PALUBA
August 21, 2019, 09:46:52 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Istorija automobila marke AERO  (Read 211 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« on: August 13, 2019, 06:37:51 pm »


ISTORIJA AUTOMOBILA MARKE AERO


Aero je bila čehoslovačka fabrika aviona koja se u periodu između 1929. i 1947. godine oprobala u proizvodnji automobila. Gotovo svi modeli sledili su istu koncepciju: mali i lagani otvoreni automobili otvorene karoserije i izrazitog sportskog stila. Zatvorene su karoserije bile mnogo ređe, ali su i one su uvek odisale sportskim duhom.
 

* Aero logo -1.jpg (6.81 KB. 334x175 - viewed 83 times.)


Vlasnik tada poznate kompanije za avione i karoserije je bio dr. Vladimir Kabeš iz Praha – Vysočany.
   

* dr. Vladimir Kabeš -1.jpg (54.6 KB. 500x781 - viewed 4 times.)



* Aero- Továrna Aero ve Vysočanech -1.jpg (22.3 KB. 600x418 - viewed 4 times.)


Istorija čitave oblasti Stara Aerovke direktno je povezana sa istorijom češke i čehoslovačke avijacije. Prve godine nakon osnivanja nezavisne Čehoslovačke 1918. godine, pratio je i brzi razvoj avioindustrije. Prag je imao privilegovan položaj u ovoj oblasti. Naročito u prvoj polovini dvadesetih godina, vazdušne trke bukvalno su izbacile nove i nove prototipove svetske klase. Ovaj period je neraskidivo povezan sa razvojem praških aerodroma, gde su se formirale fabrike za proizvodnju aviona i gradili obimni kompleksi modernih hangara.

Fabrika za proizvodnju aviona je osnovana u januaru 1919. godine u Starom izložbenom centru u Pragu- Holešovicíche. Na čelu kompanije bili su Karel Merta, dr Vladimir Kabeš i Kouril. Prvo sedište je bila bivša fabrika Röhrs u Bubenči. Iste godine, fabrici Aero se pridruzio i ing. Antonín Vlasák, koji se u početku bavio upravljanjem radioničkih operacija.

Glavnu ulogu u budućem razvoju AERO-a odigrao je ugovor za proizvodnju serije licenciranih biplana za obuku model Phönix/Brandenburg 276. Avion je označen kao Aero Ae-01. Ovaj ugovor je omogućio kompaniji da se posveti razvoju i dizajniranju sopstvenih prototipova aviona. Godine 1920. ing. Karel Rösner i ing. Antonín Husník konstruisali su prvi vlastiti borbeni avion u fabrici Aero, bio je to avion Ae-02, ali se njegova serijska proizvodnja nije realizovala.



Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #1 on: August 13, 2019, 06:43:03 pm »




Tokom svog postojanja, fabrika je proizvodila avionsku opremu i naoružanje, a glavna nesletna aktivnost bila je proizvodnja automobila iste marke.

Mali, ali tehnički napredni automobili sa dvotaktnim jednocilindričnim motorom predstavljeni su javnosti prvi put u oktobru 1929. godine na Sajmu automobila u Pragu i iznenada stekli popularnost kod publike. Duhovni otac malog Aero automobila bio je dizajner ing. Břetislav Novotný.
 

* ing. Břetislav Novotný -1.jpg (14.75 KB. 245x356 - viewed 3 times.)


Ing. Břetislav Novotny je bio dizajner zanimljivog ali neuspešnog projekta Omega s kojim se hteo probiti na automobilsko trziste kao dizajner popularnog i jeftinog automobila početkom dvadesetih godina proslog veka. Projekat automobila je bio sa vazduhom hlađenim dvotaktnim dvocilindričnim motorom, zapremine 770 cm3, frikcionim transmisijama i lancanim pogonom na zadnjim točkovima. Projekat je u leto 1922.g. ponudio Zbrojovki iz Brna, ali ona nije pokazivao nikakav interes, jer nije bila spremna za takvu proizvodnju vozila.
 

* Ing. Břetislav Novotný projekat Omega.jpg (30.25 KB. 571x288 - viewed 3 times.)


Novotny je tada u periodu 1924.-25.g. napravio prototip projekta Omega, nazvavsi automobil imenom Disk, Tako napravljen model poslao je u fabriku oružja Zbrojovka u Brnu, koja ga je napravila u 75 komada, ali se ispostavilo da takav auto nije funkcionalan a ni optimalan. Frikcioni menjač auta je bio veliki problem i kamen spoticanja pa je Zbrojovka odustala od proizvodnje.

Novotny je nastavio rad, pa je konstruisao dvotaktni četvorocilindrični motor zapremine 600 cm3 sa vodenim hlađenjem i poboljšanim prenosom trenja, ali bez nekog narocitog uspeha. Ing. Břetislav Novotny nije odustao i 1926. godine vozio je oko Praga novi mali automobil koji je bio pokretan jednocilindričnim dvotaktnim motorom. Kasnije, zapremina cilindra je povećana na 500 cm3, hladjenje je bilo vodeno a ugradjen je i trostepeni menjač na zadnju pogonsku osovinu, čvrsto povezujući motor i menjač sa cevi u kojoj je montirana osovina propelera.


Za Novotnog je to bio neuspeh, ali je on počeo rad na drugom projektu, koji je 1928.g. predstavio.

Njegova proizvodnja automobila počela je u praškoj inženjerskoj fabrici Automobile F. KOLANDA und Co. Projekat se zvao ENKA. Predhodni prototip postao je osnova Enke 1928. godine, čije ime potiče od fonetske transkripcije inicijala NK, iza kojih se krije Ing. Novotny i njegov novi partner, finansijer František Kolanda.
   

* ENKA 1928.g. -1.jpg (110.28 KB. 1017x635 - viewed 3 times.)



* ENKA 1928.g. -2.jpg (105.74 KB. 942x696 - viewed 3 times.)


Enka model pogonio je dvotaktni, jednocilindricni vodom hlađeni motor, zapremine 499 cm3 i snagom od 10 KS. Menjač je već bio klasična trostepena jedinica sa zadnjom osovinom, ali nije imala diferencijala. Sve je bilo ucvrsceno na četvrtoplanskim listovima. Kao jedan od prvih automobila ENKA model nije imao klasični okvir već samohodno telo. Ovim rešenjem postignuto je da težina ne prelazi 500 kg. Auto se proizvodio kao limuzina sa četiri sedišta i kabriolet.

Već krajem avgusta 1928. godine, auto-revija je pisala o uspešnoj proizvodnji inz.Novotnog. Maksimalna brzina je bila 60 km/h, potrošnja je bila 6 litara, a motor od 499 cm3 je davao 10 KS.



Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #2 on: August 13, 2019, 06:43:31 pm »




U jesen 1928. Novotny biva angažovan od strane Václav Šorela, komercijalnog direktora fabrike aviona Aero, koji je tada tražio dodatni proizvodni program-proizvodnju automobila. 01. decembra 1928. inz. Novotny postaje dizajner u kompaniju Aero i gde krece sa transformacijom ENKA modela u novi automobil. U narednim mesecima dolazi je do poboljšanja i stalnog razvoja ovog novog automobila.Tokom zime i proleća 1929. godine, u fabrici Aero u Praha – Vysočany, stvoren je prototip poboljšanog i ogromnog narodnog automobila. Konstruisali su ga ing. Novotny, njegov mlađi brat, Antonin i mali tim inženjera koji su radili za Novotnog. Novi, oblik karoserije dizajnirao je dizajner i fotograf Josef Voříšek. Prvi prototip Aero-a izašao je na put u maju 1929. godine, a još dva usledila su tokom leta. Za vreme probnih vožnji jedan od prototipova koji je vozio ing. Antonin Novotny za vreme njegovog medenog meseca (žuti automobil sa crnim blatobranima) završio je čak na planini Krkonoš!

U leto 1929.g., Bohumil Turek, 28-godišnji moto-trkač, pridružio se Aero timu, koji je radio za Harley-Davidson u Pragu. Zajedno sa Antoninom Novotnim formirali su par koji je pravio male Aero automobile poznatim po svojim neverovatnim performansama na daljinu.

Prvi predstavljeni automobil bio je Aero Type 10 (ili Type 500). Aero Type 10 imao je svoju premijeru 23. oktobra 1929. godine na XXI. Međunarodnoj izložbi automobila (Mezinárodní výstavě automobilů) u Pragu.



Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #3 on: August 13, 2019, 06:49:01 pm »


Aero Type 10 (1929-1932)


* Aero Type 10 1929-1932 -1.jpg (25.98 KB. 630x335 - viewed 7 times.)



* Aero Type 10 1929-1932 -2.jpg (46.43 KB. 801x519 - viewed 7 times.)

  
Aero Type 10, kasnije poznat kao Aero 500, pokretao je dvotaktni motor zapremine 499 cm3 sa vodenim hlađenjem snage 10 KS pri 2700 o/min. Automobil je bio opremljen električnim starterom, ali vozač je mogao i mehanički da ga starta, pomoću poluge sa kablom namotanim na remenicu sa zapornim zglobom, pritiskom na pedalu. Početak je pratio tipičan zvuk zvona, koji je doneo automobili nadimak Cililink ili Pinki. Motor je prenosio snagu preko kozne spojke koja se nalazila u zamajcu, praćena fleksibilnim kvačilom Hardy, koje je pokretalo pogonsku osovinu. Tro-brzinski menjač je bio u zadnjem delu, u bloku sa krutom zadnjom osovinom, čija je osovina bila bez diferencijala. Osovina propelera, koja prenosi obrtni momenat od motora ka zadnjem delu menjača, montirana je unutar čelične cevi kružnog poprečnog preseka koja je povezivala dva dela pogonskog sklopa.
  

* Aero Type 10 1929-1932 -5.jpg (88.49 KB. 800x490 - viewed 8 times.)

* Aero Type 10 1929-1932 -4.jpg (33.46 KB. 596x413 - viewed 7 times.)


Obe krute osovine su imale vesanje sa uzdužnim četvrtasto eliptičnim lisnatim oprugama, upravljač je montiran na desnoj strani (zatim na levoj), dobos kočnice sa mehaničkom nožnom kontrolom bile su samo na zadnjoj osovini, ručna kočnica delovala je nezavisno od zadnjih točkova. Mali automobil vozio je na tockovima sa 27 x 4 Dunlop gume (što odgovara 4.00-19).

Napajanje je bilo šest volta, baterija je bila smestena ispod sedišta. Metalna podna platforma ojačana čeličnim sinama, formirala je samonosivu jedinicu, koja je uključivala pregradni zid iza motora, sa 20-litarskim cilindričnim rezervoarom za gorivo na strani suvozača

 

Sa međuosovinskim rastojanjem od 2230 mm i širinom koloseka od 1050 mm spreda i 950 mm na zadnjem delu, mali automobil bio je dug 3200 mm, širok 1190 mm i sa krovom od platna visok 1460 mm.

U standardnoj verziji sa otvorenom karoserijom sa dva sedišta  (i trećim dodatnim zadnjim sedištem), vozilo je tezilo 460 kg. Maksimalna brzina je bila oko 75 km/h, a potrošnja oko pet litara dvotaktne mešavine ulja i benzina u odnosu 1:25 na 100 km.

 

* Aero Type 10 1929-1932 -6.jpg (74.74 KB. 800x611 - viewed 7 times.)


Pre predstavljanja vozila na Salonu automobila u Pragu u oktobru 1929. godine, Bohumil Turek i Antonin Novotny učestvovali su u trci Prag-Pariz-Brest-Prag (3613 km). Zatim su vozili rutu Prag-Hamburg-Prag (1300 km). Za ovo putovanje im je bilo potrebno ukupno 184 sata i 35 minuta, što odgovara proseku od 26,6 km/h. Ovim su postigli ukupnu pobedu. Ovo je brend i vozilo učinilo poznatim širom Evrope. Bohumil Turek je tada postao šef odjeljenja za testiranje.

Nakon predstavljanja automobila Aero Type 10 na Salonu automobila u Pragu u oktobru 1929. godine, njegova serijska proizvodnja nije odmah počela. Ispitivanja su i dalje nastavljena na proizvedenim primercima (čiji broj na kraju 1929. godine nije presao petnaestak primeraka).

Serijska proizvodnja automobila Aero Type 10 pocela je u proleće sledeće (1930) godine. Auto je prodavan sa stilovima karoserije; roadster, cabriolet i coupe sa dva sedišta napred i jednim pozadi. Napravljeno je ukupno 1360 primeraka.

Na ADAC vožnji Berlin-Manzanares-Berlin 1931.g. Bohumil Turek je uspeo osvojiti ukupnu pobedu ispred drugoplasiranog Hansa Stucka na Mercedes-Benzu.
 

* Aero Type 10 1929-1932 -3.jpg (65.79 KB. 798x487 - viewed 9 times.)


Godine 1932.g. automobilski novinar František Alexander Elstner koristio je Aero 10 za ekspediciju u Albaniju. Elstner je putovao preko 3300 km dugačkog puta sa dva vozača iz Praga preko Austrije i Dalmacije u Albaniju i u velikom luku nazad u Prag.



Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #4 on: August 13, 2019, 06:56:17 pm »


Aero Type 18 (1931-1934)


Model Aero Type 18 (ili Type Aero 662) se proizvodio od 1931. do 1934. godine.

Dvocilindrični dvotaktni motor imao je zapreminu od 662 cm3 i snagu od 18 KS pri 3000 o/min. Sa pogonom na zadnje točkove i trostepenim menjačem postizao je maksimalna brzina od oko 80 km/h. Potrošnja goriva iznosila je 6 lit /100 km.
    

* Aero Type 18 Cabrio 1931-1934 -1.jpg (135.61 KB. 1000x700 - viewed 5 times.)



