PALUBA
March 29, 2024, 12:14:05 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Острвица  (Read 3313 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« on: December 22, 2019, 04:41:50 pm »

Острвица

Острвица, 4 км с/з од Рудника. Не зна се кад је град саграђен. Први пут помиње у V. веку после Христа, али се претпоставља да утврђење потиче из античког периода. Према подацима из Дубровачког архива сазнаје се, да су се у град склањали дубровачки трговци и рудари са Рудника за време династичких борби између Стефана Уроша III Дечанског и Стефана Владислава II.  Напокон, Владислав је морао да напустити борбу и побегне у Угарску (1324.), где је остао до смрти. Деспот Ђурађ Бранковић је, око 1430. године поново утврдио Острвицу ради одбране од угарске и турске најезде. Због тога у народу постоји предање да га је градила његова жена Ирина Кантакузин (у народној традицији позната као Проклета Јерина). Деспот Ђурађ, Јерина и њихова деца често су боравили у Острвици, нарочито зими, јер им је ту боље одговарала клима него у Смедереву. Г. 1398.  у Острвицу се склонио побуњени властелин деспота Стефана Лазаревића, Никола Зојић. Он је заједно са Новаком Белоцрквићем и Обрадом Драгојловићем, који су били противни деспотовом савезу с Угрима покушао да организује побуну против Стефана. О томе тајно известе Бајазита, и оптуже деспота да на њега Угре подбуњује. Ово издајсто дозна се, и Новак буде ухваћен и погубљен, Обраду одузму баштину, а Никола 'побеже у утврђење града званог Острвица', где се са женом и четири своје кћери закалуђерио и повукао у манастир. Ову побуну спомиње и монахиња Јефимија (удовица деспота Јована Угљеше) у натпису на покрову кнеза Лазара, говорећи, да 'они што једоше хлеб њихов подигоше на њих (Стефана и Вука) буну и твоја добра (Лазарева) у заборав ставише'.
Турци су град у два наврата освајали и рушили. Српски летописи догађаје ове бележе врло кратко:
- В лето 6944 (1436) прими Мурат Борач и расипа Острвицу.
- В лето 6962 (1454) јулија 30 прими цар Мехмед-бег опет Топлицу и пљени Србље и расипа Острвицу, и пљени до Смедерева и збјег омољскиј.
Евлија Челебија посетио је 1664. године Острвицу и установио, да су град и подграђе порушени и опустели.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Острвица..jpg (482.63 KB, 1144x860 - viewed 35 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1 on: December 23, 2019, 01:26:26 pm »

