ISTORIJA AUTOMOBILA MARKE BORGWARD

[vitez koja]

Godinu dana nakon predstavljanja limuzine (1955.g.), Borgvard je predstavio verziju Isabella Estate/Combo.
 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zadnja vrata karavana ("kombi") bila su okrenuta levo u prvoj verziji. Međutim, to se pokazalo nepraktičnim pa je promeneno tokom proizvodnje tako da su se otvarala na gore.  U modelskoj 1957. godini došlo je do stavljanja rashladnih otvora ispod rešetke hladnjaka a slova "Hansa 1500" u rombu zamenjena su sa "Isabella". Za modelsku 1958. godinu, automobil je dobio kontrolnu tablu sa stilizovanim tahometrom sa trakom, koji je zamenio male okrugle instrumente prve generacije.
   

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


U avgustu 1958. i modelnoj 1959. godini, uže zadnje svetlo sa modela Hansa 2400 preuzeto je za Isabellu. Zadnje promene su bile pre kraja proizvodnje u januaru 1961. godine: ugradjena je nova kontrolna tabla - opet sa okruglim instrumentima - i ukrasna rešetka iza otvora radijatora.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


1955. godine uveden je i kabriolet sa dvoja vrata, poznat kao Isabella TS, sa snažnijim motorom snage 75 KS.
     
Kabriolet je dizajnirao Johannes Beeskow, koji je već dizajnirao kupe baziran na Borgward Hansa 1500. Proizvodnja kabrioleta ugovorena je sa firmom Carla Deutscha u Kelnu: pretvaranje ranog dizajna monokoka u kabriolet zahtevalo je značajne modifikacije kako bi se postigla potrebna strukturna krutost, a rezultirajući troškovi su se odrazili na mnogo višu prodajnu cenu ove verzije.
 

[vitez koja]

Početni obim prodaje nije održavan. Odgovarajući na pad prodaje od skoro trećine 1955. i 1956. godine, Carl Borgward je odlučio da proizvede lepšu Isabellu sa skraćenom linijom krova. Borgward Isabella Coupe je razvijen, a četiri prototipa izrađena rukom su dobro primljeni u štampi.
       
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Komercijalna proizvodnja kupea, pogonjena snažnijom TS verzijom motora koji je prvi put viđen u kabrioletu, počela je u januaru 1957. godine. Motor, koji je ubrzao kupe za 25 km/h u četvrtom stepenu prenosa na maksimalnu brzinu od 150 km/h sa prosečnom potrošnjom od 8,4 litara na 100 km. Od 1958. godine, snažniji TS motor snage 75 KS poceo je da se ugradjuje u više popularnih verzija Isabella sedan i Estate.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Na zahtev kupaca, model Borgward Isabella Coupe je bio dostupan sa repom pozadi popularnim u to vreme.

1961. godine, kad je kompanija zapala u finansijske teskoce, jos uvek je na lageru imala znatan broj neprodatih Isabella. Ipak, proizvodnja modela u pogonu u Bremenu nastavila se do 1962. godine, što ukazuje na to da prevelike zalihe nisu bila ograničenja za proizvodnju vozila. Na kraju, 202.862 Isabella je izašlo sa proizvodne linije Borgwarda, što je impresivna količina u 1950-tim: uprkos padu potražnje i ekonomskoj krizi koja je nakratko pogodila Nemačku početkom 1960-ih, Isabella je bila najunosniji model firme.

[vitez koja]

Borgward P 100  (1959)



Pedesetih godina 20. veka, Borgward je predstavljao trećeg proizvođača automobila u Zapadnoj Nemačkoj nakon Folksvagena i Opela sa gamom malih, srednjih i luksuznih automobila, kao i lakih i težih komercijalnih vozila. Automobili su smatrani inovativnim, luksuznim, elegantnim, inženjerski preciznim i pouzdanim.

Septembra 1959. godine na sajmu u Frankfurtu prikazan je novi Borgward 2300, koji će se kasnije zvati Borgward P100.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

   
Borgward P100 je veliki četvorovratni sedan proizveden je od strane Carl F. V. Borgvard GmbH u  pogonu Bremen-Sebaldsbruck između januara 1960. i jula 1961. godine. Od 1959. do 1962. godine, Borgward je zvanično proizveo 2591 jedinicu (broj Verband der Automobilindustrie: 2587). Od početka 1960. godine, P 100 je bio prvi nemački automobil koji je ponuđen sa vazdušnim vešanjem. Radi se o prvom nemačkom automobilu sa tada revolucionarnim samo-podesivim pneumatskim ogibljenjem, koje je vozilo održavalo na istom nivou bez obzira na kapacitet opterećenja ili uslove vožnje.
 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

P 100 predstavljen u septembru 1959. imao je prednja vrata sa 12-voltnim sistemom i mogao je opciono, po zahtevu kupca, biti opremljen automatskim menjačem "Hansamatic" kompanije Hobbs Transmission Ltd. U odnosu na model Hansa 2400 II Pullman, kod P 100 je međuosovinski razmak bio manji za 17 cm a time i radijus radijus okretanja. Kod Hansa 2400 II Pullman radijus je bio 12 metara, a kod P 100 je sada 11,4 metara. Zbog 300 kg manje težine automobila sa istim motorom i iste snage motora (100 KS) kao i kod prethodnog Hansa 2400, automobil je bio ekonomičniji a dostizao je maksimalnu brzinu od 160 km/h uz ubrzanje od 0 do 100 km/h za 16 sekundi. Potrosnja je 12L/100 km, kapacitet rezervoara 46 litara a od januara 1961. ugradjen je dodatni rezervoar sa 14 litara. Tezina vozila je 1275 kg.
 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Borgward P 100 je prvo nemačko serijsko vozilo koje je bilo dostupno sa opcionim vazdušnim vesanjem koje je razvio Borgward. Na svakom točku je bio vazdusni jastuk, koji je preko rezervoara napunjen vazduhom od strane kompresora iz motornog prostora. Ovi jastuci su opterećivali opruge vozila, suprotstavljali se bočnom nagibu pri zakretanju kao i prednjem "potonucu" tokom kočenja, tako da je karoserija vozila uvek ostajala u horizontalnom položaju. Odgovarajući ventili se otvaraju ili zatvaraju pomoću spojnice sa suspenzijama točkova.

Kočioni sistem P 100 imao je pojačivač kočnice ATE T 50/24, koji je postavljen ispod desnog prednjeg blatobrana. Rebra za hlađenje na kočionim bubnjevima omogucavala su dobro odvođenje toplote.

