje parametarskog pojacavaca u idealnom slucaju iznosi 20dB (u praksi 18dB). Medjufrekvencija prijemnika iznosi 45MHz, a automatska regulacija frekvencije izvedena je na lokalnom oscilatoru.
Kola ukljucenja, zastite i kontrole rada primopredajnika omogucuju ukljucenje i iskljucenje u lokalu (LOCAL) i isti daljinski postupak iz OPK, kada su preklopnici u polozaju REMOTE (izdvojeno). Ekstraktor visine sacinjavaju digitalna kola koja primaju komande od razunara, obradju ih i omogucavaju servo uredjajima elevacije i azimuta da generisu upravljacke napone za pokretanje motora azimuta i elevacije kako bi reflektor antene bio usmeren na cilj kojem se meri visina. Istosmerni motori azimuta i elevacije rade promenjivom brzinom i "mekano", jer su servo sistemi stabilizovani taho povratnom spregom. Takkodjer, ekstraktor visine vrsi obradu video signala signala iz prijemnika (logaritamski kanal), obradu elevacionog ugla, te obradu azimtalnih podataka enkoderske pozicije antene kako bi otkriveni cilj bio "smesten" u "prozor" koji pretstavlja tzv. kapiju daljine cija je velicina oko 4 milje. Daljina cilja (kapije daljine) je odredjena postavljanjem kruznog markera na panoramskom pokazivacu u OPK.
Blok kontrole i upravljanja ekstraktorm visine omogucije ulj./iskjl. testiranje i kontrolu rada. Kada su preklopnici AUTO/MANUAL i LOCAL/REMOTE u polozaju MANUAL, odnosno LOCAL tada je omoguceno upravljanje ekstraktoro i antenom iz kabine visinomera radi provere rada i testiranja. U ovom slucaju, racunar u OPK nema ingerenciju nad visinomerom i ne moze se reci da je visinomer ukljucen u automatizovani sistem. U operativnom radu pomenuti preklopnici se postavljaju u polozaj AUTO, odnosno REMOTE. U ovom slucaju visinomer svoju ulogu u automatizovanom sistemu ostvaruje pomocu ekstraktora visine i servo uredjaja u 4 rezima rada. Izbor rezima rada i upravljanje visinomerom vrsi se iz OPK uz pomoc racunara. Indikacija da je visinomer "predat" na upravljanje racunaru je iznad konzole "B" (ugasena crvena lampica).

Visinomer moze da radi u sledecim rezimima:
_NORMAL (merenje visine)....osnovni rezim
_SECTOR SCAN (sektorsko pretrazivanje)....pomocni rezim
_VOLUMETRIC SCAN (kruzno pretrazivanje)...pomocni rezim
_PARK ("parkiranje" antene)....pomocni rezim

*Rezim merenja visine (NORMAL)

Ovo je najcesci rezim rada u kojem se antena (za svaki zahtev visine) spusta u dno klacenja po elevaciji, okrece se na komandovani azimut i vrsi jedan otklon po elevaciji (gore/dole). Velicina ugla otklona i brzina klacenja zavise od daljine cilja. Ugao otklona se krece u rasponu od -5 do +55 stepeni. Ako se vrsi automatsko merenje visine, tada ce racunar ekstraktoru slati podatke o azimutu i kosoj daljini za svaki otkriveni i praceni cilj, a visinomer ce redom meriti visinu za sve pristigle zahteve. U koliko za neki cilj nije izmerena visina (visinomer ga ne "vidi"), racunar ce ponavljati zahtev za merenjem visine datog cilja sve dok ne dobije podatak o elevacionom uglu.
U automatskom nacinu rada, da bi pokazivacka konzola "A" bila slobodna za pracenje, preklopnik (iznad konzole) HEIGHT RANGE/NORMAL, u OPK, mora biti u polozaju NORMAL. Ako je preklopnik u polozaju HEIGHT RANGE, tada ce se na pokazivackoj konzoli prikazivati klacenje antene visinomera, kapija daljine i logaritamski video signal. Ako je cilj u kapiji daljine (vidljiv je) ekstraktor visine ce dati "potvrdu elevacije" (ACCEPT ELEVATION) u vidu linije koja pokazuje "polovinu" cilja sto je znak racunaru da izracuna i prikaze visinu datog cilja.
Ako se vrsi "rucno" merenje visine, postupak operatora je sledeci:
Kada uoci novootkriveni cilj, pomocu loptastog davaca markera postavi marker na cilj, a na dodirnoj masci TV pokazivaca dodirne tacku H/ZAH. (zahtev visine)
Komanda NORMAL, koju salje racunar, je slozena komanda i u sebi sadrzi, pored rezima rada, jos i binarni podatak o azimutu i daljini.
Sa svakom komandom NORMAL racunar salje i strobo impuls koji omogucuje upis komande u odredjeni registar ekstraktora. Na kraju svakog zahteva za merenjem visine racunar salje i komandu CLEAR HIEGHT STATISIZER koja "priprema" ekstraktor za adekvatan prijem sledece komande.