* Aero Type 18 Cabrio 1931-1934 -2.jpg (158.37 KB. 1000x700 - viewed 5 times.)



* Aero Type 18 Cabrio 1931-1934 -5.jpg (130.48 KB. 1000x700 - viewed 5 times.)

  
Od kraja 1931.g. automobil je dobio i druga vrata sa vozačeve strane. Sa predstavljanjem modela Aero Type 20 1933.g. Aero Type18 je dobio i prednje kočnice. 1934. godine model je eksterno revidiran (izmedju ostalog model je od 1934. godine imao novu rešetku).

  

* Aero Type 18 Limousine 1931-1934 -3.jpg (74.67 KB. 750x489 - viewed 5 times.)

* Aero Type 18 Limousine 1931-1934 -4.jpg (117.06 KB. 800x600 - viewed 5 times.)



Tehnicke karakteristike:
-Tipovi karoserije: limuzina sa dvoja vrata, kabriolet, dvosedni roadster, četverosedni roadster;
-Menjač: 3+R, u bloku sa razvodnom kutijom na zadnjoj osovini;
-Elektricno napajanje Bosch, 6V;  
-Mehaničke kočnice;
-Težina: 550 kg (1933.g. limuzina) - 510 kg (1934.g. dvosedni roadster);
-Maksimalna brzina: 80 km/h (1933.g. limuzina), 85 km/h (1934.g. dvosedni roadster);
-Gume: 4,5-18 inča;  
-Potrošnja goriva: 7 lit/100km (1933.g. limuzina), 6 lit /100km (1934.g. dvosed roadster).
-Međuosovinsko rastojanje 2280 mm, prednja staza 1050 mm, zadnja staza 1030 mm. Dužina 3200 mm, sirina 1190 mm, visina 1460 mm.    

  

* Aero Type 18 Cabrio 1931-1934 -7.jpg (80.52 KB. 1000x700 - viewed 5 times.)


* Aero Type 18 Limousine 1931-1934 -6.jpg (71.1 KB. 730x505 - viewed 5 times.)
 


Bohumil Turek je osvojio zlatnu medalju na 10.000 km 1931.g sa modelom Aero Type 18. Ruta je vodila od Berlina preko Lisabona, Minhena, Zagreba i Beča natrag do Berlina.
 

* Bohumil Turek.jpg (78.51 KB. 448x656 - viewed 5 times.)


Godinu dana kasnije, Turek je u periodu od 12. jula do 11. avgusta 1932. godine ovim modelom presao  30.000 km za 30 dana. Ovaj test izdržljivosti trebao je biti promocija novog Aero Type 18/ Type 662 na tržište. U tu svrhu realizovano je 30 dnevnih etapa od po 1000 km pod nadzorom sportskog odbora. U tom periodu dostignuto je prosečno brzina od 58,25 km/h.

Takođe, novinar František Alekander Elstner ponovo je krenuo na dug put sa Aero-om 18. Tako se druga ekspedicija SPEKSOR (SPEXOR-Expedition) dogodila 1933. godine sa Aero modelima. Ekspedicija je bila tri vozila. Predjeno je više od 13.500 km kroz Italiju do Libijskog Murzuka, a potom preko Tunisa, Alžira i Maroka do Španije, odakle se ekspedicija vratila u Prag.

Ukupno je napravljeno 2583 primerka ovog modela.





* Nastavlja se...jpg (3.02 KB. 135x48 - viewed 77 times.)


« Last Edit: August 13, 2019, 07:05:05 pm by vitez koja » Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #5 on: August 16, 2019, 08:56:14 am »


Aero Type 20 (1933-1934)



Aero Type 20 (ili Aero Type 1000) je automobil koji je Aero proizvodio od 1933. do 1934. godine. Dvocilindrični dvotaktni motor imao je kapacitet 998 ccm i imao je 26 KS pri 3800 o/min. Sa pogonom na zadnjim točkovima i trostepenim menjačem automobil je postizao maksimalnu brzinu od oko 90 km/h. Potrošnja goriva iznosila je 8 lit /100 km. Aero 20 je bio prvi model srednje klase ovog proizvođača.

Proizvodio se kao roadster 2/3-sedista, sport sa 4-sedista, limuzina sa 4 sedista, cabriolimousina sa 4 sedista i special Coupé.
          

* Aero Type 20 roadster 1933-1934 -1.jpg (68.86 KB. 730x505 - viewed 2 times.)

* Aero Type 20 roadster 1933-1934 -2.jpg (116.69 KB. 1000x700 - viewed 2 times.)



* Aero Type 20 Limousine 1933-1934 -1.jpg (72.32 KB. 700x420 - viewed 2 times.)

* Aero Type 20 Limousine 1933-1934 -2.jpg (105.13 KB. 700x604 - viewed 2 times.)



* Aero Type 20 Special Coupe 1933-1934 -1.jpg (70.36 KB. 730x505 - viewed 2 times.)

* Aero Type 20 Special Coupe 1933-1934 -2.jpg (63.57 KB. 730x505 - viewed 2 times.)



Aero Type 20 je nazvan "Hecht der Landstraße" ("štuka autoputa").

Proizvedeo je ukupno 236 primeraka.


Sasija ovog modela posluzila je kao osnova za proizvodnju modela Aero Type 750.  


Tehnicke karakteristike:
-Pozicija motora: motor napred, pogon na zadnjim točkovima;
-Hladjenje: vodeno;
-Menjač: 3+R;
-Međuosovinsko rastojanje 2250 mm, prednja staza 1050 mm, zadnja staza 950 mm. Dužina 3200 mm, sirina 1190 mm, visina 1490 mm;
-Težina 600 kg;




Godine 1934. Bohumil Turek i Antonin Nahodyl učestvovali su na Rallye Monte Carlo, sa Aero Type 20, završivši trku na trećem mestu u klasi do 1500 cm3.

Od februara do aprila 1934. godine, četiri plavo obojena Aero 20 ('Plavi tim') - realizovali su ekspediciju kroz Severnu Afriku. Vozilima su upravljala tri ženska tima i muški tim (servisni automobil). Nakon 48 dana i pređenih 14.000 km, timovi su 13. aprila 1934. godine ponovo stigli do Praga. Čitavu ekspediciju pratila je marketinška kampanja brojnim izveštajima i prijemima.

Iste godine, od maja do avgusta 1934. godine, službeni automobil ove afričke ekspedicije realizovao je uspesno putovanje do Kabula (glavnog grada Avganistana) i nazad do Praga.





Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #6 on: August 16, 2019, 09:07:44 am »


Aero 30 (1934-1945)


Aero 30 je automobil koji je Aero proizvodio od 1934. do 1945.godine.  Model je bio prvi Aero automobil sa pogonom na prednje točkove. Dvocilindrični dvotaktni motor imao je kapacitet 998 cm3 i imao je 30 KS.

Automobil sa trostepenim menjačem postizao je maksimalnu brzinu od oko 110 km/h. Potrošnja goriva iznosila je 9-11 lit/100 km. Težina zatvorene karoserije je 910 kg.
 

