HRZ i PZO: Izbor novog višenamjenskog borbenog zrakoplova

[fazan]

У тексту постоји једна посебна изјава, а која гласи:

Cvrtila je rekao kako će Hrvatska sada s ovim svojim sposobnostima moći pružiti podršku i susjednim državama koje neće razvijati svoje ratno zrakoplovstvo.

- Mi smo u geostrateškom smislu u obrambenim sposobnostima napravili veliki iskorak, nije to samo za osobnu obranu, to je puno šire i ima komponentne koje možda nisu sada vidljive, ali će biti u budućnosti, rekao je Cvrtila dodajući kako misli da posao s Francuzima ne može ugroziti odnose sa SAD-om.

Словенија, БиХ, Црна Гора. Да ли то значи да Хрватска има у плану да преузме контролу ВаП-а неке од наведених земаља?

Мислим да се овде не говори о суседним земљама, него о учешћима у НАТО мисијама и интеграцијама. Што се тиче Словеније, она контролише свој ВаП и по потреби позове авионе из Мађарске. На исти начин на који би позвала и авионе са домаћег аеродрома. То се дешава једном или два пута годишње, плаћа се само за те интервенције. Не постоји никаква годишња надокнада коју Словенија плаћа Мађарској. Мађарски авиони не улазе у ВаП Словеније без позива. Албанију, Црну Гору и Северну Македонију покривају авиони из Грчке и Италије, претпостављам да систем функционише као и у Словенији. Значи од преузимања ВаП нема ништа.

Као што Космонаут каже, БиХ је специфична ради концензуса, али и ради међународих снага које су тамо присутне, а које су под кишобраном НАТО.

Мислим да је ВаП Црне Горе ближи војним аеродромима у Грчкој и јужној Италији, него Задру. Ту је и проблем дозвола за прелет изнад БиХ, ако би требало да се лети најкраћим путем.

[torpedo011]

Када сам рекао да преузме ВаП, мислио сам на то да врши пресретње, индентификацију и принудно приземљење ваздухоплова.

О овоме сам раније размишљао и често сам сумњао да ће набавком добити аспирације да учествују у контроли ВаП-а других земаља и изгледа ће то можда бити тачно. Осим бивше Југославије, као што Раде каже, постоји и Балтик, као и Исланд.

Питање је како ће се то све одвијати када буду дошли авиони, али ово је прва јавна назнака да желе да контролишу ВаП других земаља.

[PakleniVuk]

Možda I ovo može da se uklopi u razmišljanja o "regionalnim VAP"

" Ministar Stefanović na sastanku Radne grupe za normalizaciju vazdušnog saobraćaja


Potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović prisustvovao je danas sastanku Radne grupe za razmatranje pitanja normalizacije vazdušnog saobraćaja iznad Balkana Vlade Republike Srbije, koji je održan u Domu Garde na Topčideru.

Stefanović je istakao da je neophodno sagledati trenutno stanje, koje je izuzetno kompleksno, i odrediti smernice za dalje postupanje, kako bi Srbija zaštitila svoje interese.  "

[fazan]

Видео је без тона.

НАТО мисија на Балтику и она на Исланду се не могу упоређивати са ситуацијом у Словенији, Црној Гори или Албанији.

У балтичким земљама постоји стално присуство одређеног броја НАТО авиона, који повремено патролирају и подижу се по потреби. То је одлична прилика за увежбавање пилота. Државе нису плаћене за то, али се сваки долар који се потроши рачуна као допринос заједничким мисијама. На исланду нема сталног присуства, неколико пута годишње дођу авиони и пратеће јединице, те проведу по неколико седмица.

За Хрватску би било добро да учествује у овим мисијама. Повећава се број сати у ваздуху.

Црну Гору покривају италијански војни радари и авиони са југа Италије.

Што се тиче Словеније, она има своје радарске системе. Ако Хрватска понуди нижу цену, можда и замени Мађарску.

ПВО систем НАТО је интегрисан и делује као целина.

[MOTORISTA]

Среда, 01.12.2021.
П.О.

Хрватска куповина 'рафала' као да узмете хамер за одлазак на пијацу

„Због комплексности авиона питање је колико су Хрватској потребни. Можемо то сликовито описати и тако да се Хрватска, купујући 'рафале' без наоружања које би требало пратити тако комплексан систем, понаша као неко ко купује 'хамера' за одлазак на пијацу. Није реално, није исплативо, а то ћемо плаћати кроз дуги низ година, не само за набавку, него и за одржавање и све друго што то прати", изјавио  је Пеђа Грбин, председник Социјалдемократске партије Хрватске, гостујући на хрватској Н1 телевизији

У 2021. су смањена средства за обнову, а повећана средства за авионе.

„Је ли корона криза прошла, а да ми то не знамо? У години која је пред нама предвиди се шест милијарди куна мање за здравство, а истовремено се за борбене авионе предвиди две милијарде куна (266 милиона евра) више", рекао је Грбин. Он је напоменуо да „апсолутно није популизам повлачити паралелу" између те две ставке у буџету.

