PALUBA
May 22, 2022, 12:50:43 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na broker824@hotmail.com i miodrag.radojkovic@kolporter.rs
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 14 15 16 17 18 [19]   Go Down
  Print  
Author Topic: Niška tvrđava  (Read 78336 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #270 on: September 16, 2021, 09:27:02 am »

Principal Gate of the Fortress at Nish - Illustrated London News 1876.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Fortress at Nish.jpg (208.44 KB, 750x560 - viewed 33 times.)
Logged
MOTORISTA
Stručni saradnik za more i pomorstvo
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 009



« Reply #271 on: September 16, 2021, 10:03:09 am »


Нађох још једну верзију те приче:


Lepa priča. Hvala.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 091


« Reply #272 on: September 16, 2021, 12:52:48 pm »

Да, занимљива прича.
Logged
ssekir75
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 194


« Reply #273 on: September 21, 2021, 12:35:04 am »




lagumi. ima ih, i to se zna, ali nisu dostupni javnosti. navodno su bila tri velika izlaza. jedan je vodio na mithad pasinu tabiju (na vinik), i on je (prema kazivanju cika seleta koji odrzava spomenik na cegru) unisten prilikom izgradnje auto puta. ulaz mu je iz pasinog konaka. drugi je vodio ispod centra grada pravo na markovo kale (gde takodje ima ostataka nekakvih magaza). ne znam sta je sa njim i ne znam mu tacnu trasu. ulaz je bio iz poterne kapije, zazidano pocetkom 80tih. treci je navodno vodio na brdo kamara iznad medijane i dalje ka selu koritnjak. navodno je i tu nekakva rusevina, ali ja nisam mogao da je nadjem. moguce je i da je to na delu koji je drzala vojska, a na koji, jelte, nisam imao pristup. ispod same tvrdjave postoji splet hodnika u koji se ulazilo iza danasnjeg planinarskog doma. cuo sam pricu da je tu krajem 30tih godina usla vojna patrola sa psima i da se niko nije vratio. posle par dana otisla je idruga patrola, od koje se vratio jedan vucjak bez noge. iako je ovo verovatno samo prica, ulaz je zatrpan kad ej vojska napustila tvrdjavu (1956. ako me secanje dobro sluzi). inace, ono na slici sto se naziva lagumom to nije. to je jedna podzemna prostorija velicine 7x15m (otprilike) u koju nije pametno ulaziti zbog "nagaznih mina" Grin po gradnji treba da je kasnorimske "proizvodnje". inace malo iznad tog ulaza je i ostatak glavne rimske ulice. rimskih ostataka ima i na ulazu, gde su kafici. kafici su inace smesteni u magazama, magacinima.




Quote
Ostaci laguma na brdu Vinik - 05.11.2020.

Ostaci laguma na zapadnom delu brda Vinik, u neposrednoj okolini Niša. Sa gradnjom laguma otpočelo se u doma rimskog Naisusa, za vreme turske okupacije lagumi su prošireni, a mreža laguma dovršena je za vreme austrijske vlasti u 18.veku. Lagumi vode od tvrđave, preko gradskog polja, do brda Vinik. Poslednje istraživanje laguma obavljeno je daleke 1938.godine, te se o lagumima i ne zna previše.






што доказује да ни чика селе ни мој покојни деда обрен нису причали глупости.

пре 20ак година бих сигурно покушао да уђем у ове рупетине да сам их нашао Grin сад, са мојих ~130 кила, баш ми се не експериментише Grin


везано за зајде баџе... једно добронамерно упозорење: немојте никада у нишу циганима рећи да су роми. љуте се, и имају право. најчешћи коментар је "сви смо ми роми, али ви сте срби а ми смо цигани".
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #274 on: October 23, 2021, 11:43:03 am »



Quote
Виртуелни музеј - Остава сребрног новца из Нишке Каменице

Oстава из Нишке Каменице која је бројала преко 100 000 примерaка сребрног новца представља један од највећих налаза античког новца који је икад пронaђен.




Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #275 on: November 05, 2021, 09:26:35 am »





Uvećani detalj sa jedne fotografije, Niška tvrđava mart 1952. godine.




