PALUBA
March 28, 2024, 10:40:13 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite i neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi ste našli svoj aktivacioni link te aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Како је Ирак обновио ратно ваздухопловство  (Read 1848 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« on: January 22, 2019, 10:46:49 pm »

Како је Ирак обновио ратно ваздухопловство - Од пепела до озбиљне борбене авијације
22.01.2019.

Инвазијом и окупацијом Ирака коју су марта 2003. године извели западни савезници предвођени Сједињеним Државама свргнут је режим Садама Хусеина, ирачка војска је престала да постоји а самим тим и њене војне ваздухопловне снаге које су у операцији ‘’Пустињска олуја’’ 1991. године као и током 90-тих година услед санкција и изолације земље биле готово уништене и због тога 2003. скоро да нису ни биле употребљене.

Већ у априлу 2004. године окупационе власти одлучиле су да започну са формирањем нових ваздухопловних снага Ирака, почеци су били врло скромни а данас је РВ ове земље добро опремљено, организовано и са великим ратним искуством које је, почевши од 2014. године стицано у борби против тзв. Исламске државе. Најбројнији борбени хеликоптер ирачке Армијске авијације која је формирана октобра 2010. године. Набављено је укупно 28 Ми-35М од којих су у сукобу са тзв. Исламском државом оборена два а у удесима су изгубљена још три примерка.

Први авиони и хеликоптери

Први ваздухоплови су након 2003. године стизали као донација арапских држава, пре свега из Уједињених Арапских Емирата и Јордана али су наравно сви послови ишли преко САД. Биле су то летелице са врло скромним могућностима намењене за обуку и извиђање. Већ 10. јуна 2004. америчка Централна команда оружаних снага САД потписало је уговор са јорданском компанијом Сеабирд Авиатион Јордан вредан 2,3 милиона долара о испоруци два лака вишенаменска авиона SBL7-360 ‘’Seeker’’.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Уговор је такође обухватао обуку пилота и механичара, резервне делове и логистичку подршку. Авиони су испоручени на аеродром у Басри средином јула 2004. а 18. августа исте године извршен је и први лет ових авиона који је уједно био и први лет нових ирачких војних ваздухопловних снага. Авиони су ушли у састав 70. ескадриле и били су опремљени осматрачким електро-оптичким системом Ултра 8500FW Guro која је имала дневну ТВ камеру и ноћни инфрацрвени систем за извиђање који имао могућност да открије човека на даљини од 3-3,5 км при лету на висини од 600 м.

Овај тип авиона ипак није дуго коришћен. Основна примедба је била да је Сеекер изузетно осетљив на јак ветар па се могао користити само током зиме, пролећа и почетком лета. Због тога су после само два испоручена авиона отказане даље набавке иако је јордански произвођач имао намеру да Ираку прода бар 24 примерка. Судећи по томе што су се наредних година ретко појављивали у јавности и били фотографисани, претпоставља се да нису много летели а последњи пут њихове фотке су направљене у хангару 70. ескадриле 2010. године.

Прва донација Уједињених Арапских Емирата реализована је 13. новембра 2004. године када су РВ-у Ирака достављена 4 лака транспортна и извиђачка авиона Цомп Аир 7СЛX америчког произвођача Aerocomp Inc. Убрзо су из УАЕ стигла још три таква авиона. Авионима Comp Air 7SLX је у ваздухопловној бази Киркук формирана 3. извиђачка ескадрила. Обуку за Comp Air 7SLX прошло је шест пилота и осам припадника ваздухопловнотехничке службе а 10. априла 2005. године је објављено да је ескадрила достигла пуну оперативну способности.

Основни задаци посада ових авиона били су осматрање нафтних постројења као и искоришћење транспортних могућниости ваздухоплова. Међутим авион се показао као врло проблематичан а 30. маја 2005. догодио се и први удес тј. катастрофа новог РВ Ирака када је у рушењу овог типа авиона дошло до погибије ирачког и америчког пилота као и још три припадника РВ САД.

