Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

Ne znam gde bih ovo stavio ...


...


Turska valuta nezaustavljivo gubi na vrednosti:
Autoritarni vođa kriv za sve veću ekonomsku krizu?


Turska valuta nezaustavljivo gubi na vrednosti, a ekonomska kriza je sve veća.

Za ovako poguban razvoj jedna nova studija krivi Erdoganov autoritarni način vladanja.

Južnoafričku Republiku i Tursku razdvaja gotovo 11.000 kilometara. Međutim, Južnoafrički rand i turska lira već dugo se smatraju braćom blizancima na deviznom tržištu - tokom deset godina obe valute su se paralelno razvijale.

Ekonomski obe države imaju mnogo toga zajedničkog: mlado stanovništvo čiji broj brzo raste i veliki potencijal za dalji rast. Stoga ne iznenađuje da su se promene kursa valuta ovih zemalja brzog privrednog uspona, dugo odvijale takoreći sinhronizovano.

Ali, kako pokazuje studija nemačke banke DZ, 2016. ovaj trend je zaustavljen: kursevi ovih valuta iznenada su se razišli. Južnoafrički rand izgubio je oko 20 odsto u odnosu na američki dolar u protekle četiri godine. Turska lira, s druge strane, morala je da se nosi s padom vrednosti od preko 60 odsto u istom razdoblju. Pre četiri godine je turska valuta vredela dvostruko više. Pad valute se pogoršao posebno poslednjih meseci. Jedan dolar sada vredi gotovo osam lira.


Studija ukazuje na političke uzroke

Studija banke DZ kolaps lire uglavnom pripisuje promeni političkih prilika i političkog okvira u Turskoj. "Turski predsednik Erdogan je u centru ovog razvoja. On najkasnije od 2016. Tursku sve više pretvara u autoritarnu državu", kaže za DW autor studije Seren Hetler. Po navodima ovog stručnjaka, turska vlada iskoristila je pokušaj puča u julu 2016. za izgradnju autoritarne države.


Spoljnopolitički sukobi uznemiruju investitore

Po Hetlerovom mišljenju Erdoganova spoljna politika još je više pogoršala situaciju s turskom valutom. Ankara je intervenisala u brojnim sukobima.

Krajem septembra turska vlada se umešala i u sukob između Jermenije i Azerbajdžana oko Nagorno-Karabaha.

"Predsednik Erdogan je uvek tražio konfrontaciju - na primer u sporu oko gasa s EU ili nedavno u sukobu između Azerbajdžana i Jermenije. Ovo je pokušaj skretanja pažnje s ekonomskih problema u zemlji i učvršćivanja položaja Turske kao regionalne sile."

Studija dolazi do zaključka da sve autoritarniji kurs na unutrašnjopolitičkom planu i kurs spoljnopolitičke konfrontacije uznemiruju investitore. Budući da investitori zahtevaju sve veće kamate, Erdogan za lošu ekonomsku situaciju u Turskoj krivi međunarodne špekulante - koje redovno naziva "valutnim teroristima" ili "kamatnim lobistima".

Međutim, Hetler može da razume oprez investitora.

"Tačno je da se turska ekonomija zadužila u inostranstvu kratkoročnim zajmovima. Tačno je i da strani investitori traže odgovarajuće kamate za rizik u koji su ušli." Pa ipak, turski šef države Erdogan je u velikoj meri odgovoran za ekonomsku situaciju u Turskoj i pad lire.


Centralna banka u Erdoganovim kandžama

Činjenica da Erdoganov autoritarni kurs nije zaustavljen ni u pogledu nezavisnog rada Centralne banke bila je posebno pogubna za poverenje međunarodnih investitora. Erdogan je od turske Centralne banke stalno tražio da snizi kamatne stope. Predsednik se nadao da će to pojeftiniti kredite i na kraju podstaći ekonomski rast. Budući da je bivši šef Centralne banke Murat Džetinkaja 2018. drastično povisio glavnu kamatnu stopu, predsednik ga je u julu 2019. oterao i zamenio poslušnim Muratom Ujsalom.

