Godinu dana ova zemlja gori, a o tome niko ne govori: Sve je počelo od karte za prevoz, a u centru svega - diktator i bogataši M.I.M. 25.10.2020.
Za zemlju koja je u miru, Čile se nagledao dosta turbulencija u poslednje vreme. Prošle nedelje su demonstranti palili crkve, a stotine njih su uhapšene u Santjagu, skoro godinu dana nakon što je 26 ljudi poginulo u krvavim sukobima s vlastima.Protesti su počeli u oktobru 2019. zbog povećanih troškova života – konkretno podizanje cena karte za metro, privatizacije i nejednakosti u zemlji, a zbog njihove veličine čileanski mediji su ih prozvali
“društvenim žarištem”. Prošle nedelje u Santjagu su se okupile hiljade Čileanaca kako bi obeležili godišnjicu izbijanja masovnih protesta, uoči referenduma 25. oktobra na kojem će se odlučiti da li će zemlja zameniti svoj Ustav star 40 godina, napisan tokom diktature Augusta Pinočea.
Iako su ti protesti počeli mirno, ubrzo su postali nasilni. Demonstranti su zapalili dve crkve, a lokalni novinar podelio je snimak na “Tviteru”, preneo je “Dojče vele” (DW). Bilo je izveštaja i da je zapaljena crkva vojne policije, međutim taj požar je ubrzo ugašen.
- Došao sam da slavim nešto što sam mislio da se nikad neće desiti u Čileu nakon povratka demokratiji… Ovo što se dešava dana je prelepo, a sledeća nedelja biće još bolja - rekla je za AFP učesnica prošlonedeljnih protesta Olga Neira.
Vlada je razmestila 400.000 policajaca širom zemlje, očekivajući da će se protesti održati i u drugim gradovima. Jedan od glavnih zahteva masovnih protesta je bio referendum oko Pinočeovog Ustava. Demonstranti od prošlog oktobra takođe pozivaju na reforme penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, navodi DW. Referendum je trebalo da bude održan u aprilu, ali je odložen zbog pandemije korona virusa. Centralno-desni predsednik Čilea Sebastijan Pinjera, čija je popularnost opala usled protesta, pozvao je demonstrante da budu mirni i da se drže restriktivnih mera. Nemiri su narušili sliku zemlje koju je Svetska banka pozdravila kao
“jednu od najbrže rastućih ekonomija Južne Amerike”. U Čileu, međutim, postoji duboko ukorenjen bes zbog vladine politike za koju stanovnici smatraju da favorizuje bogate, piše CNN. U Čileu je zaraženo skoro pola miliona, a umrlo maltene 14.000 ljudi od posledica Kovida-19.
Patricio Navija, profesor Univerziteta Njujork poreklom iz Čilea, kaže da mnogi stanovnici te zemlje smatraju da je neprihvatljivo da se vlada na osnovu dokumenta napisanog u jednom od najmračnijih razdoblja čileanske istorije.
- To je kao kad neko poseduje prelepu kuću, ali je više ne želi jer ju je izgradio njegov otac silovatelj. Nije da kuća ne valja. U pitanju je to što ju je izgradio takav otac – rekao je Navija za CNN, dodajući da je pisanje novog Ustava
“čin iskupljenja” - S obzirom da Čileanci nisu mogli da stave Pinočea u zatvor zbog kršenja ljudskih prava, sada žele da “ubiju” Ustav kao svojevrsni istorijski sud protiv njega – ističe Navija.
Augusto Pinoče umro je u 91. godini 2006, a da nije bio osuđen ni za jedan zločin. Njegovi protivnici navode da je više od 3.000 ljudi umrlo zbog političkog nasilja pod njegovom vlašću, posebno tokom “Operacije Kondor”, kampanje protiv političkih disidenata tokom sedamdesetih. Mnoga tela nisu pronađena, mnoge sudbine su ostale nepoznate. Još hiljade njih su mučene u tajnim zatvorima ili zatrašivane i proterane iz zemlje.
Iako je Svetska banka istakla da je
“čvrst makroekonomski okvir” Čilea omogućio smanjivanje procenta siromašnih sa 30 odsto iz 2000. na svega 3,7 odsto 2017, analitičari navode da je raširena nejednakost proizvela duboku ozlojeđenost onih koji su marginalizovani i koji ne mogu da uzmu udela u bogatstvu zemlje. OEBS je pre dve godine izvestio da je jaz u prihodima veći od 65 odsto veći od njihovog proseka, sa jednom od najvećih razlika između prosečnog dohotka 10 odsto najbogatijih i 10 odsto najsiromašnijih.
- Ne samo da ne dobijaju svoj deo kolača, nisu ni pozvani na žurku – ističe Navija
– A zahtev za novi Ustav je upravo to, zahtev da budu pozvani na žurku.Više od 14,8 miliona Čileanaca glasaće u nedelju na referendumu, a nekoliko anketa je pokazalo da najmanje 70 odsto želi novi Ustav. Ako se odobri, trebaće više od godinu dana da se napiše novi. Čileanci, međutim, ne odlučuju samo o tome da li će dobiti novi Ustav, već i ko će ga i kako napisati. Ako se odobri stvaranje novog Ustava, kako se očekuje, u aprilu 2021. uzabraće se Ustavotvorna skupština, a istovremeno održati i opštinski i regionalni izbori. Neki smatraju da pisanje novog Ustava možda nije najbolji način rešavanja problema u zemlji. Pedro Pisano, pravni saradnik Instituta za međunarodno liderstvo Mekejn, smatra da je to “užasan način” da se pokušaju uneti promene koje žele mnogi Čileanci. Pisano, poreklom iz Kolumbije, rekao je za CNN da je njegova zemlja pokušala ovaj eksperiment 1991, kad je okupljeno stotinjak ljudi da napišu novi Ustav za pet meseci, a rezultati su bili pomešani.
- Sve što Čileanci žele može se rešiti amandmanima, kako je urađeno u SAD, umesto da se ponovo piše čitav tekst – ističe Pisano.
Izvor:
www.blic.rs