Prvobitno kapacitet rezervoara od 46 litara povećan je početkom 1961. na 60 litara, tako da je kod standardne potrošnje od 12 litara na 100 km, automobil imao radijus kretanja od skoro 500 kilometara.

Proizvodnja je počela sporo: do kraja 1959. godine proizvedeno je šest primeraka P 100,  u prvoj polovini 1960. godine 35 automobila, a do kraja 1960. godine bilo je ukupno 869 vozila. Mala proizvodnja je prouzrokovana zbog problema likvidnosti grupe Borgward, koja je postala vidljiva u januaru 1961. godine.



 Do avgusta 1961. godine, do otvaranja stecajnog postupka proizvedeno je 1680 primeraka. Tokom svojih devetnaest meseci proizvodnje, proizvedeno je nesto više od 2.500 automobila. Stečajni postupak pokrenut u avgustu 1961.g. zaustavlja proizvodnju P100, iako je fabrika u danima nakon bankrota kompletirala još 47 automobila.

Model je imao kratak život nakon stecaja: proizvodna linija prodata i otpremljena u Meksiko Grupo Industrial Ramirez u Monterrey NL, gde je između 1967. i 1970.g. proizvedeno više od 2.000 dodatnih primeraka modela P100.

[vitez koja]

Nakon Drugog svetskog rata, Carl Borgward je pokrenuo Lloyd kao jeftinu alternativu višoj kategoriji automobila Borgward. Posebno u godinama od 1951. do 1961. godine, vozila  Lloyd Motoren Werke napisala su važno poglavlje u nemačkoj automobilskoj istoriji. Ovaj proizvođač automobila je bio na trećem mestu u Nemačkoj po broju registrovanih vozila (registraciona statistika).

Prvi Lloydov automobil, LP 300, uveden je 1950. godine. To je bio automobil za malog coveka. Zbog nedostatka čelika nakon rata, LP 300 je imao snagu od samo 10 KS, karoseriju od  šperploče i sintetičke kože. To je dovelo do poznate fraze: “Onaj koji se ne boji smrti vozi Lloyda ”. Uprkos tome, imao je jaku početnu prodaju kada je predstavljen na tržištu.

Treba napomenuti i LT verzije, koje su postojale kao autobus. To su bili prvi automobili velikog kapaciteta, sada poznati kao mini-kombi. Mnogi smatraju da je LT500/600 jedna od najranijih verzija višenamenskog vozila ili mini-vena. Svi automobili su nastali zbog izuzetnog tržišnog smisla velikog automobilskog preduzetnika Carla F.V. Borgwarda.



Borgward Lloyd 300 (1950-1952)


Lloyd 300 je bio mali automobil proizveden u grupi Borgward Group's Lloyd Motoren Werke GmbH u Bremenu između 1950. i 1952. godine. Puno ime Lloyd 300 sadrži prefiks od dva slova koji je definisao oblik karoserije I zapreminu motora. Lloyd LP300 ("Limousine" / limuzina) je pušten u prodaju u maju 1950. godine, dok su LC300 (Coupe) i LS300 ("Kombi" / Estate) usledili početkom 1951.g.
     

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Karoserija je napravljena od tri sloja vestacke-siteticke koze, pogon je na prednjoj osovini poprečno postavljenog dvotaktnog dvocilindricnog motora sa vazdusnim zapremine 293 cm3, snage 10 KS pri 4000 o/min. Snaga je prenosena na prednje točkove preko ručnog menjača sa tri brzine (bez sinhronizacije). Najveća brzina je bila oko 75 km/h, a potrošnja je bila 5,5 L/100 km.

Automobil je bio pogonjen "običnim" benzinom / benzinom, mješovitim u razmeri 25: 1 s uljem, što odražava zaheve "motociklističkog" dvotaktnog motora. Kada se normalno vozi, Lloyd 300 je trošio gorivo znatno štedljivije od najprodavanijih automobila u Zapadnoj Nemačkoj, Wolksvagena. Kvalitet unutrasnjeg prostora kabine je bio na vrhunskom nivou a rezervoar za gorivo od 18 litara bio je smešten ispred pregrade ispod prednjeg poklopca motora u prostoru koji je delio sa motorom i baterijom od šest volti. Upravljač je koristio mehanizam zupčanika za zakretanje tockova koji je u to vreme bio konvencionalan. Bilo je potrebno 2¼ okreta volana između krajnjih polozaja tockova: krug okretanja je bio 11 metara.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kabina automobila sa četiri sedišta izgrađeno je na centralnoj cevi sa poprečnim gredama i osnovnoj ploči od čeličnog lima. Karoserija se sastojala od drvenog okvira obloženog pločama od šperploče i zakrivljenih limenih delova prekrivenih sintetičkom kožom. Neravnine je izjednačavao filcani tapacirung ispod kože. Time je izbegnuta potreba za upotrebom čeličnih panela koji bi zahtevali ulaganje u teške prese i kompleksne pregrade sa visokim troškovima proizvodnje, što je odražavalo akutnu nestašicu čelika širom zapadne Evrope u to vreme.
     

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Dvoja vrata su omogućavala relativno dobar ulaz i izlaz. Na autu su bili klizni prozori, koji nisu zahtevali mehanizam u vratima, povecavajuci unutrašnju širinu vrlo uske kabine. Prednji poklopac motora u prvoj verziji bio je neobično mali pa je krajem 1951. godine zamenjen vecim.



Automobil je imao nezavisno vesanje preko dve poprečne lisnate opruge mapred i osovine sa uzdužnom polu-eliptičnom oprugom pozadi. Od januara 1952.g. po zahtevu kupaca, uz doplatu, ugradjivani su amortizeri.

Početkom proizvodnje, limuzina je koštala 3.334,00 DM. Ukupno je proizvedeno oko 18.500 vozila.

[vitez koja]

Borgward Lloyd LT500 (1953-1957)


Lloyd LT 500 je bio kompaktni kombi proizveden i prodavan od strane Borgward Groups's Lloyd Motoren Werke GmbH (Lloyd Motor Works) u Bremenu u Nemačkoj između 1953. i 1957. godine.

