Trka u naoružanju egzoskeletima: Lokid Martin pravi "ajronmene"Moderna trka u naoružanju danas uključuje tehnologije koje smo pre mogli da vidimo samo u filmovima.
Robotizovani egzoskeleti već sada se testiraju i koriste u najnaprednijim vojskama na svetu za prenos teškog tereta, a da vojnici pri tome i dalje budu sposobni za borbu.
Američka vojska je nedavno angažovala kompaniju "Lokid Martin" za razvoj baterijski napajanog egzoskeletnog dodatka za noge koji vojnicima omogućava da duže vreme nose veliki teret, a da se ne umore, piše Al Džazira. Ovaj egzoskelet se zove "oniks" i zasniva se na tehnologiji kanadske kompanije B-TEMIA, koja ga je prvobitno namenila upotrebi u medicinske svrhe – tačnije, za ljude koji boluju od multiple skleroze. Interesantna stvar je to da, pored senzora koji detektuju kretanje korisnika, "oniks" za predviđanje i analiziranje njegovih pokreta koristi i veštačku inteligenciju, a sve kako bi olakšao pokrete korisnika.
Zahvaljujući tome, američki vojnici mogu dugo da nose teret od 40 do 64 kilograma, iako preporučena težina koju bi svaki vojnik trebalo da nosi ne bi trebalo da prelazi 23 kilograma. Stvar je u tome što određena oprema poput naprednih radara i zaštitnih prsluka postaje nezaobilazna na ratištima, a njenim nošenjem vojnici se previše umaraju pa su manje sposobni za borbu.
Menadžer za egzoskeletne tehnologije u "Lokid Martinu" Kit Maksvel za Rojters je potvrdio da su ljudi koji su isprobali prototip "oniksa" bili mnogo izdržljiviji zahvaljujući njemu.
Naučna fantastika kao stvarnostMeđutim, za razliku od egzoskeleta koji služe samo za nošenje tereta, ono što zaista i deluje kao ostvaranje ideje supervojnika iz naučno-fantastičnih filmova su robotizovana odela i oklopi, koji se već uveliko razvijaju ili testiraju u raznim delovima sveta.
Jedan od njih je bio američki TALOS – projekat integrisanog oklopnog egzoskeleta koji bi američkom vojniku osim nadljudske snage podario i otpornost na metke, kao i informacije o statusu oklopa i okruženju. Ovaj sistem navodno nije testiran zbog problema sa napajanjem, ali američka vojska planira da iskoristi njegove komponente u drugim projektima – prvenstveno se radi o lakom polietilenskom oklopu, stabilizacionom sistemu za oružje i sistemu za poboljšanu realnost, odnosno za dobijanje informacija iz okruženja preko napredne kacige.
"TALOS je bio više od Ajronmenovog električnog oklopa - bio je to skup podsistema", objasnio je potpukovnik u američkoj mornarici i portparol Komande za specijalne operacije SAD Tim Hokins, za internet portal Task & Purpose posvećen američkoj vojsci i odbrambenoj industriji.
"Neke od tih podsistema proizašlih iz TALOSA – tamo gde je tehnologija bila dovoljno zrela, gde je bila u stanju da ispuni zahteve specijalnih jedinica i gde je bilo očigledno na koji se način ona može iskoristiti i razviti – nastavit ćemo da razvijamo", dodaje on.
Rusija prednjači?Za razliku od vojske SAD, ruska vojska tvrdi da je već testirala sličan sistem koji se sastoji od integrisanog oklopa i baterijski napajanog titanijumskog egzoskeleta po imenu "ratnik 3". Između ostalog, ovaj ruski sistem vojnicima omogućava da pogode mete držeći automatsku pušku samo jednom rukom.
Takođe ima i naprednu kacigu koja na zaštitnim naočarama vojniku prikazuje informacije iz okruženja, termalnu sliku, zdravstvene podatke, spoljnu i unutrašnju temperaturu kao i informacije o meti. Proizvođač "ratnik 3" sistema tvrdi da je on već testiran u borbi (možda u Siriji?), a za širu upotrebu bi trebalo da bude spreman do 2025. godine.
Prema nekim procenama, Rusija trenutno prednjači u oblasti vojnih egzoskeleta, a sistem "ratnik 3" deluje kao dokaz za to.
Pored javno nedokumentovanog testa "ratnik 3" egzoskeletnog odela, ruska vojska testirala je i pasivni egzoskelet EO-1, što je dokumentovano fotografijama. Radi se o pasivnom egzoskeletu bez baterije i senzora koji vojnicima omogućava da nose dodatnih 50 kilograma tereta bez bojazni da će biti iscrpljeni. Testirali su ga ruski demineri u Palmiri u Siriji, koji su morali da manipulišu centralom za kontrolisanje Uran-6 deminerskog robota, koja je teška 20 kilograma.
S druge strane, XOS2 egzoskelet na kojem za američku vojsku rade kompanije za razvoj vojne tehnologije i robotskih sistema, "Rejtion" i "Sarkos", omogućava korisnicima da dugo nose objekte od čak 90 kilograma. Pored toga, XOS2 im omogućava da rukom probiju sloj drveta debeo više od sedam centimetara. Ideja je da ovaj uređaj vojnicima pored nadljudske snage omogući i vrlo agilno kretanje, kao što je trčanje po stepenicama i šutiranje predmeta.
izvor