Ali, intervencija snižavanja glavne kamatne stope nije imala željeni učinak. Dogodilo se suprotno: današnja teorija ekonomije kaže da niske kamatne stope podstiču inflaciju. U Turskoj je primećeno da je vrednost lire nakon smanjenja kamatne stopa došla pod dodatni pritisak.

Studija DZ potvrđuje negativan uticaj takve odluke. Čuvari valute reagovali su nakon toga previše suzdržano i presporo - posebno kada se radilo o tome da se "povećanom rastu cena i sve većem slabljenju valute ipak suprotstave politički nepoželjnim rastom kamatnih stopa". Pa ipak, čini se da je turska vlada naučila lekciju. Nedavno je glavna kamatna stopa povećana s 8,25 na 10,25 posto.

Studija DZ pokazuje kako je različit razvoj deviznih kurseva u Južnoafričkoj Republici i Turskoj uglavnom posledica političkog faktora. Južnoafrička Republika takođe ima problema s političkom stabilnošću i nedostatkom entuzijazma koji sa sobom nose reforme; plus loše upravljanje i korupcija. Ali, ta država barem ima demokratske uslove za razvoj, slobodu medija i nezavisno pravosuđe. Glavna razlika je, međutim, u tome što je u Južnoafričkoj Republici "svaki pokušaj rezanja sloboda Centralne banke ugušen u korenu".

izvor

[MOTORISTA]

Ključni deo "Sultanovih" ratova - Njegovo oružje seje strah: Kako je Erdoganov zet postao gospodar dronova
I.Z.K. 18.10.2020.

Sukob u Nagorno-Karabahu ponovo je svetu skrenuo pažnju ne samo na taj zapaljivi region, već i na tursko oružje koje se tamo koristi, a pre svega to su smrtonosni dronovi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tvorac dronova je ni manje ni više nego jedan od zetova Redžepa Tajipa Erdogana - Seldžuk Bajraktar (41). Zahvaljujući njemu, Turska je postala jedna od retkih "dronovskih sila".

Pobožna porodica bliska Erdoganu

Bajraktarev otac Ozdemir je bio vlasnik jedna fabrike mašinskih delova, a bio je zainteresovan i za avioindustriju. Očigledno je ljubav prema mašinama preneo i na sina koji je danas direktor njihove porodične fabrike "Bajkar Makina". Inače, Ozdemir se neko vreme 90-ih se bavio i politikom i bio je blizak sa Redžepom Tajipom Erdoganom. Porodica Bajraktar važi za izuzetno religioznu, pa je i to očigledno bio plus kada je Seldžuk zatražio ruku Erdoganove ćerke Sumeje 2016. godine, sa kojom je u braku od tada i imaju jednu ćerku.

Doktorirao na MIT

Seldžuk Bajraktar je studirao elektrotehniku u Turskoj, a magistrirao na američkom Univerzitetu u Pensilvaniji, pa doktorirao na MIT-u, pisao je "Intersept". Bajraktar je 2005. godine uspeo da uveri grupu turskih zvaničnika da prisustvuju maloj demonstraciji dronova lokalne proizvodnje. U zemlju se vratio 2007. godine i posvetio proizvodnji bespilotnih letelica. U vreme kada je Bajraktar predstavio svoj dron turskim zvaničnicima, birokrate u Ankari, posebno u tada moćnoj vojsci, smatrali su da je pametnije da se kupuje tehnologija od SAD-a i Izraela, umesto da nastave da je razvijaju na lokalnom nivou.