U LT 500 je ugrađen dvocilindrični dvotaktni motor od 386 ccm, koji je imao snagu od 13 KS pri 3750 o/min. Imao je 6V starter bateriju, pogon na prednje točkove i vazdusno hlađen motor. Potrošnja goriva je 5,7 l / 100 km. Test automobila je zabeležio da je potpuno napunjen kombi sa šest sedišta imao odnos težine i snage od 95 kg po jedinici konjske snage, što je doprinelo maksimalnoj brzini od 60 km/h. Sa manjim opterecenjem dostizao je i 75 km/h. Menjač sa tri brzine bez sinhronizacije cesto je kritikovan, kao i unutrasnji komfor, ventilacija i grejanje. U rezervoar je stajalo 31 litar benzina. Dvocilindrični motor (paralelni dupli) i menjač su postavljeni jedan pored drugog ispred prednje osovine.
 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

LT 500 je imao centralni ram sa drvenom konstrukcijom. Ova konstrukcija je bila od šperploče, osim pramca automobila; od sredine 1954. godine dobio je čelične bokove, a od jula 1957.g. metalnu oplatu. Automobil je bio opremljen spartanskim (smrt) vratima, a na zadnjim vratima je imao klizne prozore, što je omogućavalo (neadekvatnu) ventilaciju. Poboljšana ventilacija pojavila se od 1956. godine uz doplatu od 275 DM dostupnoscu sklopajuceg krova. Izvesna udobnost se zasnivala na izradi armaturne ploče od presovanog drveta, brzinomerom i velikim odjeljkom za odlaganje tereta. Međutim, lakoća sa kojom bi se sedišta u kombiju mogla ukloniti da bi se vozilo pretvorilo u teretno vozilo impresioniralo je kupce. Proizvedeno je 855 kamioneta, 357 kombi vozila i 8688 kombija-dostavnih vozila.
 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

LT 500 kombi je bio dugačak 3520 mm, širok 1515 mm i visok 1620 mm; Međuosovinsko rastojanje 2350 mm, širina koloseka 1200 mm. Od novembra 1956. godine, LT 500 je ponuđen kao duza verzija sa međuosovinskim rastojanjem do 2850 mm i ukupnom dužinom vozila od 4050 mm.

Godine 1959. Lloid je razvio opremu za kampovanje prvenstveno za izvoz u SAD, pa je kao takvo prodavano kao višenamensko vozilo. U ponudi su bili sklopivi sto, ormar i ležaj za tri odrasle osobe. Nosivost kraceg LT 500 iznosila je 500 kilograma, sa masom praznog vozila od 597 kilograma. Nosivost duzeg modela je bila 540 kilograma tereta sa masom praznog vozila od 700 kilograma.
 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kao i limuzina, Lloyd LT 500 je imao nezavisno vesanje preko dve poprečne lisnate opruge mapred i osovine sa uzdužnom polu-eliptičnom oprugom pozadi. Kočnice prvih vozila su bile mehaničke (sajla), da bi u martu 1953.g. bile zamenjene hidrauličnim kočionim sistemom ATE.

Tokom čitavog perioda izgradnje do bankrota Borgwarda 1961. godine, proizvedeno je 9900 primeraka, uglavnom kao putnički automobili velikog kapaciteta. Zahvaljujući povoljnoj ceni, prodaja u prvim godinama bila je relativno visoke. 1953. godine Lloyd LT 500 sa šest sedišta kostao je 4675 DM. 1957.g. prodaja je pala na 227 jedinica u poređenju sa 3200 u prethodnoj godini, da bi proizvodnja bila ubzo zaustavljena.

[vitez koja]

Borgward Lloyd 400  (1953-1957)

Lloyd 400 je bio mali automobil proizveden i prodavan od strane Borgward Groups's Lloyd Motoren Werke GmbH (Lloyd Motor Works) u Bremenu u Nemačkoj između 1953. i 1957. godine.  Kao i njegov prethodnik, Lloyd 300, puno ime Lloyd 400 sadrži prefiks od dva slova koji je definisao oblik karoserije i zapreminu motora. LP400 ("Limuzina" / limuzina), LK400 (kombi) i LS400 (karavan). Od avgusta 1955. godine u ponudi se pojavio i LC400 (kabriolet limuzina).
 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lloyd 400 je pokretan dvotaktnim dvocilindricnim motorom sa vazdušnim hlađenjem i Solex 30 BFRH karburatorom sa horizontalnim protokom. Motor je montiran poprečno. Motor je bio zasnovan na modelu Lloyd 300, uz kapacitet motora od 386 cm3 i izlaznu snagu od 13 KS na 3,750 o/min. Najveća brzina bila je 75 km/h.

Lloyd 400 je bio znatno brži i moćniji od svog prethodnika. Automobil je bio pogonjen mesavinom "običnog" benzina u razmeri 25:1 sa uljem, što je odražavalo zahteve "motociklističkog" dvotaktnog motora.  Kod normalne voznje, Lloyd 400 je trošio gorivo znatno štedljivije od najprodavanijih automobila Wolksvagena. Kvalitet unutrasnjeg prostora kabine je bio na vrhunskom nivou a rezervoar za gorivo od 25 litara bio je smešten ispred pregrade ispod prednjeg poklopca motora u prostoru koji je delio sa motorom i baterijom od šest volti. Snaga se prenosila na prednje točkove preko ručnog menjača sa tri brzine koje nisu bile sinhronizovane.

Upravljač je, takodje, koristio mehanizam zupčanika za zakretanje tockova. Bilo je potrebno 2¼ okreta volana između krajnjih polozaja tockova: krug okretanja je bio 11 metara.  Lloyd 400je bio dugačak 3355 mm, širok 1410 mm i visok 400 mm; Međuosovinsko rastojanje 2000 mm. Težina praznog vozila 510 kg.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Postojale su tri razvojne faze za Lloyd 400, a prva serija automobila je isporučena sa dobos kočnicama prečnika 180mm, koje se su funkcionisale preko mehanicke veze (sajle). Od marta 1953. godine, instaliran je hidraulični mehanizam, a na automobilima proizvedenim posle avgusta 1955. godine, prečnik kočionih dobosa je povećan na 200 mm. Mehanički ručna kočnica delovala je na prednjim točkovima.

Strukturne promene Lloyd 400 definišu tri faze proizvodnje: automobil je lansiran sa drvenim okvirom, prekriven oplatom od sintetičke kože, što odražava strukturne osnove modela Lloyd 300 od kojih je Lloyd 400 bio u mnogo čemu unapređena verzija. Međutim, samo je oko 1.000 automobila proizvedeno pre nego što je koža na krilnim panelima zamenjena čeličnim panelima u martu 1953.g. Od januara 1954.g. poklopca motora i poklopac prtljažnika je izrađen od čeličnog lima, a automobili proizvedeni od novembra imali su čelični krov.

