Proglašeno vanredno stanje u Čileu

[Dreadnought]

Peru: Protesters scuffle outside Lima Congress following vote of no confidence

[MOTORISTA]

Doveo Čile na ivicu istorijske promene, pa priznao: "Sve u vezi sa mnom je laž"
IZVOR: JUTARNJI LIST SREDA, 8.09.2021.

Čile -- Pokušaj Čilea da promeni ustav iz ere Augusta Pinočea potreslo je otkriće da je jedan od najistaknutijih članova tog protesta lagao javnost.

Rodrigo Rojas Vade (37) priznao je da nije imao leukemiju, što je bio ključni faktor koji mu je pomogao da stekne javnu naklonost i što mu je, na kraju, trebalo da zagarantuje političku karijeru. Njegovo priznanje usledilo je nakon što je istraga otkrila nedoslednosti u njegovoj priči.

Kad su 2019. počeli masovni protesti protiv nejednakosti i nepravde, Rojas Vade je uvek bio na čelu u Santiagu, noseći na grudima i na plakatima poruke koje opisuju njegove probleme s plaćanjem hemoterapije. Napisao je i blog pod nazivom "Rak, stvarnost bez filtera“, dajući medijske intervjue o mukotrpnim tretmanima kojima se podvrgao, a na jednoj demonstraciji čak je snimljen sa kateterom koji mu visi sa stomaka. Ali kada se pojavila priča da je lažirao bolest, pokrenuta je istraga.

Rojas Vade je u svojoj imovinskoj karti naveo samo kredit od 27 miliona pezosa (oko 34.000 dolara) za koji je rekao da ga je uzeo da pokrije troškove hemoterapije. Ali u subotu se Rojas Vade izvinio u postu na Instagramu rekavši da zapravo nije imao leukemiju, ali da mu je sa 29 godina dijagnostikovana bolest povezana sa "velikom stigmom", zbog čega je prijateljima i porodici rekao da je imao retki oblik raka.

"Napravio sam grešku, strašnu grešku. Nisam bio iskren prema vama, niti prema porodici, niti prema bilo kome. Lagao sam o svojoj dijagnozi - nemam rak", rekao je u videu na Instagramu.

"Sada će nesumnjivo pasti vera u čileansku Ustavnu konvenciju (koja izrađuje nacrt novog Ustava)", rekao je Klaudio Fuentes, politikolog sa Univerziteta Diego Portales u Santiagu. "Ali ako drugi članovi pokreta dokažu da je ovo izolovan slučaj i da ne predstavlja celu Konvenciju, možda će moći da nastave svoj veoma važan posao."

Kada je Rojas Vade postao poznat tokom protesta, njegova priča postala je metafora za sve poteškoće sa kojima se Čileanci suočavaju jedva sastavljaju kraj s krajem. Ali iako je njegova priča dirnula mnoge, laž koja je potkopala njegovu kandidaturu takođe je izneverila poverenje više od 19.000 Čileanaca koji su glasali za njega kao člana Ustavne konvencije, tela zaduženog za pisanje novog ustava. Iako je Rojas Vade rekao da je spreman da se povuče iz Konvencije, ne postoji mehanizam pomoću kojeg bi to mogao učiniti. Delegati podležu istim pravilima kao i članovi Kongresa, što znači da ne mogu podneti ostavku ako nisu ozbiljno bolesni i nesposobni da obavljaju svoje dužnosti.