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Niška tvrđava mart 1952..jpg (1041.72 KB, 4946x1628 - viewed 33 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 091


« Reply #276 on: November 08, 2021, 08:33:15 pm »

Колико видим на слици су војници на некој паузи, одмору. Сликано је на обали Нишаве, испред Стамбол (главне) капије . Мост на слици је срушен почетком 60-тих година и наместо њега је подигнут садашњи савремени мост.
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #277 on: January 05, 2022, 10:47:04 am »

Пољска кухиња српске војске у тврђави у Нишу. 1885.
Field kitchen of the serbian army in the fortress at Nish. 1885.
Illustrated London News. 1855.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* пољска кухиња.jpg (141.19 KB, 706x397 - viewed 17 times.)
Logged
JASON
Prijatelj foruma
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 458



« Reply #278 on: February 11, 2022, 10:26:09 am »

Ниш у путопису Евлије Челебије


Гази Худавендигар је године 777 (= 1375/76) освојио овај град од српског и бугарског Деспота и претворио га у субашилук. То је кадилук од стотину и педесет аспри. Његово се подручје (нахија) састоји од много напредних села. Ту има представник Портиних спахија, јањичарски сердар, субаша, војвода, тржни надзорник баждар, представник шерифа, виле првака и великаша те градски заповедник, али градске посаде нема, јер је градска тврђава саграђена од камена усред шехера као какав хан. Она има једну капију. По градским бедемима надизане су главе хајдука натакнуте на дуга копља и тако стоје. У самој тврђави нема никаквих зграда; она је дупком пуна дрвеног грађевинског материјала. Има једну капију која је окренута према југу а направљена је од дрвета.
Варош, међутим, која лежи у равној долини, броји две хиљаде и шездесет приземних сиротињских кућа и високих сараја на спрат, а све је покривено ћеремитом и окружено виноградима и башчама.
Најбољи сараји су Нишли Али-аге и његовог таста. И многи други оџаци су у добром стању.
Најпознатије џамије су: џамија султана Мурада I (Гази Худавендигар џамија) у чаршији; није толико лепа, али је грађена у старом стилу. Џамија Мусли-ефендије; угодна је и привлачна као огледало. Џамија Хусеин-ћехаје је светла и добро посећена богомоља.
Има више медреса и двадесет и два мектеба.
Познате текије су: Копру-баши текија (текија на врху моста) бедних бекташија, Захиде-баџи текија и Хајдар-ћехајина текија.
Од чесама (истиче се) Хајдар-ћехајина чесма, на којој се налази следећи натпис:

Њен хроностих, рече свети тајанствени глас,
Подигао је чесму која се зове Селсебил.

(године 999 = 1590/91)

Натпис на Јусуф-беговој чесми гласи:

Један који је пио воду с ове чесме
Рече жедноме њен хроностих:
'За љубав Хусеина са Кербеле, нека је на здравље'!

(г. 1065 = 1654/55)

Ту се налази себиљ неке Захиде-баџи. Кроз шехер и чаршију протиче река Искар1), која тече из Софијског поља, покрај вароши Плевне, а улива се у Дунав. У шехеру покрај поменуте реке налази се Мехмед-пашин мост на коме стоји овај натпис:

Хашими2) рече истину и то испаде хроностих овом (мосту):
'Мехмед-пашин мост у Нишу'.
1028 (= 1619)

Тачно на средини тога моста налази се један диван киоск за одмарање. На оба краја моста налази се по један хамам, који задовољава потребе.
У чаршији се налази свеге две стотине дућана, у којима има сваковрсне скупоцене робе.
Клима је пријатна. Народна одећа је од сукна. Њихове жене носе одело од разноврсне чоје и излазе у шетњу. Има дарежљивих људи и одани су уживању.
Специјалитети су им мед из кошнице, младо масло и бели семит-ћуреци и одани су уживању.
Позната турбета су: турбе шејх Мусли-ефендије; близу овога (турбе) Михалзадеа. На врху моста налази се турбе Сефер-бабе, а преко пута турбе Захиде-баџи.

__________
1) Овде је Евлија погрешио. Ниш не лежи на реци Искар, него на Нишави, десној притоци Мораве. Нишава извире на западном и северозападном подножју Големога Чепана у Бугарској, северозападно од Сливнице и Софије. А Искар извире у пл. Рили и улива се у Дунав, како каже Евлија.
2) Хашими је песничко име аутора овог натписа, али ко је био тај песник није познато. Један знаменити турски песник из овог времена који је имао исто песничко име био је Мухамед Челеби Брусеви – Хашими. Родом је из Брусе, а припадао је дервишком реду бајрами. Умро је у Цариграду године 1041 = 1641/42. Написао је комплетну збирку песама која није штампана и истицао се нарочито у састављању хронограма, али све то не даје довољно разлога да помишљамо на идентичност ових песника.

