Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

Turski predsednik povlači očajničke poteze da spase svoj režim: "Ovaj film smo već gledali"


Posle godina kriza u odnosima sa starim zapadnim saveznicima, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otopljava svoja osećanja prema Zapadu - da bi spasio ekonomiju i svoj režim.

- Tenzije su popustile u našim odnosima. Mi ćemo se ponovo uključiti u zajednički rad - najavio je francuski predsednik Emanuel Makron 25. juna kada je Brisel obećao tri milijarde evra pomoći Turskoj da se izbori sa izbeglicama pred vratima EU.

Makronove reči odražavale su nedavno poboljšanje odnosa Turske i EU nakon godina napetosti, ali mnogi stručnjaci sumnjaju u budućnost "nove ere", uprkos pokušaju zbližavanja.

Kada je Zapad konačno dobio saveznika na istočnoj granici, veze sa Turskom u ranim godinama Erdoganovog režima bile su obećavajuće. A onda je u protekloj deceniji sve krenulo nizbrdo.

Uzroci uključuju nekoliko međunarodnih kriza, od izbegličkih do tenzija u istočnom Mediteranu, kao i pogoršanje stanja ljudskih prava i demokratije u zemlji. Erdoganovo približavanje Rusiji i njegova odluka o kupovini ruskih raketnih sistema S-400 zadali su ozbiljan udarac odnosima.

Shodno tome, u septembru prošle godine, američki Кongres uveo je sankcije protiv Turske, a Ankara je izbačena iz projekta nove generacije borbenih aviona F-35.

Međutim, u poslednjih nekoliko meseci, Erdogan pokušava da se ponovo poveže sa otuđenim saveznicima, baš u trenutku kada turska ekonomija propada, a baš kao i njegova podrška na anketama.


Ofanziva šarma na više frontova

Erdogan je nedavno pozvao je Turke da unovče svoje zlato i ulože ušteđevine u jačanje finansijskih tržišta poljuljanih njegovom iznenadnom odlukom da smeni šefa centralne banke. Valuta lira pala je za skoro 10 odsto, a akcije i obveznice su naglo potonule od otkaza bivšem guverneru.

Slične pozive za domaće investicije Erdogan je upućivao i tokom prethodnih perioda ekonomske krize, uključujući valutnu krizu 2018. godine podstaknutu strahovima oko njegove spoljne i ekonomske politike.

Istovremeno, u susret predsedničkim izborima 2023. godine Erdoganov rejting je sve niži, a opozija, procenivši da je ovo njen trenutak, postaje sve agresivnija.

Kako bi makar malo ojačao svoju poziciju, Erdogan se očito odlučio na strategiju "spoljni pa unutrašnji problemi" i pokrenuo je "ofanzivu šarma" na više frontova.

Na sastanku sa ambasadorima članica EU u Ankari 12. januara, Erdogan je rekao da očekuje da će "okrenuti novu stranicu“ u vezama sa Evropom i "postaviti pozitivne ciljeve“ 2021. godine.

Turska je takođe pokrenula 61. rundu razgovora sa Grčkom radi rešavanja dugogodišnjih sukoba oko energetskih prava i pomorskih granica, koji su prošle godine gurnuli dve zemlje na ivicu rata.

Makron i Erdogan, koji su do nedavno bili na ratnoj nozi, sada su razmenili pisma u kojima su se složili da nastave razgovore o poboljšanju veza. Dve zemlje "rade na mapi puta" za normalizaciju odnosa.

Stručnjaci su i dalje sumnjičavi prema izgledima ove Erdoganove diplomatske misije i skrivenim motivima iza nje. Da li će ovi koraci dovesti do opipljivih promena u regionu i na globalnom nivou, ostaje da se vidi.


"Ovaj film smo već gledali"

Ijan Leser, potpredsednik američkog Maršalovog fonda, veruje da Ankara pokušava da podesi svoje spoljnopolitičke poruke, pre svega pre svega one upućene Americi i EU.