Lloyd i dalje nije imao teske prese za presovanje panela karoserije od čeličnog lima. Ploče karoserija kupljene su, i isporučene u neobrađenom obliku, fabrici Lloyd u Bremenu na završnu obradu, montažu i bojenje. Većina proizvedenih automobila su bili LP400 limuzina (limuzina / limuzina) karoserije. Kombi LS400 (karavan) je takođe bio dostupan uz LK400 kombi. Od avgusta 1955. godine, ponuđen je i kabriolet (LC).

Godine 1955, proizvodnja je dostigla vrhunac, proizvedeno je 47.903 automobila, što je predstavljalo više od 50% automobila proizvedenih od strane cele grupe Borgward. Ukupna proizvodnja Lloyd 400 između 1953. i 1957. godine iznosila je 106.110 jedinica. To je omogućilo grupi Borgward da bude treći najveći proizvođač automobila u Zapadnoj Nemačkoj, iza Volksvagen i Opel a ispred Forda i Mercedes-Benz-a.

[vitez koja]

Borgward Lloyd 600 (1955-1961)


Lloyd 600 je bio mali automobil proizveden od strane Lloyd Motoren Werke GmbH Borgward grupe u Bremenu između 1955. i 1961.godine.
       
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Verzija vozila LP600 sa većim motorom, bila je brža od glavne rivalke, popularne Wolksvagen Beetle zbog svoje lagane konstrukcije, ali je imao višu cenu, što je dovelo do slabije prodaje 1950-ih.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lloid 600 je pokretan dvocilindričnim četvorotaktnim motorom sa vazdusnim hlađenjem i lančanim bregastim vratilom. Cilindri su konfigurisani paralelno. Zapremina motora od 596 cm3 davala je maksimalnu izlaznu snagu od 19 KS pri 4.500 o/min. Najviša brzina bila je 100 km/h a automobil je mogao da dostigne 100 km/h od starta za 60 sekundi.

Automobil je bio pogonjen "običnim" benzinom a rezervoar za gorivo od 25 litara je bio smešten ispred pregrade ispod prednjeg poklopca motora u prostoru koji je bio podeljen sa motorom i baterijom od šest volti. Snaga se prenosila na prednje točkove preko ručnog menjača sa tri brzine koje nisu bile sinhronizovane.

Prednji točkovi su bili okačeni na dve poprečno postavljene opruge koje se preklapaju, koje su podržavali teleskopski amortizeri: zadnji točkovi su bili pričvršćeni na osovinu oslonjajuci se na uzdužno montirane lisnate opruge. Nožna kočnica je bila kontrolisana pomoću hidraulične spojnice i bubanj-kočnica. Ručna kočnica radila je na prednjim točkovima i radila je pomoću mehanicke veze (sajle).



Upravljač je, takodje, koristio mehanizam zupčanika za zakretanje tockova. Bilo je potrebno 2¼ okreta volana između krajnjih polozaja tockova: krug okretanja je bio 10,45 metara.  Lloyd 600 je bio dugačak 3355 mm, širok 1410 mm i visok 1410 mm; Međuosovinsko rastojanje 2000 mm. Težina praznog vozila 540 kg.

Vetrobran na modelima Lloid 600 bio je ravan. Sa zadnje strane, mali zadnji prozor zamenjen je 1954. godine sa staklom u punoj širini.

Kroserija Lloyda 600 je ponudila smeštaj u putničkoj kabini za četiri odrasle osobe, ali je pristup zadnjem sedištu bio težak i prostorno skučen, a širina zadnjeg sedišta smanjena je za prostor koji su zauzeli lukovi zadnjih točkova. Više prostora je bilo na prednjoj strani, iako je bilo kritika da je upravljač preblizu vozača. Skladište za prtljag sa zadnje strane imalo je kapacitet od 104 litre. Sam Lloid još nije imao teške preše za žigosanje panela karoserije od čeličnog lima.

Verzija slična kombiju, nazvana LT600, dodata je u ovaj asortiman kako bi mu se pružila veća privlačnost - i dodatan red sedišta, kao i kabriolet koji lepo izgleda - ali to nije bilo dovoljno za spas kompanije.

[vitez koja]

Borgward Lloyd LT600 (1955-1961)


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Borgward Lloyd LT 600 je je bio kompaktni kombi proizveden između 1955. i 1961. godine. Do 1961. godine proizvedeno je 11,249 kombija i 3519 drugih varijacija karoserije, kada je Borgward nestao sa svim svojim brendovima sa tržišta.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vozilo je imalo pogon na prednje točkove i vazdusno hlađen motor. Lloyd LT 600 je pogonio dvocilindrični četvorotaktni motor zapremine 596 cm3, snage 19 KS pri 4500/min. Potrošnja goriva je iznosila 6,0 L/100 km. Rezervoar je bio kapaciteta 31 litar. Maksimalna brzina iznosila je 80 km/h (prema drugom izvoru do 85 km/h). Motor i menjač su postavljeni jedan pored drugog ispred prednje osovine.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U prvoj verziji, LT je imao menjač sa tri brzine bez sinhronizacije sa rucicom ispod volana, da bi u julu 1957. godine dobio potpuno sinhronizovani četvorostepeni menjač.



LT 600 kombi je bio dugačak 3550 mm, širok 1485 mm i visok 1630 mm; Međuosovinsko rastojanje 2350 mm. širina koloseka 1200 mm. Težina praznog vozila 1.170 kg.

[vitez koja]

Borgward Lloyd Alexander (1957-1961)


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lloyd Alexander je bio mali automobil Lloyd Motoren Verke GmbH iz Bremena, koji je 1957. godine predstavljen tržištu. Automobil je biorezultat daljeg razvoja modela Lloyd 600, proizvedenog 1955. godine, sa velikim promenama u odnosu na ovaj model, koji se i dalje proizvodio. Bočni klizni prozori zamenjeni su podizacima prozora. Kupovna cena Lloyd Alexsandera iznosila je 4.060 DEM.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Alexander je preuzeo od Lloyd 600 vazdušno hlađeni dvocilindrični četvorotaktni motor sa lančanim pogonom bregastog vratila. Motor je imao zapreminu od 596 cm3 i davao 19 KS pri 4500 o/min. Najveća brzina: 100 km/h, ubrzanje od 0 do 100 km/h oko 60 sekundi. U normalnoj upotrebi, automobil je trošio nešto manje od 7 litara običnog benzina na 100 km i na taj način bio je nešto ekonomičniji od VW Beetle-a. 25-litarski rezervoar se nalazio ispod poklopca motora ispred pregrade, pored akumulatora od 6V na desnoj strani vozila. Lloid Alexander i Alexander TS su imali novo dizajnirani sinhronizovani četvorobrzinski menjač, dok je u Lloyd 600 imao nesinhronizovani tro-brzinski menjač iz modela Lloyd 400. Pored toga Alekander je dobio potpuno nezavisno vešanje i četvorostepeni menjač, sa dodatnom opcijom Saxomat automatskog menjača.

