PALUBA
November 29, 2020, 11:33:02 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 [7] 8   Go Down
  Print  
Author Topic: Turska strategija na Mediteranu  (Read 4334 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #90 on: November 14, 2020, 09:23:44 am »

петак, 13.11.2020.
Војислав Лалић

Ердоганов пикник у окупираном грчком летовалишту на Кипру

Уочи избора, по наговору Ердогана, Ерсин Татар, који је досад био премијер, први пут је делимично отворио врата за пробране посетиоце чувеног грчког летовалишта Вароше

У Анкари сматрају да је дошло време да се усвоји „дводржавно решење” проблема на подељеном Кипру. Досадашњи преговори о стварању заједничке државе Турака и Грка, макар и лабаве федерације, нису више одрживи. „Верујемо да би у овој фази поновно покретање преговора о стварању заједничке државе две заједнице било губљење времена. Стога сматрамо да се дводржавно решење мора наћи на столу”, сматра председник Тајип Ердоган.

На северу подељеног острва, на коме су тамошњи Турци прогласили своју државу, коју је досад признала само Анкара, прошле недеље одржани су председнички избори на којима је победио Ерсин Татар, кога је пре гласања јавно подржао Тајип Ердоган. На тај начин Анкара је успела да се ослободи досадашњег шефа државе Мустафе Акинџија који се залагао за стварање федералне државе Грка и Турака на Кипру. Последњих година он није све аминовао што стигне из Анкаре и залагао се за „узајамно уважавање”, што Ердоган није могао да му опрости.

Уочи избора, по наговору Ердогана, Татар, који је досад био премијер, први пут је делимично отворио врата за пробране посетиоце чувеног грчког летовалишта Вароше. После турске војне интервенције 1974. године у „граду духова” већ 45 година зврје празни и урастају у коров сто хотела, мотели, ресторани, пешчане плаже, чији власницу су Грци. Најновији једнострани потез је наишао на критике у Никозији, Атини, Бриселу и Уједињеним нацијама под чијим покровитељством се деценијама воде јалови преговори о поновном уједињењу, али захваљујући томе Татар је, како се процењује, на изборима освојио већину гласова – 51,44 одсто. Каква ће бити даља судбина грчке имовине у Вароши то у овом часу није јасно.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес позвао је две стране да договором решавају кризу на острву. „Једностране акције могу само да изазову нове тензије на Кипру”, упозорио је он поводом одлуке Турака да делимично отворе  спорно грчко летовалиште пре него што се реше власничка питања. Општа је оцена да ће најновији турски потези још више отежати пут за проналажење трајног обострано прихватљивог решења. Преговори који се воде под покровитељством УН прекинути су 2017. пошто две заједнице нису могле да се договоре о повраћају имовине и демилитаризацији острва на коме Анкара од 1974. држи више од 30.000 војника.

Нови шеф државе кипарских Турака поздравља Ердоганове речи: „Идеја о стварању кипарске федерације је мртва, она је већ сахрањена. Ми треба да живимо једни поред других, али у одвојеним државама”, рекао је Татар после победе на изборима, преносе истанбулски медији. После победе Татара Ердоган је најавио да ће средином новембра посетити северни Кипар. „Верујем да би било корисно да тамо, у Вароши, организујемо пикник. Ми посматрамо тај град са наших екрана, сада желимо да лично будемо у њему. С божјом помоћи ми ћемо то учинити 15. новембра”, најавио је Ердоган.

После одлуке о делимичном отварању Вароше, бивше летовалиште је обишао Димитрис Лордос, Грк из Никозије, један од власника више туристичких објеката, пренео је „Хуријет”. Том приликом камере су забележиле дирљиве сцене, било је и суза. Он и његов брат су власници шест хотела са пет звездица, девет апартмана, више кућа, земљишта... Из града  у коме је први пут заплакао побегао је када је имао 19 година. Његов отац Андреас, познати кипарски бизнисмен, деценијама се, све до последњег даха, борио да се врати у Варошу, на своју имовину. Турци су били неумољиви, жеља му се није испунила. Умро је пре пет година.