*Rezim sektorskog pretrazivanja (SECTOR SCAN)

U rezimu sektorskog pretrazivanja visinomer radi kao osmatracki radar i vrsi pretrazivanje sektora zadatog iz OPK.
Kada se zeli sektorsko pretrazivanje, operator, preklopnik HEIGHT RANGE/NORMAL/VOL. SCAN, postavlja u polozaj VOL. SCAN, te kruznim markerom (na panoramskom pokazivacu) odredi polovinu zeljenog sektora pretrazivanjaa. Tada ce na TV pokazivacu biti ponudjene amplitude sektora pretrazivanja izrazene u stepenima (180, 90, 45, 22,5, 11,25) i rezim VOLUMETRIC SCAN. Operator na dodirnoj masci TV pokazivaca odredi zeljeni ugao, a antena pocinje lagano ptetrazivanje datog sektora klatci se minimalnim elevacionim otklonom i veoma sporim hodom po zaimutu. Kada stigne na kraj komandovanog sektora pretrazivanja, pada u dno klacenja i veoma brzo se vraca na pocetak sektora kako bi ponovo pretrazivala zadati sektor. Ovaj proces traje sve dok postoji komanda SECTOR SCAN.

*Rezim kruznog pretrazivanja (VOLUMETRIC SCAN)

Kao i u prethodnom slucaju, visinomer radi kao osmatracki radar, s tim sto je sad ugao pretrazivanja 360 stepeni. Postupak operatora je isti kao u prethodnom sluzaju s tom razlikom sto sada ne bira amplitudu sektora pretrazivanja, vec na dodirnoj masci TV pokazivaca dodiruje tacku VOL. U oba slucaja visinomer, na sve panoramske pokazivace u OPK, salje logaritamski video signal svog prijemnika. U slucaju rada poslednja dva rezima, nije moguce meriti visinu.

*Parkiranje antene (PARK)

Kada ne postoji zahtev za merenjem visine i kada visinomer ne radi u sektorskom, ili kruznom pretrazivanju, antena se nalazi u "park" poziciji, na unapred odredjenom azimutu i elevaciji. Komandu PARK ne salje racunar niti je zahteva operator, vec se generise u ekstraktoru visine u koliko 20 sec. nema zahteva za rad visinomera u bilo kojem rezimu.
Generalno, park pozicija antene se postavlja tako da je reflektor antene okrenut u dubinu sopstvene teritotije.

S-5016 je oznaka za kabinu osmatrackog radara S-605 (S-654).
Oznake M, S i D znace:
- M - master (gospodar)
- S - slave (rob), za brandy verziju sa S-605, a

- M - main (glavna)
- D - diversity (pomocna), za bridge verziju sa S-654

U principu, obe kabine rade isti posao, s tim sto je zanimljiv zajednicki, tzv. diversity rad u kome rade zajedno, na razlicitim predajnim frekvencijama. Interesantno je da pri takvom radu diversity kabina sinhronizuje ceo sistem S-600 svojim trigerima, iako je pomocna po nazivu.


Koliko shvaćam glavna strojeva komponenta sistema AS-74 je kabina S-5014B FURNUS. U stvari sistem AS-74 je kompjuterski sistem za obradu nadzornih podataka sa interfejsom koji iz više radara i pasivnih senzora skuplja podatke i softversko ih obrađuje za komandno mesto?
« Last Edit: December 07, 2019, 09:19:54 pm by Perun » Logged
Perun
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 002


« Reply #1 on: December 07, 2019, 09:03:06 pm »

Sistem automatizacije AS-84, namenjen je za centralizovano komandovanje i upravljanje vatrom sredsava PVO. Dakle i ASURI i KUBA i KISAR sistem.
Sistem u Operativnom Centru zone PVO (OCZ PVO) može da:
- obrađuje do 400 podataka o tragovima ciljeva dobijenih od sektorskih operativnih centara (OCS)
- razmenjuje podatke sa do 4 OCS, 1 susednim OCZ PVO, do 10 OC jedinica oružanih snaga i 1 centrom za civilno vazduhoplovstvo
- filtrira dobijene podatke
- procenjuje opasnost iz VaP-a, vrši izbor oružja PVO i dodeljuje im ciljeve za gađanje po kriterijumu najveće efikasnosti
- simulira vazdušnu situaciju radi obuke
- omogućava postepenu degradaciju operativnih mogućnosti usled otkaza pojedinih delova sistema.

Sistem AS-84 se u Operativnom Centru (OC), načelno, sastoji od:
- računarskog dela
- 4 pokazivačke grupe
- 6 video terminala
Ova oprema može biti smeštena u kabinama ili sa kao vankabinska varijanta razmešta u prostorijama OC.