Odlazak Rojas Vadea neće uticati na većinu koju levica i nezavisni imaju u Konvenciji - i gde se odluke donose dvotrećinskom većinom - ali ostaje nejasno kako će se njegovo proterivanje izvršiti. Za razliku od članova stranke, koji mogu da podnesu ostavke na svoju funkciju, Rojas Vade je izabran za nezavisnog kandidata i ne može se direktno zameniti. Ovo otkriće je još jedan nepoželjan marker u ovim veoma turbulentnim mesecima za koaliciju Lista del Pueblo, labavi savez levih nezavisnih kandidata čiji je Rojas Vade bio jedan od osnivača. Nekoliko delegata se već distanciralo od grupe, tražeći promene same Konvencije, dok je njen predsednički kandidat, Diego Ancalao, diskvalifikovan na novembarskim izborima i pod istragom je. Naime, pokazalo se da je dve trećine potpisa koje je Ancalao u augustu predao čileanskoj izbornoj komisiji overio javni beležnik koji je preminuo u februaru i koji od 2018. godine uopše ne radi.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Tense clashes break out at 1973 Coup anniversary protests in Santiago

Police deploy tear gas and water cannons to push back protesters on the streets of the Chilean capital during 1973 Coup anniversary rally

[MOTORISTA]

Glavni favorit za predsednika Čilea je Hrvat
SVET Autor: Dnevnik.hr 23. sep. 2021

U Čileu se u novembru održavaju predsednički izbori. Jedan od kandidata hrvatskih je korena. Reč je o 35-godišnjem Gabrielu Boriću. Njegovi preci su sa ostrva Ugljana, koji je i Gabriel posetio 2010. godine. Na ostrvo se uputila i ekipa Dnevnika Nove TV i iz prve ruke doznala što Gabrielovi dalji rođaci kažu na njegovu kandidaturu.

Domagoj Kombura sa Ugljana rođak je Gabriela Borića, kandidata za predsednika Čilea. Rod su po trećem ili četvrtom kolenu, kaže, sa strane njegove prabake koja se prezivala Borić. Na adresu Put Javora 16, gde se nalazi njegova dedovina, pretendent za čileansku predsedničku fotelju prvi put je došao 2010. godine. Tada da ga je Domagoj upoznao, prenosi Dnevnik.hr.

„On je izrazio želju doći ovde da vidi staru kuću odakle je njemu pradeda išao u Čile. Onda su oni došli tu, onda je ona zvala nas par tu rođaka da dođemo da ga upoznamo, tako smo sa njim pričali“, ispričao je novinarki Dnevnika Nove TV Matei Slogar. Gabrielovi preci pre više od 120 godina krenuli su put Čilea. U staroj kući porodice Borić nekad su živela tri brata. Dvojica su otišla u Čile, jedan je ostao na Ugljanu. Porodična istorija i kuća u kojoj niko ne živi već četrdeset godina itekako su zanimale potencijalnog budućeg predsednika Čilea.

„On je bio malo povučen. Ne zna na hrvatskom ništa da priča, engleski govori perfektno. Ali sve ga je zanimalo, sve se raspitivao, totalno normalan čovek“, dodaje Domagoj.

U vreme kada je posetio Ugljan Gabriel je imao 25 godina. Te 2011. godine bio je itekako aktivan i u Čileu, gde je vodio studentske proteste. S megafonom u ruci poveo je hiljade studenata ulicama glavnog grada zahtevajući besplatno obrazovanje za sve. Nakon dva mandata u kongresu Borić je ušao u predsedničku trku, a osvojivši više od šezdeset odsto glasova postao je kandidat leve koalicije.

„Hvala Bogu da bi mi bilo drago. I svima nama tu iz Ugljana bi bilo drago da on postane predsednik“, zaključio je Domagoj.

Borić prema anketama trenutno drži prvo mesto sa 25 odsto podrške birača ispred glavnog suparnika Sebastiana Sičela, koji ima 17 odsto. Diplomirani pravnik mogao bi da postane predsednik najjužnije južnoameričke države. A njegovi dalji rođaci nadaju se da će se i tada odazvati njihovom pozivu i ponovo doći na Ugljan.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Chilean police disperse protesters marking 2nd anniversary of anti-govt demonstrations

Tear gas and water cannons were deployed against protesters in Santiago as they took to the streets of the Chilean capital to mark the second anniversary of the start of anti-government demonstrations.