Oстрвица лежи у оном планинском венцу, који од Рудника између Брезовице и Качера иде. То је један каменити шиљак, па због таквог је вида и име добила. Вулканског је типа као и Тријеска. Слојеви су падни од гранита; има и сијенита.
На Острвици налази се нешто мало биљака, као: млечика, матица, слез, боца; а од дрва по који глог, јасен и липа; остало је све голо стење и камење, у стрме и вратоломне литице сложено, да језа човека подухвата кад одозго на ниже погледа. Само још у подини, на њеној североисточној страни, око Јасенице има букова шума; а иначе је свуда голо.
На Острвицу се може попети само узаном козјом стазом, од северозападне стране, са Ћајиног брда.
На Острвици налазе се остатци и развалине некакве тврдињице. За њу веле да ју је зидала 'проклета Јерина', па колико је пакосна била, све је тешке жене терала да за град носе уз брдо камење, те су тако децу побацивале. Тако причају мештани.
Врх Острвице одвојен је на два вршка: јужни (велики град) и североисточни (мали град). Велики град има дужину до 40, а у ширину око 15 корака; мали пак град 15 корака у сваком правцу. Велики и мали град раздвојени су једном провалом не баш много дубоком, и везују се једним зидом. На великом граду, на јужном његовом делу, држи се још једно платно од града на 4 м. висине. На томе крају налази се једна соба округло озидана, на самој ивици, за које држим да је тамница била. Ту, веле, пре две године да је равно било, па да су неки страни људи на Ускрс ископали три фучије блага. Фучије су биле са трешњевим дугама а имале су бакарне обруче. Сад се на том месту види окрогло удубљење у земљи, као да је доиста одатле штогод ископано. На зиду који још постоји, има отвор, који је сигурно за одбрану служио.
У средини (боку) висине налази се у камену ижљебљена ступа. На западној и источној страни налази се по једна столица у камену исечена, где је ваљда некада властела на теферич излазила. Оне су такође у боку Острвице испод горњих кула.
Од стране северо-западне, куда се на Острвицу улази, дакле приступ могућан, подизате су неке куле и зидине, ваљда за одбрану и затварање приступа граду у ратно доба. На другим пак странама, где су и литице и по том приступ немогућан, сасма следствено, никакве зидине за одбрану нису подизате.
Називи Острвице: Велики град, Мали град, Столице и Јеленска стена.
Острвица је постојала још у време битке косовске, а њу је освојио султан Махомед прве године одма по освојењу Цариграда, 1454. год. И по томе није истина што народ прича, да је Острвицу зидала проклета Јерина. Ово се дознаје из летописа, који је око 1490. г. написао неки Михајло Константиновић, Србин из Острвице.
Острвица има велику релативну висину према околним брдима (758 метара), јер то је један шиљак, који је сигурно каквом еруптивном силом из унутрашњости земље избио.
О Ускрсу, Ђурђеву дне и на Марков дан, излази мушкиње и женскиње које је у стању да се на врх Острвице попне, па ту по ваздан играју на оном узаном простору. Стаза, по којој се сада пење, како које године све је клизавија и опаснија, јер жљеботине, које су само толике, да се стопа намести, како које године све су већма излизане и најмања непажња или невештина прети да се у бездан скрха и о стрме литице Острвице у комаде разбије.
Са Ћајиног брда на врх Острвице пењање траје ½ сахата.
Са Острвице види се до Авале, за тим до Овчара и Каблара, па на Вујан и Рудник, и део смедеревског и пожаревачког округа. Од планина види се Авала, Космај, Букуља, Венчац, Штурац, Црни Врх, Тријеска, Вујан, Овчар, Каблар, Теочински Крст, Медведник и Ваган.
У подножју Острвице извиру два красна извора, и то на југо-западној страни Драгуш, кога се вода слива у заграђску реку с десна. Ту је 'скраси камен.' Пре је стајао душке и јеноман био, а сад је преваљен и преломљен. И ту је благо тражено.Ова вода је врло ладна и здрава и доста јака. Према њој, на другој, северноисточној страни Острвице скоро такви исти извор извире, који се Јасеница зове, које се вода слива у Островачку реку (Раслову). Она је исто тако добра и јака као и Драгуш. Туда пролази пут, који са Рудника калањевачкој цркви води.
Острвица о којој је овде реч, зове се велика Острвица а до ње на јужној страни сниже и све шумом обрасло брдо зове се мала Острвица.
Осем оног планинског венца, који преко Острвице прелази, и који је на свом месту описан, одвајају се од ње још и ове споредне водолучнице:
Једна на малу Острвицу, Дрењак, Блата (на Блатима налази се код Ракића куће гроб војводе качерског Арсенија Ломе, кога је Токатлићев сестрић из потаје убио) и Метаљку и дели воде Јасенице и Поточана.
Друга, на Коњевац између Заграђске реке и Драгуша, и
Трећа, на север, преко Шаторишта ( на овом је брду војска, која је Островачки град опсела своје шаторе разапела, па је и име отуд добило), Топовишта (Голо брдо, које се тако зове, што су Турци са њега из топова град на Острвици тукли), Орловца (Тремушњака), Кикова, Врлаје и завршује Парлогом према саставу Козељице и Качера. Ова водолучница дели воде качеру и Козељици.
Четврта, главна, која иде у градску гору, Ћајино брдо, Мекоте, итд. већ је описана.
Ћајино брдо лежи северозападно од Острвице. Ту је на том брду, кад су Турци некада Острвицу опсели, неки старешина њихов Ћаја, чадор подигао, па по њему се и то брдо назвало. Испод Ћајиног брда је извор Доћен (према западу), који се у Драгуш поток улива. (Мишковић, 'Гласник', бр.34.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #2 on: December 24, 2019, 12:32:00 pm »

Ситуација и скица основе града Острвице код Рудника.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Острвица.jpg (116.63 KB, 800x600 - viewed 38 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #3 on: December 25, 2019, 09:59:40 am »



Emisija RTS "Kvadratura kruga", epizoda posvećena planini Rudnik, deo emisije govori o tvrđavi Ostrvica.