U OC sektora mogućnosti AS-84 su:
- praćenje do 200 ciljeva na bazi 6 uvezanih sopstvenih radara, tragova prosleđenih od potčinjenih jedinica VOJ ili susednih OCS i drugih izvora osmatranja
- prijem i razmena podataka sa susednim OCS PVO i drugim OC oružanih snaga
- procena opasnosti, izbor i dodela ciljeva sistemima oružja u PVO
- navođenja LA sa kapacitetom od 12 jednovremenih navođenja
- upravljanje dodelom ciljeva vatrenim jedinicama PVO (do 32 cilja)
- identifikovanje tragova ciljeva na osnovu plana letenja i elektronske identifikacije
- filtriranje tragova ciljeva i korelacija tragova sa planom letenja
- postepena degradacija operativnih mogućnosti usled otkazivanja pojedinih delova
Sastav opreme AS-84 u OCS čine:
- računarski deo
- 6 (10) pokazivačkih grupa (po potrebi)
- 8 (12) terminala (po potrebi)

Ipak i pored ovih, na papiru, impresivnih mogućnosti sistema AS-84, bilo je znatnih poteškoća u njegovom uvođenje. Ustanovljeno je da sistem pada zbog loših veza između elemenata sistema, bilo zbog posledica loših prenosnih puteva ili totalnog elektronskog ometanja sistema veza.
Uočen je i problem u praćenju i ručnoj popravci traga, zbog nepostojanja sirove radarske slike na konzolama.
Znajući za ove probleme, Institut Mihajlo Pupin je nabavilo najnoviju generaciju modema za prenos podataka u sistem AS-84 i modeme za prenos podataka između operativnih centara. Na svakoj operativnoj konzoli ugrađen je blok za upravljanje vezama (KIU-K) pomoću dodirne maske. Preko KIU-K se upravljalo i radio-stanicama R-824LPM iz sistema "Lazur" za instrumentalno navođenje lovačke avijacije.
Tako je još jednom domaća pamet, opet preko Instituta Mihajlo Pupin, slično kao i kod sistema automatizacije AS-74, rešila problem komunikacije između sistema automatizacije AS-84 i njegovih radarskih i računarskih komponenti i opreme za prijem komandi instrumentalnog navođenja "Lazur" u lovačkim avionima MiG-21 i kasnije MiG-29.

Takođe, na bazi PC računara, razvijen je i novi uređaj za prikazivanje tragova iz sistema APPVS-M, namenjen za prijem podataka za korisnike TO (talasa obaveštavanja)

Potrebno je reći da mogućnost ručnog prevazilaženja različitih komandi pokazala se veoma praktičnom u ratnim dejstvima u toku NATO agresije na SRJ 1999-te godine.

Konačno, sistem automatizacije AS-84 uveden je tokom 1988. godine u operativnu upotrebu.
Logged
Perun
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 002


« Reply #2 on: December 07, 2019, 09:09:20 pm »

Prvi sistem automatizacije je bio sistem ASPD za instrumentalno navođenje koji se sastojao od Kabine 2BU sistema Kaskad i uređaja Lazur. Prvi radari koji su bili uvezani, bili su radari P-35, PRV-11 i P-12. Uveden je 1965. godine.
Kasniji, napredniji sistem automatizacije je bio sistem "VAZDUH-1P", koji se takođe sastojao od Kabine 2BU i sistema Kaskad i uređaja Lazur. Počeo je da se uvodi tokom 1971. godine i pod njim je funkcionisao sistem ASPD.

Znači sistemi automatizacije ASPD i kasnije "VAZDUH-1P" se sastoje od kabine 2BU, sistema za instrumentalno navođenje "Kaskad" i uređaja za predaju podataka "Lazur". Radari su se menjali tokom vremena.

Prilikom nabavke radara S-600, njihova kabina S-5014B je potpuno zamenila kompletan sistem "Kaskad", koji je korišćen u sistemu "VAZDUH 1-P". Takođe, za predaju podataka, umesto uređaja "Lazur" uveden je novi uređaj: digitalno-frekventni dešifrator DFŠ (prekoder), razvijen u Institutu Mihajlo Pupin, sredinom 70-tih godina prošlog veka. Ovakav sistem je zaživeo u sklopu nove automatizacije AS-74.
Automatizovani sistem AS-74 se sastojao iz: Operativno-pokazivačke kabine S-5014B (radar S-600) - DŠF - Radio uređaj R-824LPM iz sastava "Lazura"....

Naravno, u jedinicama VOJIN koje su imale sovjetske radare P-35, P-12, PRV-11 i P-15, zadržan je sistem "VAZDUH 1-P" sa kabinom 2BU i sistemom "Kaskad" i uređajem "Lazur".

Kod uvođenja u naoružanje lovaca MiG-29, nikada u potpunosti nije zaživeo sistem "VAZDUH 1-P". Zato se krenulo sa razvojem sopstvenog sistema automatizacije "PASVOJ-85", ali iako je sistem praktično bio završen i realizovan i prikazan vojnom vrhu 1986. godine nije zaživeo jer je počela nabavka sistema automatizacije "AS-84".
Ni ovaj sistem "AS-84" nikada nije zaživeo do kraja.

Prema tome, prema podacima koje ja imam, sa lovcima MiG-29, praktično nikada i nije u punoj meri zaživeo sistem automatizacije. Oni su trebali biti navođeni korišćenjem DŠF uređaja, ali njih je, koliko znam, proizvedeno prilično malo. Takođe, nisam siguran da li su avioni MiG-29 isporučivani trećim zemljama sa opremom "Lazur"...?

Što se tiče lovaca MiG-21, oni su mogli biti navođeni u sistemu "VAZDUH 1-P" sa pomenutom opremom i sistemima ili takođe preko DŠF ako je u pitanju sistem automatizacije "AS-74" ili "AS-84".