Prednji točkovi su bili okačeni na dve poprečno postavljene opruge koje se preklapaju, koje su podržavali teleskopski amortizeri: zadnji točkovi su bili pričvršćeni na osovinu oslonjajuci se na uzdužno montirane lisnate opruge. Nožna kočnica je radila hidraulički na bubanj kočnice (Ø 200 mm, kočiona površina 456 cm²) na sva četiri točka. Ručna kočnica je delovala na prednjim točkovima pomoću mehanicke veze (sajle).
Kao što je to bio slučaj sa malim automobilima u to vreme, Lloyd je imao upravljački sistem sa zupčanicima koji je zahtevao 2¼ okretanja volana u radijusu okretanja od 10,45 m.

Lloyd Alexander TS je predstavljen 1958. godine. Razlikovao se od osnovnog Lloyd Alexandera "polu-eliptičnom" (više zakrivljenom ivicom) prednje rešetke i novorazvijenoj zadnjoj osovini sa pratećim krakovima sa progresivnim opružnim oprugama, snažnijim motorom od 25 KS, kao i nekim poboljšanjima kao što je sistem za pranje vetrobranskog stakla novim asimetričnim kratkim svetlima. Zahvaljujući većem karburatoru i povećanom stepenu kompresije - od 7,2: 1 – auto je mogao da postigne maksimalnu brzinu od 107 km/h i ubrzanje do 100 km/h od 56 sekundi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
     
Kao i njegov prethodnik, Lloyd Alexander je nosio i dodatne oznake LP za limuzinu, LC za kabriolet, LK za kombi i LS za karavan. Alexander i Alexander TS su imali celokupnu čeličnu konstrukciju karoserije koja je bila pogodna za popravku (delovi tela su bili pričvršćeni zavrtnjima).



Prednji prozor svih modela Alexander i Alexander TS bio je ravan, a zadnji prozor limuzina savijen. Do kraja perioda izgradnje 1961. godine, vrata su imala kvaku za otvaranje napred (smrt vrata), pružajući udoban ulaz na prednja sedišta, uz podrazumevanje svih bezbednosnih problema.
 
Alexander i Alexander TS je mogao da primi četiri odrasle osobe, ali pristup zadnjim sedištima bio je nezgrapan, a prostor je bio skučen dok su lukovi na zadnjim točkovima ograničavali širinu sedišta. S druge strane, prostor prednjih sedista bio je znatno prostraniji. Međutim, volan se generalno smatrao preblizu vozača. Prtljažnik je bio zapremine104 litre.

[vitez koja]

Lloyd Arabella (1959-1961) Borgward Arabella (1961-1963)


Lloyd Arabella, (bolje opremljena Borgward Arabella), bio je automobil niže srednje klase, Borgwardgruppe Lloid Motorenwerke G.m.b.H. iz Bremena koji se proizvodio od 1959. do 1963. godine. Lloyd Arabella je bio prvi (i jedini) Lloydov automobil sa četvorocilindričnim motorom i trebao je predstavljati pocetak proizvodnje automobila van klase malih automobila.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Arabella je bila potpuno novo vozilo, uz malo podsećanja na uvek poboljšane i nadograđene LP modele. Odeljenje za dizajn ga je razvilo za samo 23 meseca. Kao i Lloyd Alexander, i Lloyd Arabella je imao centralni ram sa cevima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

  
Prednji točkovi su imali vesanje na dvostrukim nosačima sa spiralnim oprugama i teleskopskim amortizerima, a zadnji točkovi na trouglastim rukavcima sa spiralnim oprugama, teleskopskim amortizerima i stabilizatorima. Nova zadnja osovina (od 1959.g.), značajno je poboljšala vozne karakteristike auta. Kocnice su bile hidraulicne na sva cetri tocka sa svetlo-metalnim dobosom (prečnika 200 mm i kočione površine od 656 cm²). Ručna kočnica delovala je mehanički na zadnjim točkovima. Gume su bile inovativne za to vreme: Tubeless na 13-inčnim čeličnim diskovima. Upravljač sa zupčanikom zahtevao je okretanje vise od tri kruga (3.36) da bi se zakretanje tockova izvrsilo iz jedne u drugu krajnu tacku. Precnik okretanja vozila iznosio je 9,90 metara.

Po ukusu tog vremena, potpuno čelično telo sa panoramskim zadnjim prozorom i repnim perajama, Arabella je ponudila prostor za četiri osobe, ali sa relativno malim prostorom za glavu iznad zadnjih sedišta. Što se tiče pasivne sigurnosti, posebno je naglašen dvosedni upravljač sa dva kraka i niskom glavčinom, zaobljenim ručkama na vratima i bravom na prednjim naslonima sedišta kako bi se sprečilo neočekivano naginjanje napred. Nasloni za glavu i sigurnosni pojasevi nisu postojali, već je u unutrašnjosti bila postavljena podložna kontrolna ploča i rub krova. To je bilo tada, kao i ostale karakteristike koje se spominju u ovoj klasi vozila još nisu uobičajene. Rezervni točak je bio smešten ispod zadnjeg prtljažnika, što je značilo da mu se može pristupiti bez da se isprazni prostor za prtljag: brava za otvaranje prostora bila je unutra.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prvobitno je bilo planirano da se Arabella opremi sa dvocilindričnim motorom Lloyd Alexander TS i njegovim prenosom. Međutim, navedeni motor tokom testiranja se pokazao neprikladnim za pogon auta sa već gotovim vesanjem. Da bi se realizovao četvorocilindrični motor, koji bi se uklopio u određeni prostor, dizajniran je bokser motor, koji je zauzimao malo prostora. Za razliku od dotadasnjih Lloydovih modela, Arabella je imala vodeno hlađenje. Menjač Lloydovog tipičnog pogona na prednje točkove sa prednjim osovinskim motorom morao je biti redizajniran jer je motor sada bio uzdužni, a ne poprečni. Na zahtev kupaca, automobil je bio dostupan sa automatskim kvačilom Saxomat.



Na predstavljanju u avgustu 1959. godine, Arabella je imala 4-cilindrični 897 cm3 sa snagom od 38 KS pri 4.800 obrtaja u minuti. Tokom 1960. godine bilo je potrebno nametnuti veliko povećanje cene, a kako bi se ublažio udarac na kupce, u julu 1960. godine, lansirana je Arabella još uvek sa motorom od 897 cm3, ali sada sa motorom koji nudi maksimalnu izlaznu snagu od 34 KS na 4.700 o/min.