Каква ће бити даља судбина имовине Грка, који су од турског зулума побегли из некада монденског летовалишта, није јасно. „Ако се ситуација нормализује спреман сам да се вратим и да поново инвестирам и бавим се туризмом”, изјавио је Димитрис Лордос који је, видно потресен, први пут после 46 година посетио родно место у пратњи два сина, ћерке и снахе.

У организацији мировне мисије УН у Никозији су се ове седмице први пут срели нови лидер турске заједнице Татар и председник Републике Кипар Никос Анастијадес и изразили спремност да наставе преговоре. После састанка председник кипарских Турака је само рекао да су сада  „потребне нове идеје” за решење кипарског проблема.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #91 on: November 15, 2020, 03:46:12 pm »

Turski predsednik se sastao sa Tatarom
Tanjug 15.11.2020.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan posetio je danas severni, turski deo Kipra kako bi se sastao s njegovim novoizabranim liderom Ersinom Tatarom.

Tatar podržava Erdoganov predlog o rešenju o "dve države" na podeljenom ostrvu ukoliko razgovori pod posredstvom Ujedinjenih nacija ne donesu rezultate. Uz podršku Turske, bivši premijer Tatar tesno je pobedio na predsedničkim izborima prošlog meseca, što bi moglo dodatno da zategne veze s međunarodno priznatom kiparskom vladom na grčkom jugu podeljenog ostrva koji je članica EU. Tatarov prethodnik podržavao je ponovno ujedinjenje ostrva.

Turska vlada je saopštila da će Erdogan i Tatar razgovarati o tome kako da ojačaju veze i o situaciji na istoku Mediterana, gde se Turska ove godine sukobila sa Kiprom, Grčkom i Evropskom unijom zbog teritorijalnih prava na istraživanje nalazišta nafte i gasa u istočnom Mediteranu. Erdogan je rekao da su odvojene administracije jedino rešenje nakon neuspeha mirovnih pregovora Kipra i Severnog Kipra 2017. godine pod podsredstvom UN. Ankara je predložila neformalni sastanak Turske, Grčke, kiparskih Turaka i Grka i Ujedinjenih nacija. Pre izbora održanih prošlog meseca, Severni Kipar je delimično otvorio grad Varošu, ograđeno odmaralište napušteno na ničijoj zemlji nakon turske invazije 1974. godine. Turska je podržala taj potez, dok su SAD, Grčka i kiparski Grci to kritikovali.

POSETA ERDOGANA VAROŠI PROVOKACIJA BEZ PRESEDANA

Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Varoši, na severu Kipra, na godišnjicu jednostraog i ilegalnog proglašenja entiteta kiparskih Turaka na tom, turskom delu podeljenog ostrva, predstavlja provokaciju bez presedana, saopštilo je danas grčko Ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo ističe da to predstavlja direktno kršenje rezolucije 550 i 789 Saveta bezbednosti UN i zaključke Evropskog saveta, i dokaz stalnog i sve većeg turskog kršenja međunarodnog prava u istočnom delu Mediterana.

"Mi to osuđujemo na najkategoričniji način i očekujemo da se o njemu detaljno razgovara na predstojećem decembarskom sastanku Evropskog saveta", navelo je grčko Ministarstvo spoljnih poslova.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #92 on: November 15, 2020, 09:06:26 pm »

"Nećemo tolerisati diplomatske igre" - Erdogan ponovo uzdrmao javnost: Traži pregovore, hoće dve zasebne države na Kipru
Tanjug 15.11.2020.

Turski predsednik Redžep Taijip Erdogan izjavio je danas da Turska i samoproglašeni turski Severni Kipar, koji je posetio danas, više neće tolerisati "diplomatske igre" u međunarodnom sporu oko prava na priobalne resurse u istočnom Mediteranu i pozvao na pregovore o "dve zasebne države".

Na obeležavanju 37. godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti kiparskih Turaka na ratom podeljenom ostrvu, Erdogan je rekao da se o rešenju dveju država mora pregovarati s obzirom da na ostrvu postoje “dva odvojena naroda i države, navodi AP.