Комисију за утврђивање узрока удеса су, пошто припадници РВ Ирака нису још увек били способни за тако нешто, чинили стручњаци ваздухопловних снага САД. Они међутим нису успели да утврде разлог рушења авиона што је покренуло опсежна истраживања о самом типу авиона. Comp Air 7SLX је такозвани ‘’китплане’’ односно купац је има могућност да добар део авиона сам да склопи, тада је било допуштено да се самостално склопи чак до 50 процената авиона.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Да би се што боље процениле летне карактеристике авиона и утврдило да ли је безбедан за летење, ирачка Централна комадна затражила је помоћ од САД, односно од њиховог Центра за испитивање УСАФ. Пре него што ће амерички тим стручњака, опитних пилота, инжењера и механичара отпутовати у Ирак да изведу основна испитивања авиона, они су се прво нашли на Флориди где су на авионима компаније проучавали овај тип летелице а проверена је и сама њихова производња.

И ту је било проблема јер је последњег дана упознавања пилота с авионом у лету дошло до принудног слетања због проблема са мотором. Затим је уследило испитивање авиона у самом Ираку, у авио-бази Киркук, које је било планирано за период од 7. до 14. октобра 2005. године а проблеми су откривени веома брзо. У заштитном кућишту мотора уочене су рупе преко којих су врели гасови улазили у кабину авиона а такође је уочено да делови оплате од лима нису на прописан начин причвршени за делове оплате од фибергласа и да због тога током лета постоји велика вероватноћа распада такве конструкције.

Амерички опитни пилоти су након испитивања у лету закључили да су испоручени авиони изузетно тешки за управљање а да је врло вероватно да су у УАЕ веома лоше склопљени уз значајна одступања од спецификација и упутстава произвођача. Уз то у Емиратима су урађене и одређене дораде и модернизације па готово ниједан примерак није био идентичан. Пилоти из САД су дали своје виђење шта би требало радити са тим авионима али је преовладало мишљење да се они повуку из употребе и набаве други авиони.

Међутим на вишем нивоу је одлучено да се авиони пребаце у САД и тамо додатно испитају и дораде како би били безбедни за летење. Шест преосталих авиона пребачено је у ваздухопловну базу Едвардс, одлучено је да се прво на једном авиону изврше измене и он постане прототип а да се остали затим дораде по његовом образцу. Тај примерак стигао је у САД 22. фебруара 2006.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

И поред великих напора, утрошеног времена и новца, разних дорада, амерички стручњаци нису успели да учине ове авионе употребљивим. Томе је допринело то што Comp Air 7SLX није био по војним стандардима и није имао потребне сертификације, био је тежак за летење а посао склапања у УАЕ је веома лоше урађен. У Ираку је, у бази Киркук дорађено 4 авиона али је и након тога било проблема у експлоатацији. Након принудног слетања 22. јула 2006. дефинитивно је одлучено да се прекине са коришћењем овог типа летелице.

Трећи тип авиона који је ушао у састав ирачких ваздухопловних снага јесте SN2000-MTSA (Military Tactical Surveillance Aircraft) чији је произвођач Jordan Aerospace Industries из Јордана добила тендер за набавку нових лаких осматрачких авиона. Треба рећи да CH2000 није јордански производ већ да је то лиценцни канадски Zenair Zenith 2000. Уговор за испоруку 8 авиона вредео је 5,8 милиона долара а опција за још 8 примерака није реализована.

Прва два CH2000 испоручена су 18. јануара 2005. године а производња преосталих 6 примерака се одужила па су последња два предата тек 7. јануара 2007. Четири авиона ушла су у састав 70. ескадриле у бази Басра где су заменили СБЛ7-360 а преостала 4 у 3. извиђачку ескадрилу у Киркуку где су заменили авионе Comp Air 7SLX који су повучени из употребе. Део авиона CH2000 је као и SBL7-360 и Comp Air 7SLX имао опто-електронски систем Ултра 8500FW.

Нове ваздухопловне снаге Ирака примиле су своје прве хеликоптере на самом почетку 2005. године. Прво су из УАЕ као донација стигла 4 коришћена (по неким подацима 5) лака вишенаменска хеликоптера АБ-206Б-3 ‘’Jet Ranger III’’ који су послужили за обуку пилота хеликоптера. Даљи пријем овог типа трајао је између 2007. и 2009. године када су САД из својих вишкова донирале 10 Bell-206B i B-3 као и 10 OH-58C ‘’Kiowa’’.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ове летелице су након октобра 2010. стиациониране на аеродрому Ал Тагадум, од тога хеликоптери Bell 206 свих верзија у 200. а ОХ-58 у 300. тренажну ескадрилу (претходно су сви хеликоптери Белл 206 и ОХ-58 били у 22. тренажној ескадрили).

