Испоруке наоружања из САД доприносе конфликтима у читавом свету

[Dreadnought]

12.12.2008
 Испоруке наоружања из САД поткопавају људска права, слабе демократију и доприносе распиривању конфликата у читавом свету

Овакав закључак садржи реферат вашингтонске истраживачке организације Фонд нова Америка, објављен ове недеље.
 
Свет је навикао на то да Америка често прекорева друге земље да оне наводно испоручују оружје у зоне оружаних конфликата или неподобним режимима. А она, која је највећи светски извозник наоружања, тобоже је невина и не могу јој се приписати лоше везе. Реферат под називом Америчко оружје у ратовима 2008. не оставља ни камен на камену од тих претензија САД на примерност испорука наоружања у иностранство.

Ево само неких, али врло речитих цифри из тог документа. По подацима његових састављача, од 25 главних купаца америчког наоружања 2006/07. године у тринаест земаља или влада антидемократски режим или се дешавају озбиљна кршења људских права. Међу њима су, сматрају аутори реферата, Пакистан, Саудијска Арабија, Ирак, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт, Египат, Колумбија, Јордан, Бахрејн, Оман, Мароко, Јемен и Тунис. Укупно они су купили оружје од САД за преко 16 милијарди долара.

По мишљењу вашингтонских истраживача. САД су тако одиграле своју негативну улогу у двадесет од 27 великих оружаних сукоба на планети у 2006-07. Овим подацима веома основано можемо да додамо и рат на Кавказу ове године. Њега је Грузија започела против Јужне Осетије и руских миротвораца. Али наоружавале су, финансирале и усмеравале режим председника Саакашвилија у Тбилисију пре свега САД. Амерички инструктори су увежбавали грузијску армију. Принудивши агресора на мир, руске специјалне службе су узеле као трофеје неколико америчких хамера са сложеном комјутерском техником. Како се испоставило, уз помоћ ње руковођено је током војне операције у Јужној Осетији.

Из реченог је јасно да када Америка покушава да оптужи друге земље за то да оне испостављају оружје, рецимо, неправилним режимима, она просто води непоштену конкурентну борбу за тржиште пласмана наоружања. Тако је било сваки пут када је Русија продавала војну технику Индији, Кини, Малехији, Индонезији, Грчкој, Републици Кипар, Венецуели и низу земаља. При чему Вашингтон је негодовао чак када су то биле испоруке искључиво одбрамбеног наоружања. Све то, јасно, није имало никаквог одоса према широко пропагираним бригама за љуска права или ширењу демократије у свету. Вашингтон је заинтересован само за пораст броја клијаната, ширење зона свог војно-стратешког утицаја и прилив долара.

Извор:Глас Русије