„O rešenju dve države mora se razgovarati i pregovarati na osnovu suverene jednakosti“, rekao je Erdogan, koji je optužio kiparske Grke za sabotiranje napretka. Naveo je da će se turska istraživanja nalazišta nafte i gasa u vodama istočnog Mediterana, za koje Grčka i Kipar tvrde da imaju isključiva ekonomska prava, nastaviti „dok se ne postigne pošteno rešenje“. Erdogan je potvrdio ponovljene pozive svojih podređenih, kao i novog lidera kiparskih Turaka, Ersina Tatara, kojeg podržava Ankara, da se postigne sporazum o dve države sa kiparskim Grcima.

Uprkos jakom vetru i kiši, Erdogan je posetio deo obale u “gradu duhova” Varoši kod Famaguste, što je izazvalo kontroverzu na obe strane, kada su je turske i kiparske turske vlasti otvorile prošlog meseca. Stanovnici Varoše, Grci, pobegli su dok su turske trupe napredovale tokom invazije 1974. godine. Od tada je to područje ostalo pod turskom vojnom kontrolom, ograđeno i prepušteno zubu vremena. UN ne prihvata da se tu naseli niko osim prethodnih žitelja.

Stotine kiparskih Turaka izašlo je na ulice protestujući zbog Erdoganove posete Varoši, kao i zbog, kako kažu, pokušaja Turske da potkopa njihov sekularni način života, navodi AP. Mirovna grupa “Ujedinite Kipar” rekla je da su i kiparski Grci i Turci ujedinjeni u osudi „provokativne“ posete turskog predsednika Varoši.

Poseta Erdogana Varoši, na severu Kipra, predstavlja provokaciju bez presedana, saopštilo je danas grčko Ministarstvo spoljnih poslova. Kako prenosi ANA, Ministarstvo ističe da to predstavlja direktno kršsenje rezolucije 550 i 789 Saveta bezbednosti UN i zaključke Evropskog saveta, i dokaz stalnog i sve većeg turskog kršenja međunarodnog prava u istočnom delu Mediterana.

Poslednji pregovori o miru između kiparskih Grka i kiparskih Turaka 2017. pod pokroviteljstvom UN-a, a na temelju ideje o ujedinjenju ostrva, nisu uspeli. Kipar je podeljen 1974. godine kada je Turska izvršila invaziju nakon puča pristalica unije sa Grčkom. Samo Turska priznaje otcepljeni deo ostva na severu, gde drži više od 35.000 vojnika.

Izvor: www.blic.rs
Logged
dead1
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 278


« Reply #93 on: November 15, 2020, 11:50:54 pm »



Tanasković: Turska se nije odrekla neoosmanističke politike


Savremena Turska i njena politička i vojna ekspanzija na sjeveru Afrike, Mediteranu, Bliskom istoku i Kavkazu je koncept neoosmanističke politike koja nikada nije odbačena, smatra filolog i bivši diplomata iz Beograda Darko Tanasković.

Profesor Tansković je za Radio Republike Srpske ocijenio da se, kao začetnik ove doktrine smatra bivši ministar inostranih poslova Turske Ahmet Dautoglu koji je autor knjige "Strategijska dubina".

Pojam neoosmanizma je duboko utkan u tursko društvo, a kao strategijska doktrina u spoljnim poslovima ove zemlje je realnost čega trebaju biti svjesne sve zemlje, koje ostvaruju kontakte i razvijaju diplomatsko-konzularne odnose sa zvaničnicima Turske, smatra profesor Darko Tansković.



Licno mislim da je Erdogan probudio stare Turske amibicije.  Vizija Kemal Ateturk je pocela da nestaje i sad se vraca u proslost.



A kako zapad proprada sto se tice vojnih sposobnosti i diplomatske i ekonomske moci, ne bi me cudilo ako Turci jednog dana se odluce vratiti na Balkan.  Vec imaju jaki utijecaj u Albaniji i Bosni. 
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #94 on: November 17, 2020, 07:15:58 am »

Iluzije o Osmanskom carstvu turskog sultana, povukao dugo pripremani potez
Novosti online 17. 11. 2020.