Прва 4 од укупно 16 (по неким подацима 18) донираних бивших јорданских војних УХ-1Х испоручена су јануара 2005. а последњи је стигао 2007. године. Ови хеликоптери су накнадно дорађени на стандард UH-1H-II ‘’Super Huey’’ и то у америчкој фирми US Helicopters из Озарка у Алабами. Из САД је накнадно између 2005. и 2007. стигло такође 16 хеликоптера UH-1H-II из вишкова америчких оружаних снага.

Део хеликоптера UH-1 се као и Bell-206/ОХ-58 налазе у Ваздухопловном колеџу Армијске авијације и то у 500. тренажној ескадрили. Остали попуњавају 2. извиђачку вишенаменску ескадрилу, Транспортног хеликоптерског пука у бази Таји. Даље унапређење транспортних способности уследило је такође у 2005. години када су САД донирале три коришћена транспортна авиона C-130E ‘’Hercules’’.

Даља експанзија и куповина половних и нових летелица, радара и система ПВО

Веома брзо Ирак је био способан да купује војне ваздухоплове а не само да их добија. Тако је од 2007-2009. испоручено 11 авиона Цессна 208Б ‘’Grand Caravan’’ од којих су три била транспортна Ce208B, три су била у варијанти за прикупљање информација Ce208B ISR а пет су били борбени AC-208B ‘’Attack Caravan’’. Цесне 208 су замениле авионе Comp Air 7SLX u 3. јуришној и извиђачкој ескадрили, Извиђачког пука у Киркуку да би касније ова ескадрила била пребачена у базу Балад.

Ирачани су се потрудили да ваздухопловну технику набављају на више страна а одабирали су и типове са којима су претходно имали искуства. Тако је у периоду 2005-2007. из Русије купљено око 50 нових средњих транспортних хеликоптера Mi-17 у варијантама Mi-17-1V, Mi-171E, Mi-171Š и Ми-17В-5. Набавку су ипак финансирале САД а последња 22 испоручена примерка су дорађена у УАЕ за 245 милиона долара. Пар хеликоптера дорађен је новом авиоником и наоружањем и у Србији, у Ваздухопловном заводу “Мома Станојловић“. Jош три Ми-17 стигла су из Русије у Ирак 2014-15. Ирак је набављао и половне хеликоптере Ми-8 па су два Ми-8Т стигла из јорданске компаније ‘’Jordan Wings’’ које је прво користила фирма ‘’Iraqi Airways’’. Ове хеликоптере је за 3,6 милиона долара 2011-12. ремонтовао завод ‘’Севастопольское авиационное предприятие’’ из Севастопоља, тадашња Украјина.

Хеликоптери фамилије Ми-8 и 17 уврштени су у неколико јединица Армијске авијације чија је Команда формирана октобра 2010. године. Ови хеликоптери пре свега се користе у Транспортном хеликоптерском пуку односно његовој 85. транспортној ескадрили на аеродрому Ал Кут и 4. вишенаменској ескадрили база Таји (претходно у Басри). Ове ваздухоплове на аеродрому Таји користи и 15. ескадрила за специјалне операције, 32. армијске авијацијске бригаде за специјална дејства а за обуку на овом типу лете припадници 16. тренажне ескадриле, Колеџа армијске авијације у Ал Тагадуму. Постоји план да се део хеликоптера пребаци у базу Ал Кут.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Убрзо су уследиле даље набавке из САД, за потребе успостављања система обуке пилота августа 2007. потписан је уговор вредан 10 милиона долара за куповину 18 школских авиона Cessna 172 ‘’Skyhawk’’ чија је испорука почела октобра исте године. Примопредаја првих 8 авиона извршена је 9. јула 2008. у бази Ал Мутана када су примљене и прве три Цесне 208. Први пилоти који су започели летове на Цеснама 172 нису били нови, млади већ они искусни који су летели у РВ Ирака за време Садама Хусеина а они ће касније постати и инструктори.

