Дрон – оружје 21. векаАутор: Миленко Пешић среда, 08.01.2020.
Број држава које имају војне дронове у последњих десет година порастао са 60 на 95 и према процени колеџа Бард у свету их сада има више од 30.000На истеку прошле године Емануел Макрон је обавестио јавност да је Француска први пут у једном ваздушном нападу користила борбени дрон како би ликвидирала 40 џихадиста у Малију. Почетом 2020. наредбом Доналда Трампа прецизно навођеном ракетом испаљеном с дрона убијен је један од највећих америчких противника, чувени ирански генерал Касем Солејмани. Заједнички именитељ ове две акције беспилотни је ловац убица „МQ-9 рипер”.
Али исти тај престижни амерички дрон, чија је почетна цена 15 милиона долара, оборен је крајем новембра прошле године изнад Триполија. Шира јавност је тако сазнала да је и САД активно укључена у гужву у либијском ваздушном простору где у крвавим грађанским сукобима на различитим странама већ ратују кинеске и турске беспилотне летелице „вунг лунг” и „бајрактар”. Нема сумње да је после Ирака, Авганистана, Пакистана, Сирије и Јемена крвави либијски грађански рат постао нови полигон на којем наоружани дронови испробавају убојите могућности.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Откако је Халифа Хафтар, вођа ЛНА, у априлу 2019. започео офанзиву с циљем да заузме главни град Триполи, УН су регистровале више 900 мисија летелица без људске посаде. Али од дронова у Либији све чешће страдају и цивили. У једној акцији су кинески дронови, којима су за рачун Хафтара управљале посаде из Уједињених Арапских Емирата, пројектилима погодиле госте на венчању у градићу Мурзук. У овом нападу у августу 2019. погинуло је више од 45 особа.
Само у септембру прошле године америчке беспилотне летелице које полећу из база у Италији и Нигеру пронашле су и ликвидирале 100 бораца ИД у либијској пустињи, открива „Нешенел интерест”. Министар одбране САД Марк Еспер ове акције еуфемистички зове
„кошење травњака”.
Изгледа да је некадашњи начелник Здруженог генералштаба оружаних снага САД адмирал Мајк Мален био у праву када је пре више од десет година наговестио да би авион Ф-35 могао бити последњи борбени ловац с људском посадом. Дронови нове генерације имају све већи радијус кретања, а у ваздуху могу да проведу више од 24 сата. Осим тога, јефтинији су од борбених авиона.
Зато није чудо што је у свету све већа потражња за роботизованим летелицама. Центар за студије дронова њујоршког колеџа Бард утврдио је да је у последњих 10 година број држава у свету који имају војне дронове порастао са 60 на 95.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Иако многе земље не саопштавају с колико беспилотних летелица располажу њихове армије, истраживачи колеџа Бард утврдили су да их званично има 21.000, мада процењују да је њихов реалан број премашио 30.000. А само у 2019. години 10 армија с највећим ескадрилама дронова за куповину беспилотних летелица потрошиле су осам милијарди долара.
Аналитичари „Џејн дифенс групе” процењују да ће армије у свету у наредних 10 година купити више од 80.000 дронова за надзор и 2.000 за борбена дејства.
Војни дронови одавно нису ексклузивитет САД и Израела који су највише развијали беспилотну технологију. Данас је Кина главни извозник беспилотних летелица, а све озбиљнији играч на том тржишту је и Турска. Осим Катара и Украјине, и влада у Триполију је набавила 20 беспилотних летелица „бајрактар ТБ2”, које су се доказале у борби против сепаратистичке ПКК партије у југоисточном делу земље, али и против Курда у Ираку и Сирији.
„Данас су беспилотне летелице присутне у свим конфликтним зонама од Персијског залива преко Јемена до Украјине. Сви будући ратови више се не могу замислити без дронова јер повећавају борбену способност армија”, каже за „Бизнис инсајдер” Дан Гетингер из Центра за студије истраживања дронова њујоршког колеџа Бард.
Први пут су убојите способности дронова званично испробане у рату против терора који је започео амерички председник Џорџ Буш млађи после терористичког напада у Њујорку 11. септембра 2001. Али у првом нападу с неба, само месец дана касније, дрон није погодио циљану мету – талибанског вођу Мухамеда Мулу Омара, мада је у том нападу погинуло неколико његових људи из обезбеђења.