ERDOGAN, a i novi predsednik Turaka na Kipru, smatraju da je ideja o stvaranju zajedničke države Turaka i Grka mrtva, sahranjena, zato ne treba da čudi promocija ideje o stvaranju dve države na Kipru - na potezu su Ujedinjene Nacije.

Ovo kaže Vojislav Lalić, nekadašnji dopisnik Tanjuga iz Atine i Ankare, komentarišući posetu Kipru predsednika Turske.

- Turska i samoproglašeni turski Severni Kipar više neće tolerisati "diplomatske igre" u međunarodnom sporu oko prava na priobalne resurse u istočnom Mediteranu", rekao je Erdogan u nedelju na Kipru povodom 37. godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti kiparskih Turaka na ratom podeljenom ostrvu.

Dugo pripreman potez Erdogana na Kipru

Lalić kaže da je najava definitivnog prekida pregovora o stvarnju zajedničke države Turaka i Grka potez koji je dugo pripreman, a realizacija je počela podrškom Ersinu Tataru, novom predsedniku Kipra koji se takođe zalaže za stvaranje dve države na Kipru. Osvojio je tesnu većinu, 51,7 odsto galsova, ali on je sada čovek koji uz Erdoganovu podršku odlučuje na severu Kipra. Novi predsednik turske države na Kipru odmah je rekao da je ideja o stvaranju zajedničke države Turaka i Grka na ostrvu mrtva - kaže Lalić i podseća da je ova ideja osuđena i u Briselu, Nikoziji i Njujorku, jer jednostrani potezi ne mogu nikako doprineti definitivnom rešenju krize.

Pregovori nisu odmakli

Pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra, koji je podeljen 1974. godine posle turske intervencije, vode se već decenijama, ali nisu mnogo odmakli od početka. Poslednji put su prekinuti 2017. godine, jer dve strane nisu mogle da se dogovore kako da turska strana vrati Grcima oduzetu imovinu. Nisu mogli da se dogovore ni ko će u toj federalnoj državi imati koliki mandat, a Grci su tražili da Turska povuče 30 hiljada vojnika sa severa.

- Šta će sada uraditi generalni sekretar UN Antonio Gutereš u ovom trenutku nije jasno. Kao što je poznato, pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra vode se pod pokroviteljstvom UN već decenijama, ali je Turska uvek uslovljavala i nije moglo da se dođe do rešenja. Taj odnos je još više otežalo pronalaženje nafte u vodama istočno od Kipra. Turci sada pokušavaju da preko nepriznate države na severu ostrva odrede svoje pomorske granice i rade istraživanja nafte i gasa - kaže on i podseća da je potraga za resursima naišla na osude UN i EU.

Obišao i “grad duhova”

Turski predsednik je, kao što je i najavio, obišao i „grad duhova“ – Varošu, koji je grčko stanovništvo napustilo posle turske invazije i poručio da se nepravda učinjena severnom Kipru ne može prihvatiti. Njegovu ideja da otvori grad koji se nalazi „ni na čijoj zemlji“ Grci su nazvali „provokacijom bez presedana“.

Lalić kaže da je očigledno da se situacija oko Kipra komplikuje, da su sada na potezu Ujedinjene Nacije, ali i da ne treba zaboraviti da je Evropska unija ponovo upozorila Ankaru da poštuje međunarodno pravo, inače će se suočiti sa sankcijama.

- Erdogan zapravo pokušava da se ponaša kao lider u islamskom svetu, pogotovo u regionu Bliskog Istoka, na Kavkazu, Mediteranu, ali i na Balkanu, pokušava da se nametne kao čovek koji je zaštitnik muslimana. Turska je velika zemlja, ona ima veliki uticaj u zemljama u okruženju, ali Erdogan počinje, kako to kažu u Siriji, pa i u Libiji, da se ponaša kao što su se nekada ponašali osmanski osvajači. On zapravo sada pokušava da se vrati tamo gde je Turska bila nekada, u vreme Osmanlija - kaže Lalić.