Треба рећи да је Ирак набавио веома модерну верзију Цесне 172 са дизел мотором и врло модерно опремљеном кабином тј. тзв. ‘’стакленим кокпитом’’ као и ГПС навигацијским системом фирме Гармин. То је између осталог утицало да цена појединачног авиона буде 600 хиљада долара. У почетку су инструктори летења били само Американци, временом се повећавао број обучених ирачких инструктора а октобра 2009. објављено је да је је на овом авиону обуку завршило 100 студената од којих је сваки од њих на почетку имао по 15 летова са америчким инструкторима након чега би они прелазили у друге јединице које су опремљене другим типовима ваздухоплова. Претходно је за само око годину и по дана ова јединица имала око 5000 сати налета.

Авиони Цесна 172 првобитно су базирали на аеродрому Киркук где је октобра 2007. отворена летачка школа. У њеном саставу се нашла и 1. ескадрила са овим типом авиона која је марта 2011. преименована у садашњу 201. ескадрилу а касније је она пребачена на аеродром Тикрит. Данас се ова јединица налази у саставу Летачког тренажног пука, Колеџа ирачких ваздухопловних снага.

Исте 2007. године у оквиру програма ‘’Peace Dragon’’ потписан је уговор вредан 132 милиона долара за 5 авиона King Air 350ER у варијанти за прикупљање података (ИСР). Претходно је као део пакета од 160 милиона долара набављен један транспортни Кинг Аир 350 који је служио и за обуку. 2015. године испоручен је још један примерак у верзији за ИСР. Јединица која користи ове авионе јесте 87. извиђачка ескадрила, Транспортног пука на аеродрому Ал Мутана. За потребе осматрања ваздушног простора 2006. је набављен а 2009. испоручен један радар AN/TPS-77 док је 2011. наручен још један који је стигао 2013. а плаћен је 26 милиона долара.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

За наоружавање авиона АЦ-208Б 2009. набављено је 20 противоклопних ракета АГМ-114А ‘’Хеллфире’’ док је 2012. наручено 200 АГМ-114Л за хеликоптере Белл-407 чије ће прва куповина уследити 2009. Прво су наручена три тренажна Т-407 за 6,9 милиона долара, потом су 2009. купљена 24 наоружана Белл 407 (ирачка ознака ИА-407) за 60 милиона долара који су испоручени 2012-13. Претходно су 2011. стигла три примерка.

Још 16 Белл-407ГX испоручено је 2014-2015 а за наоружане примерке је 2013-2014. стигло још 175 АГМ-114Л а као помоћ у борби против тзв. Исламске државе САД су 2014. године донирале још 1500 ових ракета. Тренажни Т-407 као и скоро половина извиђачко-борбених ИА-407 чине састав 21. јуришне хеликоптерске ескадриле, 32. армијске авијацијске бригаде за специјална дејства на аеродрому Таји. Мало већи број ИА-407 лети у 22. јуришној хеликоптерској ескадрили, Транспортног хеликоптерског пука у бази Ал Тагадум.

Након набавке Цесни 172 Ирак је наставио са улагањима у авионе за обуку купивши 15 турбоелисних Т-6А ‘’Теxан ИИ’’ (америчка варијанта швајцарског ПЦ-9) за укупно 257 милиона долара од чега су само авиони плаћени око 75 милиона. Авиони су испоручени у базу Имам Али и ушли су у састав 203. ескадриле (до марта 2011. 3. ескадрила) Летачког тренажног пука. До скора су сви ирачки Т-6А били неоперативни а иницијатива за њихово враћање у летно стање покренута је пре неколико месеци.

Имајући у инвентару Цесну 172 и Т-6 настао је огромни раскорак у обуци ирачких пилота и то због великих разлика у конфигурацији и перформансама између ова два типа авиона, један је био двосед висококрилац са дизел мотором и распоредом седишта једно поред другог а други турбоелисни нискокрилац са распоредом седишта једно иза другог. Тако је Ирак кренуо у потрагу за решењем овог проблема а претходно је још 2007. године показао интересовање за пројекат српског школског авиона Ласта.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ираку је Ласта сасвим одговарала и ова држава је као први наручилац авиона постала уједно и финансијер завршетка његовог развоја. У 2007. години наручено је 20 примерака по јединичној цени од 300 хиљада долара а Ласте су биле део пакета наоружања у вредности од 253 милиона долара. Опција за још 16 авиона никада међутим није реализована. Први лет прототипа Ласте 95 извршен је 5. фебруара 2009, а прототип ирачке варијанте Ласта-95Н 24. фебруара 2010. Прве Ласте Ираку су испоручене јуна 2010., а последњи авиони стигли су у Ирак јула 2011. До марта 2011. били су у саставу 2. ескадриле Летачког тренажног пука.