- Deo ovoga je taktički, uključuje želju da se preduhitre ili ograniče buduće sankcije i da se umanji uticaj onih koji nisu naklonjeni Ankari u EU - rekao je on za "Arab Njuz".

Prema Leseru, Ankara bi preferirala dnevni red koji je više nemački, a manje francuski u narednim mesecima, a to će takođe pažljivo motriti nova administracija u Vašingtonu.

- Uz važan izuzetak istočnog Mediterana, administracija Donalda Trampa nije bila preterano zabrinuta oko odnosa Turske i EU ili spektra pitanja koji utiču na te odnose. Nova administracija Džoa Bajdena će verovatno posvetiti više pažnje migracijama, ljudskim pravima i slobodi medija, svim pitanjima koja su na dnevnom redu između EU i Ankare - rekao je on.

Ali, prema rečima Marka Pjerinija, bivšeg izaslanika EU u Turskoj, "ovaj film smo već gledali“.

- Кada se Turska zaglavi u političkim krizama, vrši nagle zaokrete, ovog puta u vezi sa monetarnom politikom i odnosima sa Zapadom - kazao je on za "Arab Njuz".

Pjerini veruje da takvi turski polukružni okreti nemaju kredibilitet.

- Ne možete reći da je budućnost Turske u Evropi samo nekoliko nedelja nakon što ste rekli da je Nemačka "nacistička", a Francuska treba da se reši svog "mentalno oštećenog predsednika" - rekao je, misleći na svađu između Erdogana i Makrona prošle godine, kada ga je turski lider savetovao da proveri mentalno zdravlje zbog komentara o islamu.

izvor

[Dreadnought]

Turski brod ispalio hice upozorenja


Turski brod ispalio hice upozorenja na kiparsku obalsku stražu, tvrde kiparski mediji.


izvor

[Dreadnought]

Turci ispalili hice upozorenja na kiparsku obalsku stražu


Turska obalska straža otvorila je u ranim jutarnjim satima vatru na čamac obalske straže Kipra.

Portparol kiparske policije Hristos Andru obavestio je da se incident dogodio oko 03.30 kada je čamac grčke mornarice patrolirao 11 nautičkih milja od Tilirije, prenosi grčki Sputnjik.

Prema izveštajima, turski brod je opasnim manevrima primorao kiparsko plovilo da napusti to područje i uđe u luku Kato Pirgos. Turski patrolni brod ispalio je hice upozorenja na kiparsko plovilo tokom incidenta, navodi se u izveštajima.


izvor

[Dreadnought]

Turski brod pripucao na grčki, odustao tek kada je ovaj pobegao u matičnu luku!


Turski brod otvorio je vatru na brod kiparske obalske straže u regionu Tilirija na severozapadu mediteranskog ostrva, javila je kiparska novinska agencija - izvestila je CNA.

Oko 3.30 po lokalnom vremenu, mali patrolni čamac sa tri člana posade pomorske policije koji je bio u redovnoj patroli u borbi protiv ilegalnih migracija, uočio je turski brod na 11 nautičkih milja od luke Kato Pirgos, izvestila je kiparska policija.

Brod obalske straže Turske počeo je da progoni Kiprane i na njega otvorio vatru upozorenja, ispalivši četiri hica.

Kiparski radio RIK primećuje da je turski brod nastavio da prati kiparski brod gotovo do ulaza u luku.

Prema rečima portparola Ministarstva odbrane Hristosa Pierisa, reč je o ozbiljnom incidentu. Prema njegovim rečima, „slučaj se istražuje i Operativni centar Nacionalne garde prikuplja informacije kako bi nadležno ministarstvo moglo da preduzme mere“.

O ovome je takođe obavešteno i kiparsko Ministarstvo spoljnih poslova, koje će zauzvrat izvesti incident o mirovnim snagama UN-a na Kipru UNFICIP.


izvor

[MOTORISTA]

Понедељак, 19.07.2021.