* Aero 30 1934-1945 -1.jpg (63.27 KB. 1010x406 - viewed 3 times.)


Prvi prototip buduće „tridesetice“ sa pogonom na prednje točkove sagrađen je van fabrike, sagrađen je u radionici zeta Vladimira Kabeša, gde ga je on sa menadžerom proizvodnje kompanije Aero Josefom Bašekom i par prijatelja napravio. Bio je to kompaktni dvosed, s svemirskim okvirom od vazdusnih cevi i dvotaktnim motorom od 750 cm3, vodeno hlađenjem. U leto 1933.godine Bašek je pokazao automobil vlasniku Aero kompanije Dr. Vladimiru Kabesu, koji je pristao da pređe na pogon na prednje točkove, ali je tražio veći četvorosed sa snažnijim litarskim motorom.

Josef Bašek je pokrenuo konstrukciju novog automobila, gde je oblike karoserije dizajnirao fotograf i inženjer Ing. Josef Vorišek.  Aero 30 je dobio niski okvir napravljen od zatvorenih pravougaonih čeličnih profila na koji je odozdo zavaren ravan pod. Karoserija je bila prikovana za šasiju. Otvoreno telo bilo je potpuno metalno, zatvoreno a prostor za putnike je ojačan okvirom.
 

* Aero 30 1934-1945 -2.jpg (56.72 KB. 1010x406 - viewed 3 times.)


Sva četiri točka su imala samostalno vesanje na njihajućim cevastim poluosovinama.Unutar prednjih poluosovina nalazile su se osovine pogona. Zadnje poluosovine su bile spuštene, što je poboljšalo „sedenje“ automobila na putu.

Dobos kočnice su imale mehaničku kontrolu čeličnim kablovima. Upravljac Aero 30  je projektovan na levoj strani, za očekivani prelazak u saobraćaj desnom stranom. Vodeno hlađeni dvotaktni dvocilindrični motor zapremine 998 cm3, snage 30 KS pri 3200 o/min bio je smešten uzdužno, relativno daleko ispred osovine prednjeg točka. Pogonske osovine na prednjim točkovima opremljene su metalnim univerzalnim zglobom na izlazu osovine i kugličnim zglobom u uljnoj kutiji na osovini točka. 16-inčni diskovi imali su 5.25-16 gume.
Blok motora i radilica su izliveni od sivog liva. Hlađenje motora je bilo termosifonsko bez cirkulirajuće pumpe. Rezervoar za gorivo postavljen na pregradni zid, zapremine 45 litara benzina. Gorivo je mesavina benzina i ulja u odnosu 1:30. Gorivo je gravitaciono teklo do rasplinjača Amal ili Solex. Aero 30 imao je šest-voltni sistem ožičenja Scintilla ili Bosch.
 

* Aero 30 1934-1945 -3.jpg (56.84 KB. 1008x406 - viewed 3 times.)


Aero 30 predstavljen je javnosti u aprilu 1934. godine na sajmu automobila u Pragu, koji je održan nakon dvogodišnje pauze izazvane ekonomskom krizom. Fabrika je u početku ponudila dve verzije karoserije. Sportski automobil sa dvoja vrata dizajniran je tako da su dve vitke osobe mogle sedeti pored vozača, tako da bi ukupno mogao biti petosed.
Sa međuosovinskim rastojanjem od 2500 mm i širinom staze od 1180 mm, bio je dugačak 3780 mm, širok 1430 mm i visok 1050 mm (sa produženim platnom 1450 mm). Težio je oko 760 kg, postizaoa maksimalnu brzinu od 100 km/h i trošio u proseku oko 10 litara dvotaktne smeše na 100 km. Zapremina rezervoara za gorivo bila je 45 litara.
 

* Aero 30 1934-1945 -4.jpg (115.66 KB. 1030x639 - viewed 3 times.)


Ista šasija sa međuosovinskim rastojanjem od 2500 mm u početku je imala i četvorosedna limuzina sa dvoja vrata, čija je težina bila blizu 790 kg. U sezoni 1934. godine dodat je trosed, koji je imao treće sedište iza sedišta za vozača i suvozača, bočno u smeru vožnje. Kad su se u automobilu vozile samo dve osobe, treće sedište bilo je preklopljeno.

U jesen 1935. godine svi Aero 30 dobili su fleksibilan nosač motora, lagane felne na točkovima, poklopce haube, hromirane okvire na prednjim svetlima i mehanička udubljena u stranice karoserije iza vrata ispred zadnjeg blatobrana. Limuzina je predstavljena sa okruglijim oblikom.

Sportski roadster imao je treće sedište pod poklopcem, vertikalno na smer vožnje. Automobil opremljen prednjim branikom bio je dug 4120 mm. Proširena šasija takođe je korišćena za pravljenje kabrioleta sa četiri sedišta, od kojih je najluksuznija bila karoserija Sodomka.

1936. i 1937. godine Aero je čehoslovačkoj vojsci isporučio 225 četvorosednih Aero 30 automobila sa specifičnom opremom, koji su se koristili za prevoz zvanicnika i kao kurirski automobili. Aero 30 iz 1937. imao je nove točkove sa krakovima za bolje hlađenje kočnica. Novost u jesen 1937. godine bila je elektromagnetno upravljano slobodno kretanje, što štedi gorivo pri vožnji nizbrdo.

U proleće 1938. godine, asortiman vozila Aero 30 obogaćen je još jednim dizajnom karoserije, polu-kabrioletom sa četiri sedišta, fiksnim okvirima prozora i sklopivim platnenim krovom.

1939. godina, obeležena je martovskom okupacijom Hitlerovih trupa, uspostavljanjem protektorata Bohemije i Moravske i izbijanjem Drugog svetskog rata u septembru.  Od 1939. godine Aero 30 je imao modernizovanu karoseriju, sa zaobljenim maskama hladnjaka. Aero 30  je u tu godinu proizvodnje usao sa modernizovanom karoserijomkarakterističnom za elegantno zaobljenu masku i prednje branike.

Između 1939. i 1942.g, veći deo proizvodnje bio je kamion Aero 30 za prevoz dve osobe i 300 kg tereta.
 

* Aero 30 truck 1936-1940 -5.jpg (30.58 KB. 592x380 - viewed 3 times.)



Vozila su imala teretni prostor zapremine 1,44 m3, duzine 1,5 m, između lukova točkova širine 0,96 m i visine 1,0 m. Proizvedeno je 650 takvih primeraka. Nakon završetka rata, montirano je poslednjih pet stotina Aero 30 limuzina.

Aero 30 je sa 7425 ugrađenih vozila bio najuspešniji predratni model Aera. Od toga je 3285 uzoraka isporučeno kao limuzina, 2162 kao sportski automobil i 837 kao dostavni kombi.





U akciji predstavljanja modela Aero 30, u avgustu 1934. godine putnik i automobilski novinar František Aleksander Elstner sa suprugom i tri prijatelja otputovao je u Škotsku, na Loch Nessom. Iako nisu videli legendarno čudovište, stekli su veliko iskustvo u toj operaciji, kao i niz promotivnih slika, koje su se tada pojavile u Elstnerovoj knjizi sa uputstvima za "Aero 30", objavljenoj u proleće 1935. godine.

