Крила Машинца за лет на врх ЕвропеАутор: Дарко Пејовић недеља, 04.08.2019.
Тим наших академаца верује да може до победе на надметању које организује Еуроавија, Удружење студената ваздухопловства. – У Штутгарту их чекају такмаци са универзитета чије екипе имају и 50 пута већи буџетНема ни годину дана како су се
„излегли”, а крила су им спремна за лет у висине. Они су тим „Беоавија” – има их тридесетак и готово сви су студенти Машинског факултета у Београду. Верују да ће се летелицом коју су сами осмислили винути на трон надметања које од 11. до 18. августа у Немачкој организује Еуроавија, европско Удружење студената ваздухопловства.
У Штутгарту их чекају такмаци с универзитета чије екипе имају и 50 пута већи буџет, темељнију логистику и богатије искуство. Али кад чујете с каквом страшћу говоре о томе што раде, како један другом завршавају реченице и углас причају да су за десетак месеци дељења заједничке љубави постали породица... То је веће и вредније од сваког такмичарског успеха.
А нису изостала ни опипљива признања. Средином маја, њихово идејно решење летелице с резервоаром који минимизира слошинг ефекат (нежељено бућкање горива) проглашено је најбољим у првој рунди такмичења које организује Еуроавија, у сарадњи с „Ербасом”.
„У конкуренцији је било 50 тимова из целе Европе. Иза себе смо оставили и колеге с факултета који се искључиво баве ваздухопловством”, с поносом каже Младен Кличковић, један од оснивача и вођа тима „Беоавија”, студент треће године Машинског факултета. И тако је пројекат „аурора”, иза кога стоји екипа с Машинца у саставу Душан Бабић, Лазар Поповић, Радован Ђуровић, Ђорђе Трампа и Никола Поповић, као фаворит кренула у другу рунду надметања. Одмеравање најбољих одиграло се средином јула, на некадашњем војном аеродрому у грчком граду Патрасу.
„Машински факултет нам је ставио на располагање све ресурсе, било је дана када буквално нисмо ни одлазили кућама. Бодрили смо једни друге, међусобно се помагали, ништа нам није било тешко”, у даху говори Лазар Поповић, студент прве године мастера на Катедри за ваздухопловство.
Наш тим је у Патрасу заузео четврто место. Истичу да су редослед на врху одлучиле нијансе, као и да су научили како да се убудуће боље носе с организационим проблемима и пеховима, редовним пратиоцима
„реалних” такмичења.
„У сва три бодована лета, наша ’аурора’ је идеално прошла све фазе – вертикално лансирање, прелаз у хоризонтални лет и безбедно слетање. Фалило нам је и мало среће, да повољан ветар дуне у правом тренутку, као што се то догодило победничкој екипи из Португалије”, каже Лазар. Ипак, додаје, тријумфом у првој рунди и приказаним у Патрасу запали су за око организаторима: Питер Брус, стручњак из „Ербаса”, који се бави горивним системима, у више наврата је поновио да је импресиониран српским тимом.
„Похваљени смо и за исказани дух пријатељства према осталим екипама, на то смо изузетно поносни. Помагали смо коме год је било потребно, све су то наше колеге, не доживљавамо их као конкуренцију”, истиче Слађана Матић, вођа подтима за маркетинг у „Беоавији”, иначе студенткиња прве године на Машинцу.
Патрас је
„укњижен” као лепа и драгоцена успомена, а погон „Беоавије”, у коме је и неколико студената с Технолошко-металуршког и Архитектонског факултета, сада је окренут престижном такмичењу „Air Cargo Challenge” у Немачкој.
„Наступићемо с беспилотном летелицом коју смо сами осмислили и назвали ’Raven’ 19 (врана). Учествује 30 екипа из целог света, а циљ је да летелица понесе што већи терет. Организатор за све обезбеђује истоветне моторе, елисе и батерије, тако да ће пласман зависити од квалитета конструкције”, објашњава Младен Кличковић.
Наша „врана” је направљена је од композитних материјала, а оплемењена је иновативним техничким решењима.
„Постоји још једна необична пропозиција: летелица мора да буде упакована у кутију димензија 750х400х250 милиметара. А то је велики изазов – ’врана’ је дугачка метар и по, а распон крила је три метра”, додаје Лазар Поповић.
Такмичење модела теретних летелица Еуроавија организује се на сваке две године, а част да буде домаћин стиче победник претходног надметања.
„То значи да ће се ’Air Cargo Challenge’ 2021. одржати у Београду”, закључује Слађана Матић, с осмехом између шале и збиље. Али по сјају у очима шефице маркетиншког тима, јасно је да је у тим речима много више од оптимизма по службеној дужности...
Следећа станица – космосЗа тим „Беоавије” ни небо није граница. Буде ли спонзора вољних да потпомогну вазда крхку финансијску конструкцију у коју наши студенти улажу и властити новац, маштају да се пријаве и за „Student Air Space Challenge”, који се догодине организује у Француској.
Задатак је пројектовање модела космичке летелице, што осим свега осталог укључује и дизајнирање унутрашњости свемирског брода.
„У тај пројекат би могао да се укључи читав Универзитет у Београду. И више од тога. Ми не представљамо само себе и свој факултет, већ и државу”, истиче Младен Кличковић, вођа тима „Беоавије”.
Полетарци под окриљем ветеранаПринцип породице, на којем почива „Беоавија”, подразумева подстицај и подршку млађим члановима
„заједнице”.
„У нашим редовима има и колега с друге године, али они су знањем готово на нивоу мастера. Стасавали су уз старије чланове тима, који су своје знање делили с њима, упућивали их у литературу, укључивали у пројекте. И када окончамо студије, ми нећемо прекинути везе с ’Беоавијом’, ту смо за све што буде било потребно”, каже Лазар Поповић, један од конструктора летелица „аурора” и „врана”.
Izvor:
www.politika.rs