U oktobru 1960. godine predstavljena je de Luxe verzija Arabella. Arabella de Luxe se razlikovala po revidiranoj rešetki hladnjaka, koja je u svom središtu imala tradicionalni Borgwardov "romb", a ime "Borgward" bilo je napisano na prednjem delu automobila umesto imena "Lloyd", iako neki izvori navode da je automobil samo formalno preimenovan u "Borgward Arabella" 1961. godine.
    

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Arabella de Luxe se razlikovala od standardnog modela i po svom motoru. To je još uvek 4-cilindrični motor od 897 cm3, ali je maksimalna snaga povećana na 45 KS pri 5.300 o/min. Ovo je postignuto povećanjem stepena kompresije 1: 7½ sa standardnog modela na 1: 9. To je značilo da vozači moraju da plate malo više za svoje gorivo, jer je viši stepen kompresije zahtevalo upotrebu "super" razreda (visokooktanskog) benzina koji je počeo biti dostupan na zapadno-nemačkim pumpnim stanicama. Druga važna razlika bila je ugradnja većeg Solex karburatora (34 PCI umesto karburatora od 28 mm koji se koristio za standardne automobile). Rezultat je bio napredak u performansama, uz maksimalno povecanje brzine sa 120 km/h na 133 km/h, dok je ubrzanje do 100 km/h smanjeno sa 28 na 23 sekunde.

Arabella de Luxe je u tim aspektima bila znatno bolja od skupljih (iako većih i teških) automobila, kao što je Ford Taunus ili Volkswagen koji je definisao klasu sa svojom reklamiranom maksimalnom brzinom, 1960. godine, od samo 112 km/h i ubrzanjem do 100 km/h od 38 sekundi. Karakteristike vozila su bile: dužina 3800 mm; sirina 1510 mm; visina 1395 mm; međuosovinsko rastojanje 2200 mm; težina 695 kg.



Značajne količine novca uložene su u razvoj modela Arabella, uključujući investicije u izgradnju fabrike za sklapanje. Povraćaj tih troškova od prodaje novih automobila nije bio adekvatan ulozenim sredstvima. Razni tehnicki nedostaci uticali su na potraznju i do minimalnog nivoa prodaje na tržištu. Automobil je lansiran sa cenom od 5.250 maraka.

U međuvremenu, tržištem zapadno-nemačkih malih automobila sve je više dominirao Volkswagen. Volkswagen je postigao obim prodaje koji je više nego pokrio neophodna ulaganja u nadogradnje za automobil kod kojih se osnovna arhitektura nije promenila više od deset godina. Strategija određivanja cena za Arabellu je preokrenuta u novembru 1960. sa sniženjem cene za standardni model sa 5.490 na 5.230 DM. To se poklopilo sa uvođenjem snažnije de Luxe verzije, koja je koštala 5.730 maraka.

Do jula 1961. u Lloydu je izgrađeno 45.549 automobila tipa "Arabella". Međutim, na inicijativu stečajnog upravnika Lloida u junu 1962. godine, proizvodnja Borgward Arabella ponovo je počela u prostranim prostorijama Lloyd-Werke u Bremen Neustadtu, radi iskoriscenja postojećih zaliha delova i, štaviše, predstavljanja potencijalnim kupaca da se i pored bankrota proizvodnja moze nastaviti. Medjutim, visoki investicioni troškovi u proizvodnji modela i skupo povlačenje pojedinih modela zbog tehničkih nedostataka značili su kraj za kompaniju.

Do jeseni 1963. godine proizvedeno je jos 1493primeraka, sto je cinilo ukupno 47.042 komada modela Lloyd Arabella/Borgward Arabella.

[vitez koja]

Bankrot kompanije


Tokom pedesetih godina XX veka, nije bilo neuobičajeno da na čelu nekog proizvođača automobila sedi osnivač firme. Borgward predsedavao je istoimenom grupom koju su činili firme Borgward, Hansa, Goliath i Lloyd.

Više brendova u jednoj grupi, izum je koji je u to vreme jedini uspešno primenjivao General Motors, tako da je Borgward grupa, što se tiče Evrope, bila ispred svog vremena. Za raziliku od General Motorsa, članovi Borgward grupe, uživali su nezavisnost i nije bilo zajedničkih razvojnih projekata, a razmena komponenti bila je simbolična. Što je manjkalo u horizontalnoj saradnji grupe, Borgward, nadoknađivao je stilom rukovođenja tako što se bavio najsitnijim detaljima rukovođenja cele grupacije. Izbegavajući da mu firmu vode kojekavi odbori direktora, ovaj biznismen klonio se i kreditnih aranžmana sa bankama, obraćajući se za finansijsku podršku loklanim i regionalnim samoupravama.

Borgward je sa ostlim evropskim proizvođačima delio finansijske poteškoće poslovanja u posleratnim uslovima, povlačio nekad dobre, nekad manje dobre poslove poteze. Ipak nijedan evropski proizvođač automobila nije se našao isprozivan u medijima kao što je to bio Borgward. Decembra 1960. ugledni „Der Spiegel“ stavlja Carla Borgwarda na naslovnicu i žestoko kritikuje njegov način vođenja firme, za koji se tvrdi da kompaniju uvlači sve više u dugove. U narednih godinu dana, nemački mediji kao da se utrkuju ko će objaviti više prljavština o Borgwardu, uz večito ponavljanje informacije da Borgward grupa srlja u bankrot. Napadi su česti i na relativno novom mediju – televiziji, što upućuje na zaključak da je cela kampanja orkestrirana iz jednog centra. Teoretičari zavere i dan danas prst upiru u neprincipijelnu koaliciju BMW-a, Opela i Mercedesa.

Iako je šef kompanije Carl Borgward nadgledao svaki detalj, nije mogao popraviti sve veće fabričke i razvojne greške. Mnogi modeli patili su od dječijih bolesti, bilo je sve više opoziva automobila u garantnom roku što je opteretilo finansijske resurse kompanije. Borgward je došao na loš glas, pogotovo kako se rastom broja proizvedenih automobila povećavao i broj kvarova. Kao rezultat ove kampanje, Borgward ne uspeva da dobije tako potrebne zajmove za dalji razvoj. Da bi se pokrili sve viši troškovi uzimani su krediti državnih banaka koji su brzo došli pod lupu javnosti.