Dobio šansu kad su se posvađale Turska i Izrael

Međutim, ubrzo su shvatili da to nije najbolje rešenje. Naime, kako piše "Intersept", Turska je 2006. godine naručila deset nenaoružanih bespilotnih letelica modela Heron od Izraela, ali je Izraelu trebalo čak pet godina da ih Turskoj isporuči. Ankara je tada optužila Izrael za namernu sabotažu motora i sistema za snimanje, pa je poslala dronove nazad na popravku u Izrael, što je opet potrajalo nekoliko godina. Dronovima "Heron" koje je Turska naručila iz Izraela, prvo je upravljalo izraelsko osoblje, što je turske zvaničnike navelo da posumnjaju da se fotografije koje ove letelice prikupljaju potajno šalju u Izrael, za obaveštajnu službu te zemlje.

Potom je usledio težak incident. Naime, Turska i Izrael su 2010. godine prekinule sve diplomatske odnose, nakon izraelskog napada u kojem je stradalo devet turskih državljana koji su bili na brodu upućenom u Pojas Gaze. Problem je nastao i sa Pentagonom, pa je Turska rešila da razvoj sopstvenih ubojitih bespilotnih letelica postane njen glavni prioritet. To je pružilo priliku Bajraktaru, koji je isprva naišao na prepreke pre ulaska u svoj projekat, jer nije mogao da dobije dozvolu od vojske da testira svoje naoružane dronove.

"Intercept" tvrdi da su visoki oficiri turske vojske, koji su "često unapređivani ne na osnovu kompetencija, nego iskazivanja prezira prema islamskim praksama", pokazali nepoverenje, jer je u pitanje bila uključena jedna ovakva porodica kao što je Bajraktar, poznata po svojoj pobožnosti. Međutim, tu je očigledno iskoristio kartu prijateljstva svoje porodice sa Erdoganom.

Bajraktar je iskoristio dobijenu šansu i uspeo da napravi dron "Bayraktar TB2" koji danas predstavlja ključni deo turskih vazdušnih operacija. Taj dron može da leti 24 sata i dostigne visinu od sedam kilometara, ali se oslanja na zemaljske kontrolne stanice za komunikaciju. Može da nosi teret do 54 kilograma i može da se koristi i u izviđačkim i borbenim misijama. Prema izveštajima turskih medija, ovaj dron se pokazao posebno smrtonosnim u Siriji i u napadima na kurdske snage u Iraku, kao i u Libiji, gde Turska podržava jednu od dve suprotstavljene vlade.

Dronovi sa Erdoganovim potpisom

Kako navodi "Intersept", napadi, naročito oni na kurdske snage, stekli su veliku popularnost u zemlji i pretvorili su Bajraktarove dronove u neku vrstu "kulturološke ikone" zemlje. Na nekim od dronova "TB2", sa obrnutim repom postavljenim iza propelerskog motora, može da se vidi čak i Erdoganov autogram. Navodno ih u hangarima redovno posećuju guverneri turskog jugoistoka pogođenim pobunama kako bi se molili za njihovu efikasnost.

Milioni za dronove

Ono što je, međutim, mnogima zasmetalo jeste cena koju su turski poreski obezvnici morali da plate za ove dronove. Primera radi, 2017. godine, svega nekoliko meseci nakon što je Bajraktar postao Erdoganov zet, Turska je od njegove fabrike za šest drona dala više od 36 miliona dolara. I to se desilo u vreme kada su Erdogan i njegovi zvaničnici pozivali Turke da prodaju strane valute kako bi bar malo sprečili strmoglav pad turske lire.

Hvali se svojim oružjem u Nagorno-Karabahu

Sada je Bajraktar ponovo u centru pažnje. I dok je Turska negirala da njena vojska ratuje na strani Azerbejdžana u regionu Nagorno-Karabah, Bajraktar se bez ustručavanja hvalio na društvenim mrežama podelivši snimke razaranja jermenskih tenkova pomoću njegovih dronova. Bajraktar, inače ima i pilotsku dozvolu, a na društvenim mrežama često objavljuje snimke dronova i drugih proizvoda njegove porodične fabrike. Za dronove mnogi stručnjaci kažu da bi mogli i da zamene mnogo skuplje borbene avione. Međutim, iako se Turska hvali dronovima "TB2", postoji jedan veliki problem, a to je što veliki deo delova za njih nabavlja iz zapadnih država.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Francuska osudila izjavu Erdogana, povlači ambasadora
Tanjug 24.10.2020.

