Уторак, 21.12.2021.
Ко је Габријел Борић – левичар хрватског порекла, најмлађи председник у историји ЧилеаНовоизабрани шеф државе планира да повећа порезе богатима, укине приватне пензије и супротстави се рудницима који уништавају животну срединуНови председник Чилеа и представник нове генерације левичара у Латинској Америци, Габријел Борић ступа на дужност у марту као један од најмлађих председника на свету с амбициозном агендом, али и са огромним изазовима који укључују подељен конгрес, писање новог устава, успоравање економије и дуготрајне претње социјалних немира, пишу светски медији, преноси Радио слободна Европа.
Борић, бивши лидер студентских протеста, победио је у последњој рунди председничких избора у Чилеу, пошто је та латиноамеричка земља направила одлучан помак улево, указује Фајненшл тајмс.
Борић је у другом кругу избора 19. децембра добио 56 одсто гласова, знатно испред свог ултраконзервативног ривала Хосеа Антонија Каста с 44 одсто.
Новоизабрани председник, који ће ступити на дужност 11. марта, рекао је да ће се залагати за јединство после огорчене борбе између екстрема унутар политичког спектра, као и да планира да повећа порезе богатима, укине приватне пензије и супротстави се рудницима који уништавају животну средину. Обећао је и бројне реформе за оснаживању жена староседелачких група и мањина.
Конгрес ће се, међутим, вероватно показати као велика препрека његовим реформама, истиче лондонски лист, пошто, према речима аналитичара, у доњем дому постоји 21 различита странка и многи парламентарци
„не слушају ничија упутства”.Када ступи на дужност, 35-годишњи Борић ће бити један од најмлађих шефова држава на свету и, уз 40-годишњег Наиба Букелеа из Салвадора, постаје други председник из миленијалске генерације који је изабран на ту функцију у Латинској Америци, пише Тајмс.
Иако је Чиле имао владу левог центра 2018, избор Борића се доживљава као велика промена у политици земље, указује лист, нагласивши да је Борић обећао да ће „сахранити” неолибералну протржишну политику која је успостављена под диктатуром Аугуста Пиночеа 70-их.
Та политика је, указује Тајмс, помогла Чилеу да постане једна од најуспешнијих економија у Латинској Америци, али је последњих година такође развила једну од највећих подела у приходима, с један одсто најбогатијих који поседују око четвртине богатства земље.
Борићев успон на место председника долази деценију пошто је стекао национални значај као чупави вођа протеста који су парализовали Сантјаго 2011, када су хиљаде студената захтевале универзитете без школарине, пише Волстрит џурнал.
Он је с 27 година изабран у Конгрес, предводећи млађу генерацију левичарских политичара и друштвених активиста који су оштро критиковали своје претходнике левог центра да су се продали применом неолибералне политике која је чилеанску средњу класу оптерећивала дуговима и лошим пензијама.
Борић, иначе потомак хрватских имиграната, већ дуго изазива контроверзе, написао је лист додајући да је првог посланичког дана изазвао узбуну када се појавио без кравате и сакоа, називајући политички стил
„оруђем елите” које одваја посланике од народа, преноси Бета.
Аналитичари кажу да он представља нову генерацију левичара у Латинској Америци који обећавају борбу против климатских промена уз проширење права на староседелачке народе и геј и трансродне особе.
Борић, који је јавно рекао да има опсесивно компулзивни поремећај, такође је позвао на већу подршку особама с проблемима менталног здравља.
Чилеанци су избором Габријела Борића за председника, поверили младом левичарском посланику важну улогу у помагању обликовања новог правног оквира нације коју су протеклих година потресали протести због неједнакости, трошкова живота и чилеанске слободне тржишне економије, пише Њујорк тајмс.
Борић ће преузети дужност у завршној фази вишегодишње иницијативе за израду новог Устава, напора који ће вероватно донети дубоке правне и политичке промене по питањима која укључују улогу државе у економији, родну равноправност и права историјски маргинализованих група. Будући председник ће, како истиче њујоршки лист, дубоко уобличити напоре да се замени устав наметнут 1980. када је Чиле био под војном влашћу.
Чилеанци су прошле године великом већином гласали за нацрт новог устава и уставотворна скупштина ради на изради текста коју ће бирачи одобрити или одбити директним гласањем у септембру.
Осим подељеног конгреса, писања новог устава и дуготрајне претње социјалних немира, један од огромних изазова с којима ће се нови председник Чилеа суочити укључује нагло успоравање економије, указује Блумберг, нагласивши да победа Борића отвара пут не само смени генерација, већ и за највеће економске промене протеклих деценија.
Борић жели да демонтира неке стубове чилеанске привреде, као што су приватни пензиони фондови, који чине темељ локалних тржишта капитала. Он подржава веће порезе и на богату и на кључну рударску индустрију земље – бакар чији је највећи светски произвођач, истовремено обећавајући да ће државни дуг држати под контролом.
Ипак, додаје Блумберг, он ће морати да се бори са успоравањем економског раста који ће, према чилеанској Централној банци, пасти с рекордних 12 одсто ове године на око два одсто.
Izvor:
www.politika.rs