Quote
Pečatnjak ili tipar kneza Lazara, koji je nedavno otkriven na Rudniku, a kojim je Lazar overavao dozvole za rudarenje i povelje, otkriva deo istorije srednjovekovne Srbije.

Na Rudniku je iskopan i prvi srpski dinar sa ćiriličnim natpisom iz 1330. godine a koga je kovao kralj Dragutin. Gotovo da nema nijedne srpske vladarske porodice iz srednjeg veka koja nije kovala svoj novac na Rudniku koji je u 14. i 15. veku bio jedan od dva najvažnija rudarska i trgovačka centra u Srbiji.

Rudarenje na ovoj planini traje još od praistorije, a rudna bogatstva Rudnika koristili su i Kelti i Goti i Rimljani i Srbi i Turci i Austrougari, a koristi se i danas.

Nijedna druga planina u Srbiji  nije toliko obeležila istoriju srpske države i srpskog naroda kao Rudnik ispod čijih obronaka su u 18. veku podignuta oba srpska ustanka protiv Turaka.





Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 447


« Reply #4 on: December 25, 2019, 01:41:47 pm »



Српски новац је кован и у Брскову. данас Мојковац, а други монетарни центар и ковница Србије била је у Новом Брду (неки га данас називају Nova  Berdhe, Republika e Kosoves)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #5 on: December 25, 2019, 02:04:26 pm »

