Заустављена продаја вредних експоната у старо гвожђеАутор: Дејан Алексић среда, 21.11.2018.
Четири експоната „Индустрије мотора Раковица” биће предати Музеју науке и технике [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Агенција за лиценцирање стечајних управника објавила је минулог викенда на нашим странама оглас о продаји покретне имовине некадашњег југословенског гиганта „Индустрије мотора Раковица” непосредном погодбом. Оглас вероватно не би привукао пажњу других, осим интересената за куповину те имовине, да у њему као једна од ставки нису означени „експонати производа и учила”, што је, у ствари, индустријско наслеђе Србије. Познаваоци овог дела националне баштине и имовине ИМР-а, који су се убрзо по објављивању огласа јавили нашем листу, уплашили су се да се међу експонатима који би требало да оду на добош налазе изузетно драгоцени авионски мотори, произведени у овој фабрици у доба између два светска рата – чувена „седмица”, „дупла седмица” и „деветка”. Овај део индустријског наслеђа наше земље, како „Политика” сазнаје, ипак неће доживети судбину сличних експоната из других српских фабрика који су завршили у старом гвожђу. Како је „Политици” потврђено у Агенцији за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ), али и у Музеју науке и технике, који је изразио интересовање за преузимање експоната из комплекса ИМР-а, део њих изузет је из стечајне масе и нису били предмет процене. Реч је управо о три најстарија авионска звездаста мотора из периода пре Другог светског рата и стругу „хернаулт”.
– Стечајни управник је у неколико наврата био у контакту са представницима Музеја науке и технике, па су на основу захтева музеја три звездаста мотора и струг изостављени из продаје и биће предати музеју – наводе у АЛСУ.
На продаји ће се ипак наћи 34 експоната и учила која су припадала ИМР-у
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Како за наш лист истиче Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, мотори „гном рон”, који би наредних дана требало званично да буду предати овој установи културе, важни су јер представљају сведочанство о авио-индустрији у Србији између два светска рата.
– Наша земља између тих ратова није имала аутомобилску индустрију, али је имала развијену авио-индустрију, а развијеност те врсте индустрије била је, а и данас је, показатељ развоја једне земље. У то доба имали смо заокружену производњу авиона и авионских делова. Моторе „гном рон” правили смо према лиценци добијеној од Француза. Струг који такође треба да добијемо из ИМР-а значајан је јер потиче из прве фазе рада раковичке фабрике – истиче Куленовић, додајући да је уступање четири експоната ИМР-а овом музеју пример добре сарадње привреде и чувара баштине. О колико је важним примерцима реч указује Александар Коло, документалиста у Музеју ваздухопловства и један од познавалаца индустријског наслеђа наше земље.
– Раковичка фабрика почела је као фабрика авионских мотора. Прво су по лиценци израђивали „валтер”, који се уграђивао у наше школске домаће авионе. После тога се наша индустрија окреће ка Француској, јер је у Краљевини Југославији између два рата био јак франкофони утицај. Кад је купљена лиценца за „гном рон” моторе почела је њихова серијска производња. Реч је о „гном рон” моторима К7, К9 и К14 – каже Коло. Мотори 14, односно „дупла седмица”, као и остали поменути, како додаје, уграђивани су у наше авионе. Али, К14 или „дупла звезда”, посебно је значајан, јер је уграђиван у наше бомбардере „дорније 17”.
– Та верзија немачких авиона са француским моторима коју смо ми радили била је врло успешна. Карактеристике нашег „дорнијеа” биле су боље од немачког оригинала. Тим авионима ми смо ишли у рат и борили се – указује Коло. У међувремену је Раковица освојила и производњу мотора за камионе и слична превозна средства. На добош ће ипак отићи 34 експоната и учила ИМР-а, односно мотори који су деценијама чувани и излагани у управној згради, сервисној школи и погону ове фабрике. Њихова укупна процењена вредност је пет милиона динара. Има ли интересената за ове експонате и учила и ко су они требало би да буде познато 23. новембра.
– Купац који купи експонате према одредбама Закона о стечају нема било какву обавезу у погледу њиховог даљег чувања и употребе – додају у АЛСУ. Оваква најава надлежних не допада се познаваоцима индустријског наслеђа.
– Сви предмети који су деценијама били изложени у комплексу ИМР-а су сређени, тако да на њима не мора ништа да се ради. Могу директно да се пошаљу на неку поставку, а да је се не постиди ниједан музеј на свету. Раније је било толико свести да је сваки од тих експоната понаособ припремљен за излагање, сваки је имао оригинално постоље. Импресивно је изгледало када се уђе у простор где су ти предмети били изложени. Деценијама су чувани у идеалним условима. Били су лична карта фабрике – напомиње Коло. Он наглашава да би било много једноставније да су сви експонати ИМР-а на време проглашени за културно добро, да је држава наложила да се сви они изузму из стечајне масе и да се предају музеју, или да их је откупила правом прече куповине.
– Заборављамо да је сваки тај мотор део традиције, споменик наше културе, техничке културе. У иностранству има много људи којима то нису велике паре и који су заинтересовани, па се лако може десити да ти предмети, део наше историје, напусте земљу. Да су проглашени за културно добро, не бисмо морали да страхујемо од тога – каже Коло.
Izvor:
www.politika.rs
