PALUBA
July 07, 2020, 07:57:04 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2]   Go Down
  Print  
Author Topic: Žrnov  (Read 15103 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
švercer011
Prijatelj foruma
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 737



« Reply #15 on: February 06, 2015, 12:36:39 am »

<iframe width="640" height="385" src="//www.youtube.com/embed/paunsp9XCaw?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 978



« Reply #16 on: April 05, 2017, 08:16:28 am »

Претпостављени изглед Жрнова у 15. веку.


* Жрнов.jpg (55.28 KB. 542x390 - viewed 77 times.)

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 36 468



« Reply #17 on: October 30, 2017, 08:04:05 pm »

Авала крије своје тајне
Аутор: Александар Тодоровић понедељак, 30.10.2017.

Мало људи зна да се на темељима Споменика незнаном јунаку некад налазила тврђава средњовековног града Жрнова


* pred rusenje.jpg (50.96 KB. 800x498 - viewed 68 times.)


Готово да нема становника Београда и околине, као и великог броја туриста, а да нису посетили најближу београдску планину Авалу. Предивна шума, обновљени торањ и Споменик незнаном јунаку симбол су Авале, међутим, мало људи зна да је на темељима Споменика незнаном јунаку некада стајала веома добро очувана тврђава средњовековног града Жрнова.

Врх Авале био је погодан за градњу па су још Римљани подигли утврђење, на ком су Срби касније сазидали тврђаву, а довршили је и ојачали Османлије док су ове просторе држали под контролом.

Тврђава је користила Римљанима да лакше контролишу прилаз тадашњем Сингидунуму, али и као заштиту за руднике које су копали на Авали. Видљивих остатака древне тврђаве данас нема. Разлог томе је одлука краља Александра Карађорђевића да на том месту подигне Споменик незнаном јунаку, по нацртима Ивана Мештровића.

По жељи и наредби краља, остаци утврђења су уништени динамитом 1934. године да би на њима био подигнут Споменик незнаном јунаку. Минирање је почело 18. априла и трајало два дана, док тврђава није у потпуности уништена. Рушење су обавили минери инжењерске чете Југословенске војске у три серије експлозија. После друге експлозије у земљи је откривен слој из римског раздобља у ком се налазила цистерна с водом за пиће и пећ за печење хлеба.


* eksplozija.jpg (44.34 KB. 800x502 - viewed 77 times.)




* posle rusenja.jpg (50.56 KB. 800x505 - viewed 74 times.)


Више пута се у јавности водила полемика зашто је краљ Александар донео такву одлуку, али се није дошло до ваљаног закључка. Краљ Александар је само неколико месеци после рушења Жрнова убијен у Марсељу.

Такође, треба нагласити да је у то време, недалеко од новог, већ постојао Споменик незнаном јунаку, али је и он срушен. Од њега је остао само крст који се данас налази у цркви у Белом Потоку.

Подно зидина Жрнова 1915. године, за време рата, погинуо је петнаестогодишњи дечак ког су сахранили Немци. На крсту су на немачком језику написали: „Овде почива непознати српски војник”.

План новог споменика захтевао је да врх планине буде потпуно го, па је можда то разлог за доношење одлуке о рушењу Жрнова. Из истог разлога морао је и стари споменик с крстом да се поруши јер је кварио замишљену целину.

За градњу новог споменика утрошено је 4.000 кубика обрађеног камена који је возом стигао из Хрватске. Завршен је у септембру 1937, а свечано откривен 28. јуна 1938. године. Краљ, нажалост, није дочекао да види нови споменик.

Власти Србије су 1859. године Авалу прогласиле заштићеним добром, а крајем деветнаестог века почело је уређивање и пошумљавање.

​Жрнов или жрвањ


* rudarske peci.jpg (84.2 KB. 501x812 - viewed 104 times.)


Према једној верзији, средњовековни град добио је име по жрвњу за млевење руде из рудника који су се налазили у подножју Авале. Град се после 1458. године нашао у рукама Османлија и служио им је за опсаду Београда који никако нису успевали да поробе. Због тога су Жрнов звали Хавала, што на турском језику значи сметња, па је и планина добила данашњи назив Авала, док на арапском Хавала значи видиковац. Авала је одувек била привлачна јер је богата рудом. Од давнина су у авалским рудницима ископаване руде олова, сребра, гвожђа и цинaбарит од којег се добија жива. Данас је походе многобројни туристи жељни природе, чистог ваздуха и рекреације.


* mika alas princ djordje zrnov avala.jpg (55.27 KB. 800x546 - viewed 72 times.)


Izvor: www.politika.rs

Logged
MilosPantovic
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 653



« Reply #18 on: October 30, 2017, 09:00:41 pm »

Веома лепа тема.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 18 591


« Reply #19 on: October 31, 2017, 06:31:48 pm »

Милоше, овде на Палуби има доста лепих тема... Cheesy
Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 240


« Reply #20 on: October 31, 2017, 09:53:22 pm »



Што се тиче назива...