У припремама за пријем авиона, 8 ирачких пилота је два пута боравило на аеродрому Батајница где су обучавани у Техничко-оптином центру. Они су касније представљали прве инструкторе и наставнике летења на овом авиону у Ираку. Занимљиво да је Ирак је за своје примерке инсистирао да могу да носе наоружање па тако њихова верзија може да на два поткрилна носача понесе до 220 кг терета пре свега контејнере са митраљезима 7,62 и 12,7 мм и бомбе калибра до 100 кг.

Након неколико месеци пробних летова фебруара 2012. започела је обука око 200 кадета на авионима Ласта-95Н у ваздухопловној бази Тикрит у којој се налази Колеџ ирачких ваздухопловних снага. Међутим, само месец дана касније, након укупно 600 сати налета, флота је приземљена због проблема са моторима Лyцоминг АЕИО 580Б1А. Решавање овог проблема али и модификација команди лета екипе инжењера и техничара ВТИ и фабрике авиона Утва започели су средином маја 2013.

Српски стручњаци установили су да је дошло до проблема подмазивања мотора приликом стартовања. Произвођач мотора Лyцоминг је признао постојање дефекта и понудио техничко решење које је примењено на ирачким Ластама након чега су нормалне операције авиона биле настављене али уз смањење ресурса мотора и већу потрошњу уља, што је повећало реални трошак сата лета. Дорада команди лета ирачких Ласта настала је као последица трагичног удеса који се 26. септембра 2012. десио у Србији.

Интензитет борбе против тзв. Исламске државе значајно је порастао децембра 2013. године због чега су почетком 2014. ирачке Ласте пребачене у базу Имам Али (бивши назив Талил) што се показало као добар корак јер су у лето 2014. базу Тикрит напале формације исламиста и освојиле је при том убивши најмање 1566 студената и припадника ваздухопловнотехничке службе. До доласка јуришних авиона Су-25 почетком јула 2014. ирачке ваздухопловне снаге имале су изузетно скромне могућности у дејствима по циљевима на земљи. Имали су само пет авиона AC-208B “Combat Caravan“, наоружане транспортне хеликоптере Ми-17 као и школске авионе Ласта.

Након доласка јуришних авиона Су-25 и борбених хеликоптера Ми-28 и Ми-35М, Ласте су поново употребљаване само за обуку пилота. Једини удес ирачких авиона догодио се 17. априла 2017. када је приликом полетања из матичне базе дошло до проблема са мотором због чега је посада морала принудно да слети а том приликом авион је уништен али су пилот и копилот преживели. Ирачке Ласте се, као што смо већ навели налазе у бази Имам Али где попуњавају 202. ескадрилу Летачког тренажног пука.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Значајно унапређење транспортне авијације догодило се 2009. када је за 293 милиона долара наручено 6 транспортних авиониона C-130J-30 ‘’Super Hercules’’ који су стигли током 2012. и 2013. Тренутно Супер Херкулеси као и старији Ц-130Е лете у 23. транспортној ескадрили, Транспортног пука са командом у бази Ал Мутана код Багдада.

Пре тога од Украјине је за 99 милиона долара наручено 6 Ан-32Б који су испоручени 2011-2012. и чија је данас матична јединица 33. транспортна ескадрила, Транспортног пука такође у бази Ал Мутана. Два примерка су била дорађена да носе бомбе, први је носио 4 спољна носача на боковима трупа БДЗ-34 за 4 бомбе калибра до 500 кг док је други у товарном простору, у унутрашњости авиона могао да на преносивом ваљкастом транспортеру са вођицама понесе 4 бомбе калибра 227 кг.

Ирак се у опремању својих ваздухопловних снага ослонио и на Француску набавивши 2010. домаћим пилотима добро познате лаке вишенаменске хеликоптере Газела. Тада је из вишкова француске авијације стигло шест половних СА-342М али је то био само део великог посла набавке нових лаких вишенаменских борбених хеликоптера ЕЦ-135. Газеле базирају на аеродрому Таји и лете у 88. јуришно-тренажној ескадрили, Борбеног хеликоптерског пука.

