lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
 Offline
Gender: 
Posts: 7 442
|
 |
« Reply #660 on: April 20, 2013, 10:33:10 am » |
|
Upravo sam mislio na vizualno osmatranje gađanja.
Rakete su praćene radarom, doletele su do cilja - odrazi su im se u jednom trenutku spojili, ali je nakon gađanja ustanovljeno da nije bilo direktnog kontakta.
Na raketnim gađanjima je bila praksa obavezno prisustvo helikoptera (najčešće dva helikoptera: jedan u rejonu cilja a drugi iznad gađača), koji je vizuelno pratio sve momente gađanja i naravno, snimao celu trajektoriju leta.
Što se tiče kiše, vetra i jakih valova - to može donekle da omete raketu, ali da li će ona zahvatit cilj sa 15 - 10 ili 5 km, nema nekog bitnog značaja na samonavođenje. Pri brzini od oko 300 m/s, sa udaljenosti od oko 5 km raketi treba više od 15 sek da dođe do cilja. To je sasvim dovoljno vreme da se ona samonavede.
U principu ide se na to, da vreme aktivnog rada radara bude što kraće, da bi se raketa što kasnije demaskirala zračenjem u prostor.
Što se tiče same trajektorije, već smo rekli da je marševska visina leta 25 ili 50 m, što jeste velika visina u odnosu na savremene protivbrodske rakete, ali retko da ima tako niskih oblaka iznad mora .....
Prema originalnom uputstvu proizvođača ove rakete se mogu upotebiti do stanja mora 5 po Boforu.
Veliki valovi sigurno negativno utiču na direktno pogađanje cilja. Mete su obično male, pa prosto plešu na velikim valovima, sa amplitudom od nekoliko metara, što sigurno može dovesti od podbačaja ili prebačaja. A pošto su gađanja bez pravih bojevih glava, tako nešto se ne može nakon gađanja registrovati ako nema direktnog osmatrača.
Ono što je Ćiro napisao je apsolutno tačno i lepo objašnjeno.
Moram naglasiti da ove rakete ne lete po balističkoj pitanji, već ih autopilot vodi po programiranoj trajektoriji. Ukoliko u toku samonavođenja slučano dođe do prekida zahvata iz raznoraznih razloga, autopilot će nastaviti da vodi raketu po istoj putanji kad je samonavođenje prekinuto, znači prema poziciji cilja, a glava automatski prelazi u ponovno pretrživanje.
|
|
|
|
« Last Edit: April 20, 2013, 10:39:59 am by lovac »
|
Logged
|
|
|
|
Istria 052
Prijatelj foruma
potporučnik
Offline
Posts: 2 179
|
|
« Reply #661 on: April 20, 2013, 10:58:05 am » |
|
@lovac, zato sam "balisticko" stavio pod navodnicima, misleci da do momenta aktiviranja glave za samonavodjenja ona samostalno ne moze mijenjati putanju, za rejon Crnogorskog akvatorija, pogotovo Boke, karakteristicna je vrlo niska oblacnost, a jugo "dobro kopa", probano puno puta na svojoj kozi. Fina dopuna..  |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #662 on: April 20, 2013, 06:37:50 pm » |
|
Bravo momci,...  Odlično odrađeno, znalački. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Istria 052
Prijatelj foruma
potporučnik
Offline
Posts: 2 179
|
|
« Reply #663 on: April 20, 2013, 06:57:57 pm » |
|
@lovac, zaboravih, da li su P15, 21 i 22 imale korekciju trajektorije putanje u odnosu na smjer i brzinu vjetra do momenta zahvata (pasivna putanja)?
Gdje su se parametri uvodili?
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #664 on: April 20, 2013, 07:08:01 pm » |
|
@lovac, zaboravih, da li su P15, 21 i 22 imale korekciju trajektorije putanje u odnosu na smjer i brzinu vjetra do momenta zahvata (pasivna putanja)?
Gdje su se parametri uvodili?
Nisam bio raketaš. Ali predpostavljam da se to unosilo negde na uređajima za praćenje cilja i predstartnu kontrolu rakete. Znači po mome na same brodske uređaje. Naravno, ili je to, mjereno i unošeno nekim senzorom automatski ili od strane ljudstva broda....  |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
Offline
Gender:
Posts: 7 442
|
|
« Reply #665 on: April 21, 2013, 05:50:36 pm » |
|
Nije bilo nikakvih posebnih korekcija vezano za vetar, a koje bi se unosile pre starta rakete.
