Region nedovoljno naoružan? Fale tenkovi, artiljerija, helikopteri, avioni...

[MOTORISTA]

Region nedovoljno naoružan? Fale tenkovi, artiljerijska oruđa, helikopteri, avioni...
Tanjug   12. decembar 2019.

Prema zvaničnim podacima, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija i Crna Gora poseduju naoružanje ispod propisanih limita u Sporazumu o podregionalnoj kontroli naoružanja.

Te podatke dobila je poslanica Nezavisnog bloka u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Aida Baručija kada je zatražila od Ministarstva odbrane BiH da joj dostavi konkretne informacije koje se odnose na regionalnu ravnotežu u naoružavanju, piše Klix.ba. Kako se navodi, u zvaničnom dokumentu piše da je limit za posedovanje borbenih tenkova, bez obzira na njihovo stanje ili ispravnost, BiH i Hrvatskoj 410, Crnoj Gori 77, a Srbiji 948, a realno stanje je da OSBiH poseduju 325 borbenih tenkova, Hrvatska 232, Srbija 464, dok Crna Gora ne poseduje tenkove.

Limiti za naoružanje u većini kategorija su gotovo podednaki za BiH i Hrvatsku, Crnoj Gori su najmanji, dok su najveći Srbiji. Dodaje se i da je Srbija u periodu od 1. januara 2019. godine do 12. septembra 2019. godine uvela u upotrebu jedan borbeni avion MiG 29 za potrebe Oružanih snaga, a koji se do sada vodio kao sredstvo za istraživanje i razvoj, tako da se ukupan broj sredstava nije menjao i trenutno poseduje 10 borbenih aviona MiG 29.

U navedenom periodu Srbija je smanjila broj sredstava u kategoriji borbenih tenkova za 25 komada tipa T-55, artiljerije za pet komada (VBR 128mm M-63 "PLAMEN"), a Ministarstvo odbrane BiH navodi da su ova sredstva izvezena. U kategoriji borbene avijacije Srbija trenutno u upotrebi u Oružanim snagama poseduje 81 borbeni avion, što iznosi 56,64 odsto dozvoljenog limita.

Kada se radi o Hrvatskoj, ona od 1. januara 2019. godine do 12. septembra 2019. godine nije uvodila u upotrebu sredstva ograničena Sporazumom o podregionalnoj kontroli naoružanja i u tom periodu je smanjila broj sredstava u kategoriji borbenih tenkova za deset komada tipa T-55.

Ministarstvo odbrane BiH tvrdi da se na osnovu razmijenjenih godišnjih informacija, inspekcijskih izvještaja i obavještanja zemalja potpisnica Sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja (BiH, Hrvatska, Srbija, a naknadno i Crna Gora) može zaključiti da sve države članice poseduju naoružanje ispod limita propisanih sporazumom te da nije bilo njegovog kršenja.

"Međutim, pitanje modernizacije sredstava i opreme je u direktnoj zavisnosti od izdavanja budžetskih sredstava za te namene. Također, i od drugih izvora za zamenu sredstava i opreme koja je moguća, a to je donacija, sa ili bez potrebnih ulaganja u dodatni remont", navode iz Ministarstva odbrane BiH.

Izvor: www.novosti.rs

[kosmonaut]

Zadnje sto regionu treba je oruzje a pogotovo izdvajanje novca za isto. Pomenuta Aida pati od autizma ili nepoznavnja materije cim postavlja pitanja na rangu debilizma.

[dead1]

Tu je i pitanje citave istocne Evrope.

A da ne zaboravimo da mnogo oruzja truli i nije u biti operativno.