Ердоган: Радимо на новим признањима Косова

Анкара – Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да та земља ради на новим признањима тзв. Косова и да ће о томе разговарати са америчким председником Џозефом Бајденом.

Он је то рекао новинарима уочи почетка посете турском делу Кипра, преноси портал „Репортери”.

„Покушавамо да радимо на повећању признања Косова. Сада постоји 114 когнитивних локација и желимо да се тај број повећа. И надамо се да ћемо ове године на састанку Уједињених нација, састанку који ћу имати са Бајденом, поново разговарати о овој теми”, рекао је Ердоган, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Istanbul pozvan da objavi svoje namere!


Odluka Turske da se Aja Sofija i manastira Hrista spasitelja (Hora) u Istanbulu pretvore u džamije, naišla je na osudu tokom 44. zasedanja Komiteta za svetsku baštinu Uneska.

Kako je izraženo tokom zasedanja, ta odluka je naišla na najdublje žaljenje zbog nedostatka dijaloga i relevantnih informacija o namerama Turske da promeni karakter Aja Sofije i manastira Hora, uprkos stalnim pozivima Turskoj da se uskladi sa direktivama Komiteta, prenosi portal Katimerini.

Takođe, izražena je i velika zabrinutost zbog uticaja ovih promena na "ekumensku prirodu dva spomenika", a Turska je pozvana da objavi svoje namere i uđe u dijalog pre nego što donese odluku o bilo kojoj drugoj promeni koja se tiču dva spomenika.

Od Turske se zahteva i da do 1. februara 2022. godine dostavi Centru svetske baštine ažurirani izveštaj o održavanju dva spomenika kako bi se o tom pitanju razgovaralo na sledećem sastanku Komisije.


izvor

[MOTORISTA]

Turska nikada nije bila ovoliko nestabilna, prete joj nasilje i sukobi
M.I.M. 27.07.2021.

Tuska politika danas je nestabilnija nego u bilo kom trenunutku u novije vreme. To ne znači da će doći do novog ustanka, poput onog koji je počeo u parku Gezi u leto 2013, ili da je predsednik Redžep Tajip Erdogan u opasnosti od puča. Ali, deluje da je njegov kapacitet da uspostavi i održi kontrolu širom zemlje kompromitovan, što otvara mogućnosti za izbijanje velikih protesta, povećano nasilje i političke sukobe u vrhu vlasti, piše “Forin polisi”.

Mnogo se promenilo otkako su Erdogan, bivši predsednik Abdulah Gul i ostali osnovali Partiju pravde i razvoja (AKP) u leto 2001. AKP i njeni partneri, gulenisti, uvredili su sekularnu nacionalističku elitu. Iako su se lideri partije predstavljali kao muslimanski ekvivalent hrišćanskim demokratama, ispali su daleko manje demokratični nego što su želeli da svet poveruje. Isto se može reći za Fetulaha Gulena, sveštenika i bivšeg Erdoganov saveznika, čije su pristalice pomogle vladi da hapsi svoje kritičare uz pomoć lažnih dokaza. Evropa je, smatra “Forin polisi”, propustila svoju šansu da pomogne Turskoj da konsoliduje svoje političke i društvene reforme koje je započela AKP kad je zamrznula pregovore o članstvu s Ankarom.

Vojska je pokušala da spreči Gula da postane predsednik, tužioci su pokušali da ugase AKP, zvaničnici su otkrili zaveru da se svrgne Erdogan, što je sve doprinelo onome što analitičari često nazivaju Erdoganovim “autoritarnim zaokretom”, negde oko 2008. Ali njegov autoritarizam nije načinio Tursku nestabilnom. Turski lider ima snažnu društvenu bazu koja je doprinela stabilnosti zemlje. Ipak, 2019. je izgubio lokalne izbore u Istanbulu u kojem je kao gradonačelnik započeo svoju političku karijeru, kao i u Ankari i drugim većim gradovima Turske.