Francuska je danas osudila izjavu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji je doveo u pitanje "mentalno zdravlje" francuskog kolege Emanuela Makrona zbog njegove izjave o karikaturama proroka Muhameda.

Kako prenosi Rojters, Francuska je najavila i da će zbog Erdoganove izjave povući svog ambasadaora iz Turske.

"Reči predsednika Erdogana, neprihvatljive su. Vređanje i grubosti nisu način. Zahtevamo da Erdogan promeni politički smer, jer je njegova politika opasna u svakom smislu. Ne ulazimo u suvišne polemike i ne prihvatamo uvrede", navodi se u saopštenju Jelisejska palate. Erdogan je ranije danas kritikovao stavove svog francuskog kolege Makrona prema muslimanima, pozivajući ga ''da proveri svoje mentalno zdravlje”.

Izvor: www.blic.rs

[fazan]

Ne znam gde bih ovo stavio ...
...

Turska valuta nezaustavljivo gubi na vrednosti:
Autoritarni vođa kriv za sve veću ekonomsku krizu?

...

izvor

Економски напредак Турске у преходних 30 година је био везан за њен статус кандидата за улазак у ЕУ и царинска унија који је потписала са ЕУ половином деведесетих. Европске компаније су премештале производњу у Турску, на сличан начин као што су америчке селиле у Кину, само у мањем обиму.

У међувремену се доста тока променило. ЕУ је проширена на земље источне Европе. Потписани су уговори о слободној трговини са балканским земљама које нису део ЕУ, Египтом, Алжиром, Украјином... Доста тога се променило и у самој Турској, а утицало је да се промени начин на који је доживљавају на Западу. Пре 30 година је то била секуларна држава, чланица НАТО, амерички савезник. Данас то више није тако.

Турска све мање треба Европској унији, посебно оваква каква је данас. Штета коју је Едроган направио је немерљива и неће бити довољно да се промени власт у Анкари. Још увек су свежа сећања како је секуларни и модерни Иран преко ноћи постао исламска република.

Трећина турског извоза одлази у ЕУ, добар део тога отпада на производњу у погонима европских компанија, коопераната европских компанија, или европске инвестиције. Близу 75% страних инвестиција које су ушле у Турску у претходних двадесетак година су из ЕУ, то је 75% од 350 милијарди долара. То су огромне паре и неће бити једноставно пустити Турску низ воду. Међутим, турски GDP је и даље четири пута мањи од француског, два пута мањи од шпанског. Без обзира на економску штету, ЕУ ће бити под притиском својих чланица да санкционише Турску. Сада се Грчкој и Кипру прикључује Француска, која је друга земља ЕУ. Немачкој ће бити јако тешко да каже не, посебно ако се у целу причу умешају државе из источне Европе, које у избацивању Турске из игре могу да виде своју шансу да привуку додатни капитал.

[Dreadnought]

Erdogan: Vreme da se razgovara o dve države na Kipru


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da je vreme da se razgovara o realnom predlogu rešenja "dve države" na podeljenom ostrvu Kipar i dodao da parametri tekućih razgovora nisu održivi.

Govoreći na konferenciji za novinare s predsednikom kiparskih Turaka Ersinom Tatarom u Ankari, Erdogan je rekao da je pristup kiparskih Grka blokirao prethodne pokušaje pronalaženja rešenja, prenosi Rojters.

"Mora se shvatiti da se prema trenutnim parametrima ne može postići rezultat nakon pregovaračkog procesa koji traje više od pola veka“, rekao je Erdogan.

"U ovoj fazi verujemo da će započinjanje razgovora na osnovu federacije biti gubitak vremena. Stoga verujemo da se rešenje dve države sada mora izneti sa realnim predlogom“, dodao je turski predsednik.