[Dreadnought]

Chile declares state of emergency in south of nation over Mapuche conflict

Chilean President Sebastian Pinera on Tuesday announced a state of emergency and deployed troops to two southern regions where clashes have broken out between Mapuche indigenous people and security forces.

[MOTORISTA]

Sukob vojske i domorodaca u Čileu: Vanredno stanje, suzavaci i dim
SVET Autor: Jutarnji list 13. okt. 2021

Predsednik Čilea Sebastijan Pinera proglasio je vanredno stanje i poslao vojsku na jug države, usred rastućih sukoba s Mapuče domorocima, koji zahtevaju povrat zemlje i regionalnu autonomiju.

Pinera, 71-godišnji milijarder i član konzervativne stranke Nacionalne obnove, kazao je u utorak kako je poslao vojne snage u četiri provincije u regijama Biobio i Araukanija, kako bi suzbio “ozbiljno narušavanje javnog reda” u tim provincijama, prenosi Jutarnji list.  Predsednik i njegovi saveznici tvrde kako se na jugu države odvijaju “činovi nasilja povezani s krijumčarenjem droge, terorizmom i organizovanim kriminalom”, te da su oružane skupine ubile civile i policajce.

Pripadnici naroda Mapuča, kojih u Čileu živi oko 1,7 miliona- gotovo deset posto ukupne populacije, već godinama zahtevaju povrat zemlje koju su im oduzeli kolonizatori. Radi se o zemljištu koje danas poseduju masivne farme i firme za seču drveća. Besni zbog toga što vlasti uporno ignorišu njihove zahteve, pojedinci su se prihvatili oružja i u proteklih deset godina napadaju kamione i sabotiraju proizvodnju hrane i trupaca. Prema pojedinim francuskim izvorima, čileanske vojne snage surađuju s izraelskim, te primenjuju tehnike izraelske vojske u suzbijanju Mapuče domorodaca. Njihove aktivnosti ugrožavaju poslovanje bogatih multinacionalnih kompanija za seču drva i izvoznika hrane, pa predstavljaju pretnju ekonomskim interesima vladajuće klase.

Prestupnicima se redovno sudi po zakonima protiv terorizma, koje je uvela vojna diktatura Avgusta Pinočeta kako bi suzbila političke disidente. U zakonu koji osuđuju međunarodne organizacije za ljudska prava, advokati obrane mesecima nemaju nikakav uvid u dokaze, a identiteti svedoka su skriveni i oni mogu davati iskaze iza zaslona. U proteklih deset godina, brojni aktivisti Mapučea započeli su i štrajkove glađu kako bi protestovali protiv Pinočetovih zakona.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

Potpuni haos i vanredno stanje, jer su pretnja bogatima. Šalju vojsku na narod


Predsjednik Čilea Sebastian Pinera proglasio je vanredno stanje i poslao vojsku na jug države.

Razlog tome su rastući sukobi sa Mapuče domorocima, koji zahtevaju vraćanje zemlje i regionalnu autonomiju.

Pinera, 71-godišnji milijarder i član konzervativne stranke Nacionalne obnove, kazao je u utorak kako je poslao vojne snage u četiri provincije u regionima Biobio i Araukanija, kako bi suzbio “ozbiljno narušavanje javnog reda” u tim provincijama.

Predsednik i njegovi saveznici tvrde kako se na jugu države odvijaju “činovi nasilja povezani s krijumčarenjem droge, terorizmom i organiziranim kriminalom”, kao i da su oružane grupe ubile civile i policajce.

U Čileu živi oko 1,7 miliona pripadnika naroda Mapuče, što je 10 odsto od ukupne populacije zemlje. Oni već godinama traže da im se vrati zemlja koju su im oduzeli kolonijalisti. Radi se o zemljištu koje danas poseduju velike farme i kompanije za seču drveta.