Из Немачке су 2009., преко Француске, наручена 24 наоружана ЕЦ-635Т2+ (војна верзија хеликоптера ЕЦ-135, сада Х135) који су коштали 360 милиона евра а испоручени су током 2011. и 2012. Цео посао пратио је корупционашки скандал уз оптужбе да су одређени ирачки генерали примили мито како би се набавка реализовала. У опремању и наоружавању ових хеликоптера је учествовала Јужноафричка Република од које је у периоду 2010. до 2015. набављено 380 противоклопних ракета Ингwе.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

ЕЦ-635 су били први озбиљније наоружани хеликоптери оружаних снага Ирака а набављени су пре свега за осматрање и прикупљање информација као и за противпобуњеничку борбу. Опремљени су системом САWС (Станд Алоне Wеапон Сyстем) који омогућује употребу електро-оптичког осмтарачког система са телевизијском и инфрацрвеном камером, системом за заштиту хеликоптера од лаких преносивих ракетних ПВО система као и употребу невођених и вођених убојних средстава.

Хеликоптери су ушли у састав 55. јуришне ескадриле Армијске авијације која се данас налази у саставу 32. армијске авијацијске бригаде за специјална дејства и базира на аеродрому Таји са деташманом у бази Ал Рашид код Багдада. У борби са тзв. Исламском државом један ирачки ЕЦ-635 је оборен 13. децембра 2014. у рејону Баyји уз погибију оба члана посаде.

Своје прве борбене авионе Ирак ће наручити 2011., изабран је амерички Ф-16, за три милијарде долара купљено је 18 авиона Блок 50/52 у варијанти Ф-16ИQ од тога 12 једноседа Ф-16Ц и 6 двоседа Ф-16Д. Први авиони требали су да стигну лета 2014. али је због безбедносне ситуације у земљи то одложено за следећу годину па су прва четири примерка стигла тек 14. јула 2015.

Јануара 2016. је за две милијарде долара купљено и наоружање за њих и то 150 ракета ваздух-земља AGM-65D, G, H, K ‘’Maverick’’, 24 ракете ваздух-ваздух АИМ-9М ‘’Сидеwиндер’’, 14120 бомби Мк 82 и БЛУ-111, 2400 бомби Мк 84 и БЛУ-117, 10 вежбовних бомби Мк 82 и Мк 84, 400 ласерски вођених бомби ГБУ-10 и 8000 ГБУ-12, један резервни топ M61 ‘’Vulcan’’. Поред тога набављено је 20 нишанских система на кациги пилота ЈХМЦС и 4 земаљска система за проверу стања вођених авио-бомби. Од Немаца је претходно 2013. купљено 90 половних ракета ваздух-ваздух АИМ-9Л које су дорађене на стандард АИМ-9Л/И-1.

За авионе Ф-16 је 2012. купљено 20 нишанско-навигацијских система АН/ААQ-33 Снипер за 32 милиона долара. Још 18 Ф-16, такође 12 Ф-16Ц и 6 Ф-16Д нарућено је 2013. године за 890 милиона долара. Потом је за ирачку флоту ових авиона 2015. наручено и 2000 пројектила WГУ-59 АПКWС који су стигли током 2016-17. Претходно су 2015. набављена 4 резервна радара АН/АПГ-68(В)9 као и 4 контејнера са извиђачком опремом ДБ-110 која су коштала 71 милион долара. Данас Ирак има 23 Ф-16 који се налазе у бази Балад, у саставу 9. ловачке ескадриле, Ловачког пука.

Јединице за противваздухопловна дејства добиле су прве системе 2012. године када је из Русије набављено 500 лаких преносивих ракетних система Игла-С. Потом је 2013. од САД купљено 8 лаких мобилних ракетних система АН/ТWQ-1 ‘’Авенгер’’ малог домета који су ипсоручени 2014. и плаћени су 105 милиона долара. Нешто раније 2012. године за њих је наручено 200 ракета ФИМ-92 ‘’Стингер’’. У пакету наоружања из Русије који је вредео 4,2 милијарде долара а који је потписан 2012. године нашло се и 24 (по неким подацима 48) артиљеријско-ракетних система 96К6 ‘’Панцир-С1’’ за које је купљено 600 ракета.