Dakle, stalna lutanja od istoka ka zapadu...red američkih, red sovjetskih, pa red britanskih, pa opet red američkih radara i sistema automatizacije, praćeno nabavkom sovjetskih mlaznih lovaca i raketnih sistema PVO, značajno je otežavala uvezivanje Integrisanog sistema VOJ i PVO na teritoriji tadašnje SFRJ.
Logged
Perun
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 002


« Reply #3 on: December 07, 2019, 09:11:55 pm »

Sistem ASPD-1:
Znači sredinom 60-tih godina prošlog veka, u jedinice VOJIN uveden je sistem za poluautomatsko praćenje i predaju podataka ASPD-1, a u sastavu tog sistema funkcionisao je sistem instrumentalnog navođenja lovaca "Kaskad" i predaje komandi navođenja "Lazur".
Realizacija sistema je kroz operativnu Kabinu 2BU.
Radari koji su vezani za ovaj sistem su bili: P-35, PRV-11 i P-12.
Sistem je imao skromne mogućnosti, ali je bio prvi sistem takve vrste kod nas.

Sistem VAZDUH 1P:
Početkom 70-tih godina prošlog veka, uveden je napredniji sistema automatizacije "VAZDUH 1P", u čijem sastavu je takođe funkcionisao sistem "Kaskad" i "Lazur", a realizacija kroz Kabinu 2BU.
Radari koji su vezani za ovaj sistem su bili: P-35, PRV-11 i P-12, a kasnije i "dvojac" P-14, PRV-11 uz P-12 u rezervi.
Sistem je imao znatno bolje mogućnosti, a pod njim je funkcionisao sistem ASPD, tako da su sistemi često bili uvezani. Još neko vreme je ASPD ponegde funkcionisao I van sistema "VAZDUH 1P".

VAZDUH 1P je bio KUBA -Komandovanje i Upravljanje Borbenom Avijacijom i KSA - Komandno Sredstvo Automatizacije, koji je bio u mogućnosti da omogući sinhroni rad više osmatračkih radara i više radara visinomera i to je kod njega uvedeno kao standardan oblik rada. Sistem je bio komplikovan i glomazan, ali se kod njega pojavilo mnogo toga što će kasnije snažno uticati na razvoj ASU (Automatskih Sistema Upravljanja) i KSA sistema u SSSR. Imao je uspostavljene hijerarhije i to četni sa oznakom VP-01, sa mogućnošću spajanja tri radara osmatrača i dva visinomera istovremeno.
Pored četnog nivoa, posedovao je i bataljonski i brigadni nivo ali i divizijski.
Sistem je više puta unapređivan. U tom smislu je modernizovani sistem "VAZDUH 1P", na divizijskom nivou teoretski mogao pratiti 60 neprijateljskih ciljeva, pri 40 svojih lovaca i određivati 20 tačaka presretanja, dok je na bataljonskom nivou imao kapacitet praćenja 31 cilja, a četni nivoi 12 ciljeva.

Sve se ovo odnosi na sovjetske sisteme automatizacije, radio-uređaje i radio-relejne uređaje, radarska sredstva i lovačku avijaciju (MiG-21 i kasnije MiG-29).
Treba još jednom pomenuti da je sistem "Kaskad" u osnovi bio analogni računar za obradu podataka o ciljevima u VaP-u i upoređivanje sa podacima o sopstvenim LA radi formiranja komandi navođenja, a da je sistem "Lazur" bio sistem radio-uređaja za predaju komandi navođenja lovačkoj avijaciji (R-824 i R-824LPM).

Možda još da se ovde doda, da su u tom periodu u sistemu VOJIN, funkcionisali i stariji radari američke proizvodnje AN/TPS-1D, AN/FPS- 8 kao osmatrački radari srednjeg i velikog dometa i radar za merenje visine AN/TPS-10D, kao i radari niskovisinci sovjetske proizvodnje P-15 i radari M-61 domaće proizvodnje.

Nabavka zapadne opreme:
U nastavku razvoja VOJIN-a i potrebe za posedovanjem 3D radara, početkom 70-tih godina, donešena je odluka o nabavci radara iz kompleta S-600, britanske proizvodnje.
Prvi radar koji je nabavljen bio je tipa S-600, sa osmatračkom antenom S-1016 i radarskom kabinom S-5016 i antenom visinomera S-1017 sa radarskom kabinom S-613.
Uz radare sa pratećim kabinama, isporučen je i sistem automatizacije "Natrap" i operativna kabina S-5013 Anvil.
Takođe, počelo je i uvođenje sistema automatizacije AS-70 "Julija".

Logged
Perun
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 002


« Reply #4 on: December 07, 2019, 09:12:09 pm »

od druge polovine 60-tih i od početka 70-tih, sistem automatizacije bio sovjetskog porekla, kao i većina novijih radara tog vremena (P-35, P-12, P-14, PRV-11, P-15....) ali i lovačke avijacije (MiG-21). U tom smislu uvezivan je sistem automatizacije ASPD (Kabina 2BU, Kaskad i Lazur), koji je kasnije radio pod sistemom KUBA i KSA "VAZDUH 1P".
Sistem je funkcionisao tako da je uvođenjem KSA "VAZDUH 1P" on praktično samostalno fuknkcionisao, uz sistem ASPD - Kabinu 2BU i sistemi Kaskad i Lazur.