Pogledaj broj borbenih aviona u istocnim NATO zemljama koje su prije bile neutralne ili u Varsavskom Paktu:

Estonia: 0
Latvia: 0
Lithuania: 0
Poland: 96 (48 F-16, 30 MiG-29, 18 Su-22).  Glavnina F-16 su neispravni.  48 Su-22/MiG-29 ce zamijeniti sa 32 F-35
Ceska: 30 (14 JAS-39, 16 L-159 (naoruzana verzija L-39 skolskog aviona)
Slovacka: 14 MiG-29 (mijenjaju sa 14 F-16)
Madzarska: 14 (JAS-39)
Slovenija: 0
Hrvatska: 8 (MiG-21Bis) - ne racunam MiG-21UM, jer nema borbene sposobnosti.
Crna Gora: 0
Albanija: 0
Makedonija (ulazi u NATO): 0
Rumunjska: 37 (17 F-16AM/BM, 20 MiG-21MF LanceR) - ne racunam MiG-21UM jer nema borbene sposobnosti.
Bugarska: 29 (15 MiG-29, 14 Su-25) - glavnina su neispravni.  Kupuju 8 F-16.

SVE UKUPNO: 228 borbenih aviona za populaciju od oko 106 milijuna ljudi.  

Relativno moderni:

65 X F-16AM/BM/C/D (jos 22 naruceni)
28 x JAS-39

Zastarjeli avioni 4e generacije ili slicne proizvodnje koji nisu modernizirani:
14 x Su-25 (od kojih je mozda 4 operativno)
59 x MiG-29

Avioni 3e generacije (bez modernizacije):
18 x Su-22

Avioni 2e generacije
28 x MiG-21

Laki borbeni avioni
16 x L-159

Cak da se svi planovi modernizacije odrzaju po planu, broj aviona pada do 219 aviona do 2030-e.  A moguce je da ce pasti i vise zato sto Hrvatski (12 novih da zamijene 8 starih MiG-21), Rumunski (36 novih da zamijene 20 MiG-21) i Bugarski (16 novih od kojih su 8 naruceni da zamijene 29 MiG-29/Su-25)) nisu cvrsti a ne zna se ni sta ce Ceska raditi sa malim i relativno skromnim L-159 nakon 2020e.

Moguce onda da i brojke padnu na 158-174 borbenih aviona.


----------

Prica je slicna sto se tice operativni broj tenkova.  Najbrojni tenkovi u istocnim zemljama su T-72 (cesto bez velike modernizacije) i T-55 i varijante (Rumuni samo koriste T-55 varijante).  Modernih tenkova je jako malo. Samo Poljska ima modernije tenkove PT-91 i Leopard 2 ( i to starije A4 i A5.  A4 verzije se dokazale losim u Siriji).  Madzarska sada kupuje moderne Leopard 2A7.  A ostatak ce ostati na starijim T-72M, M84 ili cak T-55 a cesto nista.

Isto tako protiv avionske i protiv tenkovske rakete - ponovo u glavnom zastarijelo sa jako malim brojevima modernih aparata (i cesto nista moderno).


Istocna Evropa je problem za NATO.  Nije dovoljno opremljena ili spremna za bilo kakve vece probleme.  Oslanjaju se previse na Ameriku.  Ocekuje se da ce Americki decki ginuti za Istocne Evropljane.




 

[Bozo13]

... i to starije A4 i A5.  A4 verzije se dokazale losim u Siriji...  
 

Može koja informacija više oko toga?

NIjedan tenk nije neuništljiv, ali koliko znam, turci su pogrešno koristili tenkove, i zato i bilo slika uništenih Leo2A4

https://www.bellingcat.com/news/mena/2017/02/12/battle-al-bab-verifying-turkish-military-vehicle-losses/

[MOTORISTA]

Radulović: Naoružavanje zemalja u regionu nije trka, već nužnost
VESTI Autor: FoNet 14. sep. 2021

Većina zemalja u regionu bivše Jugoslavije su u najvećoj meri ratnu tehniku nasledile od JNA i ovde se ne govori o trci u naoružanju, već ono što diktira naoružavanje jeste nužnost da se obnovi oprema, izjavio je danas predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam Vlade Radulović.