Teško je identifikovati tačan trenutak kad je Turska počela da postaje nestabilna, ali protesti u parku Gezi 2013. su dobro mesto za početak, piše “Forin polisi”. Koruptivni skandal na kraju te godine doveo je do masovne čistke pristalica Gulena iz vlade, medija i višeg obrazovanja 2014. Stalni rat sa Radničkom partijom Kurdistana eruptirao je ponovo 2015, pokušaj puča sledeće godine, pad ekonomije 2018. i 2019. i, konačno, pandemija korona virusa 2020. Ako bi se povukla linija od jednog do drugog dešavanja dobila bi se slika slamanja vizije AKP, ističe “Forin polisi”. Ti događaji reflektuju neuspeh partije da proširi političko učešće, unapredi društvo, ostvari potencijale zemlje kao velike sile i institucionališe religiozne vrednosti koje bi doprinele dobrom upravljanju i pomogle u prevazilaženju jaza u društvu.

Prošle nedelje je Erdogan povukao potez koji je otkrio i loše prosuđivanje i političku ranjivost, piše “Fajnenšel tajms”. Otpustio je Meliha Bulua, člana partije kojeg je postavio za rektora prestižnog Univerziteta Bosfor u januaru, što je izazvalo proteste u kampusu institucije, najodrživiji masovni pokret od onog sredinom 2013. Od tada je Erdogan krenuo ka autoratarnoj poziciji, menjajući parlamentarni sistem Turske za predsedništvo u stilu Rusije, zaključuje “Fajnenšel tajms”, ukazujući da je on od pokušaja puča pre pet godina pa nadalje otpustio preko 100.000 ljudi i “hapsio maltene po volji”. Proširio je pristup višem obrazovanju, za dve decenije utrostručio je broj univerziteta, ali je obezbedio kvantitet a ne i kvalitet.

Unazad najmanje pet godina turska štampa je pokušavala da svali krivicu za jaz između obećanja AKP i stvarnosti na međunarodne bankare, CIA, cioniste, Gulena, Emirate i niz drugih aktera. Naravno, ne veruju svi u to, ali rizik je pričati protiv AKP, ističe “Forin polisi”, ukazujući da nikad nije bilo nepristrasne istrage i da su pitanja i dalje otvorena u vezi neuspešnog puča u julu 2016. Svako ko se usudi da ospori zvaničnu narativu o krivici gulenista može očekivati da se suoči sa punom težinom turske vlade, što za posledicu ima zatvor, eksproprijaciju vlasništva, ili strah od odmazde. Ovaj strah se možda osipa, ali na način koji samo povećava nestabilnost zemlje.

Poslednjih meseci je mafijaš Sedat Peker podigao prašinu nizom snimaka na “Jutjubu” sa spektakularnim optužbama koje povezuju više zvaničnike vlade, uključujući ministra unutrašnjih poslova, sa trgovinom droge, ubistvom i korupcijom. Peker nije direktno upro prst u Erdogana, ali je snažno ukazao da je on umešan. Turski novinari u egzilu u Evropi su uzeli te optužbe i dodatno istraživali, često uz veliki lični rizik. Jedan od njih je Čevheri Guven, koji je pobegao u Nemačku i postao fenomen na “Jutjubu” izlažući jaz između obećanja AKP i objektivne stvarnosti.

To što su jedan mafijaš i novinari u egzilu poput Guvena postali verodostojniji izvori od vlade ili štampe je velika stvar, ukazuje “Forin polisi”. Kad se uporedi stvarni život sa vizijom AKP, deluje da je Turska bila manje nestabila u ranim godinama njene vlasti. Godinama kasnije, sve manje Turaka živi stvarnost na način na koji AKP kažu, upravo zbog čega Peker i Guven imaju milione pratilaca na “Jutjubu” a Turska je nestabilnija.