Godine 1935. Aero 30 sa četvorocilindričnim dvotaktnim motorom i 1.6 litara zapremine, dostigao je brzinu 150 km/h. Vozilo se takmicilo u klasi do 2000 ccm.

U maju i junu 1935. godine Bohumil Turek je učestvovao u vožnji Prag-Tbilisi-Prag na standardnom Aero-30.

Godinu dana kasnije, Mila Polak i Lida Ondrova sa Aero 30 prošle su jedanaest država za sedam dana. U proseku su prelazile više od 1000 km dnevno.






Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #7 on: August 16, 2019, 09:26:45 am »

Aero 50 (1936-1940)


Aero 50 je automobil koji je Aero proizvodio od 1936. do 1940.godine. Model je bio, nakon Aero 30, drugi Aero model sa pogonom na prednje točkove. Šasije i karoserijski oblik povezani su sa pedesetim godinama Aero-a 30 ali je ovaj model usao u kategoriju komfornih i snažnih 2-litarskih automobila.
  

* Aero 50 roadster 1936-1940 -1.jpg (54.08 KB. 800x425 - viewed 7 times.)


* Aero 50 roadster 1936-1940 -2.jpg (57.92 KB. 800x394 - viewed 7 times.)


Automobil je pokretao vodeno hladjen cetvorocilindrični dvotaktni motor čija je konstrukcija bila zasnovana na dvocilindričnom modelu Aero 30. Motor je imao zapreminu od 1997 ccm i imao je snagu od 37 KS, uzdužno postavljen iza prednje osovine. Zanimljivo je da je fabrika u prvom prospektu za Aero 50 prijavila snagu motora od 37 KS za otvoreni sportski automobil, a 45 KS za sedan sa dvoja vrata. Prema proizvođaču, roadster je dostizao najveću brzinu od 120 km/h, a limuzina je imala deklarisanu maksimalnu brzinu od 110 km/h. Potrošnja goriva iznosila je 12-16 lit/100 km. Godine 1938. mehanicke kočnice su zamenjene hidrauličkim jednokružnim kočnim sistemom.Sva četiri točka su imala nezavisno vesanje postavljni na poprečnim opružnim oprugama.
  

* Aero 50 cabriolet 1936-1940 -3.jpg (62.17 KB. 800x542 - viewed 7 times.)

* Aero 50 limusine 1936-1940 -5.jpg (103.91 KB. 783x600 - viewed 7 times.)


Model Aero 50 je predstavljen u dve osnovne verzije: kao roadster dugačak 3880 mm sa međuosovinskim rastojanjem od 2592 mm i kao limuzina sa dvoja vrata sa međuosovinskim rastojanjem, proširenim na 2790 mm i ukupnom dužinom od 4200 mm. Otvoreni automobil težio je 950 kg, a zatvoreni 1050 kg. Pri brzini od 80 km/h, potrosnja je bila oko 11 litara dvotaktne smeše na 100 km, sa 45-litarskim rezervoarom goriva, od čega je 5 litara bila rezerva.
  


* Aero 50 limusine 1936-1940 -6.jpg (37.09 KB. 690x377 - viewed 7 times.)

* Aero 50 prva pomoc 1936-1940 -8.jpg (28.66 KB. 597x445 - viewed 7 times.)


Sa sklopivim vetrobranskim staklom, roadster je imao dodatno sklopivo sedište iza udobnih prednjih sedišta, tako da je putnik sedeo bočno u smeru vožnje, okrenut levo.
 
Limuzina je nudila četiri udobna sedišta i, kao standard, Webasto sklopivi krov do 1937. godine, koji je pokrivao pravougaoni otvor u plafonu, koji se protezap iznad zadnjih sedišta. Provetravanje je omogućeno naginjanjem vetrobranskog stakla.

U sezoni 1937.g. Aero je proširio ponudu sa kabrioletom sa četiri sedišta, izgrađen na šasiji sa dužim međuosovinskim rastojanjem od 2790 mm. Kabriolete dizajnirane za prodajnu mrežu Aero-a opremila je kompanija Sodomka, koja je, prilagodila i ostale '50-e 'po želji pojedinačnih kupaca.

Oktobra 1937. godine, na sajmu automobila u Pragu predstavljeni su automobili Aero 50 za modelnu 1938. godinu. Limuzina sa dvokrilnim vratima i medjuosovinskim rastojanjem od 2790 mm bila je dugačka 4400 mm, širine 1550 mm i visine 1500 mm, a težina joj je porasla na 1110 kg. Webasto sklopivi krov više nije bio standardni, dok je prednji branik bio hromiran. Kabriolet sa četvoro sedišta izgrađen na istoj šasiji težio je 1.120 kg, a trosedni roadster sa kraćim međuosovinskim rastojanjem težio je 980 kg.

Na sajmu automobila u Pragu oktobra 1937. godine takođe je izložen luksuzni kabriolet sa četiri sedišta Aero 50 sa karoserijom izrađenom po meri Sodomka napravljen je za Hanu Beneš, suprugu čehoslovačkog predsednika Dr. Edvarda Beneša. Takodje, limuzina Aero 50 sa Webasto krovom koji se otvara, dizajniran je za Alice Masarik (ćerku Tomasa G. Masarika).

Godina 1938. donela je niz nemirnih događaja, Hitlerova aneksija, na prelazu septembra i oktobra, okončala je postojanje prve Čehoslovačke Republike. Sajam automobila u Pragu nije se održao u oktobru 1938. godine, a fabrika Aero je, kao i drugi proizvođači automobila, predstavila modele spremne za sezonu 1939. godine. Svi modeli Aero 50 opremljeni su novo oblikovanim kućištem sa pramčanim lukom i jednodelnim poklopcem prtljažnih vrata. Novo je sedan sa četvoro vrata izgrađen na šasiji sa međuosovinskim rastojanjem od 2940 mm. Njegovo neprekidno zaobljeno telo imalo je par prozora pozadi, a poklopac prtljažnika bio je ispod njih.

Limuzina je bila dugačka 4665 mm, široka 1600 mm i visoka 1510 mm i težila je 1190 kg. Istu šasiju i dužinu imali su novi kabrioleti sa četiri sjdišta, težine 1150 kg. Na 16-inčnim felnama opremljenim sa gumama od 5,75 - 16 ovi automobili su postizali maksimalnu brzinu od preko 120 km/h.

Sredinom marta 1939. zapadni i centralni deo skraćene Čehoslovačke, koju su okupirale nemačke trupe, postale su Protektorat Češke i Moravske, dok je Slovačka postala nezavisna država, saveznik Hitlerove imperije. Do izbijanja rata ostalo je manje od pola godine, ali automobili su se i dalje proizvodili i prodavali.