Radulović je, na konferenciji „Modernizacija srpskih oružanih snaga i međunarodna vojna saradnja 2016-2021“ u Beogradu, naveo primer da se govori da su kupljena četiri helikoptera, jedne ili dve baterije ili 10 vozila „Miloš“. Doktrine i strategije se menjaju, a primeri Nagorno Karabaha, Libija, Sirija, pokazali su koliki je značaj bespilotnih letelica, a stari koncepti ne daju rezultat na terenu, dodao je Radulović.

Urednik portala Tango Six Petar Vojinović ukazao je da je najpotentnije oružje oružanih snaga Srbije u narednih nekoliko dana mogu biti migovi 29, ako budu imali rakete „vazduh-zemlja“. Mi, u poređenju sa drugim državama regiona, imamo sada tu pozitivnu okolnost da sadašnji sistem političkog uređenja koja zavisi na malom broju ljudi, pa se brže realizuje, rekao je Vojinović. Sve što je nedostajalo, brzo je nabavljeno, rekao je Vojinović, i dodao da je Hrvatska nešto nabavljala u delu ratnog vazduhoplovstva. Mogli bi se sa njima porediti kada su nabavili polovne izviđačko-jurišne helikoptere, ali Hrvatska je najavila želju da nabavi najmodernije borbene višenamenske avione, istakao je Vojinović.

Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije, a sada profesor Fakulteta odbrane i bezbednosti Branko Krga rekao je da su kontakti na najvišem državnom niovou uspostavili povoljnu atmosferu za operacionalizaciju razvoja međunardne vojne saradnje. To se pozitivno odrazilo i na ove nabavke, rekao je Krga, koji je istakao i da je vojno-diplomatska aktivnost značajn oblik međunarodne vojne saradnje. Srbija ima između 25 i 30 vojno-diplomtskih predstavnika u stranim zemljama, rekao je Krga.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Idemo, taman da opet pubertetlije imaju na šta da se lože...

-------------------------------------------------------------------

Srbija po jačini vojske opet ispred Hrvatske
IZVOR: TANJUG SREDA, 26.01.2022.

Sajt Global Fajerpauer svake godine od 2006. objavljuje godišnji izvještaj i rang listu 140 nacionalnih oružanih snaga, među kojima je i srpska vojska.

Prema podacima za 2022. godinu Srbija je, kao i godinu dana ranije, po jačini vojske ispred Hrvatske, piše zagrebački Večernji list, prenosi Tanjug. List navodi da je Srbija u 2022. rangirana kao 61. od 140 zemalja, a Hrvatska je korak iza, na 62. mestu i dodaje da se, s obzirom na to da se ova lista stvara iz godine u godinu, ona može uzeti kao relevantna. Činjenica je da se u poslednjih nekoliko godina Srbija intenzivno naoružava i diže godišnje svoj vojni budžet i po 40-ak odsto, navodi hrvatski list i ističe da se 2017. godine Hrvatska nalazila na 68. mestu, a Srbija na 89.

Dodaje se da zato veliki skok Srbije na ovoj vojnoj listi u samo pet godina, jer se probila sa 89. na 61. mesto, nije iznenađenje, s obzirom da je u međuvremenu, kako navode, Srbija modernizovala celu eskadrilu od 12 MIG-ova 29, nabavila 20-ak tenkova T-72, novi protviavionski raketni sistem Pancir S-1, potom borbene helikoptere MI-35, kao i novi protivoklopni raketni sistem kornet, sve iz Rusije. Večernji list dodaje da Srbiji iz Kine stiže kopija PVO sistema velikog dometa FK-3 (kopija ruskog S-300), a da su već stigle kineske borbene bespilotne letelice, kao i da dolaze slične iz Turske.