„Оно што је у овом тренутку проблем јесте што су угрожени живот и здравље људи, а ако је то на првом месту, онда морамо издвајати. За авионе можемо да кажемо 'ОК, набавићемо их', али да ли је потребно да то плаћамо у 2022. години?" упитао је шеф СДП-а.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

„Izgubili smo 200 miliona evra“: Hrvatski predsednik besan zbog kupovine francuskih „rafala“


Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ponovo je oštro kritikovao kupovinu francuskih bombardera tipa „rafal“ i konstatovao da je Hrvatska povećanjem tenderske cene za nedelju dana izgubila 200 miliona evra.

"Nije normalno da cena „rafala“ opet raste i zato nisam hteo da učestvujem u tim pregovorima.To su radili ljudi iz Ministarstva odbrane i ovo je jako ozbiljna stvar, to je poskupelo praktično 20 odsto. Sad ispada da su i dalje jeftiniji od američkih, ali više nisu toliko jeftiniji", rekao je hrvatski predsednik, koji je već duže vreme u javnom sukobu sa ministrom odbrane Mariom Banožićem.

Kriminalom i nemarom je ocenio to što, kako je rekao, "ni lopatu nisu zakopali" za hangare za dva dobijena helikoptera tipa "Black Hawk".

Ne zna, kaže, kako je moguće da se tako nešto događa.

"Kako je moguće da se nije iskoristila praktično ni jedna lipa od evropskog fonda za obnovu. Grad Zagreb nešto radi, ali državni nivo - ništa", rekao je Milanović na konferenciji za novinare, preneli su zagrebački mediji.

Predsednik je rekao da će pozvati novinare da vide ta, kako kaže, Potemikova sela od hangara.

To, dodao je, nisu čak ni Potemkinova sela, jer ona bar imaju fasade.

"Milijarda i milijarda i 200 miliona evra nije isto, to je razlika od 20 odsto. Za sedam dana smo izgubili 200 miliona evra", rekao je.

Kritikujući Ministarstvo odbrane i hrvatsku vladu, Milanović je kazao da oni nisu u stanju da kupe krevete i pisoare javnom nabavkom.


izvor

[MOTORISTA]

Doznajemo zašto je opet skočila cijena Rafalea: Sad je poznata konačna svota koju RH plaća
Piše: Krešimir Žabec Objavljeno: 03. prosinac 2021.

Prvo je otkriveno da avioni zapravo koštaju 1,15 milijardi eura, a ne 990 milijuna. A sada da je cijena skočila još 30 milijuna eura

Ukupna cijena nabavke borbenih aviona u ovom trenutku iznosi 8.914.130.846,00 kuna, odnosno 1,18 milijardi eura, potvrđeno je Jutarnjem listu u Ministarstvu obrane. To je milijardu i pol više od francuske ponude za 12 borbenih aviona Rafale koja je na natječaju iznosila 7,45 milijardi kuna, odnosno 990 milijuna eura. Nakon što je prije tjedan Vlada objavila šestogodišnji plan otplate nabavke aviona otkriveno je da avioni zapravo koštaju 1,15 milijardi eura. Pojašnjenje za skok ove cijene je iznos PDV-a koji se mora platiti na nabavku nove opreme i naoružanja za avione dok se na same avione ne plaća PDV. A tu je i, kako je rekao ministar Marić, indeksacija cijena.

U međuvremenu je pak otkriveno da je cjelokupni paket nabavke aviona još skuplji za oko 30 milijuna eura u odnosu na ponudu od 990 milijuna eura. Naime, u proračunskim dokumentima Ministarstva financija za period 2021.-2024. stoji kako ćemo u prve četiri godine otplatnog plana za nabavku borbenog aviona platiti 8,3 milijarde kuna dok se u otplatnom planu koji je objavila Vlada navodi 8,08 milijardi kuna. Dakle riječ je o povećanju od 220 milijuna kuna koje treba platiti u roku prve četiri godine otplate. Iznosi posljednje dvije rate su i u otplatnom planu Vlade i Ministarstva financija isti.

U Ministarstvu obrane navode kako cijena nabave višenamjenskog borbenog aviona iznosi 999 milijuna eura. A što se tiče razlike u iznosima između Odluke Vlade o višegodišnjem financiranju i prijedloga Financijskog plana Ministarstva financija za projekt nabavke aviona, u MORH-u pojašnjavaju kako se to odnosi na troškove službenih putovanja pilota i mehaničara koji će biti upućeni na obuku, adaptaciju i izgradnju infrastrukture i operativne troškove aviona kada dođu u Hrvatsku, čiji iznos uključuje i PDV.