Жернов- Жрнов-Жервен-Жрвен-Жрвањ.

А откуд таква промена у речи... па исто као и код ложица-лжица-жлица (у српској варијанти најчешће кашика, што је, јел`те, турцизам).
Logged
MilosPantovic
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 653



« Reply #21 on: November 01, 2017, 12:51:07 am »



Што се тиче назива...

Жернов- Жрнов-Жервен-Жрвен-Жрвањ.

А откуд таква промена у речи... па исто као и код ложица-лжица-жлица (у српској варијанти најчешће кашика, што је, јел`те, турцизам).

Тачно је да нека мељава у питању, али је и жрвањ као реч настао од старијег корена зрно или тачније дзрно што се некако претворило у жрно. Баш лепа тема.

Logged
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 240


« Reply #22 on: November 01, 2017, 09:05:42 am »



Што се тиче назива...

Жернов- Жрнов-Жервен-Жрвен-Жрвањ.

А откуд таква промена у речи... па исто као и код ложица-лжица-жлица (у српској варијанти најчешће кашика, што је, јел`те, турцизам).

Тачно је да нека мељава у питању, али је и жрвањ као реч настао од старијег корена зрно или тачније дзрно што се некако претворило у жрно. Баш лепа тема.



Претпостављам да је управо тако, али нисам хтео да идем тако далеко. Општесловенска реч по француском лингвисти-слависти Мејеу је "зерно" и постоји као зерно или зрно у свим словенским језицима.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 794



« Reply #23 on: November 09, 2017, 07:24:05 pm »

Grupa izletnika pred Žrnovom, zimski ambijent.



* žrnov.jpg (228.4 KB. 1144x1556 - viewed 78 times.)




Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 794



« Reply #24 on: March 19, 2018, 05:00:04 pm »


Skijanje na Avali 1928. godine. U pozadini se vidi Žrnov.



* avala 1928.jpg (283.85 KB. 1280x893 - viewed 131 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 794



« Reply #25 on: March 19, 2018, 05:01:43 pm »


Ponovo skijanje po Avali i Žrnov, ovog puta ne znam godinu.



* avala_žrnov.jpg (226.57 KB. 1599x1021 - viewed 83 times.)

Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 33 794



« Reply #26 on: March 05, 2019, 01:13:21 pm »



***


Vojska Habzburške monarhije osvojila je Beograd 6. septembra 1688. godine. Istog dana Leopold I izdao je proglas kojim je pozvao narode Osmanskog carstva da pristupe njegovoj vojsci.

Dve godine kasnije, Osmanlije preduzimaju vojni pohod velikih razmera i za kratko vreme vraćaju sve prethodno izgubljene teritorije i već krajem leta i početkom jeseni 1690. godine ponovo opsedaju Beograd.

Avalsko utvrđenje, koje su Austrijanci uključili u odbrambeni sistem Beograda, nalazilo se pod opsadom nekoliko buljuka kurdske vojske. Poziv na predaju branioci su prihvatili, s tim što su tražili određeno vreme kako bi od zapovednika Beograda dobili odobrenje da predaju tvrđavu. No, kako su njihovi glasnici u dva navrata išli u Beograd i vraćali se bez konačne odluke, Kurdi su 5. oktobra upali u tvrđavu i počeli da seku sve redom, bez milosti.

One koje su zarobili, a među njima je bio i zapovednik Avale, kao i srpske žene i deca, priveli su velikom veziru. Žene i deca razdeljeni su vojsci na ime ratnog plena, a svi ostali, habzburški vojnici i hajduci, predati su dželatima. Veliki vezir je naredio da se kapetanu, zapovedniku utvrđenja, zbog toga što je odugovlačio s predajom, najpre odseku desna ruka i leva noga, a zatim i da mu se odrubi glava.

Jedan deo žitelja podavalskih i drugih naselja iz okoline Beograda je prebegao u Austriju pod prvobitnim naletom turaka, ali je tamo naišao na probleme. Loš odnos austrijskih vojnih vlasti prema srpskim ustanicima bio je još jedan razlog što su doskorašnji pobunjenici tražili oproštaj i ponovo postajali osmanski podanici.

Ovo su činili tako što bi slali svoje predstavnike, s poklonima, na prijem kod velikog vezira, da bi u ime svih „izrazili poslušnost i zatražili milost i oproštaj što su se ranije priklonili i potčinili ratnom neprijatelju”.

Za predstavnike naroda birani su ljudi od imetka, ugleda i autoriteta, starešine porodica, koji se „među rajom nazivaju domaćinima”. Tako je, svega dva dana posle pada beogradske tvrđave, kod velikog vezira došlo petnaest domaćina, predstavnika raje izbegle u Srem, s molbom da ponovo postanu podanici Osmanskog carstva.
 
