London i Vašington ostaju bez baze na Dijego GarsijiOdlukom Generalne skupštine UN, Velika Britanija u roku od šest meseci treba da Mauricijusu vrati strateški arhipelag Čagos.
Ogromnom većinom glasova Generalna skupština UN usvojila je u sredu veče rezoluciju kojom nalaže Velikoj Britaniji da u roku od šest meseci povuče „svoju kolonijalnu administraciju” iz arhipelaga Čagos u Indijskom okeanu i njegovih 60 ostrvaca od strateškog vojnopomorskog značaja vrati u sastav Mauricijusa.
Za rezoluciju koju je predložio Mauricijus glasalo je 116 država –članica GSUN (od ukupno 193), protiv je bilo šest zemalja (SAD, Velika Britanija, Australija, Izrael, Maldivi i Mađarska), 56 država bilo je uzdržano (među njima Kanada, Francuska i Nemačka), dok 15 članica nije učestvovalo u glasanju.
***
Neobavezujuća odluka Generalne skupštine UN (GSUN) – oslonjena na februarsku preporuku Međunarodnog krivičnog suda u Hagu – dovodi u pitanje dalju sudbinu ključne anglosaksonske baze u Aziji, smeštene na ostrvu Dijego Garsija, najvećem u sastavu arhipelaga Čagos, sredinom 20. veka. Po oceni GSUN, Velika Britanija je 1965. godine – tri godine pre nego što je Mauricijus stekao nezavisnost – „nezakonito odvojila” arhipelag Čagos od uprave u Port Luisu. London je tada arhipelag Čagos preimenovao u „Britansku teritoriju u Indijskom okeanu”, da bi 1966. sa Vašingtonom započeo diskretne pregovore o uspostavljanju anglosaksonske vojnopomorske baze u Indijskom okeanu, u jeku hladnog rata. Postavljanju baze prethodilo je inače brutalno proterivanje oko 2.000 ostrvljana, bez prava na povratak.
Međudržavnim sporazumom Londona i Vašingtona 2016. godine, američki „zakup” Dijego Garsije produžen je do 2036.
I dok su njihovi naslednici decenijama vodili kampanju za svoja ljudska prava, sa Dijego Garsije, Pentagon je godinama dejstvovao na bojištima u Aziji, na Bliskom i Srednjem istoku, a CIA je tamo obavila najmanje dva „istražna razgovora” s osumnjičenima za terorističke udare u Americi septembra 2001.
Odlukom GSUN, taj zakup nadalje je neizvestan. Pravind Džagnot, premijer Mauricijusa, tokom debate u UN je poručio da „britanska depopulacija arhipelaga Čagos – zbog potreba američke baze – predstavlja mračnu epizodu u ljudskoj istoriji koja nalikuje zločinu protiv čovečnosti”. On je dodao da „svet mora da pošalje jasan signal da se kolonijalizam više ne može tolerisati. Velikoj Britaniji dat je više nego dovoljan rok da se izmesti sa Čagosa, kome ionako nije pružila nikakvu korist”, ocenio je Džagnot.
Uoči glasanja u UN, britanske i američke diplomate preduzele su široku akciju ubeđivanja država članica da je anglosaksonska baza na Dijego Garsiji od strateškog značaja za borbu protiv globalnog terorizma. Britanska ambasadorka u UN Karin Pirs pokušala je da istakne značaj zapadnjačkih dejstava sa Dijego Garsije u Indijskom okeanu za „globalnu bezbednost”. Po njenim rečima, ta anglosaksonska baza u kojoj inače stalno boravi najmanje 3.000 američkih i britanskih vojnika sa ultramodernim naoružanjem, uz vazduhoplovne piste i luke dubokog gaza, obezbeđuje neke od najfrekventnijih pomorskih saobraćajnih ruta između Molučkog i Ormuskog prolaza, jemenske luke Aden kao i prilaze istočnoj obali Afrike, Crvenom moru i Sueckom kanalu.
Nakon glasanja na Ist riveru, Karin Pirs je članstvu GS UN poslala i poruku upozorenja. „Ovo glasanje je presedan, koji bi mogao da se tiče svih država članica koje imaju sporove oko suvereniteta”, istakla je Pirsova. Koga je tačno imala na umu, zagonetka je.
U međuvremenu, Mauricijus je predložio Velikoj Britaniji i SAD da nadalje pregovaraju o eventualnom daljem korišćenju vojnih poligona na Dijego Garsiji, ali su London i Vašington to odbili.
„Duboko nas vređa ako smatraju da Mauricijus nije partner od poverenja, to vređa i Afriku”, upozorio je Pravind Džagnot. Ukoliko Čagos uđe u sastav Mauricijusa, a pregovori sa Londonom i Vašingtonom izostanu, ostaje pitanje: da li ima drugih, zainteresovanih za poligone na atolima oko Dijego Garsije?
„Velika Britanija i SAD doživele su ozbiljan politički poraz u UN uprkos žestokom lobiranju”, procenjuju posmatrači u UN.
izvor