Острвица је од рудничке механе далеко један сат. Она није висока колико Рудник, можемо казати да је за једну четвртину мања од Рудника, ако не и за читаву трећину; али њено је положење на некој чистини те се може врло далеко видети. – Острвица је сам го камен; а тај камен чини ми се да је гнајиз (гранитес).
Острвица је, као што рекох, осамљена, а изгледа као глава шећера. Испети се може на њу само са северне стране, а с јужне је тако као да је од врха до дна по полу пресечена па једна пола остала; за то и јест страшно и погледати с врха од Островице какав зије понор с јужне стране. Испод Островице оздо чини се као да има два основа (базиса); један при земљи велики и обрастао дрвима, а ту је земља, а други што стоји на томе и повиши је од тога и тај је од камена. Но тај други темељ пресечен је као и сама Острвица, на југу. Крајцем пак куда је пресечен подигнут је зид, тако да се на Острвицу с јужне стране – куда се и онако није могло прићи – сад није могло ни помислити да се иде. Ту, тим крајцем дижу се стене по више хвата, а горе где је већ ближе врху, за неколико десетина хватова. На оном првом основу што га споменух, има зидина, које су колико сам могао разгледати по на четири ћошка, и то је било као престража граду. Одатле са првог основа идемо другоме. Ту је већ врлетније. Куда се пење на други основ ту је сад већ пространо, али се виде зидине, које су затварале тај пролаз. Ту, куда се пело на Острвицу, ту је онај други темељ малко срезан, а то је мало на исток; али дотле одонога крајца, што иде од југа на запад; тај је другиј основ висок за два три хвата. По томе другом основу има тако исто зид, на места висок за два хвата, али је јако опао. На тај се зид прекида од севере мало на исток, гда се пење на Острвицу. Иза тога другог основа подигла се Острвица горе високо. Тај други основ такав је да се по њему може око Острвице – до на југ – обићи лепо на коњу и на колима. Ту је за цело морала бити војничка посада. На томе другом основу нађох на једном месту издубљену стену као ступа; а доста повелику. То нисам могао друкчије истумачити него да је ту морала бити рупа да се купи кишница.
Тим другим базисом може се доћи врло лепо до самог врха од Острвице. Али хоћу да вам кажем још један пут. Тај је пут за неколико хвата више другог базиса, и рекао бих да су га више човечје руке начиниле него природа, јер није шири од доброг корака. Кад се испењемо с камена на камен до те стазе, онда ћемо ићи полако к врху Островици. Ту се сад ваља пети врло смотрено; најбоље је да човек иде бос, јер ако би се отиснуо не би му најбоље било! до другога базиса не би дошао жив. Ова стаза води нас до на један гребен, а тим гребеном ићи ћемо на више за неколико хвата висине док не доспемо до самог врха Островице, али још не до правог врха. Да вам сад кажем какав је врх.
Врх је Островице дугуљаст као земичка и иде с истока на запад. Дугачак је једно пет хвата а широк два и по; био је некад и дужи и шири али се обрувао.
Казах да смо дошли до врха Островице. Да видите како се улазило у тај сами град што је на врху. То место на које смо дошли мало је ниже од оног горњег врха, али се одатле ишло горе. Стоји и сад зид што је била капија и у зиду види се унутра рупа, где су за цело биле гвоздене греде што су затварале улаз да не би ко ушао. Иза те капије пење се некаквим басамацима који су усечени у стени на саму Острвицу.
Кад се човек испење на сам врх од Острвице, неће се мало зачудити кад нађе озго велику и меку траву а тако и земљу; јер заиста је чудо како на том кршу да се нађе земље где је на домаку свакоме ветру и времену. Но на том ћемо доћи доцније. Сад да видимо зидине на том врху. – Врх је острвичин раван и дугуљаст; наоколо је био свуд окружен зидом. Но тај је зид готово сав страдао, само што се са северозападне стране држи једно платно и премашује Острвицу за једно два хвата; па за то се из далека чини као да је кула. На источном или управо североисточном крају био је улаз, а на западном крају кула. Та је кула округла, а темељ јој је у бездан отишао на ниже. Она је врло порушена тако, да само нешто од ње премашује врх од Острвице и приљубљава се оном зиду што је заостао; а остало види се само округла кула, напуњена камењем од ње саме. Да ли је била још која кула то се не види.
И Острвица као год и Рудник зидани су од неотесаног камена с доста крече; тај се креч сад спекао с каменом у једно, па зидина не изгледа да је зидина, него да је самотвор.
Земља што је озго на острвичкој равници црвена је; у њој се налази по која човечија кост и којекакве ситне гвоздене страри. Гледајући какво јој је положење, воде нас мисли на спомен какве ужасне трагедије, која се овде морала догодити кад је оно србско царство са свим пропало. Острвица је за цело морала бити отета или преваром или приморана да се преда жеђу или глађу, па после кад је пала непријатељу у руке, све су уништили пламеном и мачем.
Да је Острвица за владе наших владалаца цветала, то се може узети као извесно; јер на једно осамдесет година по косовском боју, долази нам један благородник из Острвице, који је примио био турско име али је у срцу остао Србин. – таквих портрета можда би се више нашло у она несретна времена. – Тај благородник из Острвице оставио је себи спомен што је написао врло важан турски летопис, који је у петнаестом и шеснаестом веку био најважнији извор за ондашње дипломате, и тај је летопис био преведен одмах тада на многе језике. Важан је он и за нас што спомиње и описује косовско бој и на томе су месту сачуване многе ствари, за које се не зна или за које смо друкчије знали. Тај ће летопис мислим скоро угледати света и на србском језику.
Кад би се нашао ко да испитује и да тражи по рудничким и острвичким развалама, мислим, да би се много којешта нашло, кад се и случајем самим којешта налази. По врху Острвице копано је на неколико места, али не дубоко; то су за цело морали сељаци копати тражећи благо; а могуће је да ће се што и наћи туна, јер та земља није чини ми се ништа друго него пепео од зграда, које су ту биле; па у том пепелу морало се штогод и сачувати, што освојитељи нису могли приметити.
На исток испод Острвице била је једна стара чесма; на тој чесми била је порасла једна буква те је својим жилама обгрлила и утврдила камење од ког је била та чесма озидана; али на жалост, та се чесма није одржала; њу су развалили сељаци тражећи благо. Да се та чесма одржала, дала би нам заиста чудан појам о нашем старом и славном добу. Кажу да је капетан натерао сељаке те су морали на ново озидати чесму, коју су они развалили. Они су је и начинили, али опет нису ону стару васкрснули. – По песку који та чесма истура могао би човек судити да у Острвици има бакарне сумпорњаче.
То је колико знам површно о Острвици. Онај, који буде од мене срећнији, да може тамо навлаш ићи и испитивати, можда ће још много којешта наћи што је сад у тами; а науци ће то бити врло од користи. Много је којешта сакривено у тим развалама, али ако ми будемо колико толико, брижљиви, све ће изаћи на свет и показаће се красни резултати. (К. Поповић, Лицејка I., стр. 52.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #6 on: December 28, 2019, 12:20:41 pm »