Šta zna Erdogan...

Profesor Niškog univerziteta Nebojša Ranđelović kaže da zamrznuti sukob na Kipru posebno otežava činjenica jer je reč o dve države koje su članice NATO-a. On dodaje da je jasno da je Turska već regionalna sila, a da je očigledno glavna Erdoganova politika upravo jačanje Turske kao regionalne sile.

- Odatle i njegovo prilično nezavisno političko ponašanje u odnosu na politiku NATO saveza i uopšte njegovo ponašanje u svim krizama koje se tiču Bliskog istoka i Sredozemlja. Da li Erdogan koji se ovako ponaša zna nešto što mi ne znamo, verovatno da, a šta je to, na to pitanje samo on može da odgovori - kaže Ranđelović. On dodaje da, iako prilično neočekivane i za diplomatsku praksu nesvakidašnje poteze turskog predsednika možemo delimično da tumačimo i kao samovolju, Erdoganu to dozvoljava ustavno - pravno stanje u Turskoj.

- Čitava Erdoganova politika usmerena je na to da se pre svega učvrsti kao lider u sopstvenoj zemlji, a onda i kao lider u regionu. Svako ko bi eventualno sada došao na njegovu poziciju, vukao bi takve poteze. Čini mi se da bi drugačija politika bila nepraktična, odnosno štetna po poziju koju predsednik sam po sebi u jednoj takvoj državi ima - ocenjuje Ranđelović.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 39 398



« Reply #95 on: November 17, 2020, 07:40:17 am »



Erdogan nije imao vremena za sastanak sa Pompeom u Istanbulu


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan nije našao vremena da se sastane sa državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom koji je doputovao u posetu njegovoj zemlji, rekao je novinarima predstavnik Stejt departmenta.

„I državni sekretar i turski zvaničnici, uključujući ministra inostranih poslova (Mevluta) Čavušoglua i predsednika Erdogana, želeli su da do sastanka dođe. Na kraju ipak nije, jer se raspored predsednika Erdogana promenio i nije mogao da se uklopi u parametre koje smo postavili u osnovu posete državnog sekretara“, rekao je diplomata na konferenciji za štampu u Istanbulu.

On je priznao postojanje nesuglasica na relaciji Vašington-Ankara, ali na pitanje šta je moglo uvrediti Erdogana, objasnio je da je sve stvar u rasporedu turskog lidera. Što se tiče nesuglasica između dve države, on je objasnio da se radi o različitim pogledima na situaciju u celom nizu regiona, uključujući istočni Mediteran, Libiju i Tursku.

Pompeo je doputovao u Istanbul, gde će se sastati sa Vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom, ali nije planirana njegova poseta Ankari.

izvor/
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #96 on: November 19, 2020, 07:29:14 am »

Sultanu klecaju kolena - Zašto je Bajdenova pobeda nešto najgore što je moglo da se desi Erdoganu
M.V.A. 19.11.2020.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan čestitao je izbornu pobedu Džozefu Bajdenu relativno kasno. Za njegovu uzdržanost postoje opravdani razlozi, jer moćniku sa Bosfora prete sankcije, ali i opasnost na privatnom planu.

Američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo posetio je Tursku, gde se u utorak sastao s patrijarhom Vartolomejem I, dok razgovori sa predsednikom i Pompeovim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom nisu ni bili na dnevnom redu. Njegova poseta je označila kraj neverovatno dobrih odnosa između vlada Erdogana i Donalda Trampa, piše nemački „Velt“. U intervjuu za francuski „Figaro“ američki ministar spoljnih Pompeo je kritikovao je mešanje Ankare u Libiji, Nagorno-Karabahu, istočnom Sredozemlju, ali mada je govorio u množini (Zabrinuti smo zbog pojačane primene turskih vojnih sposobnosti), njegov pretpostavljeni očigledno posmatra Tursku drugim očima.