Raketa se sa brodova lansirala u tzv. borbenom kursu, a korekciju stalnih i povremenih smetnji koje su mogle uticati na zadatu trajektoriju vršio je sam autopilot, registrovanjem istih sa svojim senzorima (slobodni žiroskopi u sve tri ravni, brzinski žiroskopi u sve tri ravni i integrirajući mehanizmi u sve tri ravni), i generisanjem upravljačkih napona koji su konstatno zadržavali raketu na zadatoj putanji.
Slobodni žiroskopi su merili ugaona odstupanja od zadatog kursa. Integrirajući mehanizmi su korigovali smetnje od stalnih smetnji (napr. konstantan bočni vetar), a brzinski žiroskopi su apsorbovali razne iznenadne udare (napr. jaki ali nestalni udari vetra). Osim toga, radio visinomer je imao zadatak da meri odstupanje od zadate visine i vertikalnu brzinu (propadanje) rakete.
Signali sa svih navedenih senzora su obrađivani i prosleđivani na kormila rakete i na taj način je obezbeđeno da raketa doleti u blizinu cilja, gde aktivna glava može da preuzme dalje vođenje.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #666 on: April 21, 2013, 06:20:09 pm » |
|
Nije bilo nikakvih posebnih korekcija vezano za vetar, a koje bi se unosile pre starta rakete.
.................
Bravo... Vidi se da nisam bio raketaš. Ja sam ipak bio uvjeren da se na neki način unosilo stanje vjetra. To iz razloga jer je to bilo, uzmimo na Rangoutu na RČ kao mogućnost za ručno unošenje. Ali očito da se to radilo u nekim ranijim ili drukčijim verzijama raketa. Rangout je, za neupućene, bio radar na RČ brodovima za praćenje cilja koji je raketiran, i slao je podatke o praćenju uređajima Predstartne kontrole rakete. Na RTOP postajao je automatski senzor parametara vjetra koji je bio spojen na 9LV radar koji je također davao podatke praćenja za raketu. Ali ako kaže "lovac" da je bilo drukčije, zašto nevjerovati čovjeku...  |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
Offline
Gender:
Posts: 7 442
|
|
« Reply #667 on: April 21, 2013, 09:27:20 pm » |
|
Podaci o vetru i temperaturi su se unosili u računar radi proračunavanja elemenata za gađanje topovima.
Jasno je da vetar direktno utiče na artiljerijsko zrno u toku leta, a temperatura je veoma bitna, zbog temperature barutnog punjenja.
Jedino što se na KR podešavalo u zavisnosti od vanjske temperature jeste kritični presek mlaznika startnog motora. Postojala je određena tabela koja je kazivala koliki treba da bude kritični presek mlaznika za datu seriju baruta pri određenoj temperaturi. Međutim, tolerancije su bile veoma velike, a variranje temperatura u našem podneblju nije bilo toliko značajno, tako da je praktično leti postavljana jedna vrednost a zimi druga - i to je sve!
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Istria 052
Prijatelj foruma
potporučnik
Offline
Posts: 2 179
|
|
« Reply #668 on: April 21, 2013, 09:28:59 pm » |
|
@lovac,
bilo je nekoliko serijskih uslova da bi se raketa "odbravila" odnosno, da bi bojeva glava postala aktivna? mozes li malo o tome?
sada se sjetih i visinomjera..kojeg si opisao
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
Offline
Gender:
Posts: 7 442
|
|
« Reply #669 on: April 21, 2013, 09:42:16 pm » |
|
Kada govorimo o dodvođenju upaljača u tzv. oštro stanje - tu nije bilo nekih posebnih uslova. Postojao je tajmer na raketi koji je posle automatske provere svih komponenti paljbenog lanca za aktiviranje bojeve glave, 15,5 sekundi nakon starta dovodio upaljač u poziciju da se može aktivirati ako raketa udari u nešto ili padne u more. Ovo se odnosi na P-20/21/22, oni imaju potpuno iste paljbene mehanizme i bojeve glave.
Kod P-15 je taj tajmer bio nešto jednostavniji i mogalo se podešavati vreme dovođenja u oštro stanje - ali suštinski se nije razlikovao od prethodnog.
Kada spominješ ''uslove'' verovatno misliš na uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se raketa mogla lansirati. Tih uslova starta ima dosta: lanseri otvoreni, brod ide u propinjanje, brod je u borbenom kursu, raketa proverena i ispravna ......... i na kraju slobodni žiroskopi u autopilotu odbravljeni. Svi ovi uslovi su kao strujni krugovi spojeni serijski, i tek kad je svaki ispunjen, može se dovesti napon na piropatron za aktiviranje startnog motora.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Istria 052
Prijatelj foruma
potporučnik
Offline
Posts: 2 179
|
|
« Reply #670 on: April 23, 2013, 12:23:21 am » |
|
Kada govorimo o dodvođenju upaljača u tzv. oštro stanje - tu nije bilo nekih posebnih uslova. Postojao je tajmer na raketi koji je posle automatske provere svih komponenti paljbenog lanca za aktiviranje bojeve glave, 15,5 sekundi nakon starta dovodio upaljač u poziciju da se može aktivirati ako raketa udari u nešto ili padne u more. Ovo se odnosi na P-20/21/22, oni imaju potpuno iste paljbene mehanizme i bojeve glave.