List ističe i da se Hrvatska nije konačno odlučila na pojedinačno najveću vojnu nabavku u svojoj istoriji, kupovinu 12 višenamenskih vojnih aviona rafal iz Francuske za milijardu evra, od čega je više od trećine već isplaćeno krajem 2021, njeno zaostajanje za Srbijom bilo bi de fakto i veće. Od zemalja bivše državne zajednice, posle Srbije i Hrvatske sledeća po vojnoj moći je Slovenija, na 86. mestu, BiH je na 123, Severna Makedonija na 134, dok Crne Gore uopšte nema na ovoj listi, premda ima vojsku.

Inače, prema podacima, Global Fajerpauera, Кosovske bezbednosne snage su pretposlednje rangirane i u odnosu na prošlu godinu, pomerile su se za jednu poziciju više, što znači da su prošle godine bile najslabije ocenjene. Tokom 2022. godine Кosovo je rangirano na 139. mestu od 140 učesnika koji su razmatrani tokom godišnje revizije ove liste.

Slabije oružane snage od Кosova ima jedino Butan, a prve na listi su Sjedinjene Američke Države. Slede Rusija, Кina, Indija i Japan.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Srbija i Hrvatska se ubrzano naoružavaju pod izgovorom pretnji iz regiona
AUTOR: Beta 14.03.2022.

Srbija i Hrvatska troše najviše novca za odbranu na Zapadnom Balkanu, a naoružavanje se u ovom regionu shvata kao pretnja susedima, ali i kao opravdanje za sopstveno naoružavanje.

To je istaknuto na predstavljanju izveštaja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Kako je istakla istraživačica tog centra Marija Ignjatijević, u čitavom regionu, a posebno u Srbiji, nabavka naoružanja se obavlja ad hok, u skladu sa spoljnopolitičkim interesima, a ne prema planovima i potrebama vojske. Takođe, istraživanje "Transparentni sistemi odbrane za bezbedniji regon" pokazuje da postoje velike razlike između planiranih troškova za odbranu u budžetu na početku godine i stvarnih troškova koji se utvrđuju na kraju godine. Tu prednjači Srbija, koja je, kako kaže Ignjatijević, 2020. godine dostigla nivo izdvajanja za odbranu od dva odsto ukupnog budžeta.

"Recimo, u 2021. godini je budžet za odbranu tokom godine uvećan za skoro 50 odsto. I to se dešavalo i ranijih godina – u 2018. i 2020. godini je tokom godine prebacivanjem sredstava iz budžetskih rezervi na naoružanje budžet za odbranu uvećan 20 do 30 procenata", istakla je Ignjatijević i napomenula da se ulaganja u odbranu ne moraju nužno posmatrati kao naoružavanje, već i kao obnova i modernizacija zastarelih sistema odbrane nasleđenih iz bivše Jugoslavije.
 
U slučaju Hrvatske, kaže Ignjatijević, postoje velike razlike u onome što se ističe u zvaničnim državnim dokumentima i onoga što te zemlje prijavljuju NATO-u i nalazi se u NATO bazi podataka.
 
Prema njenim rečima, Srbija ne objavljuje ni podatke o donacijama iz Rusije i Belorusije, iako je reč o tenkovima, borbenim vozilima ili avionima, a to se, kako kaže, pravda objašnjanjem da je reč o poverljivim stranim podacima koji nisu za javnost.
 
U Albaniji su troškovi odbrane najmanje transparentni, a zanimljivo je i da Bosna i Hercegovina troši najmanje novca za odbranu, pre svega zbog blokade centralne vlasti.
 
U istraživanju su analizirani i militaristički narativi u regionu, pre svega u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i, kako je istakao istraživač BCBP Luka Šterić, uočena je takozvana "bezbednosna dilema" u kojoj se naoružavanje jedne od strana, odnosno suseda predstavlja kao bezbednosna pretnja. Kako je rečeno na skupu, sve se to najčešće koristi za unutrašnju upotrebu gde se lideri država predstavljaju kao zaštitnici nacionalnih interesa i prepreke da se ponove momenti iz bliže ili dalje istorije.

Izvor: www.021.rs