Drastičnije promene dešavaju se uvođenjem u upotrebu britanskih 3D radarskih kompleta S-600 i švedskog sistema automatizacije ASURI (Automatski Sistem Upravljanja Radarskom Informacijom) AS-70 "Julija". Sistem AS-70 je rađen po našim operativno-tehničkim zahtevima kao naručioca i bio je jedinstven u svetu.

Sistem automatizovanog prenosa radarske slike Natrap:
Pored toga, uveden je i automatizovani sistem prenošenja slike sa ekrana radara "Natrap", koji je radio u sastavu ASURI AS-70 "Julija".
"Natrap" je bio švedski uskopojasni telekomunikacioni sistem za prenošenje slike sa ekrana radara. Dobre strane sistema su bile niska cena opreme za prenošenje podataka na veliko odstojanje, rd u predaji ne zavisi od reljefa zemljišta i krivine Zemlje, daljina skoro uopšte ne utiče na kvalitet prenosa, podaci mogu da se prenose na više mesta istovremeno i može se priključiti na BILO KOJI tip osmatračkog radara i podaci se mogu prikazati na bilo koji panoramski pokazivač. Na sistem se može priključiti više radara.

Sistem automatizacije AS-70 "Julija":
Izvori radarske informacije su sa radara iz serije S-600 i visinomera S-613 ili osmatračkih radara P-14.
Uvezan je sa izvorima radarske informacije preko elemenata automatizacije "Natrap", sa elementom automatizacije u vidu operativne kabine S-5013 Anvil sa pratećim predajnicima, ekstraktorima, modemima i dr.
Osnovni način predaje radarske informacije u CVOJIN bio je upotrebom elemenata "Natrapa", dok je upotreba kabine S-5013 Anvil bila ređa i ona je uglavnom služila kao operativna kabina čete.

AS-70 omogućava uvezivanje sledećih izvora radarske informacije i prijema formacija:
- 5 osmatračkih radara, čiji se podaci predaju preko sistema "Natrap" sa prijemom i prikazivanjem do 60 formacija
- 2 osmatračka radara, koji su opremljeni operativnim kabinama za poluautomatsku obradu radarske informacija S-5013 Anvil ili konzole 4P, sa prijemom i prikazivanjem do 28 formacija
- lokalni osmatrački radar i 2 visinomera S-613, sa prijemom i prikazivanje sirove slike
- 2 centra OBKL (Oblasna Kontrola Letenja) koji su opremljeni sistemom "Julija", sa prijemom i prikazivanjem 80 formacija
- ručno započinjanje i automatsko praćenje 60 formacija primljenih od radarskih uređaja opremljenih "Natrapom"
- automatizovano jednovremeno navođenje grupe lovaca na ciljeve u vazduhu

Ovo su bile karakteristike i tehničke mogućnosti sistema automatizacije AS-70 "Julija".
Ono što je važno naglasiti da je ovaj sistem imao i svoja ograničenja, a ona su da je sistem kod nas korišten samo za analognu obradu signala, poluautomatski rad u OPK S-5013 Anvil i automatsku predaju podataka. Samo navođenje LA nije vršeno preko AS-70 "Julija".
Sistem automatizacije i instrumentalnog navođenje LA je i dalje bio KUBA KSA "VAZDUH 1P" sa sistemom ASPD (kabina 2BU) i sistemima Kaskad i Lazur.

S ozbirom na to i imajući u vidu nagli razvoj poluprovodničke i digitalne tehnologije, u radarskim sistemima dolazi do zamene analognih sistema digitalnim.
Tako je u Velikoj Britaniji uveden, umesto analognog sistema S-605, automatizovani sistem S-654, sa sistemom automatizacije AS-74. Osim digitalnog procesora, umesto četne OPK S-5013 Anvil, uvedena je OPK S-5014B Furnus koja je omogućavala automatsko započinjanje i praćenje ciljeva i automatsko navođenje lovaca.
Ovaj sistem automatizacije AS-74 će, uz modifikacije i pamet i jugoslovenskih inženjera, konačno zaživeti kao sistem navođenja lovačke avijacije kao modifikacija i unapređenje postojećeg sistema "VAZDUH 1P".
Logged
Perun
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 002


« Reply #5 on: December 07, 2019, 09:14:49 pm »

Sistem nije u potpunosti zadovoljio potrebe VOJIN, pogotovo u pogledu instrumentalnog navođenja LA, koje je i dalje vršeno preko sistema ASPD u okviru sistema "VAZDUH 1P".

Sistem automatizacije AS-74
U tom smislu, 1974. godine, počelo se sa uvođenjem umesto analognog sistema S-605, automatizovanog sistema S-654, sa sistemom automatizacije AS-74. Osim digitalnog procesora, umesto četne OPK S-5013 Anvil, uvedena je OPK S-5014B Furnus koja je omogućavala automatsko započinjanje i praćenje ciljeva i automatsko navođenje lovaca.
Ovaj sistem automatizacije AS-74 će, uz modifikacije i pamet i jugoslovenskih inženjera, konačno zaživeti kao sistem navođenja lovačke avijacije kao modifikacija i unapređenje postojećeg sistema "VAZDUH 1P", a konačno i zamena pomenutog. U tom smislu je sistem AS-74 iz sistema ASURI prerastao i u sistem KUBA i KSA.