Sa tako kompromitovanom vizijom AKP, Erdogan mora sve više da se oslanja na zaštitu i prinudu da održi kontrolu, a oba metoda su skupa i ograničena. Ovakva politička okolina privlači rivale. Neki su sitni, poput bivšeg premijera Ahmeta Davutogla, ali tu su i oni jači, poput ministra odbrane Hulusija AKara, šefa obaveštajne službe Hakana Fidana i generala Umita Dundara. To su, naravno, Erdoganovi ljudi, ali šta se dešava kad predsednik ugrozi društvenu koheziju? Da li će Erdogan moći da računa na njih da obebezde njegovu dominaciju silom, pita “Forin polisi”, dodajući da takve vrste neizvesnosti otvaraju prilike za moćne i ambiciozne ljude.

Ni politička putanja Turske nije jasna.

“Fajnenšel tajms” navodi da su bivši saveznici poput Davutoglua i Gula osnovali rivalske partije koje ne mogu pobediti na izborima ali mogu izvući glasove koji bi se nadodali na bilo koju koaliciju protiv Erdogana. Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, kojem preti zatvor zbog vređanja vlasti, uspešno je okupio široku koaliciju protiv AKP, pokazujući da se Erdogan može zaustaviti.

Uprkos izazovima sa kojima je suočena, AKP ostaje najpopularnija politička organizacija u zemlji a Erdogan najmoćnija figura. Ekonomija se može oporaviti a Erdogan bi lako mogao da osvoji nove izbore, međutim mnogi u Turskoj smatraju da njegova srećna zvezda bledi.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Erdogan na sastanku sa visokim zvaničnikom UAE
IZVOR: TANJUG SREDA, 18.08.2021.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sastao se danas sa visokim zvaničnikom Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).

Kako navodi novinska agencija VAM, turski predsednik Erdogan i savetnik za nacionalnu bezbednost UAE šeik Tanun bin Zajed Al Nahjan razgovarali su o načinima koji će poboljšati odnose između ove dve zemlje, koji uključuji trgovinske i investicione mogućnosti, preneo je Rojters. Turska i UAE podržali su suprotne strane u regionalnim sporovima, uključujući sukob u Libiji i blokadu Katara od strane nekoliko arapskih država.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Erdogan stiže u Sarajevo: Evo šta će biti glavne teme, još uvek se ne zna da li će Dodik prisustvovati
Novosti online 23. 08. 2021.

PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan doputovaće ove sedmice u službenu posetu Bosni i Hercegovini, potvrđeno je Feni u Predsedništvu BiH.

Za petak je, navodi se, planiran susret s članovima Predsedništva BiH, a izvor Fene nije mogao da potvrdi informaciju nekih medija da će u razgovorima s Erdoganom učestvovati i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, uprkos bojkotu rada državnih institucija. Pozivajući se na nezvanične informacije, agencija Federacije BiH piše da bi se ti razgovori mogli odnositi na odnose dveju država, auto-put Beograd-Sarajevo, sporazum o slobodnoj trgovini i drugim aktuelnim temama.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Erdogan 28. avgusta u prvoj zvaničnoj poseti Crnoj Gori: Razgovori o privlačenju investicija i aktuelnim globalnim pitanjima
Tanjug 23.08.2021.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan boraviće u prvoj zvaničnoj poseti Crnoj Gori 28. avgusta, saopšteno je danas iz crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova (MVP).

Šef crnogorske diplomatije Đorde Radulović danas je imao bilateralni susret sa ministrom spoljnih poslova Turske Mevlutom Čavušogluom, kojem je preneo izraze saučešća povodom poplava i požara koji su zadesili Tursku.

- Šefovi diplomatija su istakli zadovoljstvo kontinuitetom političkog dijaloga na visokom i radnom nivou, što je potvrđeno tokom posete Radulovića Antaliji i učešća na SEECP sastanku i Antalijskom forumu- navodi se u saopštenju, koje je preneo portal CdM.

