Tamna strana Zemljinog satelita krije velike tajneNaučnici su ispod najvećeg i najdubljeg kratera na Mesecu otkrili ogromnu količinu misteriozne mase nepoznatog porekla.
Prema istraživanju tima sa Univerziteta Bejlor u SAD-u, pod Ajtkenovim kraterom na južnom Mesečevom polu mogao bi da bude zakopani metalni materijal asteroida koji je u davnoj prošlosti udario u Zemljin prirodni satelit.
"Zamislite da gomilu metala, pet puta veću od Velikog ostrva Havaja, zakopate pod zemljom. Toliku neočekivanu masu smo otkrili“, rekao je Piter B. Džejms, vođa studije.
Krater je okruglog oblika, širine oko 2000 km. Mada je ogroman, ne može se videti sa Zemlje jer se nalazi na udaljenijoj strani Meseca koja nikada nije okrenuta prema našoj planeti.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Merenja suptilnih razlika u gravitaciji za potrebe istraživanja obavljena su pomoću Nasinih instrumenata.
"Kada smo te podatke kombinovali s topografskim podacima letelice LRO, otkrili smo neočekivano veliku količinu mase stotinama milja ispod dna kratera na Južnom polu. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je ta dodatna masa metal s asteroida koji je oblikovao taj krater", rekao je Džejms.
Šta god bila, ta masa privlači dno kratera nadole za gotovo kilometar. Simulacije udara asteroida pokazuju da bi, u odgovarajućim okolnostima, jezgro asteroida od gvožđa i nikla moglo da se rasprši u gornjem delu Mesečevog plašta, sloja između kore i jezgra.
"Matematičkim proračunima smo utvrdili da bi dovoljno raspršeno jezgro asteroida iz udara moglo da ostane sastavni deo plašta sve do današnjih dana umesto da potone u jezgro Meseca", dodao je.
Prema drugom mogućem tumačenju, ogromna masa mogla bi da se sastoji od visoke koncentracije oksida koji su povezani s poslednjom fazom učvršćivanja Mesečevog okeana magme.
Ajtkenov krater, nastao pre oko 4 milijarde godina, najveći je, najdublji i najstariji poznati krater u Sunčevom sistemom. Na udaljeniju stranu Meseca, u krater je u januaru 2019. prva sletela kineska sonda Čang'e-4. Krater je, inače, 1970. nazvan po američkom astronautu Robertu Grantu Ajtkenu.
Džejms kaže da su tokom razvoja Sunčevog sistema mogli da nastanu i neki veći krateri, međutim, oni nisu preživeli do danas.
izvor