Kod P-15 je taj tajmer bio nešto jednostavniji i mogalo se podešavati vreme dovođenja u oštro stanje - ali suštinski se nije razlikovao od prethodnog.
Kada spominješ ''uslove'' verovatno misliš na uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se raketa mogla lansirati. Tih uslova starta ima dosta: lanseri otvoreni, brod ide u propinjanje, brod je u borbenom kursu, raketa proverena i ispravna ......... i na kraju slobodni žiroskopi u autopilotu odbravljeni. Svi ovi uslovi su kao strujni krugovi spojeni serijski, i tek kad je svaki ispunjen, može se dovesti napon na piropatron za aktiviranje startnog motora.
To mi je bilo pitanje na ispitu kod ppuk Sorica,.. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kalafat
mornar
Offline
Posts: 29
|
|
« Reply #671 on: April 23, 2013, 10:59:13 pm » |
|
Kada spominješ ''uslove'' verovatno misliš na uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se raketa mogla lansirati. Tih uslova starta ima dosta: lanseri otvoreni, brod ide u propinjanje, brod je u borbenom kursu, raketa proverena i ispravna ......... i na kraju slobodni žiroskopi u autopilotu odbravljeni. Svi ovi uslovi su kao strujni krugovi spojeni serijski, i tek kad je svaki ispunjen, može se dovesti napon na piropatron za aktiviranje startnog motora.
Da li ovo znači da se raketa nije mogla ispaliti iz broda u mirovanju/driftu ili da se brod kreće minimalnom brzinom ? Bilo bi savršeno sakriti se brodom iza neke hridi i ispaliti plotun...
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
krle1212
mornar
Offline
Gender:
Posts: 14
|
|
« Reply #672 on: April 24, 2013, 02:31:54 am » |
|
Kada spominješ ''uslove'' verovatno misliš na uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se raketa mogla lansirati. Tih uslova starta ima dosta: lanseri otvoreni, brod ide u propinjanje, brod je u borbenom kursu, raketa proverena i ispravna ......... i na kraju slobodni žiroskopi u autopilotu odbravljeni. Svi ovi uslovi su kao strujni krugovi spojeni serijski, i tek kad je svaki ispunjen, može se dovesti napon na piropatron za aktiviranje startnog motora.
Da li ovo znači da se raketa nije mogla ispaliti iz broda u mirovanju/driftu ili da se brod kreće minimalnom brzinom ? Bilo bi savršeno sakriti se brodom iza neke hridi i ispaliti plotun...
Mnogo dobro postavljeno pitanje. |
|
|
|
« Last Edit: April 24, 2013, 08:09:59 am by trpe grozni »
|
Logged
|
|
|
|
ORIĆAREB
In memoriam
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 364
|
|
« Reply #673 on: April 24, 2013, 08:57:03 am » |
|
.....................
Da li ovo znači da se raketa nije mogla ispaliti iz broda u mirovanju/driftu ili da se brod kreće minimalnom brzinom ? Bilo bi savršeno sakriti se brodom iza neke hridi i ispaliti plotun...
Naravno da se mogla. I kad je bilo incidentni situacija (curenja goriva i slično...) ispaljivala se prinudno. Ali nije suština raketnog gađanja u tome. Raketni bojevi na moru su dinamične radnje otvorenog mora. I uglavnom se tako odvijaju. Za raketno gađanje na nekoliko desetina kilometara, nema razloga za "Čučanje". Za čekanje i "čučanje" iza hridi postojali su soplovi (iste rakete na kopnu na pokretnim vizilima). Sa njih se gađalo iz mjesta sa zadovoljavajućeg položaja. |
|
|
|
« Last Edit: April 24, 2013, 09:25:42 am by ORIĆAREB »
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
 Online
Gender:
Posts: 17 487
|
|
« Reply #674 on: April 24, 2013, 09:13:16 am » |
|
za SOPLove mislim da je bilo ograničenje postavljanja lansera po nadmorskoj visini, ne iznad 800m nad morem? Mislim da je bilo i neko ograničenje po raketi P-20/21/22 za gađanje iza prirodne prepreke, tada (kraj 60-ih, početak 70-ih) nije postojao TERCOM - terrain contour matching - praćenje terena. Koliko sam u pravu za ovo?
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