(Евлија Челеби, Путопис, превод и коментар Хазим Шабановић, Сарајево 1979.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 091


« Reply #279 on: February 11, 2022, 04:49:19 pm »

Колико примећујем Евлија Челеблија не помиње Бали-бегову џамију, која је у самој тврђави. Или је то нека од овох наведених у тексту, само под другим називом. Чудно ми је и то да Челеблија каже да у тврђави нема зграда. Јано ми је да град није имао војну посаду јер је тада (око 1660-те године, када је челеблија био у Нишу) био далеко у унутрашњости царства и да дуго  на том простору није било ратова.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #280 on: April 11, 2022, 09:10:51 am »



Vest nema direktne veze sa tvrđavom, ali mislim da treba da ostane zabeležena ovde.


...


Ugasite mašine! Izronio Konstantinov vodovod na južnom zidu Rimskog carstva – u Srbiji


© Foto : Sputnjiku ustupio ZZSK Niš
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Tokom radova na proširenju jednog bulevara u Nišu prošle nedelje je otkriven rimski akvadukt, vodovod antičkog Naisusa. Srpski arheolozi mole nadležne da se radovi na izgradnji puta obustave dok ne obave istraživanja. Ugasite mašine, sačuvajmo ovo važno otkriće u gradu u kome je rođen car Konstantin, apeluju stručnjaci.

Na Bulevar Svetog Pantelejmona u četvrtak su umesto putara izašli arheolozi, posle pronalaska nekoliko grobova iz vremena Konstantina na drugom kraju grada, radnici su prijavili novo otkriće. Međutim, radovi su zaustavljeni samo na neko vreme, a cevi položene pre 16 vekova sada kisnu ograđene samo trakom.


Pojavio se veliki Konstantinov vodovod

Aleksandar Aleksić iz niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture kaže da su stručnjaci očekivali da će se ispod površine zemlje nalaziti vodovod, jer su znali da duž tog pravca prolazi deo koji je već istraživan.

„Pretpostavljamo da je ovo takozvano Devojačko ili Srećkovo ždrelo na prostoru severoistočno od Niša. Ovo je jedan krak koji je išao iz tog pravca. Tokom iskopavanja 2020. godine, ustanovili smo da postoje dve trase, mlađeg i starijeg vodovoda. Mlađi je bio napravljen od keramičkih cevi, a ovaj Konstantinov je pravi zidani vodovodni kanal“, kaže Aleksić.

Slede pregovori sa investitorom izgradnje puta, a to je Grad Niš, kako bi se rimski vodovod sačuvao. Stručnjaci niškog Zavoda muče se sa svakim otkrićem, jer je investitorima i lokalnoj samoupravi teško objasniti koliko su važna. Poslednji primer je Marina kula, arheološko nalazište iz 15. veka koje je delimično uništeno radovima na putu.


Rimljani su umeli da svojim znanjima i tehnologijom dovedu vodu u grad sa velikih udaljenosti i tako unaprede način života.
© Foto : Sputnjiku ustupio ZZSK Niš

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Zaustavite mašine – sačuvajmo blago!

Direktor Arheološkog instituta u Beogradu Miomir Korać apeluje da se radovi obustave dok kolege na završe posao. Kaže da je važno da do nadležnih dopre svest o tome da se radi o važnom otkriću u gradu gde je rođen car Konstantin, čovek koji je promenio civilizacijsko lice naše planete, izneo Milanski edikt, hrišćane učinio ravnopravnim sa paganima.
„To se desilo ovde, on je rođen ovde, pa valjda je najmanje što možemo da učinimo da sa našim shvatanjem i poimanjem onoga što imamo budemo jači od nekakvih mašina. Ja razumem i duboko poštujem da nešto treba da se izgradi, ali i Viminacijum se nalazio i sada je kod ugljenokopa. Našli smo kompromis, meru između jednoga i drugoga. Imamo energetiku, jer bez nje ne možemo, a imamo i očuvanu kulturnu baštinu. Imate gradove i sela u okolini Viminacijuma i Niša koji ni dan danas nemaju vodu, a Rimljani su je imali pre dve hiljade godina, i to baš u Srbiji, to moramo da poštujemo i sačuvamo, ističe Korać.