OPK (operativno-pokazvičaka kabina) S-5014B Furnus, po pitanju instrumentalnog i automatskog navođenja u potpunosti je zamenila kompletan sistem "Kaskad" koji je korišćen u sistemu "VAZDUH 1P".
Izazov u pogledu načina predaje podataka koji mora ići na sovjetske lovce preko primo-predajnog sistema "Lazur" rešen je domaćom pameću, uvođenjem Digitalno-Frekventnog Šifratora DFŠ, u domaćem Institutu Mihajlo Pupin.
Pored ovoga, nabavljena je i uvedena i nova antena osmatračkog radara S-1020 i smeštena na 4 ključne visinske radarske pozicije u tadašnjoj Jugoslaviji (Kopaonik, Jahorina, Plješevica i Ljubljanski vrh).

Mogućnosti sistema AS-74 sa Kabinom S-5014B Furnus u bataljonskom CVOJIN-u:


- upravljanje borbenim radom borbene smene u centru VOJIN i u direktno uvezanim osmatračkim jedinicama koje su opremljene Kabinama S-5014B Furnus.
- sadejstvo sa susednim bataljonskim centrima VOJN i OC koji su opremljeni sistemom automatizacije AS-74 (i AS-75 - raketne jedinice PVO)
- prijem radarske informacije automatskim putem i to maksimalno od 5 četa VOJIN opremljenih operativnim Kabinama S-5014B Furnus i prijem radarske informacije od susednim bataljonskih centara opremljenim sistemom automatizacije AS-74
- automatsko prikazivanje radarske informacije dobijene od izvora radarske informacije
- prijem tabelarne informacije od četa VOJIN (stanje avijacije na aerodromima, meteorološke situacije i dr) ukoliko su aerodromi direktno vezani za čete.
- prikazivanje tabelarne informacije
- obradu radarske informacije, objedinjavanje i korelaciju, nakon čega slede izbor optimalnog izvora praćenja, određivanje sistemskog broja, identifikacija, prosleđivanje sistemskog broja i identifikacione oznake u četi...U daljem procesu praćenja, sistem sledi kvalitet praćenja, a pri opadanju kvaliteta sistem pokazuje oficiru za obradu koji izvor bolje prati tu formaciju i predlaže izmenu izvora.
Na osnovu korelacije, oficir za obradu selektuje formacije koje se prate u sistemu te od maksimalno 420 formacija, koje ukupno mogu biti predate iz 5 četa VOJIN (od svake po 84 formacije) u čVOJIN svodi se na 160 formacija koje se prikazuju i predaju korisnicima i CVOJIN.
- predaju potpuno obrađene radarske informacije. Podaci se automatski predaju uvezanim OC rp (rbr) PVO, LAP i susednim centrima VOJIN, po potrebi i selektivno po sektorima i brojevima. Primljena radarska informacija od susednih CVOJIN može biti automatski prosleđena jednoj ili svim četama VOJIN, što je vrlo važno pri navođenju LA.

Uvođenje u rad AS-74
Uvođenje nije išlo brzo, zbog uvođenja i novih radarskih i računarskih sredstava, kao i nove digitalne tehnologije. Takođe, postojao je i manji otpor u samim jedinicama VOJIN, jer je sistem automatizacije ASPD u okviru KUBA "VAZDUH 1P" jednostavno funkcionisao veoma dobro i pouzdano.
Ipak, početkom 80-tih godina uvođenje je počelo.
Tako je na primer 1983. godine za potrebe instrumentalnog navođenja pomoću radarskog sistema S-600 i sistema automatizacije AS-74 u bataljonskim CVOJIN izvršeno opremanje prvih četa VOJIN i CVOJIN Kabinama S-5014B Furnus, radio-stanicama R-824 LPM iz sastava sistema "Lazur", uređajem za dešifrovanje poruke instrumentalnog navođenja DFŠ i sistemom automatizacije AS-74.
Potrebno je reći da su izvršena i potrebna podešavanja na sistemima "Lazur" na svim lovačkim avionima (MiG-21).

U tom smislu uvezane su linije instrumentalnog navođenja OPK S5014B Furnus (AS-74) - DFŠ - R-824 LPM (Lazur)

Ovaj sistem automatizacije AS-74 je zaživeo i pokazao se kao značajan pomak u odnosu na AS-70 ili na "VAZDUH 1P" koji se počeo povlačiti kao sistem KUBA iz upotrebe, kao i radari P-35 i PRV-11 (koji su ostali samo u kombinaciji sa P-14) koji su prešli u rezervu.
Ipak da sve ne bude baš potpuno, samo zapadni deo SFRJ bio je opremljen Kabinama S-5014B Furnus i tu je sistem AS-74 zaživeo potpuno i sa instrumentalnim navođenjem lovaca (Bihać, Pleso, Pula), dok su na istoku države ostale Kabine S-5013 Anvil i sistem AS-70 "Julija" + sistem Natrap i tu se još neko vreme zadržao KUBA "VAZDUH 1P" i sistem ASPD (Kaskad, Lazur) za instrumentalno navođenje lovaca (Batajnica, Slatina).
Početkom 80-tih godina počinje uvođenje novog sistema automatizacije AS-84 koji je trebao ovu situaciju rešiti. Takođe, uvođena su i nova radarska sredstva: AN-TPS-63 i 3D radar AN/TPS-70, kao i najnovije modifikacije lovca MiG-21bis i najnoviji sovjetski lovci MiG-29.