Kako su istakli iz MVP, tokom razgovora posebno je ukazano na istorijski značaj predstojeće posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Crnoj Gori 28. avgusta, kao i važnost planirane posete predsednika turskog parlamenta. Ministri su razgovarali o daljem unapređenju odnosa u oblasti ekonomije i privlačenja investicija, kao i o aktuelnim globalnim pitanjima, sa fokusom na situaciju u Avganistanu.

Samitu, koji je organizovan povodom uspostavljanja Krimske platforme, prisustvovali su predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić, predsednici, premijeri i ministri iz 33 države, kao i predstavnici EU i NATO - ukupno 46 delegacija. Na Samitu u Kijevu je usvojena i Deklaracija, kojom se poziva na zajednicke diplomatske napore u pravcu poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica, saopšteno je iz crnogorskog ministarstva.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Prva zvanična poseta turskog predsednika 28. avgusta
Tanjug 25.08.2021.

Program prve zvanične posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Crnoj Gori, najavljena za 28. avgust, još se usaglašava i zasad nije poznato sa kim će se sastati.

Iz Ministarstva spoljnih poslova podgoričkim Vijestima je nezvanično rečeno da još nemaju nikakve detalje. Uoči posete turskog predsednika Crnoj Gori, reis Islamske zajednice Rifat Fejzić, kaže da se očekuje da će država od te posete ostvariti neku ekonomsku korist i ojačati saradnju s Turskom. Fejzić je u izjavi za podgoričke Vijesti rekao da su odnosi dveju država prijateljski i da je njihovo partnerstvo, zbog članstva u NATO-u, neupitno.

- Mnogo učenika iz Crne Gore, svih vera i nacija, dobilo je stipendije Vlade Turske. Govoriti o ulaganjima agencije Vlade Turske - TIKA - je suvišno... Mislim da nema opštine u Crnoj Gori u kojoj TIKA nije nešto napravila. Mnoge države okruženja imale su ekonomsku korist od saradnje s Turskom, tako da očekujem da i Crna Gora ostvari neku korist od Erdoganove posete. Svakako očekujem intenzivniju saradnju između dve države - rekao je Fejzić.

Upitan hoće li se sastati s Erdoganom, Fejzić je odgovorio da ne može da otkriva detalje posete turskog predsednika. Predstavnici bošnjačkih stranaka u Crnoj Gori očekuju da će se sastati sa Erdoganom. Kako je ranije najavljeno, Erdogan će u petak doputovati u Sarajevo, gde će se sastati sa članovima Predsedništva BiH i prisustvovati svadbi ćerke lidera SDA Bakira Izetbegovića.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Erdogan sutra u Crnoj Gori - Dočekuje ga Đukanović, a evo sa kim će se još sastati
Tanjug 27.08.2021.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan boraviće sutra u prvoj zvaničnoj poseti Crnoj Gori na poziv predsednika Mila Đukanovića, saopšteno je iz Kabineta šefa crnogorske države.

Najavljeno je da će se Erdogan, koji u Crnu Goru dolazi iz Sarajeva, sastaće se sa predsednikom Skupštine Aleksom Bečićem i predsednikom vlade Zdravkom Krivokapićem, a planirana je i poseta Nizamskoj džamiji i Medresi "Mehmet Fatih". Erdogana i njegovu suprugu će, dodaje se, u Rezidenciji na Cetinju uz najviše državne počasti dočekati predsednik Crne Gore Milo Đukanović sa suprugom.

- Nakon upisivanja u knjigu gostiju i tet-a-tet razgovora i sastanka, predsednici će imati izjave za javnost. Đukanović sa suprugom prirediće na kraju svečani ručak u čast visokog gosta i njegove supruge - navodi se u saopštenju.

Pored članova delegacija dveju država na ručku će biti i potpredsednik vlade Dritan Abazović, gradonačelnik Prestonice Cetinje Aleksandar Kašćelan, predsednik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović i reis islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzić. U odvojenom programu, dodaje se, Lidija Đukanović ugostiće prvu damu Turske Emine Erdogan. One će posetiti muzej kralja Nikole na Cetinju i izložbu na platou ispred Muzeja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Na aerodromu ga dočekao Abazović, na Cetinju ga ugostio Đukanović
Tanjug 28.08.2021.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan doputovao je danas u prvu zvaničnu posetu Crnoje Gori.