Početne finansijske probleme 1960. godine izazvali su gubici Lojda i Golijata. U isto vreme američka kompanija koja je uvozila automobile, na jednom od najvažnijih tržišta Borgwarda, je bankrotirala a dileri otkazuju preko 9000 vozila. Prodaja ide sve lošije, a vozila ima u velikim zalihama.

Javnost je nakon medijske kampanje, u januaru 1961. godine, primorala bremenski senat da povuče neophodnu garanciju za još jedan kredit od deset miliona evra.Umesto toga, Senat traži da Savezna pokrajina Bremen preuzme vlasništvo nad Borgwardom. Nakon 13 sati dramatičnih pregovora 4. februara 1961.g. Carl Borgward je morao da proda svoju kompaniju državi Bremen. Ponizen i slomljen odlazi  iz kompanije kako bi sprečio njen bankrot. Senat imenuje Johannes Semlera iz Münchena za novog predsednika. Semler je, naime, nešto ranije uspio da sanira BMW.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Mnogi smatraju da Semler nikad nije imao iskrenu nameru oporaviti bremensku kompaniju sa severa Nemačke jer je predstavljala direktnu konkurenciju BMW-u na jugu zemlje.

Najzad, predsednik upravnog odbora holding (Semler) i tri rukovodioca odeljenja Borgward, Lloyd i Goliath GmbH zatražiti su otvaranje "postupka poravnanja" 28. jula 1961. Iako se u pocetku nije radilo o bankrotu u današnjem smislu, do novembra su sva tri odeljenja otišla u stečaj. Postupkom poravnanja potraživanja zadovoljeni su svi poverioci, a firma je dovedena do likvidacije krajem 1961. Gotovo 18.000 Borgwardovih radnika u Bremenskim pogonima izgubilo je posao. Da je reč o zaveri sugeriše i činjenica da je nakon isplate poverilaca u celosti, na računu ostalo 4,5 milona DM.

S druge strane, Carl Borgward nije preživio gubitak svoje kompanije. Umro je od srcanog udara nedugo nakon stečaja – 28. jula 1963. godine – skrhan nestankom kompanije i gubitkom 20.000 radnih mesta. Do svoje smrti insistirao je na tome da je kompanija bila solventna tvrdeci da su političari ugasili njegovu kompaniju nakon što ih je konkurencija potplatila.

Pozadina kolapsa proizvođača automobila sa najširim i najkvalitetnijim modelom portfolija u Nemačkoj i dalje je predmet pretpostavki i teorija zavere. O propasti kompanije Borgward snimljen je i dokumentarni film “Die Affäre Borgward“.




Modeli Izabela i P100 su se proizvodili od 1967. do 1970. u Meksiku. Za 42 godine postojanja proizvedeno je preko milion automobila sa znakom ove marke. Borgward je pored automobila proizvodio i kamione, autobuse, ali i razne vrste plovila, pa čak i helikoptere.

[vitez koja]

Novi početak


2008. godine Christian Borgward, unuk osnivača kompanije Carla, je najavio da će oživiti kompaniju zajedno sa nekoliko bivših biznismena Saaba i Daimlera. Zajedno sa Karlheinz Knossom u Lucernu, Švajcarska, osnovao je kompaniju Borgward AG. Najavio je povratak proizvodnji automobila, au timu je i poznati norveški dizajner Einar Hareide, (dizajnirao Saab 900 i 9-5, Mercedes-Benz E-klasu V210). Počeli su razvoj novih automobila Borgward sa Rolandom Sternmannom (dizajner) i Benjaminom Navkom (dizajner), postavili organizaciju i inženjerski tim i razvili nekoliko koncepata automobila.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Pošto nisu imali resursa za razvoj i proizvodnju automobila, Borgward i Knösse su prava na komercijalno korištenje imena Borgward u martu 2014. prodali kineskoj kompaniji Beiqi Foton Motor za oko 5,3 miliona dolara. Beiqi Foton Motor Co je jedna od najvećih kineskih automobilskih korporacija.

BORGVARD Group AG je zvanično osnovala BORGVARD China Co. Ltd u martu 2015.g. Foton je bio jedini investitor Borgwarda, ali obe kompanije su u više navrata najavile da se vlasnička struktura može menjati tokom vremena.

Kompanija je od tada razvila nekoliko novih SUV modela tipa BX7 i BX5. Kompanija je dobila skoro 70.000 narudžbi za vozila u Kini nakon lansiranja Borgward BX7 i BX5 na kineskom trzistu. Prodaja u Kini počela je u julu 2016. godine.

Nakon pokretanja proizvodnje i uspeha na kineskom trzistu, Christian Borgward je insistirao da nakon otvaranja fabrike u Kini otvoriti i proizvodni pogon u Nemačkoj. gdje sada boravi. Nova fabrika je izgrađena u Bremenu, severnoj Nemačkoj, gde je nekada i bilo sediste kompanije. Iako je veza sa istorijom imala ulogu u odabiru lokacije, Bremen je imao i drugih prednosti (Bremenska luka, dosta stručnih radnika i mnogo dobavljača).

U početnoj fazi, nemačka fabrika je montirala SKD vozila sa kapacitetom do 10.000 automobila godišnje. Pogoni su koncipirani na fleksibilan i organizovan način, tako da se mogu prilagoditi kako bi se proširila ponuda i interes kupaca. Fabrika je bazirana na konceptu nemačke industrije 4.0 i strogo se pridržava najstrožih njemačkih standarda proizvodnje i upravljanja kvalitetom.

Nemačka fabrika će uglavnom služiti potrebama brenda u Evropi, dok će fabrika u kineskom distriktu Miiun u Pekingu nastaviti da radi kao kineska fabrika. Sedište kompanije je u Štutgartu, Nemačka, i nosi identitet bivšeg nemačkog brenda Borgward.

Ponuda vozila je krenula sa flotom konvencionalnih SUV vozila sa nemačkim dizajnom i inženjeringom, sa prodajom koja je dostigla 75.000 jedinica do januara 2018. godine. Međutim, kompanija želi postati jedan od vodećih proizvođača električnih vozila u narednoj deceniji. Potpuno električni modeli, BXi7 i GT SUV BX6, zvanično su lansirani 9. maja 2018. godine u Pekingu u Kini, a na Sajmu automobila u Frankfurtu 2017. predstavljen je Isabella koncept, njegova vizija potpuno električnog kupea sa 4 vrata.

[vitez koja]

Borgward BX5 

 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na salonu automobila u Ženevi, marta 2016.godine, Christian Borgward je predstavio dva noviteta i to manje krosovere BX5 i BX6. BX5 je model sa plug-in hybrid pogonskim sistemom. Prodaja ovog modela je krenula 24. marta 2017.godine.

