Технологија Мајкрософта на располагање војсциАутор: Јелена Каваја недеља, 09.12.2018.
Иако се део запослених противи да се њихов производ користи у служби рата, компанија Била Гејтса за разлику од „Гугла” не одустаје од уговора с ПентагономЗахваљујући најсавременијој технологији наочаре „хололенс” могу да помогну слепима да се оријентишу у просторији тако што сваки комад намештаја који сниме сензори „проговори”. По сличном принципу могу да се примене у ратним условима, да војнику помогну да прецизније нишани или да му пред очима прикажу детаљну мапу околине и то је компанији „Мајкрософт” која их производи недавно осигурало уговор са Пентагоном вредан 480 милиона долара. Војска је предвидела набавку 100.000 наочара у оквиру програма за „повећање смртности кроз бољу детекцију и благовремено деловање пре непријатеља”.
Засад нема јавног противљења запослених у „Мајкрософту” томе што ће њихове наочаре помоћи војницима да прецизније убијају, иако се то могло очекивати с обзиром на атмосферу која је захватила технолошке компаније у погледу сарадње с владом, а посебно с војском. Коалиција запослених у технолошком сектору у априлу је покренула петицију да „Гугл” одустане од развоја вештачке интелигенције са Пентагоном (пројекат „Мејвен”) који би с временом омогућио дроновима да сами бирају мете. Други захтев је био да ниједна велика технолошка компанија не треба да кроз уговоре с Пентагоном постане „део ратног бизниса”. Сматра се спорним да компаније које имају огромне количине података корисника из целог света учествују у производњи офанзивне технологије за војску једне земље.
„Гугл” је под притиском запослених у јуну саопштио да неће обновити пројекат „Мејвен” и тада је усвојио нове принципе о вештачкој интелигенцији (АИ), обавезујући се између осталог да неће пројектовати нити користити АИ за оружје, надзор и друге технологије које наносе штету људима. На те принципе се позвао када је у октобру одлучио да се повуче с тендера Пентагона за клауд услуге, које ће повезати комплетну ИТ инфраструктуру од врховне команде до војника на терену.
Запослени у „Мајкрософту” су тада позвали руководиоце да и они следе пример, наводећи да велики број њих верује да оно на чему раде не би требало да се користи за ратовање. Ипак, компанија из Редмонда остала је поред Амазона главни такмац за овај велики посао и недвосмислено је ставила до знања да ће увек бити уз армију.
„’Мајкрософт’ ће америчкој војсци ставити на располагање најбољу технологију… сву технологију коју произведемо. И тачка”, рекао је прошле седмице председник компаније Бред Смит на једном форуму о одбрани. Поменуо је при томе да разуме негодовање запослених, посебно ако разлози долазе из личност искуства, и навео пример мушкарца који је одрастао у Београду за време НАТО бомбардовања 1999. и коју му је у имејлу скренуо пажњу да треба добро преиспитати сарадњу с војском.
Смит је људима који се не слажу препоручио да промене пројекат. Претходно је на компанијском блогу подсетио да с Пентагоном поносно сарађују четири деценије, да ниједна институција па ни војска нема прошлост без мрље, али да су се милиони Американаца борили у важним и праведним ратовима. Многима су спорне и везе технолошких компанија са имиграционом службама, јер запослени не желе да имају било какву улогу у обрачуну Трампове администрације са досељеницима. Радници „Мајкрософта” су у јуну у отвореном писму затражили да се раскине уговор о клауд услугама са имиграционом службом због бруталног раздвајања деце имиграната од родитеља. Руководство је осудило праксу, али је наставило сарадњу са агенцијом.
Џеф Бејзос, први човек „Амазона”, не слаже се око многих ствари са америчким председником и јавно се успротивио забрани за досељенике из седам муслиманских земаља. У исто време је његова компанија главни провајдер услуге клауда на којој се чувају стотине милиона отиска прстију, фотографија и других података на основу којих су помоћу софтвера једне друге компаније за првих девет месеци Трампове владавине хапшења имиграната повећана за 42 одсто.
„Амазон” се нашао на мети критика и када се сазнало да је полицијским службама продао алат за препознавање лица у реалном времену. Групе за заштиту приватности оцениле су да тај софтвер изгледа као приручник за ауторитарни надзор, док се компанија брани да је захваљујући технологији ухваћено много криминалаца.
Izvor:
www.politika.rs