Kabina S-5014B Furnus sa ukomponovanim digitalno-frekventnim šifratorom (DFŠ) uz softversku podršku, omogućavala je automatsko navodjenje 6 lovačkih grupa po jednom uređaju. Ovakva navođenje su se odvijala u apsolutnoj radio tišini.


Važan "mozak" Kabine je bio računar Locus 16 koji započinje automatsko praćenje ciljeva, izračunava brzinu, daljinu i azimut i daje nalog visinomeru da meri visinu za započeti cilj. Kada računar prikupi sve potrebne informacije o cilju, izlaže ih na panoramski pokazivac (sintetička slika) i na TV monitor u tabelarnom prikazu. Dakle, u potpunosti zamenjuje pandana u vidu analognog računara u sistemu "Kaskad", sistema ASPD-Vazduh 1P. U isto vreme tu informaciju šalje korisnicima relejnom vezom.
Digitalno-Frekventni Dešifrator rešio je problem prekodiranja informacija i komandi navođenja koje su se zatim predavale radio-uređajima R-824 LPM "Lazur" na lovačke avione MiG-21 koji su bili opremljeni opremom za instrumentalno navođenje "Lazur".

sistema za poluautomatski prenos podataka radarskog osmatranja ASPD-1 i njegove Kabine 2BU, kao i sistema Kaskad, koji su, uključujući i sistem Lazur sa radio-uređajima i uređajem za prenos komandi na aparaturu lovca omogućili formiranje integrisanog sistema automatizacije "VAZDUH 1P".
Sistem "VAZDUH 1p" je za četni nivo imao kabinu 2BU, za bataljonski nivo 8D i za pukovski nivo 11D(U).

Kabina četnog nivoa 2BU obezbeđuje poluautomatsko započinjanje i praćenje cilja i njegovu automatski predaju u pretpostavljeni OC. Osim određivanja koordinata, sa podacima cilja se predaju i visina, pripadnost i osnovne karakteristike leta. Cilj se prati pomoću pokretnog markera i mikrotastera (telekarandaš, preteča "miša"), mogućnost ispisivanja cifara pomoću brojeva 0-9, mogućnost ispisivanja određenih simbola (pripadnost i sl). Uređaj je koncipiran tako da se u slučaju kvara određenog sklopa odmah prebacuje na drugi, rezervni sklop.

Sistem instrumentalnog navođenja "Kaskad" sa analognim računarom, služi za obradu podataka o ciljevima u VaP-u i upoređivanje sa podacima o sopstvenim LA radi formiranja komandi navođenja, koje se dalje preko radio -uređaja sistema "Lazur" predaju lovcima opremljenim radio-uređajima "Lazur" (MiG-21, MiG-29)
Logged
Perun
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 002


« Reply #6 on: December 07, 2019, 09:17:26 pm »

AS-74 je razvijen u V. Britaniji u drugoj polovini 70-tih, a DFS (digitalni frekventni sifrator) sredinom 80-th. u institutu Mihajlo Pupin. Dok DFS nije zaziveo, AS-74 je samo delimicno iskoristavan, jer je navodjenje LA vrseno na klasican nacin, glasom.
Moram reci da je automatsko navodjenje pomocu sistema AS-74 i DFS-a zazivelo na "guranje". Bilo je u pocetku mnogo otpora i pilota i OZN koji su imali mogucnost da prekinu automatski proces i predju na klasicni.
Iz danasnje perspektive mislim da je "otpor" uslovila cinjenica da je domacom pamecu, u jedan sistem, spojena istocna i zapadna tehnologija. Zapravo, postojalo je neko nepoverenje u tu mogucnost, uz to istok-zemlja i istok-vazduh su odlicno funkcionisali 
Kad je "progurano" prvo automatsko navodjenje sa Lj. Vrha, mislim '86. svima je pao teret s ledja i taj nacin navodjenja LA je postala svakodnevnica u svim jedinicama VOJIN koje su posedovale AS-74., s tim da se i dalje uvezbavalo klasicno navodjenje.
Logged
Perun
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 002


« Reply #7 on: December 07, 2019, 09:19:20 pm »

Krajem 70-tih i početkom 80-tih počinje uvođenje poslednjih verzija lovca MiG-21bis, sa znatno boljim performansama u odnosu na prethodnike, pogotovo u obavljanju misija noću. Počelo je uvođenje novih raketnih sistema PVO srednjeg dometa S-125M Neva i 2K12 Kub-M.
1983. godine počelo je uvođenje savremenih američkih radara AN/TPS-63, a tokom 1985/86 i prvih pravih 3D radara, američke proizvodnje, AN/TPS-70. Kraj decenije obeležila je nabavka eskadrile savremenih lovaca MiG-29 (1986/87) i novog sistema automatizacije AS-84 (1987/88/89).