Евлија Челеби: Град Рудник

(Е. Челеби оставио је кратак опис 'Града Рудника', како он назива Острвицу. Његови подаци о оснивању и освајању града  нису тачни и немају никакав историјски значај.)

Град Рудник. - Основао га је један од српских краљева, краљ Милош, а освојио га је Бајезид-хан II Јилдирим. Касније, кад је Мехмед Освајач пошао на војну против Београда, заузео је на веру ово место. Премда је касније опет пало у душманске руке, оно се једанести дан месеца џумаду'л-ахира године 927. (19. маја 1521.) предало на веру мирним путем Јахја-бегу, након што је посада која се налазила у граду увидела да неће моћи одолети османској сили. Отада па све досад налази се у османској власти.
То је врло уносан кадилук у рангу кадилука од сто педесет акчи. Његова нахија састоји се од седамдесет и шест развијених села. Ту има представник Портин спахија и јаничарски сердар.

Облик града Рудника. – Тај град лежи на врху једне високе планине која се диже до небеса. Саграђен је од камена у облику петоугаоника. То је стара и запустела тврђава коју је смедеревски санџак-бег Гази Бали-бег (Малкочевић) из темеља порушио. Наиме, једанпут се становништво тога града побунило па је Гази Бали-бег опсео град и из темеља га порушио. У зимско доба у њему станују чобани.

Варош. – Лежи на западној страни стрмените литице на којој се налази тврђава, у једној пространој долини која је богата виноградима и баштама. У свему има седам муслиманских и немуслиманских махала. Има осам стотина даском покривених кућа, једанест богомоља, три основне школе и један мрачан хамам, чије је вода пријатна. Ту се налази око осамдесет дућана. Све становништво говори потурски, као Потури. Одевају се у чохано одело, са чакширама на копче као крајишници; носе грубе папуче и калпаке од чохе, а баве се трговином. То је српска и бошњачка раја, врло угледна и богата. Њихове девојке и жене носе косу на посебан начин, завијену на једну страну. Њихове девојке завијају главу, а многе имају на фесићима сребрне и бакарне новце које нижу око капе. То су рајетинске девојке, богато обучене, са сукњама и окићеним главама.
Будући да се ова касаба налази под брдом своје тврђаве па тако брдо доминира вароши, то сунце читавих шест месеци не допире у ово место. Оног дана кад сам ја тамо био сунце се мало појавило и угрејало, али је опет одмах после подне нестало, па је то врло чудно подручје. То је интересантна касаба која лежи на тако чудном положају. У том крају има једна провалија страшна као паклени понор. Месна клима је јако тешка. На источној страни овог места, испод стене на којој лежи тврђава, тече на стотине извора воде хладне као комад леда. Оне покрећу многе млинове. То су тако хладне воде да се у јулу од тих вода не могу попити ни три гутљаја. Али она тако брзо свари храну у човеку да су тројица или четворица људи у стању да поједу дебело јагње. Зрак је тежак, али је становништво врло благо и здраво. То су гостољубиви људи и пријатељи странаца. (Са турског превео Хазим Шабановић.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #7 on: March 20, 2020, 04:27:35 pm »



Pre nekoliko dana sam nabavio fotografiju snimljenu na Ostrvici.