Ranije ovog meseca, Severni Kipar je delimično otvorio grad Varošu, ograđeno odmaralište napušteno na ničijoj zemlji nakon turske invazije 1974. godine, što su kritikovale Sjedinjene Države, Grčka i kiparski Grci.

Erdogan, koji je rekao da će posetiti severni Kipar 15. novembra, rekao je da želi da ide na izlet u Varošu, preneo je Tanjug.

izvor

[MOTORISTA]

Turski časopis se zalaže za sve tursku vojsku
Novosti online 27. 10. 2020.

TURSKE novine “Turska” pozvala je na stvaranje jedinstvenih panturskih snaga.

Ova nova vojna sila trebalo bi da obuhvati vojske Turske, Azerbejdžana, Kazahstana, Uzbekistana, Turkmenistana, Kirgistana i Tadžikistana.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

среда, 28.10.2020. у 20:09
Војислав Лалић

Турска прети Грчкој, Kипру и Египту

Анкара позива Европску унију да буде фер у садашњем спору у Медитерану, док ЕУ не искључује могућност да јој уведе санкције

У источном Средоземљу ништа ново: Турска је одлучила да продужи истраживања нафте и гаса у спорним водама, недалеко од грчког острва Родос. Тамо се већ налази брод „Оруч реис” и за сада неће бити враћен у земљу, као што се то најављивало, откривају локални медији. Земље у региону то доживљавају као нову провокацију Анкаре. На састанку у Никозији, лидери Египта, Републике Kипар и Грчке – председници Абдел Фатах ел Сиси и Никос Анастасијадис и премијер Kиријакос Мицотакис – усвојили су декларацију у којој оптужују Анкару да у Медитерану крши међународно право.

„Ми позивамо Турску да прекине провокативне акције и да с Републиком Kипар за преговарачким столом разграничи поморске зоне”, навели су они.

„Те оптужбе су неосноване. Ми ћемо наставити одлучно да штитимо наша права и права кипарских Турака. Те земље морају да се ослободе максималистичких захтева и непријатељских ставова према Турској”, речено је у МИП у Анкари, која инсистира да у преговорима учествује „држава” коју су на северу подељеног острва прогласили тамошњи Турци.

У Атини су у мобилном стању, док у Бриселу и Вашингтону говоре о „провокацији Анкаре” и озбиљној ескалацији напетости између две суседне, на папиру савезничке земље, чланице НАТО-а.

„Једнострани потези Турске су за жаљење”, речено је на недавном самиту земаља Европске уније, које су позвале Анкару да „повуче брод како би се смањиле тензије у Медитерану”. Више земаља, пре свега Грчка и Република Kипар, траже да се Анкари уведу санкције, али тај предлог засад није прихваћен, пошто се у Бриселу очигледно страхује да би то могло да изазове потресе на стратешки важном југоисточном крилу НАТО-а, где Турска има значајну улогу. Kриза у Медитерану поново ће се наћи на дневном реду самита 27 земаља ЕУ који се одржава у децембру, најавио је председник Европског савета Шарл Мишел. Уколико се Турска у међувремену не повуче из спорних вода, тада ће се, како се најављује, разговарати и о увођењу конкретних санкција Анкари.

На оптужбе Атине и Никозије у Анкари отворено прете: „Даћемо Грцима одговор какав заслужују”, изјавио је недавно председник Реџеп Тајип Ердоган, али није открио шта би то у пракси могло да значи. У Турској прете да ће и ЕУ добити „адекватан одговор” уколико подлегне притисцима Атине и уведе санкције.

„Позивамо Европску унију да буде фер у овом спору. У крајњој линији, ЕУ није механизам који одлучује о томе ко је у праву, а ко није”, истичу у Анкари.