Sistem automatizacije AS-84, namenjen je za centralizovano komandovanje i upravljanje vatrom sredsava PVO. Dakle i ASURI i KUBA i KISAR sistem.
Sistem u Operativnom Centru zone PVO (OCZ PVO) može da:
- obrađuje do 400 podataka o tragovima ciljeva dobijenih od sektorskih operativnih centara (OCS)
- razmenjuje podatke sa do 4 OCS, 1 susednim OCZ PVO, do 10 OC jedinica oružanih snaga i 1 centrom za civilno vazduhoplovstvo
- filtrira dobijene podatke
- procenjuje opasnost iz VaP-a, vrši izbor oružja PVO i dodeljuje im ciljeve za gađanje po kriterijumu najveće efikasnosti
- simulira vazdušnu situaciju radi obuke
- omogućava postepenu degradaciju operativnih mogućnosti usled otkaza pojedinih delova sistema.

Sistem AS-84 se u Operativnom Centru (OC), načelno, sastoji od:
- računarskog dela
- 4 pokazivačke grupe
- 6 video terminala
Ova oprema može biti smeštena u kabinama ili sa kao vankabinska varijanta razmešta u prostorijama OC.

U OC sektora mogućnosti AS-84 su:
- praćenje do 200 ciljeva na bazi 6 uvezanih sopstvenih radara, tragova prosleđenih od potčinjenih jedinica VOJ ili susednih OCS i drugih izvora osmatranja
- prijem i razmena podataka sa susednim OCS PVO i drugim OC oružanih snaga
- procena opasnosti, izbor i dodela ciljeva sistemima oružja u PVO
- navođenja LA sa kapacitetom od 12 jednovremenih navođenja
- upravljanje dodelom ciljeva vatrenim jedinicama PVO (do 32 cilja)
- identifikovanje tragova ciljeva na osnovu plana letenja i elektronske identifikacije
- filtriranje tragova ciljeva i korelacija tragova sa planom letenja
- postepena degradacija operativnih mogućnosti usled otkazivanja pojedinih delova
Sastav opreme AS-84 u OCS čine:
- računarski deo
- 6 (10) pokazivačkih grupa (po potrebi)
- 8 (12) terminala (po potrebi)

Ipak i pored ovih, na papiru, impresivnih mogućnosti sistema AS-84, bilo je znatnih poteškoća u njegovom uvođenje. Ustanovljeno je da sistem pada zbog loših veza između elemenata sistema, bilo zbog posledica loših prenosnih puteva ili totalnog elektronskog ometanja sistema veza.
Uočen je i problem u praćenju i ručnoj popravci traga, zbog nepostojanja sirove radarske slike na konzolama.
Znajući za ove probleme, Institut Mihajlo Pupin je nabavilo najnoviju generaciju modema za prenos podataka u sistem AS-84 i modeme za prenos podataka između operativnih centara. Na svakoj operativnoj konzoli ugrađen je blok za upravljanje vezama (KIU-K) pomoću dodirne maske. Preko KIU-K se upravljalo i radio-stanicama R-824LPM iz sistema "Lazur" za instrumentalno navođenje lovačke avijacije.
Tako je još jednom domaća pamet, opet preko Instituta Mihajlo Pupin, slično kao i kod sistema automatizacije AS-74, rešila problem komunikacije između sistema automatizacije AS-84 i njegovih radarskih i računarskih komponenti i opreme za prijem komandi instrumentalnog navođenja "Lazur" u lovačkim avionima MiG-21 i kasnije MiG-29.

Takođe, na bazi PC računara, razvijen je i novi uređaj za prikazivanje tragova iz sistema APPVS-M, namenjen za prijem podataka za korisnike TO (talasa obaveštavanja)

Potrebno je reći da mogućnost ručnog prevazilaženja različitih komandi pokazala se veoma praktičnom u ratnim dejstvima u toku NATO agresije na SRJ 1999-te godine.

Konačno, sistem automatizacije AS-84 uveden je tokom 1988. godine u operativnu upotrebu
Logged
Solaris
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 145


Bivši ali držim vas na oku


« Reply #8 on: December 08, 2019, 06:20:11 pm »

Kompleksan tekst, od kud ti? Iz neke knjige?

poz.
Logged
Perun
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 002


« Reply #9 on: December 08, 2019, 07:57:06 pm »

S drugih foruma. Nije moj natpis samo me zanimalo pa sam skupija
Logged
Solaris
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 11 145


Bivši ali držim vas na oku


« Reply #10 on: December 09, 2019, 06:41:43 pm »

S drugih foruma. Nije moj natpis samo me zanimalo pa sam skupija

Pošteno bi bilo navesti izvor a ne samo CP.

poz.
Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 463


« Reply #11 on: December 09, 2019, 09:24:53 pm »

Ima li ovoga (mislim na uređaje) još uvek kod nas i u bližem okruženju?
Logged
Perun
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 002


« Reply #12 on: December 11, 2019, 09:40:26 am »

https://www.mycity-military.com/PVO-i-sistemi-VOJ/Automatizovani-sistem-AS-74.html

https://www.mycity-military.com/Ostalo-3/Navodjenje-lovacke-i-civilne-avijacije-i-prateci-radarsko-racunarski-i_2.html

Zahvaljujem kolegama sa gore navedenog foruma

Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.026 seconds with 26 queries.