Po ostalim fotografijama iz ovog nalaza, cenim da je snimljena 20-tih godina prošlog veka.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ostrvica.jpg (1553.84 KB, 3131x2302 - viewed 35 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #8 on: April 11, 2020, 12:12:32 pm »


* * *


Tek u jedanaestom veku se pominje Rudeniko, Rudniko, Rudniho.  U starim arhivama Rudnik se pominje 1296. godine kao mesto i planina Rudnik. Predpostavlja se da je ime dobio po starom slovenskom nazivu rude.Rudno blago na Rudniku koristili su manje ili više svi Još kralj Dragutin, sin kralja Uroša, pa posle njega i Vladislav, kovali svoj novac na Rudniku. Novac kralja Dragutina je  prvi srpski dinar sa ćiriličnim natpisom, koji glasi "Stefan Rab".

Rudokopi na Rudniku i dalje su radili i donosili prilične prihode državnoj kasi i despotu. Tada se plaćala carina, i to je jedna desetina vrednosti od prodate robe. Ostrvica je tada bila sedište upravne jedinice. Grad na Ostrvici često se pominje u našim srednjovekovnim letopisima. Ostrvica se sastojala iz dva dela: velikog i malog grada, podignutih na odvojenim stenama, a zatim spojenih zajedničkim zidom. Od celog utvrđenja očuvali su se samo neznatni ostaci malog grada i jedan veći deo zida oko vrha stene na kojoj se nekada uzdizao veliki grad.

U vreme Srpske despotovine Rudniku se posvećuje posebna pažnja i on ostaje i za vreme despota Stefana Lazarevića i za vreme vladavine despota Đurđa Brankovića istaknuti trgovački i rudarski centar države. Despot Đurađ je na Rudniku imao svoj dvor i ovde često boravio. Kod njega na dvoru bio je i veliki čelnik Radič Postupović, ktitor manastira Vraćevšnice.

Đurđeva žena, grkinja Jerina, u narodu poznata kao ,,prokleta Jerina’’ umrla je u Rudniku 3. maja 1457. god. U ovo vreme, neposredno pred konačan pad Srbije pod tursku vlast u Ostrvici borave Đurđev i Jerinin sin Grgur i kći Mara kao i Jerinin brat Toma Kantakuzin.

S obziron na strateški značaj Ostrvice i Rudnika Turci su ovde nastanili svoje svoje posade i Rudnik pretvorili u središte vojno-administrativne organizacije čitavog ovog kraja tj. u centar Rudničke nahije. Iako su Turci nastavili eksploataciju rude, Rudnik u ovo vreme gubi raniji privredni značaj.

Za vreme turske okupacije Turci su zauzeli tvrdjave u gradovima i na Ostrvici, koje sada nisu paljene i rušene, jer im je bila praksa da u osvojenim zemljama ne zidaju ništa novo, već da naseljavaju postojeće, makar i porušene zgrade. Crkvu "Misu" upotrebili su za svoju džamiju i tu doveli svoga hodzu, a kada se mesto naselilo i muslimanskim življem, imali su i svoje groblje u samom mestu. Malo je podataka koji govore o životu i radu meštana u vreme turske vladavine..


izvor

Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #9 on: April 11, 2020, 12:28:54 pm »



Radio emisija "Riznica", Radio Beograd 2, nedelja, 26. nov 2017.


Quote


Rudnik - veliki srednjovekovni grad

Kako su živeli srednjovekovni Srbi? Prema istraživanjima našeg današnjeg gosta, dr Dejana Radičevića, docenta na Odeljenju arheologije Filozofskog fakuleteta u Beogradu, stručnjaka koji je predvodio istraživanja na lokalitetu Rudnik, na istoimenoj planini i u istoimenoj varošici, rezultati su sasvim suprotni od teza iz jednog doba naše istoriografije da se u srednjovekovnoj Srbiji živelo u primitivnim naseobinama, a da je stanovništvo bilo bez ikakvih administrativnih i tehničkih znanja. Ono što arheološka istraživanja Rudnika - velikog srednjovekovnog grada - donose, sasvim je suprotno od ranijih tvrdnji.