BX5 kombinuje strast sa pragmatizmom kako bi se ubrizgao novi vetar u tržišni segment za kompaktna SUV vozila. Tako je dizajn, koji je prvi put predstavljen sa BX7, dalje razvijen.  BX linija naglašava ramena i daju stranama karoserije izuzetno dinamičan profil. Iako automobil karakteriše dinamičan profil nalik na kupe, nijedna funkcionalnost SUV-a nije žrtvovana: lak pristup, visoka pozicija sedenja, mnogo prostora za glavu i velik prostor prtljažnika.

Pokrece ga četverocilindrični benzinski motor od 1,8 litara sa izlazom od 190KS; 1.4 turbo sa 140KS i 1.4 turbo hibrid sa 253 KS. 1.8 turbo je uparen sa šestostepenim automatskim menjacem, 1.4 turbo je uparen sa sedmostepenim DCT menjacem. Veličinavozila je 4483/1876/1677 mm, (DxSxV) a međuosovinsko rastojanje je 2685 mm. Borgward je u 100% vlasništvu kineske kompanije Foton Motor, podružnice Beijing Automotive Industri Corporation (BAIC).
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Ekran osetljiv na dodir je 8 inča. Ima Apple CarPlai. Posjeduje WiFi, rera-viev kameru, a opremljen je svim vrstama aplikacija koje vozaču omogućuju da ukljucenje klima uređa izvrsi sa svog telefonom iz kuće. Zgodno za hladnu zimu ili vruće leto!
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kabina ima dovoljno prostora za glavu i noge svih putnika. Zadnji kraj je sa moderno malim svetlima, pravilnim spojlerom, podmetačem ispod branika i nevidljivim izduvnim cevima.

[vitez koja]

Borgward BX6 


Bordward je prvi put pokazao BX6 u koncept formi 2016., ali serijska verzija kompaktnog  crossover coupea
je debitovala tek 9. maja 2018.godine tokom specijalne ceremonije u Pekingu. BX6 predstavlja Borgwardovu alternativu BMW-a X4 i Mercedesovog GLC kupea.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dizajn novog modela prvenstveno obeležava aerodinamičke uticaje. Hatchback naglašava sportski izgled, zakrivljena LED zadnja svetla podsećaju na orla i vizuelno se uklapaju u farove, koji imaju oblik orlovih očiju.

Borgward BX6 je namenjen mlađoj klijenteli, zahvaljujući personalizovanom izgledu i aerodinamičkoj optimizaciji. Borgwardov infotejment dolazi sa opcijom povezivanja sa pametnim uređajima, a specijalna aplikacija daje vlasniku mogućnost kontrole raznih funkcija automobila bilo kad i bilo gde.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

2,0 litarski (1981 cm3) turbo benzianski motor sa 224KS uparen je sa šestostepenim automatskim menjačem, a snaga se prenosi na sve točkove. BX6 karakterišu LED svetlosne grupe, 20-inčni točkovi sa gumama 245/45, i čist i jednostavan enterijer obložen kožom. Enterijer je bogato opremljen (kožna sedišta, sportski volan, drvo, vozačevo sedište podesivo u 10 smerova, dugme za start motora, dvozonski automatski klima uređaj, 8.0-inčni ekran...). Maksimalna brzina je 220 km/h  a kombinovana potrošnja goriva iznosi 7,1 l/100 km. Kupe je opremljen ručnim menjačem sa šest brzina, uključujući devet različitih načina vožnje - tako da u zavisnosti od stanja na putu i zelje vozača uvek može da se izabere prava brzina. Borgwardov inteligentni pogonski sistem na sva četiri točka pomaže vozaču u srednjim i visokim brzinama na krivinama i na glatkim putevima. Sa vremenom odziva od 0,12 sekundi, algoritam analizira uslove puta i raspodeljuje obrtni momenat kao rezultat.

Dimenzije vozila: Dužina: 4490 mm Širina: 1870 mm Visina: 1649 mm Širina, prednja strana: 1609 mm Širina, zadnja strana: 1609 mm. Medjuosovinsko rastojanje: 2685 mm.

[vitez koja]

Borgward BX6 TS


BX6 TS je Borgwardovo viđenje SUV-coupea, i to sa hibridnim pogonom (kombinacija četvorocilindričnog turbo motora i elektromotora, sa ukupno 422KS) sa pogonom na sva četiri točka.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Projekat BX6 TS je jedan od najvećih i najsavremenijih automobila, koji su posebno opremljeni i dizajnirani kao sportsko terensko vozilo. Između zgrčene krovne siluete i ravnog stakla s jedne strane i mišićavog tela sa širokim ramenima, s druge strane, je  OCTAGON resetka dijamantskog oblika i crvenog logo umetka tipične za TS modele.

U skladu sa svojom coupe preokupacijom, proporcije vozila su mnogo dinamičnije od onih u stabilnom vozilu. Borgward dizajneri su se opredelili za zanimljivije i atraktivnije rešenje u obliku potporne konstrukcije sa tri spajajuće linije krila. A-stub, gornji rub krova i D-stubovi oblikuju različitu konturu, tako da kompletna nadgradnja ima još izraženiji i individualniji karakter.
Posledica ovakvog dizajnerskog pristupa je niz praktičnih prednosti koje ovaj SUV ima. Ovo uključuje udoban pristup za putnike napred i nazad, što nikako nije očigledno za vozilo ovog segmenta tržišta - veliku količinu prostora i dovoljno prostora za sve putnike, i odličnu vidljivost okoline za putnike na zadnjim sedistima. Ovaj lagan i prozračan osjećaj je naglašen velikim staklenim krovom.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Borgward BX6 TS dugačak je 4,51 metara, sa krovnom linijom nalik kupeu. Obezbeđivanje potrebne snage je izuzetno sportski, poboljšanih performansi, plug-in hibridni pogonski sistem daje snagu od 272 KS četvorocilindričnog motora sa snažnim obrtnim momentom elektromotora. U kombinaciji sa istim elektronskim AVD sistemom koji je ugrađen u Borgvard BX5, pruža izuzetno impresivne vozne performanse u kombinaciji sa izuzetno dobrom potrošnjom goriva. Zahvaljujući paketu koji kombinuje potpuno promenljiv i elektronski kontrolisan pogon na sva četiri točka sa sportskom šasijom u kompletu sa amplitudno ovisnim amortizerima, bogato dimenzionisanim sportskim kočionim sistemom, visoko osetljivim i direktnim električnim servo upravljačem i najnovijim sistemima za kontrolu dinamike vozila.