[attachment=10]

Неке од последњих набавки из САД реализоване су 2013. када је купљено 13 осматрачких радара АН/МПQ-64 ‘’Сентинел’’ малог домета који се обично увезују са системима ПВО кратког домета. Исте године наручено је и 10 система малих беспилотних летелица СцанЕагле који су предати Ираку 2014.

Велика количина наоружања и војне опреме набављене из Русије за 4,2 милијарде долара обухватао је осим већ споменутих ПВО система Панцир и десантно-јуришне хеликоптере Ми-35М као и борбене хеликоптере Ми-28. Сви поменути хеликоптери ушли су у састав Армијске авијације и којој је Ратно ваздухопловство у међувремену предало већину хеликоптера са којима је располагало. Испоручено је укупно 28 Ми-35М, 15 Ми-28НЕ и 4 Ми-28УБ (означени такође као Ми-28НЕ, верзија са удвојеним командама). Борбени Ми-28 уврштени су у 28. јуришну ескадрилу, Борбеног хеликоптерског пука у Ал Куту.

Ирак се дакле одлучио да набави праве борбене хеликоптере а не само да се ослони на наоружане Белл 407 и ЕЦ-635. Купио је најсавременију верзију хеликоптера Ми-24 са којим је већ дуго година имао искуства. Овога пута стигли су модерни Ми-35М а прва испорука реализована је новембра 2013. а припали су 35. јуришној ескадрили, Борбеног хеликоптерског пука на аеродрому Таји. У борбеним дејствима против тзв. Исламске државе 2014. године оборена су два хеликоптера, један 16. јуна а други 3. октобра. У удесима су изгубљена још три, један 22. августа 2015, други 4. априла 2016 и трећи 4. јануара 2017.

Како је Ирак у сукоб са снагама тзв. Исламске државе дочекао без борбених авиона јер амерички Ф-16 због лоше безбедносне ситуације још нису били испоручени, Ирачани су одлучили да се набаве руски Су-25 које су припадници РВ Ирака веома добро познавали с обзиром да су га пре 2003. године већ користили. Први од, како ће се касније показати 5 Су-25 из Русије испоручени су 28. јуна 2014. и то су били први прави борбени авиони у инвентару новог РВ Ирака.

Потом је у помоћ прискочио Иран који је послао свих 7 авиона Су-25К и Су-25УБК који су, што је интересантно, 1991. за време Првог заливског рата, прелетели у Иран. Накнадно су 17. априла 2016. испоручена још 4 руска половна Су-25 који су ремонтовани у 121. ремонтом заводу у Кубинки. У међувремену је склопљен и уговор са Белорусијом од које је купљено 9 половних Су-25 и Су-25УБ који су стигли током 2015-16. Ирачке пилоте обучавали су Иранци али је део њих касније послат у Русију и Белорусију. Према последњим информацијама око 20 Су-25 налази се у бази Ал Рашид код Багдада, у саставу 109. јуришне ескадриле, Борбеног пука.

Крајем 2013. године, тачније 12. децембра са Јужном Корејом је потписан уговор вредан 1,1 милијарду долара за набавку 24 школско-борбена авиона Т-50 ‘’Голден Еагле’’’ у варијанти Т-50ИQ која представља верзију лаког борбеног авиона ФА-50. Осим авиона плаћена је обука пилота и припадника ваздухопловнотехничке службе као и логистичка подршка. Накнадно је са Корејанцима потписан и уговор о одржавању и то за наредних 20 година што је плаћено милијарду долара.

Први ирачки Т-50ИQ полетео је 13. јула 2015. а првих пет примерака је званично предато РВ Ирака децембра исте године. За сада је испоручено 12 авиона, првих 6 стигло је у Ирак марта 2017. а других шест 5. јуна ове године. Авиони се налазе у ваздухопловној бази Ал Шајбах, у 204. тренажној ескадрили (до марта 2011. 4. тренажна ескадрила) из састава Тренажног летачког пука, Колеџа ирачког РВ.

Ирак је набавио још један тип борбеног авиона и то од некада традиционалног снабдевача војним авионима – Чешке. За време ЧССР од њих су набављани школско-борбени авиони Л-29 ‘’Делфин’’ а затим и Л-39 ‘’Албатрос’’. 2014. године потписан је уговор вредан 200 милиона долара за куповину наоружања а у пакет су ушли и лаки вишенаменски Л-159 АЛЦА уз испоруку 10 једноседа Л-159А и два двоседа Л-159Т1 од којих је један био прерађени једносед из чешких вишкова а други новопроизведени примерак. Још три једноседа набављена су као извор резервних делова.