Srednjovekovni Srbi koji su živeli u gradu Rudniku, imali su dobro ozidane kuće, neke su bile i višespratnice, znalo se za odvojene poslovne prostore. Bogati građani su svoje stanove oslikavali ornamentima u fresko-tehnici, a majstori su po umeću bili ravni živopiscima koji su radili naše čuvene manastire. O bogastvu svedoče i ostaci mnogobrojnih crkava koje je kao zadužbine podizala i bogatija vlastela.

Grad je bio grupisan kraj važnih saobraćajnica kojima su stizali trgovci iz primorja, sa luksuznom robom, zapečaćenom olovnim "bulama" (plombama). Iz rudnika su Dubrovčani, Kotorani, Barani i drugi trgovci nosili rudu srebra, zlata, olova, koja je bila osnova bogatstva srpske srednjovekovne države i prosperiteta ovog grada. Primorska roba iz Rudnika išla je u Borač, jednu od vladarskih rezidencija, a dalje prema Beogradu.




Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #10 on: April 04, 2021, 07:09:58 am »

Ostrvica je vulkansko uzvišenje u okviru Rudničkog masiva, koje dominira selima Varnice, Zagađe, Dragolj i Trudelj u opštini Gornji Milanovac. Nadmorska visina vrha je 758 metara. Po poreklu, ovaj vrh predstavlja ostatak razorne vulkanske kupe. Ostrvica je takođe i srednjovekovna tvrđava, čiji se ostaci nalaze na istoimenom vrhu, u ataru sela Varnice.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zahvaljujući svom obliku i položaju, Ostrvica je u srednjem veku bila značajna, jer se na njoj nalazilo vojno utvrđenje, čiji se ostaci mogu videti na samom vrhu planine. Legenda kaže da je utvrđenje podigla Prokleta Jerina, koja je umrla u obližnjem utvrđenju Rudnik. Vrh Ostrvica je 2009. godine proglašen za spomenik prirode.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tvrđava Ostrvica

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U izvorima se prvi put javlja nakon smrti srpskog kralja Milutina, kada su se u utvrđenje sklanjali Dubrovački trgovci, koji su boravili u susednoj tvrđavi Rudnik. Krajem 14. veka, Ostrvica je poslužila kao utočište vojvodi Nikoli Zojiću, gospodaru rudničkog kraja. On je sa Novakom Belocrkvićem, vladarom Hvosne i Toplice, organizovao pobunu protiv mladog kneza Stefana Lazarevića. Pobuna je otkrivena, nakon čega se Nikola sa suprugom i 4 ćerke sklonio u utvrđenje, u kojem se zamonašio i tako izbegao smrt.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Osmanlije su prvi put zauzele tvrđavu 1438. godine, da bi nakon obnove Srpske despotovine 1443. godine tvrđava bila vraćena Đurađu Brankoviću. Ostrvica pada ponovo u osmanske ruke 1454. godine i nije poznato kada je tvrđava napuštena.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zbog veoma malo očuvanih ostataka, nije moguće precizno rekonstruisati izgled nekadašnje tvrđave. Pretpostavlja se da je citadela bila sačinjena iz dva dela, smeštena na dva najviša dela vrha, koji su međusobno bili povezani bedemom i sa južne strane zaštićeni suvim šancem. U podnožju Ostrvice se nekada prostiralo tvrđavsko podgrađe.



* 001.jpg (217.15 KB, 800x1195 - viewed 13 times.)

* 002.jpg (420.41 KB, 1280x853 - viewed 13 times.)

* 003.jpg (443.74 KB, 800x1200 - viewed 16 times.)

* 004.jpg (432.54 KB, 1280x853 - viewed 13 times.)

* 005.jpg (357.17 KB, 1280x960 - viewed 15 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #11 on: September 05, 2021, 12:21:31 pm »



Quote
PRILOG - „DIGITALIZACIJA UTVRĐENJA NA OSTRVICI“ / 29.03.2021. / TV GM PLUS

Projekat Muzeja rudničko-takovskog kraja  „Digitalizacija utvrđenja na Ostrvici: izrada situacionog plana i dokumentovanje očuvanih zidova“ podržan je od Ministarstva kulture i informisanja RS i finansiran sredstvima u iznosu od 300.000,00 dinara.






Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 23 queries.