Doneli su tradicionalne poklone: pogaču, kokošku i ovcu. S istim poklonima i molbama, iz fruškogorskih zbegova i s ostrva na Dunavu, stigli su na vračarsko polje i domaćini iz sela Pančevačkog kadiluka i iz okoline Beograda. Svima su izdate potvrde o amnestiji i data im je vojnička pratnja da ih štiti od nasrtaja tatarskih i albanskih četedžija.

Fermane o pomilovanju dobili su tada stanovnici Grocke, Beograda, i sela oko Beograda: Višnjice, Mirijeva, Rušnja, Slanaca, Železnika i Velikog Sela.


* * *


Izvor: Tatjana Katić, "Tursko osvajanje Srbije 1690. godine"
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 978



« Reply #27 on: August 07, 2019, 08:10:03 am »

Град Авала у путопису Евлије Челебије.

Тај град основао је султан Бајезид Јилдирим, а саградио га је по његовом наређењу Шехабудин-паша. Кад је подигао тај град, Јилдирим-хан је тежио да ослаби снагу београдских неверника, па се у том циљу оженио кћерком смедеревског господара по имену Влкоглуа Дуџија , па је уз помоћ тога Влкоглуа подигао овај град, који није давао мира београдским неверницима и који их је лишио безбедности.
Касније, кад је Јилдирим-хан у време провале Тимур-хана умро, Срби су заузели град Авалу. 846/1442. године, кад је султан Мехмед-хан Освајач дошао да освоји Београд, наредио је Гази Порчи да поново освоји Авалу.
Град се сада налази у београдској нахији, на територији смедеревског санџака. Лежи на једној стрменитој литици која се диже до небеског врха и нема уопште ниједног места које би доминирало градом. То је леп мален град сазидан од камена. С тог високог града види се на све стране до пет конака далеко. На северној страни види се Темишвар, на западној Сремска Митровица, а на јужној страни види се планина Пакра.
Називом Хавала хтело се казати да тај град доминира поменутим подручјима, док нема ништа што би доминирало тим градом. Са куле која се налази на највишем врху тога града види се чак до планина херцеговачког санџака.
Тај град освојио је Гази Порча са својих четрдесет јунака. Он је подигао споља око града још један јак зид и на томе зиду направио је још једну гвоздену капију, која је окренута према југоистоку, те је тако учинио да овај град буде неприступачан и чврст. Са све четири стране тога града налазе се такве провалије да се човек, боже сачувај, не усуђује да погледа доле.
Са западне стране града налази се мала варош. С те стране, испод малог опкопа озиданог од камена шкриљца, налази се једна дубока јама страшна као паклена провалија Гаја.
У доба Гази Порче излетало је из овог маленог града по хиљаду наоружаних и по избору храбрих јунака, коњаника оборужаних копљима. Они су присилили те крајеве, па и сам Београд, да моле за милост. Они су грабили плен са обале Дунава и враћали се отуда на Авалу као што се соко враћа у своје гнездо. И сад се у тој тврђави налазе собе тих газија; то су мале и тесне собе нанизане једна до друге, јер су ти људи били самци и никада се нису женили. Али те собе из дана у дан пропадају, јер са сада тај град налази у унутрашњости земље па нема потребе да се одржава. Ипак има он свог градског заповедника, педесет наоружаних људи градске посаде, довољну количину муниције, неколико шахи-топова, једну џамију, више лепих цистерни за воду и пет кућа. Двориште у тврђави је јако тесно.
Изван тврђаве, са западне стране налази се око стотину варошких кућица, које су покривене трском и ћеремитом, а окићене башчама и виноградима. Ту се налази једна џамија, али нема чаршије, базара ни осталог. Само има много излетишта, која личе на рајске башче и вртове.
На том високом брду, покрај виноградских ограда, налазе се, два-три хвата близу, извори питке воде и сви су чисти као сама чистоћа… Сви ови виногради су излетишта београдских првака.
Гроб Гази Порче. - У гробљу међу тим виноградима налази се једно до неба високо стабло пистаћа које заслужује да се види, јер се иначе дрво пистаћ не налази у подручју Румелије. Гроб Гази Порче не носи никакву куполу нити какав други надгробни споменик. Он почива мирно само у сенци тога пистаћа. Кажу да је још за свог живота казао:
'Кад погинем мученички у борби за праву веру или кад умрем у љубави прама богу, нека се на мом гробу засади какво ретко дрво.'
Његов гроб је место које и сада посећује отмен свет и широке масе.

П.С. Порча од Авале постао је шехит, када му је на улазу у тврђаву Змај Огњени Вук, из Купинова, одсекао главу 'и турио себи у зобницу'. Борбу између ова два јунака посматрао је са зидина града Ђерђелез-Алија 'са његови триста Сарајлија', који је код Порче био у гостима.
Logged
kilezr
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 377



« Reply #28 on: December 20, 2019, 10:40:02 am »

 
Još jedan pogled na Žrnov.



« Last Edit: December 20, 2019, 10:44:02 am by Dreadnought » Logged
Pages:  1 [2]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.022 seconds with 26 queries.