У Стејт департменту су „снажно осудили” поновно слање турског брода у спорне воде, јер је то повећало напетост у Средоземљу. Вашингтон је позвао Анкару да „прекине провокације” и да одмах седне за преговарачки сто с Грцима. У Атини и Никозији се надају да би Бела кућа после предстојећих избора могла да одигра пресудну улогу у решавању кризе у Медитерану, као што је то два пута урадила у недавној прошлости.

Грчка и Република Kипар годинама не могу да постигну договор с Турском о поморском разграничењу у источном Медитерану. Тај спор се заоштрио после открића да се испод тог мора крију огромне резерве нафте и гаса, највеће које су у последње време откривене у том делу света. У Анкари сматрају да то природно богатство припада и турској мањини која је на северу подељеног Kипра прогласила своју државу, коју досад нико није признао. Турска ратна морнарица већ дуже време не дозвољава влади у Никозији да обавља подводна истраживања у својој економској зони, иако је Република Kипар пуноправни члан ЕУ и УН.

Полазишта две стране су засад непомирљива. Турска је за повлачење граничних линија економских зона од копна до копна, док у Атини сматрају да се при томе не могу мимоићи ни велика грчка острва у Медитерану. Две стране имају опречне ставове и кад је реч о ширини територијалних вода око острва: Грчка је за дванаест, а Анкара за шест наутичких миља. То изазива спор и око ширине ваздушног простора. Турска је у Средоземљу крајем прошле године повукла још један изазивачки потез: исцртала је поморске границе с владом у Триполију, која контролише само западни део подељене Либије. Она је притом заобишла Kрит и друга грчка острва као да не постоје. То је изазвало критике, не само у Атини, него и у Никозији, Kаиру и Тел Авиву, престоницама земаља које такође полажу право на то енергетско богатство.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Tanasković: Turska se nije odrekla neoosmanističke politike


Savremena Turska i njena politička i vojna ekspanzija na sjeveru Afrike, Mediteranu, Bliskom istoku i Kavkazu je koncept neoosmanističke politike koja nikada nije odbačena, smatra filolog i bivši diplomata iz Beograda Darko Tanasković.

Profesor Tansković je za Radio Republike Srpske ocijenio da se, kao začetnik ove doktrine smatra bivši ministar inostranih poslova Turske Ahmet Dautoglu koji je autor knjige "Strategijska dubina".

Pojam neoosmanizma je duboko utkan u tursko društvo, a kao strategijska doktrina u spoljnim poslovima ove zemlje je realnost čega trebaju biti svjesne sve zemlje, koje ostvaruju kontakte i razvijaju diplomatsko-konzularne odnose sa zvaničnicima Turske, smatra profesor Darko Tansković.

Govoreći o zategnutim odnosima Turske i Francuske Tanasković je rekao da su i predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan kao i francuski Emanuel Makron veoma ambiciozni političari.

Erdogan pokušava na sebe preuzeti zaštitničku ulogu za sve muslimane, a ambiciozni Makron želi da sebe predstavi kao državnika, koji ima značajnu ulogu, kako u NATO-u, tako i u Evropskoj uniji.

Problemi između Turske i Francuske nisu isključivo vezani za različite interese u Libiji, Mediteranu i Kavkazu nego su opterećeni i zbog odnosa dvije zemlje prema Јermenima.

Francuska, u kojoj živi jaka jermenska zajednica, je prva u parlamentu usvojila Rezoluciju o genocidu nad Јermenima koji su Turci počinili 1915.godine, što je u Turskoj izazvalo izuzetno negatvne reakcije, kaže Tanasković.

On je naglasio da su Francuska, Austrija i Njemačka protivnici bilo kakvih pregovora oko ulaska Turske u EU.

izvor

[Dreadnought]

Dobara analiza situacije sa Al Jazeere

[MOTORISTA]

Turska može postati osnova islamske unije koja će imati mračan zadatak!
Novosti online 03. 11. 2020.

TURSKA Republika može postati osnova radikalne islamske unije, čiji će glavni zadatak biti udaranje na protivnike Zapada.