Овај промашај није обесхрабрио САД. „Предатори” и „рипери” увелико су почели да крстаре небом не само изнад Авганистана већ и Пакистана и Ирака, Јемена, Сомалије у потрази за терористима. Пентагон нерадо саопштава званичне податке о броју акција у којима су коришћени наоружани дронови, али британска статистика може приближно да дочара ту слику. Између 2014. и 2018. године само у рату против Исламске државе у Ираку и Сирији „рипери” британске армије извршили су 2.400 мисија, у просеку сваког дана по две.
Пракса слања дронова у конфликтне зоне на Средњем и Блиском истоку, коју је започео Буш, наставила се у време Барака Обаме, али се знатно увећала доласком Доналда Трампа у Белу кућу.
Према налазима Бироа за истраживачко новинарство из Лондона, у прве две године Обаминог првог председничког мандата, 2008. и 2009, наоружани дронови у Пакистану, Сирији и Јемену извршили су 186 борбених напада. Од јануара 2017. до новембра прошле године, према информацијама бироа, само у Авганистану дронови су у 4.582 акције убили око 2.500 особа. А за ово исто време акцијама у Јемену, Сомалији и Пакистану беспилотне летелице су у 270 напада убили 900 особа.
Питер Харис, професор на Универзитета у Колораду за „Нешенел интерест”, истиче да је Трамп укинуо Обамина ограничења, тако да ЦИА независно од Пентагона може да шаље своје наоружане беспилотне летелице у акције. Како каже овај професор политичких наука, дронови су Доналду Трампу, упркос декларативним изјавама да америчка војска не треба да буде глобални полицајац, омогућили да широм света води непрекидни офанзивни беспилотни рат.
Нема сумње да дронови полако мењају не само начин већ и перцепцију ратовања. Како пише колумниста „Њујорк тајмса” Роџер Коен, демократско друштво какво је САД мање ће се противити учешћу у будућим ратним сукобима ако се војници не буду кући враћали у мртвачким ковчезима. Употребом дронова све теже ће бити разликовати одлазак у рат од одласка на посао. Америчким и британским „риперима” и „предаторима”, који се налазе у Авганистану, управља се преко сателита из ваздухопловних база „Нелис” и „Крич” у Невади.
Будући да беспилотне летелице представљају јефтинију алтернативу конвенционалним војним ваздухопловним мисијама, отвара се простор да поједине земље воде и необјављене, такозване ратове у сенци. Како каже за „Гардијан” Крис Кол, директор портала „Дрон ворс”, употребом беспилотних летелица ризик ратовања преноси се с бораца на фронту на цивиле.
Али све чешће се дешава да ти „цивили” џојстиком убијају, случајно или не друге, цивиле у кризним ратним зонама. Барак Обама је у јануару 2012. године нацији поручио да су напади дроновима на борце Ал Каиде прецизни и да нема велике колатералне штете. У ретком здружном извештају САД су признале да су дронови и авиони од 2009. до 2015. године на подручју Авганистана, Ирака и Сирије грешком убили 116 особа, што је четири одсто укупних жртава.
Међутим, Џенифер Гибсон из британске организације за заштиту људских права „Риприв” сумња у званичне податке Пентагона о броју случајно убијених цивила. „Риприв” је на основу свог истраживања закључио да су само у 2014. години амерички дронови у покушају да ликвидирају 41 исламисту успут убили 1.147 недужних грађана.
Ратовање дроновима отвара многа етичка и правна питања, поготово, како пише „Гардијан”, што постоје такозвани спискови за одстрел. Известилац УН за вансудска, сумњива или произвољна погубљења Филип Алстон више пута је безуспешно покушао да натера САД да објасне како оправдавају употребу беспилотних летелица за убијање одређених појединаца по међународном праву.
Али за заштитнике људских права ноћна мора с наоружаним дроновима се ту не завршава. Најава да би будуће генерације беспилотних летелица самостално уз помоћ вештачке интелигенције могле доносити одлуке у кога ће пуцати, наговештава мрачну дистопију.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Како застрашујућа алтернативна будућност не би постала стварност, организација која се залаже за забрану нових, такозваних аутономних оружја с интегрисаном вештачком интелигенцијом, још 2017. године направила је кратки филм „Машина за убијање”. Овај играни спот упечатљиво показује шта би се догодило у свету када би, рецимо, терористи користили компјутерски програмиране ултралаке дронове који могу самостално да идентификују и убију одређене личности.