Први авиони предати су Ираку само 88 дана након што је уговор ступио на снагу а прва три примерка (два једноседа и двосед) су званично преузета 26. септембра 2015. године да би прва два авиона слетела у Ирак 5. новембра исте године. Фебруара 2016. из Чешке се са преобуке у Ирак вратило 6 пилота након чега су у матичној бази започели тактичку обуку. Већ у мају су је завршили и своју прву борбену мисију извели су 12. јуна уз употребу класичних авио-бомби Мк-82.

Једно време оба двоседа су се налазила у Чешкој ради обуке ирачких пилота а први од њих, новопроизведени примерак, предат је Ирачанима децембра 2016. На преобуку су послати пилоти који су већ имали солидно летачко искуство а за време преобуке на Л-159 налетели су обично 30-35 сати. Чесу су у Баладу били организовали и тим саветника док је компанија Аеро Водоцходy обезбедила ваздухопловнотехничку службу за одржавање авиона у другом степену које су касније преузели Ирачани.

Од наоружања на ирачким Л-159 су за сада примећене само класичне авио-бомбе Мк-82, за обуку се користе контејнери СУУ-5003 који осим што носе 6 вежбовних бомби БДУ-33, имају могућност испаљивања 4 невођена ракетна зрна ЦРВ-7 калибра 70 мм. Ирачки Л-159 се налазе у бази Балад (претходно позната као Ал-Бакр, након окупације ту су боравиле америчке трупе и база је носила назив истурена оперативна база Анацонда у којој је у једном тренутку било 30000 војника) 80 км северно од Багдада у 115. тактичкој ескадрили, Ловачког пука.

Иако је АЛЦА већ употребљен у дејствима против тзв. Исламске државе, пуна борбена готовост ескадриле биће постигнута крајем ове године. У плани је модернизација ових авиона уз интеграцију нишанско-навигацијског контејнера и вођених убојних средстава, пре свега вођених бомби и ракета ваздух-земља као и набавка ракета ваздух-ваздух.

У борби против Исламске државе Ирачани су према доступним фотографијама и видео снимцима, врло ефикасно употребили борбене беспилотне летелице ЦАСЦ ЦХ-4Б кинеске производње. 23. јануара 2015. године стигло је 4 ЦХ-4Б а уз њих и 20 малогабаритних противоклопних ракета АР-1 и 20 малогабаритних вођених бомби ФТ-9. Јединица која користи ове БПЛ односно 100. извиђачко-борбена ескадрила (претходно 84. ескадрила исте намене) је директно потчињена Команди Армијске авијације и налази се на аеродрому Ал Кут.

Ирачани су основали и своју обавештајну службу ИНИС – Ираqи Натионал Интеллигенце Сервице која је према доступним подацима од САД 2010. године добила 9 авиона и то три ДХЦ-6 који су припадали агенцији ЦИА и 6 У-28А (дорађени швајцарски Пилатус ПЦ-12). Ови авиони поседују опрему за прикупљање информација извиђањем и осматрањем, откривање и идентификацију циљева. Базирају на аеродрому Ал Рашид и под командом су Министарства унутрашњих послова. Према доступним подацима данас се користе два ДХЦ-6 и 4 У-28А.

Izvor: www.srbin.info


* 01Compair 7SLX.jpg (32.51 KB, 700x389 - viewed 74 times.)

* 01Cessna.jpg (64.26 KB, 700x525 - viewed 76 times.)

* 01Bell206.jpg (711.6 KB, 1200x800 - viewed 75 times.)

* 01An-26.jpg (289.9 KB, 1280x909 - viewed 75 times.)

* 01Hjui.JPG (100.67 KB, 1280x852 - viewed 75 times.)

* 01C-130.jpg (68.65 KB, 1280x853 - viewed 77 times.)

* 01lasta.jpg (24.24 KB, 800x414 - viewed 71 times.)

* 01F-16.jpg (121.22 KB, 1280x655 - viewed 75 times.)

* 01Mi-35.jpg (26.45 KB, 700x288 - viewed 72 times.)

* 01TA-50.jpg (548.27 KB, 1920x1080 - viewed 67 times.)
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.03 seconds with 22 queries.