Srbija kao južni zid Rimskog carstva

Pre tri godine rodila se nova nada za spas kulturnog nasleđa, reč je o projektu "Limes - Granica Rimskog carstva“, najvećem upisu u listu zaštite UNESKO-a. Počinje od Hadrijanovog zida u Britaniji i proteže se sve do Crnog mora. Hadrijanov zid je već na listi, kao i značajan deo nalaza u Holandiji.

Sada je na redu donji deo rimske granice, dunavski, njegov severni deo čine Nemačka, Austrija, Slovačka i Mađarska, a južni prolazi preko četiri države na našem prostoru, Hrvatske, Srbije, Bugarske i Rumunije.


Mlađi akvadukt Naisusa je bio napravljen od keramičkih cevi, a ovaj Konstantinov je pravi zidani vodovodni kanal.
© Foto : Sputnjiku ustupio ZZSK Niš

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Predsednik srpske Komisije za saradnju s UNESKO Goran Milašinović za Sputnjik kaže da Srbija ima najveću zaostavštinu Rimskog carstva u regionu i već je napravila svoju listu, od 60 važnih mesta, na njoj je dvadesetak ključnih. Izabrali su je članovi posebne radne grupe za Limes, eksperti Zavoda za zaštitu spomenika kulture i Arheološkog instituta SANU.

„Za Srbiju je veoma važno da uđe na najveću listu svetske kulturne baštine „Granica Rimskog carstva“, mi imamo veliki, širi problem van kulture, politički i geostrateški, ali u ovom slučaju ima temelj u kulturi - ne smatraju nas delom Evrope u kulturnom smislu. Ulaskom na ovu listu Srbija je konačno kulturni deo Evrope“, ističe Milašinović.


Mađari grade na rimskoj tvrđavi

I on skreće pažnju na problem arheologa, na svim lokacijama, svim upisima suprotstavljaju se lokalni interesi, koji su, kaže, često i državni.

„Na mestu gde postoji neki lokalitet, ne vidite ništa od rimskih ostataka. Ali mi imamo jasne podatke, jasne pisane dokumente koji govore da je na tom mestu bila građevina.

Dobar primer je Petrovardinska tvrđava, ostaci Rima na njoj se sada ne vide, ali mi znamo da je to mesto rimskog logora, u budućnosti može da bude istaknuto kao takvo, u donjem dunavskom Limesu“.

Milašinović objašnjava da Srbija nije jedinstvena po ovom problemu, kaže da je nekome u Mađarskoj bilo važnije da na mestu velike tvrđave na Dunavu u Budimpešti, koja je ostatak rimskog logora, kao naš Singidunum, podgne novu zgradu.

Mađari su istupili iz projekta, pa je u ovom trenutku neizvestan dalji status dela „Limesa“. Srpska komisija sastaje se kroz deset dana, pa će odrediti sledeće korake.

Do tada, važno je sačuvati Konstantinov vodovod u Nišu, izuzetnom gradu rimskog carstva. Pored upravo otkrivenog akvadukta, Niš ima još jedan gradski vodovod iz rimskog doba koji nikada nije istražen. Imaju ga i Viminacijum i Singidunum. Svi će ući na najveću listu zaštite svetske kulturne baštine UNESKO-a.


izvor


* Konstantinov vodovod u Nišu - 1.jpg (346.8 KB, 1200x798 - viewed 4 times.)

* Konstantinov vodovod u Nišu - 2.jpg (258.75 KB, 1280x776 - viewed 4 times.)

* Konstantinov vodovod u Nišu - 3.jpg (283.05 KB, 1280x762 - viewed 4 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 20 091


« Reply #281 on: April 11, 2022, 05:55:06 pm »

У вези овога о чему пише претходни текст увек је питање старог и новог. Шта је ту прече, шта је ту важније? Археолози често (заправо скоро никад) немају прави одговор на то како помирити садашње потребе живих људи и потребе очувања нечега што нас подсећа на прошлост и чињеницу да цивилизација не потиче од нас. На то се надомешта хронични недостатак новца да се нешто конзервира, премести и сачува, спорост у истраживању (девиза "наука није зец" важи и у археологији), а са друге стране потреба живих људи да функционишу. Шта је прече?
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 61 982



« Reply #282 on: May 07, 2022, 08:20:17 am »



Interesantan prilog o vremenu okupacije Niša u toku I Sv.rata.



Quote
Spomenik Topličkim ustanicima u Nikoj tvrđavi



Logged
Pages:  1 ... 14 15 16 17 18 [19]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.024 seconds with 24 queries.