Ovo mišljenje izrazio je lider ruskog pokreta „Suština vremena“ Sergej Kurginjan u eteru TV kanala „Rusija 1“.

- Prvi put u poslednjih nekoliko decenija doneta je neizgovorena, ali odgovorna odluka o stvaranju islamske unije pod pokroviteljstvom velike države - Turske - rekao je Kurginjan u emisiji "Veče sa Vladimirom Solovjevim".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

04.11.2020.

EU kritikovala Tursku zbog istraživanja gasa na Mediteranu
AUTOR: Beta

Evropska unija ocenila je da je "za žaljenje" odluka Turske da produži misiju broda za istraživanje gasa u spornoj oblasti u istočnom Mediteranu.

"Za žaljenje su najnovije najave na sistemu pomorskog uzbunjivanja Natveks u vezi sa nastavkom... aktivnosti Turske u grčkim i kiparskim pomorskim oblastima, posebno s obzirom na sadašnje pokušaje na svim nivoima da se stvori prostor za dijalog", izjavio je portparol šefa evropske diplomatije Žozepa Borela. Portparol je ocenio da se time stvaraju dalje "napetosti i nepoverenje u regionu, umesto da se doprinese trajnim rešenjima".

"Dijalog i uzdržavanje od jednostranih radnji ključni su elementi za postizanje stabilnog i sigurnog okruženja u istočnom Mediteranu, i za razvoj odnosa saradnje i obostranog interesa EU i Turske", rekao je Borelov portparol.

Raspoređivanje turskog broda doveo je do eskalacije tenzija sa Atinom poslednjih meseci. Lideri Evropske unije odlučiće početkom decembra o eventualnom uvođenju sankcija Turskoj. Paket ekonomskih sankcija koji je pripremila Evropska komisija spreman je za aktiviranje i mogao bi da nanese ozbiljnu štetu Turskoj, posebno sektoru turizma i transporta, izjavile su Frans presu neimenovane evropske diplomate.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Dobra analiza, vredi odgledati. Govori turski istoričar Dr. Taner Akcam, jedan od retkih turskih akademika koji priznaju turski genocid na jermenima.

[Dreadnought]

French President Emmanuel Macron has told Al Jazeera his country’s conflict with Turkey is based on action Ankara has taken against European nations.

His comments come as tensions have increased in recent weeks between the two NATO member states. The publication of what Turkey sees as insulting cartoons depicting the Prophet Muhammad has further deteriorated ties.

[Dreadnought]

Erdogan smenio šefa centralne banke zbog rekordnog pada lire; "Đavolji trougao..."


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan smenio je danas šefa centralne banke zbog visoke inflacije i rekordno niske vrednosti lire.

Bivši ministar finansija Nači Agbal zameniće Murata Ujsala, prema uredbi predsednika objavljenoj u Službenom glasniku. Odluka je donesena nakon što je lira izgubila skoro trećinu vrednosti od početka godine – u petak je prema američkom dolaru dostigla rekordnih 8,58, a godišnja inflacija iznosila je 11,89 odsto.

Ujsal je imenovan za predsednika centralne banke u julu 2019. godine nakon što njegov prethodnik nije uspeo da smanji kamate kako bi podstakao ekonomiju.

Erdogan je pozvao na smanjenje kamatnih stopa, pobijajući ustaljenu ekonomsku teoriju da visoke stope mogu obuzdati inflaciju. On smatra da padom kamatnih stopa pada i inflacija, prenosi SEEbiz.

Prošlog vikenda opisao je kamate, devizni kurs i inflaciju kao "đavolji trougao".

Erdogan i turski ministar finansija, njegov zet Berat Albairak, često su za ekonomske probleme s kojima se suočava Turska krivili strane sile.

Agbal je imenovan sa svog prethodnog mesta za šefa predsedničke direkcije za strategiju i proračun. Bio je ministar finansija od 2015. do 2018.godine.

izvor

[kumbor]

Стабилна валута и уплитање у све сукобе у околини по дефиницији не иду заједно!