Domoroci su prema pisanju stranih medija besni zbog toga što vlasti uporno ignorišu zahteve, tako da su neke grupe odlučile da se prihvate oružje i okrenu se nasilju. U proteklih 10 godina oni napadaju kamione i sabotiraju proizvodnju hrane i drvnu industriju.

Njihove aktivnosti ugrožavaju poslovanje bogatih multinacionalnih kompanija za seču drva i izvoznika hrane, pa predstavljaju prijetnju ekonomskim interesima vladajuće klase.


izvor

[MOTORISTA]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Vojsci date odrešene ruke


Čileanski predsednik Sebastijan Pinjera proglasio je vanredno stanje u četiri južne pokrajine zemlje.

Vojsci će biti dozvoljeno da u naredne dve nedelje podržava policiju u provincijama Bio-bio, Araukanija, Maleko i Kautin.

Šef države je opravdao vanredno stanje "ozbiljnim narušavanjem javnog reda".

Američki multimilioner osuđen na doživotnu kaznu - zbog ubistva najbolje prijateljice

Pinjera je rekao da je u tim oblastima više puta dolazilo do "nasilje u vezi sa trgovinom drogom, terorizmom i organizovanim kriminalom od strane naoružanih grupa".

Na jugu Čilea, na primer, bilo je sve više napada na drvnu industriju. Vlada za to krivi radikalne pripadnike starosedelačkog naroda Mapuče.

Mapuče, sa 1,7 miliona ljudi čine najveću autohtonu grupu među 19 miliona stanovnika Čilea.

Oni traže veću autonomiju od čileanske države i povratak zemlje za koju smatraju da je svojina njihovih predaka.

Većina pripadnika naroda Mapuče živi u glavnom gradu Santjagu i na jugu Čilea.



Vojska bi mogla da pogorša sukob

Guverner pokrajine Araukanija, Lusijano Rivas, pozdravio je raspoređivanje trupa. U regionu postoji „veoma ozbiljna bezbednosna kriza", rekao je on za CNN Čile.

Lusija Damert sa Univerziteta u Santijagu kritikovala je Pinjerinu odluku. Vojska bi mogla čak da pogorša sukob, upozorila je ona u intervjuu za novinsku agenciju AFP.

Predsednica Ustavotvorne skupštine Elisa Lonkon kritikovala je proglašenje vanrednog stanja. Ljudima su potrebna politička i ekonomska rešenja koja će im pomoći da prevaziđe siromaštvo, rekla je Lonkon - koji pripada narodu Mapuče.

U Čileu se od jula priprema novi ustav koji bi između ostalog narodu Mapuče trebalo da obezbedi veća prava.

Na demonstracijama za prava starosedelaca, održanim u nedelju u glavnom gradu - ubijena je jedna studentkinja. Prema saopštenju njenoh univerziteta, devojka je posamtrala demonstracije za jednu organizaciju za ljudska prava. Na društvenim mrežama, policija je optužena za brutalno suzbijanje demonstranacija.

Pandorini papiri Istraživanja međunarodnih medija poznata kao Pandorini papiri pokazuju da je čileanski predsednik Pinjera verovatno zloupotrebio svoju funkciju. Opozicija reaguje postupkom opoziva.

Pinjera je „koristio svoju funkciju za privatne poslove", rekao je poslanik Tomas Hirš u sredu u donjem domu pralamneta. Pozadina ovoga je prodaja rudarske kompanije od strane kompanije koja pripada Pinjerinoj deci i koja je, prema Pandorinim papirima obaveljna u poreskoj oazi.


izvor

[Dreadnought]

Chile: Protesters rally in run up to 'social outbreak' anniversary in Santiago

Hundreds of protesters took to the streets of Santiago on Friday in the run up to the second anniversary of a milestone date in the 'social outbreak' protest movement, October 18.

Protesters also expressed discontent at Chilean President Sebastian Pinera, who has been named in the Pandora Papers leak, with a government investigation into the matter ongoing.