Dakle u MORH-u procjenjuju kako će oko 220 milijuna kuna koštati hotelski smještaj, avionske karte i dnevnice pilota i mehaničara koji će biti upućeni u Francusku. Podsjećamo, mehaničari bi na obuku trebali krenuti krajem sljedeće godine, a piloti početkom 2023. Osim toga tim sredstvima platit će se i izgradnja infrastrukture u bazi Pleso gdje će avioni biti smješteni. Dakle, izgradnja novih hangara, instalacija i adpatacija postojećih objekata. Ovim će se sredstvima također financirati trošak korištenja prvih osam aviona koji će krajem 2023. te 20024. godine stići u Hrvatsku. Naime, ministar obrane Mario Banožić nedavno je kazao kako će prva četiri Rafalea u Hrvatsku stići krajem 2023. godine, sljedeća četiri 2024., a 2025. godine dolaze preostala četiri.

Milanović: 'Nije normalno da cijena Rafalea opet raste'

Povećanje cijene nabavke borbenih aviona danas je komentirao i predsjednik Zoran Milanović. "Nije normalno da cijena Rafalea opet raste i zato nisam htio sudjelovati u tom pregovorima. Ovog što se sad događa nije bio svjestan ni načelnik Oružanih snaga. To su radili ljudi iz MORH-a, ovo je jako ozbiljna stvar, to je poskupjelo 20%. Jedini pravi argument za kupnju je bio da su jeftiniji od američkih. Sad ispada da su i dalje jeftiniji od američkih, ali više nisu toliko jeftiniji", kazao je predsjednik.

Milanović je kritizirao i činjenicu da MORH još uvijek nije putem javne nabave izabrao izvođača za gradnju hangara u bazi Lučko gdje bi trebali biti smješteni helikopteri Blackhawk.

Jutarnji list je već pisao o tome kako je za smještaj helikoptera planirana izgradnja dva hangara no zasad nije počela izgradnja niti jednog od njih. Prva dva helikoptera stižu u siječnju sljedeće godine a preostala dva nekoliko mjeseci kasnije. Helikopteri će do izgradnje prvog hangara privremeno biti smješteni u bazi na Plesu.

Izvor: www.jutarnji.hr

[MOTORISTA]

Predsednik Hrvatske tvrdi da nije video ugovor o kupovini francuskih borbenih aviona, a ministar odbrane ima zanimljivo opravdanje
Kurir 18.01.2022.

Predsednik Zoran Milanović je na konferenciji za novinare rekao da je mesec dana čekao odgovor Vlade koja je od njega tražila da dostavi ugovor za kupovinu francuskih aviona Rafala.

Potvrdili su to danas Jutarnjem listu iz njegovog kabineta, gde su naveli da je Milanović zahtev Vladi uputio 22. decembra, ali da odgovora još nema. Iz Vlade za sada Jutarnjem nisu objasnili zašto je to tako. Ali, kako je predsednik nedavno izjavio, on nije jedini koji ne može da dođe do ugovora vrednijeg od milijardu evra. Prema njegovim rečima, ugovor su tražili i članovi skupštinskog Odbora za odbranu, ali su dobili i odbijenicu, koju je ministar odbrane Mario Banožić pravdao da su „treće lice” i da ne mogu da dobiju ugovor bez francuske dozvole. To je razlog navedeno u prepisci predsednika Obora Franka Vidovića sa Ministarstvom.

Odbor je 15. decembra zatražio uvid u ugovor, a odgovor iz ministarstva dobio je 28. decembra. Tada je konstatovano da Komitet, kao treće lice, ne može dobiti ugovor o uvidu bez pismenog odobrenja „druge strane“, odnosno francuskog Ministarstva odbrane.

„Po pribavljanju potrebnih prethodnih saglasnosti možete izvršiti uvid u predmetni Tehnički ugovor i navedene ugovore u prostorijama Ministarstva odbrane“, navodi se u Banožićevom odgovoru. Vidović odgovor Ministarstva smatra nečuvenim i ističe da parlament ne može biti "treća strana".

Ovde se radi o minorizovanju parlamenta, jer pobogu, kakav je to parlament Ministarstvu odbrane i Vladi!? Ko im je drugi, a ko prvi? Postoji li nešto što ne znamo? Tim pre što sam lično u više navrata javno podržao kupovinu aviona, jer sam kao predsednik Odbora izlazio u javnost sa ministrom, kada su se pojavile sumnje u proceduru i podržao ono što je izneo Odboru u vezi kupovine multi -uloga borbenog aviona Vidović nastavlja:

„Odbor za odbranu je, između ostalog, organ civilne, civilne kontrole nad Ministarstvom odbrane, a ovakvo objašnjenje ministra je nečuveno! Pitati drugu državu kako će predati ugovor svojim državnim funkcionerima u skladu sa zakonima države u čijoj je vladi ministar”.

A kako je parlament treća strana Ministarstvu odbrane, objasnili su u samom ministarstvu. „Treće lice je svako pravno ili fizičko lice koje nije strana ili potpisnik ugovora. Potpisnik sporazuma sa hrvatske strane je Ministarstvo odbrane. U toku je proces dobijanja dozvole od francuske strane“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Izvor: www.blic.rs