Avion predsednika Turske sleteo je na podgorički aerodrom, gde je Erdogana dočekao potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazović. Turskog predsednika na Cetinju je uz najveće državne počasti dočekao predsednik Crne Gore Milo Đukanović, prenosi portal RTCG. Nakon sastanka će se Đukanović i Erdogan obratiti novinarima.

Đukanović sa suprugom Lidijom prirediće na kraju svečani ručak u čast visokog gosta. Gosti na ručku, pored članova delegacija, biće i potpredsednik Vlade Dritan Abazović, gradonačelnik Cetinja Aleksandar Kašćelan, predsednik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović i poglavar Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifat Fejzić. U odvojenom programu prva dama Crne Gore Lidija Đukanović ugostiće prvu damu Turske Emine Erdogan. One će posetiti muzej kralja Nikole na Cetinju i izložbu na platou ispred Muzeja.

Erdogan boravi u prvoj zvaničnoj poseti Crnoj Gori na poziv Đukanovića, saopšteno je iz kabineta crnogorskog predsednika. Erdogan će se sastati i sa predsednikom Skupštine Crne Gore Aleksom Bečićem i predsednikom vlade Zdravkom Krivokapićem, a planirana je i posjeta Nizamskoj džamiji i Medresi "Mehmet Fatih".

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Субота, 28.08.2021.

Турска има историјску одговорност према Балкану

ЦЕТИЊЕ – Турски председник Реџеп Тајиип Ердоган изјавио је данас током посете Црној Гори да Турска има историјску одговорност и обавезу према земљама региона.

На питање новинара на Цетињу у вези с јучерашњом посетом Босни и Херцеговини и изјавом члана Председништва БиХ Милорада Додика о томе да више верује Ердогану него Западу, турски председник је казао како посете БиХ и Црној Гори показују одговорност Турске према региону, преноси Анадолија.

„Ми имамо историјску одговорност и обавезу овде. Зато настављамо посете балканским земљама и зато ћемо их и даље наставити. Јуче сам био у БиХ и разговарао са нашим пријатељима тамо. Њихово заједништво је за нас веома важно. Верујем да Босна и Херцеговина у јединству и заједништву може превазићи своје проблеме”, нагласио је Ердоган, јавља Танјуг.

Ердоган је истакао да је на данашњем састанку са председником Црне Горе Милом Ђукановићем потврђена воља за наставком јачања сарадње Турске и Црне Горе, које имају озбиљан потенцијал за развој економске сарадње и обима трговинске размене.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Turska spremna da bude posrednik, ali postoji jedan uslov
Tanjug 30. 08. 2021.

PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je spreman da bude posrednik u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da se s tim slože Bošnjaci, Srbi i Hrvati.

Turska će biti prisutna ako se Bošnjaci, Srbi i Hrvati u Bosni i Hercegovini ujedine i kažu: želimo Turskoj dati takav zadatak, niko se ne sme mešati u naše poslove, a neka Turska deluje kao posrednik u naše ime, rekao je Erdogan u Istanbulu, prenosi Kliks. Turski predsednik je naglasio da bi o tome trebalo da odluče trojica članova Predsedništva Bosne i Hercegovine.

- Već sam im rekao - ako donesete takvu odluku, mi ćemo napraviti naše procene. Donesite odluku kao trojka ne čekajući uputstva odnekud i mi ćemo rado napraviti taj korak - izjavio je Erdogan.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je u nedelju da je situaciju u BiH moguće rešiti kroz posredovanje predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, Srbije Aleksandra Vučića i Hrvatske Zorana Milanovića, koji bi mogli da doprinesu da se održi dijalog.

Izvor: www.novosti.rs