Tada je Sodomka izgradila pola tuceta dizajniranog Aero 50 Dinamik aerodinamičkih automobila čije su linije očigledno inspirisane francuskim modnim kreacijama. Jedan od tih izuzetnih automobila, dvosedežni kabriolet sa zatvorenim točkovima, dat je u januaru 1939. godine na poklon sinu vlasnika fabrike Aero, Vladimiru Kabešu mlađem.

1939. godine napravljeno je četiri stotine automobila Aero 50, od kojih je 751 primerak bio u limuzinskoj verziji, a u godinama 1940. i 1941. još stotinu. Među njima je bio jedan primerak hitne pomoći koji je 1940. godine izgrađen na šasiji limuzine, od strane karoserije Sodomka za zdravstvenu službu fabrike Aero.
 
[ Attachment Invalid Or Does Not Exist ]

Poslednji od 1.200 primeraka Aero 50 napustio je fabriku automobila krajem jula 1941. godine. Aero 50 nikada nije dostigao popularnost svoje slabije braće.






* Aero 50 prva pomoc 1936-1940 -7.jpg (63.34 KB, 800x561 - viewed 7 times.)
« Last Edit: August 16, 2019, 09:33:40 am by vitez koja » Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #8 on: August 16, 2019, 09:37:29 am »

Aero 50 Dinamic (1939-1940)



U periodu neposredno pred Drugi svetski rat, modeli Aero 30 i 50 raznih konvencionalnih karoserija bili su modeli sa najvecim brojem porudzbina.

Od domaćih proizvođača automobila, Aero je najviše sarađivao sa Josefom Sodomkom. Sodomka je isporučivala samu šasiju, kao i automobile sa delimičnim karoserijama za dalje modifikacije. 1939.godine, kompanija Sodomka, koja se bavila proizvodnjom karoserija, izgradila je i predstavila nekoliko modela Aero 50 sa sopstvenom Dinamik karoserijom.

Kompaniju Sodomka osnovao je  Josef Sodomka 1895. godine u Vysoke Myto u tadašnjoj zoni Češka. Kompanija je započela posao sa pet zaposlenih i prvobitno je proizvela nekoliko vrsta autobusa, saonica i kočija. Prema nekim podacima, napravljeno je samo tri različita modela u dvadeset primeraka automobila marke Aero. Sva tri različita modela izgledali su pomalo medjusobno slična.

Model Aero 50 Dinamic je bio jedinstven u svoje vreme, ali sada je jedna od apsolutnih retkosti. Proizvodnja se odvijala u relativno kratkom periodu između 1939. i 1940. godine, pa se ne zna tačno koliko je automobila proizvedeno. Najčešće procene govore o najviše pet, od kojih su do danas sačuvana samo dva primerka. Automobil je bio poznat i kao 'Arizona'.
    
Model karakteriše dug poklopac motora, podeljeno vetrobransko staklo u obliku strelice, karakteristična rešetka hladnjaka, ugradjeni farovi, prostrani blatobrani, prednji i zadnji točkovi ukrašeni stilizovanim slovom S, kao i nagoveštaj stabilizujućih peraja na strmoj krmi…

Većina Dinamic-a bili su dvosedi kabrioleti, postojao je i četvorosed kao i kupe sa drugačijom maskom za nos (viša rešetka, iako se razlikuje od jednog kabrioleta s mehanizmom za otvaranje platnenog krova, ostali automobili su imali široku masku američkog stila). Krov dobro poznatog kabrioleta prekrivao je krovni mehanizam, smanjujući aerodinamični oblik i pojačavajući eleganciju. Među klijentima su bile važne ličnosti, jedan auto je dat Vladimiru Kabešu mlađem, sinu vlasnika kompanije Aero.

Mehaničke karakteristike zasnovane su na modelu Aero 50, uključujući njegovu usku širinu staze od 1180/1240 mm. Vodeno hlađeni dvotaktni četvorocilindrični motor zapremine 1998 cm3 snage 50 KS pri 3200 o/min pokretao je prednje točkove. Trostepeni menjač bio je montiran ispred motora. Obe osovine imale su vesanje od poprečnih opružnih opruga sa tečnim amortizerima, kočnice na sva četiri točka su hidraulične (kao za Aero 50 od 1939. godine). Platforma šasije zatvorenih profila omogućavala je pojedinačne nadgradnje i stoga je automobil postojao sa nizom otvorenih i zatvorenih karoserija bilo od proizvođača Aero, bilo od specijalne kompanije „Carrosserie Sodomka“. Masa Dinamika je 1375 kg, korisnih 250 kg a postizao je maksimalnu brzinu do 130 km/h.





Gotovo dva metra širine automobila daju široki blatobrani sa velikim prekrivačima točkova. Gledajući masivnu masku automobila i farove ugrađene u blatnike, uska širina staze tockova je iznenađujuća.
Šasija Dinamika je standardna, a razlika između širine automobila 1940 mm i širine staze od 1180 mm neophodna je za ponasanje točkova u krivine. Sa strane ta činjenica nije toliko vidljiva, ali sa prednje strane to malo upada u oči. Dugi poklopac automobila sa hromiranom maskarom se neprimetno uklapa u ugaoni okvir ugaonog vetrobranskog stakla. Prednje blatobrane prate vrata sa tri šarke. Unutrašnjošću dominira upravljač s tri hromirane žbice, zatim veliki instrument sa tahometrom u obliku slova V, meračem goriva, temperaturom motora, punjenjem i vremenom. Vetrobranska stakla su zglobna i opremljena sa dva brisača. Malo neobičan efekat ima prebacivanje poluge s motora na brisače. Motori su pomereni na ivicu staklenog okvira, što govori da sprečava posadu da ih udari u glavu kad se nagnu napred. Iza sedišta se nalazi relativno veliki prostor koji nije predviđen za prekriveni krov, kao što možda izgleda, već za prtljag. Kabrioletni krov je malo niži. Sa zadnje ivice karoserija automobila se glatko naginje unazad. Prtljažni prostor s ravnim rezervnim tockom prekriven je poklopcem sa perajom, što je bio vrlo čest pribor u tadašnjim aerodinamičkim automobilima.


« Last Edit: August 16, 2019, 09:48:58 am by vitez koja » Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #9 on: August 16, 2019, 09:52:57 am »



Aero 50 Dinamic (1939-1940)


(U predhodnom postu doslo je do nekog problema sa postavljanjem fotografija pa ih postavljam naknadno  !!! )


* Aero 50 Dynamik 1939-1940 -2.jpg (119 KB. 1348x900 - viewed 3 times.)



* Aero 50 Dynamik 1939-1940 -3.jpg (77.38 KB. 1024x759 - viewed 2 times.)



* Aero 50 Dynamik 1939-1940 -4.jpg (86.7 KB. 1000x650 - viewed 2 times.)



* Aero 50 Dynamik 1939-1940 -5.jpg (95.26 KB. 1000x650 - viewed 1 times.)



* Aero 50 Dynamik 1939-1940 -6.jpg (57.36 KB. 828x579 - viewed 2 times.)





Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #10 on: August 16, 2019, 09:57:23 am »




Aero 750 (1934)


* Aero 750 1934 -5.jpg (65 KB. 700x448 - viewed 1 times.)


Aero 750 je automobil koji je Aero izgradio 1934. godine. Model Aero 750 razvijen je prevashodno u eksperimentalne, testne i trkačke svrhe i ne treba ga posmatrati kao zasebnu liniju modela, već kao jednu verziju roadstera sa 745 ccm motorom na šasiji Aero 18.


Na okvir modela Aero 20 sa konstrukcijom roadstera postavljen je motor zapremine od 750 cm3, koji je davao 22 KS. Ovaj motor je bio „bušena“ verzija Aero 18 motora.
       

* Aero 750 1934 -1.jpg (38.6 KB. 647x439 - viewed 1 times.)



* Aero 750 1934 -2.jpg (37.54 KB. 643x435 - viewed 1 times.)



* Aero 750 1934 -3.jpg (43.38 KB. 657x433 - viewed 1 times.)



* Aero 750 1934 -4.jpg (46.59 KB. 442x635 - viewed 1 times.)


Glavna karakteristika ovog modela je nova, proširena rešetka hladnjaka u poređenju sa Aero 18.  Model je poznat i po posebnom dizajnerskom elementu, menjaču koji je kontrolisan trećim kvačilom, u kojem su zupčanici neprestano bili uključeni.                                       

Proizvedeno je oko 40 primeraka.

U trci 1000 kilometara Čehoslovačke u junu 1934. godine, Antonin Nahodyl je pobedio u klasi Aero od 750 do 750 cm3.




Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #11 on: August 16, 2019, 10:00:26 am »




Aero 1500 (1934)



Aero 1500 je automobil koji je Aero kompanija napravila 1934. godine.
     

* Aero 1500 1934 -1.jpg (33.75 KB. 557x384 - viewed 1 times.)



* Aero 1500 1934 -2.jpg (17.57 KB. 557x296 - viewed 1 times.)



* Aero 1500 1934 -3.jpg (34.34 KB. 557x419 - viewed 2 times.)



Šasija i karoserija Aero 18 (model 1934) produženi su za 12 cm u predelu motora. U isto vreme, dva motora od 750 ccm bila su spojena da formiraju četvorocilindrični motor. Maksimalna brzina je bila 130 km/h.

Model Aero 1500 je razvijen za trkačke svrhe.

Tokom trke 1000 kilometara Čehoslovačke u junu 1934. godine Eliska Slavikova bila je pobednica klase Aero 1500 do 1500 cm3.






Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #12 on: August 16, 2019, 10:06:30 am »




Drugi svetski rat zaustavio je proizvodnju automobila za gradjanstvo. Tokom Drugog svetskog rata, proizvodna linija fabrike Aero morala je da se uključi u program proizvodnje naoružanja Nemačke vojske, uključujući i potpuno raspoređivanje strucnog kadra.

Proizvodili su se autobusi, automobilske prikolice, vozila hitne pomoći i karoserije posebne namene.



Tokom rata razvijena su dva prototipa Aero Pony i Rekord, oba su imala klasični koncept i dvotaktne motore (750 i 1500 ccm). Bili su namenjeni za posleratnu proizvodnju, ali je njihova masovna proizvodnja zabranjena od strane centralnih vlasti. Pony je bio manji automobil kabriolet sa dva sedišta (laki automobil), a Rekord četvorosed.
 

* Aero 750 Pony (1941) -1.jpg (20.39 KB. 394x280 - viewed 41 times.)


Razvoj je započeo tokom rata i tokom 1941. godine napravljena su dva funkcionalna prototipa, jedan u beloj, a drugi u plavoj boji. Njegov dizajner bio je ing. Zdenek Michl, dizajn karoserije dizajnirao je ing.Vorišek. Oba automobila su bila otvorena, u obliku karoserije, klizači sa platnenim krovom.


Tehnicki podaci za Aero 750 Pony:
Motor: dvocilindricni, vodom hladjeni, zapremine 745,5 cm3, snage 21 KS pri 2400 o/min. Pogon na zadnjim točkovima. Duzina 3720 mm, sirina 1440 mm, visina 1460 mm. Međuosovinsko rastojanje 2300 mm. Trag kretanja tockova (napred/nazad) 1100/1150 mm. Tezina 590 kg.
   

* Aero 750 Pony (1941) -2.jpg (34.12 KB. 730x345 - viewed 1 times.)

* Aero 750 Pony (1941) -3.jpg (9.96 KB. 277x199 - viewed 42 times.)

* Aero 750 Pony (1941) -4.jpg (5.9 KB. 222x149 - viewed 42 times.)


Menjač manuelni 4+R. Gume 4,75 x 16. Maksimalna brzina 110 km/h. Potrošnja 8-9 litara na 100 km. Zapremina rezervoara 33 litra. Kočnice: jednokružni hidraulični sistem sa delovanjem na sve točkove. Napon napajanja 6 V.




Aero Rekord je bio veci automobil, limuzina, cetvrosed. Motor: cetvorocilindricni, vodom hladjeni, zapremine 1491 cm3, snage 39 KS pri 2400 o/min.
   

* Aero Rekord -1.jpg (79.29 KB. 800x600 - viewed 1 times.)

* Aero Rekord -3.jpg (52.79 KB. 800x600 - viewed 1 times.)

* Aero Rekord -2.jpg (72 KB. 800x792 - viewed 1 times.)

 
Glavne prednosti Rekorda bile su fleksibilnost i okretnost, težine 1000 kg. Maksimalna brzina bila je 120 km/h uz potrosnju od oko 10 litara na 100 km. Dimenzije su bile (DxSxV) 4300 x 1620 x 1505 mm. Medjuosovinsko rastojanje 2600 mm. Dizajneri su morali da se pozabave osetljivošću „dvotaktnog motora“ na dimne gasove u izduvnoj cevi - efikasnije prigušivanje povećalo je previše potrošnje goriva. Za vreme vožnje korišćen je samo prednji prigušivač, zadnji prigušivač je bio u praznom hodu, što je učinilo da Rekord bude izuzetno tih. Menjaču sa četiri brzine bilo je moguće dodati prazne hodove kao u kasnijim Wartburg modelima. Osteceni posleratni putevi uticali su da visina klirensa bude 230 mm i sa blokadom diferencijala.

Postojala su samo dva prototipa sa dvoja i četvoro vrata. Bilo je predviđeno da ima potpuno metalno telo. Iako se masovna proizvodnja pripremala u prve dve posleratne godine, nakon nacionalizacije industrije i u sistemu centralnog ekonomskog planiranja, Rekord nije imao sreće. Srednja klasa je bila u povlačenju u čehoslovačkom društvu, trebalo je da proizvodi automobile za siroke narodne mase (dvocilindrična Jawa Minor, preimenovana u Aero i četvorocilindrična Škoda Tudor).



Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #13 on: August 16, 2019, 10:06:53 am »




Opsežna nacionalizacija u Čehoslovačkoj posle zavrsetka II sv.rata izvršena je na osnovu dekreta predsednika Republike 1945.g. Pored oduzimanja nemačke imovine, bila je to opsežna i jednokratna nacionalizacija (oduzimanje) rudnika, velikih industrijskih preduzeća, banaka i privatnih osiguravajućih kompanija. Izvršeno je bez naknade (konfiskacija) imovine licima nemačke i mađarske nacionalnosti, kao i kolaboracionista.

Nakon 1948. godine, proces nacionalizacije u Čehoslovačkoj nastavljen je kao proces prenosa privatne svojine u društveno vlasništvo totalitarne države.


Nakon nacionalizacije čehoslovačke industrije i odluke da Jawa dalje proizvodi samo motocikle, proizvodnju novog modela automobile Minor preuzela je fabrika aviona Aero, tajno razvijenog u Jawi.

Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 691



« Reply #14 on: August 16, 2019, 10:15:21 am »




Aero Minor (1946-1951)


Aero Minor nastala je tokom II. svetskog rata u Pragu u fanrici Jawa zahvaljujući timu koji je vodio ing. Rudolf Vykoukalem, kao nastavak predratnog automobila Jawa 600 (Minor I) iz 1937. i automobila Jawa 700 (1934), koji je bio licenca nemačkog automobila DKW F2 Meisterklasse 701. fabrike Jawa u Kvasiny (německy Kwasin). Oba automobila pokretala su dvotaktni linijski dvocilindrični motor smešten iza prednje osovine sa pogonom na prednje točkove. Imali su snagu od 14,7 kV (20 KS) i zapreminu cilindra od 648 cm3 za Jawa 700 od 19 KS i 615,75 cm3 za Jawa 600.
   

* Aero Minor I 1946-1951 -1.jpg (41.31 KB. 768x455 - viewed 1 times.)



* Aero Minor I 1946-1951 -2.jpg (34.94 KB. 670x413 - viewed 1 times.)


Poprečni motor iza pokretane prednje osovine (u to vreme daleko od uobičajenog koncepta), zapremine 684 cm3 imao je maksimalnu snagu od 20 KS i tezinu od 700 kg.

Minor I proizveden je u verziji kao otvoreni dvosed i u verziji limuzine sa cetiri sedista. Proizveden je u ograničenom broju od oko sedamsto komada u prvim posleratnim godinama.

Automobil je imao dvotaktni redni dvocilindrični motor zapremine 615 cm3, snage 19 KS, ali okrenut za 180 stepeni.
 

* Aero Minor I 1946-1951 -4.jpg (45.96 KB. 700x700 - viewed 1 times.)


Postavljen je na tri gumena bloka uzdužno ispred pokretane prednje osovine. Hladnjak se nalazio iza motora. Šasija se sastojala od prednjeg račvastog okvira kvadratnog profila, a prednji i zadnji točkovi su imali vesanje preko poprečnih lisnatih opruga. Sva četiri tocka imala su hidraulicne dobos kočnice.

Karoseriju je dizajnirao Zdeněk Kejval Zdenek Kejval. Bio je to veoma moderan i prostran cetvorosed sa dvokrilnim vratima dugačak 4040 mm, širine 1420 mm i visine 1460 mm (međuosovinsko rastojanje 2300 mm). U automobil su bili ugrađeni farovi u prednje branike, podeljeno prednje staklo sa malim zadnjim staklom.




Nakon nacionalizacije čehoslovačke industrije, i odluke da se Java posveti samo motociklima proizvodnja Minora II je prebačena u vazduhoplovstvo Praga. Automobil je proizveden u jesen 1946. godine pod markom Aero. Motor i šasija proizvedeni su u bivšoj fabrici Walter, a karoserija u fabrici „Letov“ (čehoslovački proizvođač aviona u Letnaniju). Međutim, njihove drvene kosture i dalje je snabdevala fabrika Jawa u Kvasiniju.
   

* Aero Minor I 1946-1951 -3.jpg (78.97 KB. 800x553 - viewed 1 times.)


* Aero Minor I 1946-1951 -6.jpg (83.63 KB. 800x553 - viewed 1 times.)


Proizvodnja je počela sporo i tek krajem 1947.g. Dostigla je kapacitet od dve stotine automobila mesečno. U proleće 1947. godine, fabrika Aero predstavila je prototip dvoseda roadster-a, na sajmu automobila u Pragu iste godine, Minor II na otvorenom pohvalio se karoserijom Sodomka. Ali roadster nije krenuo u serijsku proizvodnju. Vise uspeha je imala verzija kombija, sa etiketom Minor STV (ili Normandija), koja je dolazila sa „izloženim“ drvenim kostrom u zadnjem delu tela, a kasnije i u verziji od metala. Nekoliko verzija kombija proizveli su strani trgovci, pošto je Minor izvožen u više od 20 zemalja. Isti koncept koristio je i poljski mali automobil FSO Sirena, proizveden do 1970-ih. Šuškalo se da joj je Minor bio uzor.

1949. godine izgrađena su dva prototipa sportskih automobila Aero Minor Sport s novom karoserijom cilindricnog oblika u formi dve kutije sa izloženim točkovima, opremljenih samo malim blatobranima. Dizajner Ladislav Jenik dizajnirao je sasiju od aluminijumskog lima, međuosovinsko rastojanje skraćeno za 10 cm u odnosu na serijski Minor. Telo je bilo horizontalno podeljeno na dva dela, koji su iznutra povezano vijcima. Dvotaktni dvocilindrični motor hlađenjen vodom, zapremine 745 cm3 i maksimalnom snagom od oko 30 KS, omogućio je automobilu težine 440 kg da dostigne maksimalnu brzinu od oko 130 km/h.
 

* Aero Minor I 1946-1951 -5.jpg (42.02 KB. 800x505 - viewed 1 times.)


U junu 1949. godine, nenametljivi sportski automobili Aero Minor Sport učestvovali su u prvoj posleratnoj 24-časovnoj trci na stazi Le Man. Posada Krattnera - Sutnar dobila je startni broj 58, a francuska Poch i Hodač su vozili automobil sa brojem 59. Do cilja je stiglo samo 19 automobila, a oba Aero Minor Sporta su bili menju njima. Krattner i Sutnar prešli su 2 392 km sa prosekom od 99,6 km/h, pobedivši u klasi i zauzevši drugo mesto iza Chinetti-Seldson-a na 12-cilindričnom Ferrariju u ukupnom poretku.

Aero Minor se odlikovao prostranim telom, tihom vožnjom, niskom potrošnjom goriva i dugim vekom trajanja, što potvrđuju do danas sačuvani primerci. Proizveden je do 1951. godine, a polovina proizvedenih automobila izvozila se u 23 zemlje, uglavnom u Holandiju, Belgiju, Francusku, Švedsku, Austriju i Švajcarsku. Ukupno je proizvedeno 14 178 automobila.

Godine 1946. engleska kompanija BSA počela je da proizvodi Minor II po licenci. Proizvodnja Minora II zaustavljena je 1951.g.



Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.031 seconds with 26 queries.