Police water cannons were deployed against protesters as a measure to disperse crowds.

[Dreadnought]

Predsjednik Čilea proglasio vanredno stanje zbog sukoba

Čileanski predsjednik uveo je vanredno stanje zbog sukoba sa pripadnicima naroda Mapuče. Naoružana grupa pripadnika tog autohtonog naroda bori se za vraćanje zemljišta koje je nekad bilo u vlasništvu njihovih predaka. Vlada šalje snage bezbjednosti u dva južna regiona.

[Dreadnought]

Nakon optužbi da je favorizovao prodaju porodične imovine - glas za opoziv predsednika


Donji dom čileanskog kongresa Dom deputata glasao je danas za opoziv predsednika Sebastijana Pinere.

Time je pokrenut proces i u Senatu o smeni zbog optužbi da je šef države favorizovao prodaju porodične imovine dok je bio na položaju.

Glasanje o prihvatanju optužbe protiv predsednika podržalo je samo 78 poslanika, što je minimum da predlog prođe u Domu deputata koji ima 155 poslaničkih mesta, a obavljeno je nakon maratonske 20-časovne sednice, preneo je AP.

Protiv optužbe je glasalo 67 poslanika, uključujući i nekoliko članova opozicije, a ostali su bili uzdržani ili odsutni.

Kao i u SAD i mnogim drugim zemljama, nakon opoziva sledi suđenje u Senatu, ali malo je verovatno da će Pineru smeniti 43-člani Gornji dom (Senata), gde opozicija ima samo 24 od 29 glasova, koliko je potrebno da Pinera bude smenjen s predsedničkog položaja.

Senat će raspravljati o njegovoj sudbini u žaru predizborne kampanje pred prvi krug opštih izbora zakazanih za 21. novembar, a Pinerin mandat redovno ističe 11. marta, dok prema Ustavu Čilea reizbor predsednika u dva mandata uzastopno nije moguć.

Optužba je, inače, usledila nakon objavljivanja "Pandorinih dokumenata", koji su otkrili ofšor finansijske poslove istaknutih ličnosti iz sveta politike širom planete, uključujući Pineru, jednog od najbogatijih ljudi u Čileu.

Dokumenti koji su procurili u javnost otkrili su da je jedan od Pinerinih sinova koristio ofšor kompanije na Britanskim Devičanskim ostrvima za prodaju rudarskog projekta Dominga, čiji je suvlasnik porodica Pinera.

Konačna isplata za prodaju rudnika 2011. godine bila je moguća zahvaljujući tome što je tadašnja vlada, na čijem čelu je bio Pinera, odbila da lokaciju rudnika na severu centralnog Čilea proglasi rezervatom prirode uprkos apelima ekoloških organizacija.

Kada su istražitelji nekoliko godina kasnije ispitali taj slučaj, Pinera je rekao da nije bio uključen u upravljanje kompanijama i da nije čak ni shvatio kakva mu se povezanost sa projektom Dominga pripisuje.

Predsednički kabinet je prošlog meseca objavio da Pinerin prvi predsednički mandat, od 2010. do 2014. godine, nije počeo onda kada je dogovorena prodaja, da su tužioci i sudovi 2017. godine odlučili da nije počinjen nikakav kriminalni akt, te da Pinera nije umešan, kao i da su svi porezi za tu transakciju plaćeni u Čileu.


izvor

[Dreadnought]

Kandidat ekstremne desnice vodi na izborima u Čileu

Na predsjedničkim izborima u Čileu, u vodstvu je kandidat ekstremne desnice Jose Antonio Kast. U drugom krugu suočit će se s ljevičarskim kongresmenom hrvatskog porijekla Gabrielom Borićem.

[dzumba]

Тешко је са ове дистанце закључити шта је тамо "екстремна десница",а шта је уопште "левица". У пракси често "десничари" буду већи заговорници социјалне правде а "левичари" примене екстремно репресивних државних мера.