Поводом идеје стварања оваквих аутономних убојитих беспилотних летелица генерални секретар УН Антонио Гутерес је још прошле године за говорницом Светске организације поручио:
„Перспектива стварања машина с дискрецијом да самостално одлучују о одузимању људског живота морално је одвратна.”Од израелских „орбитера” до кинеских борбених летелицаПосле 30 мини-дронова „орбитер”, купљених још 2008. године од израелске компаније „Аеронаутикс” за 700.000 долара, Србија ће своју војску опремити и кинеским беспилотним летелицама.
После посете високе кинеске делегације, коју је предводио потпредседник Централне војне комисије генерал Џанг Јоушјао, нашој земљи почетком септембра прошле године, светски медији су објавили информацију да ће Србија бити прва земља у Европи која је за 30 милиона долара купила борбене дронове „винг лунг” познатије још под називима „јилонг 2” и „птеродактил 2” које су се већ доказале оружаним акцијама у Ираку, Нигерији и Либији. „Винг лунг” је веома моћна летелица дугачка 11 метара, с распоном крила нешто преко 20 метара. Опремљена извиђачком опремом или наоружањем ова летелица у ваздуху може да проведе више од 20 сати.
Али, др Ненад Милорадовић, в. д. помоћника министра одбране за материјалне ресурсе, пре неколико дана је за за наш лист појаснио шта стиже из Кине у првој половини ове године. Реч је, ипак, о шест нешто мањих, али веома ефикасних кинеских дронова ЦХ-92А који имају распон крила нешто мањи од десет метара, радијус кретања већи од 150 километара и могу да носе две навођене ракете. Куповином ових кинеских летелица ЦХ-92А омогућиће се и трансфер технологија на домаћу беспилотну летелицу „пегаз” која ће уместо само извиђачке добити и борбену намену.
Извиђачки дрон „пегаз” који је развио Војнотехнички институт у Жаркову је сличних карактеристика. Први пут је представљен 2011. године. У ваздуху може да остане до 12 сати и има радијус кретања 100 километара. Али „пегаз” није прва беспилотна летелица коју је Србија направила. Војнотехнички институт је још 2008. године представио ултралаки 5,5 килограма тежак дрон „врабац” који у ваздуху може да проведе један сат и чији је радијус кретања 10 километара. На сајму војне опреме у Абу Дабију, у фебруару 2019. године, компанија из Београда „ЕДеПро” представила је дрон прве класе под називом „мини-алекс”, који се вертикално диже у ваздух уз помоћ четири пропелера.
Током рата у БиХ амерички дронови остварили 1.575 мисијаИако су америчке војне снаге први пут још педесетих година прошлог века тајно користиле беспилотне летелице, модерна војна историја војних дронова практично почиње 1. августа 1971. Тада је израелска армија прва у свету оформила ескадрилу од 12 дронова званих „фајерби” (ватрена пчела), чији је задатак био да снимају локације у Египту на којима се претпостављало да су распоређени ракетни системи земља-ваздух.
Већ двадесет година касније америчко-израелски дронови типа „пионир”, који су полетали у извиђачке мисије с ратног брода „Висконсин”, први пут су коришћени у борбама у Заливском рату против Ирака.
А онда је на ред дошао Балкан. Амерички дронови типа „предатор”, који су током рата у Босни и Херцеговини коришћени као подршка снагама УН и НАТО, извршили су 1.575 мисија. Само 1996. године за ове акције, према писању Дрон центра Бард колеџа, амерички Конгрес је издвојио 115,8 милиона долара.
У време НАТО агресије на Србију 1999. године амерички дронови, који су полетали с аеродрома у Скопљу и Тузли, свакодневно су шпартали небом изнад Косова и Метохије у покушају да открију позиције српске војске. Током тих акција, како пише „Њујорк тајмс”, 21 апарат је оборен или је пао због механичких кварова.
Izvor:
www.politika.rs