- On mi je prijatelj i srećan sam što nikad nismo imali međusobnih problema, jer, iskreno rečeno, on je fantastičan lider. Jaka je ličnost i radi prave stvari. Zbog toga ga cenim i ceniću ga i ubuduće - izjavio je Tramp kada je Erdogan krajem prošle godine posetio Vašington. Činjenica je da je Tramp često izlazio u susret Erdoganu. U jesen 2019. dozvolio je invaziju turske vojske na kurdske Narodne zaštitne jedinice (YPG) na severoistoku Sirije, miliciju koja je do tada bila u savezu sa SAD. Kada je američki Kongres zatražio uvođenje sankcija Turskoj zbog kupovine protivraketnih sistema S-400 od Rusije, Tramp ih je blokirao. Pritom ima mnogo toga što razdvaja dvojicu predsednika, između ostalog i to što Erdogan zaoštrava retoriku protiv Izraela, dok je Tramp je možda najbezuslovniji saveznik jevrejske države koji je ikada sedeo u Beloj kući. Možda je razlog u tome što Tramp posluje u Turskoj, dok su zetovi dvojice predsednika Berat Albajrak i Džared Kušner navodno dobro slažu.

Nedvosmisleni Bajdenov stav

Za vreme predsednika Džoa Bajdena, međutim, Erdoganovoj vladi preti „najveća moguća katastrofa“, koja bi i lično mogla da pogodi turskog predsednika. Bajden je još tokom kampanje jasno stavio do znanja šta misli o nekim turskim potezima. Na primer, u istočnom Sredozemlju, gde koristi mornaricu i avijaciju u sporu oko gasa sa Grčkom i Kiprom.

- Za razliku od predsednika Trampa, Džo Bajden će se suprotstaviti postupanju Turske tamo gde krši međunarodno pravo i obaveze kao članice NATO, na primer, tako što povređuje grčki vazdušni prostor - rečeno je u saopštenju Bajdenovog izbornog štaba - Bajden će zajedno s Grčkom raditi na stabilizaciji istočnog Sredozemlja i oduvek je bio protiv turskog zauzimanja Kipra, te osuđuje pretvaranje Aje Sofije u džamiju - navodi se u saopštenju.

Bajdenove dugogodišnje simpatije prema turskom zakletom neprijatelju Grčkoj idu dotle da je sebe proglasio počasnim Grkom, a na izbornom mitingu Amerikanaca grčkog porekla 2012. predstavio se kao „Džo Bajdenopulos“.

Jermenija i postupak protiv Halkbanke

Bajden je problematičan za Erdogana iz još nekih razloga. Bio je jedan od najbližih saradnika Baraka Obame, koji je sklopio savez sa sirijskim Kurdima. Erdogan se često žalio zbog toga što Amerika isporučuje oružje kurdskoj YPG za borbu protiv Islamske države, tvrdeći da Vašington pomaže jednoj terorističkoj organizaciji da uništi drugu. U to vreme, potpredsednik Bajden je lično optužio Erdogana da je sam doprineo nastanku Islamske države tako što je dopustio bezbrojnim islamističkim borcima da preko turske granice uđu u Siriju, zbog čega mu se, doduše, kasnije izvinio, ali neki posmatrači spekulišu da bi kao predsednik Bajden čak mogao da obnovi savez sa Kurdima.

Ono što je sigurno su dve problematične tačke u odnosima Ankare i Vašingtona. Dvadeset četvrtog aprila 2021. Jermeni će, kao i svake godine, obeležiti godišnjicu masovnog ubistva Jermena koje je osmanska vojska počinila 1915. godine. Bajden je aprila ove godine obećao da će, ako pobedi, taj događaj proglasiti genocidom, protiv čega se Turska bori na međunarodnom planu. Ukoliko to Bajden učini na dan sledeće godišnjice, može se očekivati oštra reakcija iz Ankare, piše "Velt".

Sledeći test opterećenja za odnose SAD i Turske vezan je za datum prvi mart 2021, kada se u Njujorku nastavlja proces protiv turske „Halkbanke“ zbog sumnje da je prekršila sankcije Iranu, što su Erdogan i njegov zet i tadašnji ministar finansija Albajrak navodno znali. Albarjak je prošle nedelje podneo ostavku na položaj. To što američka finansijska policija nije odavno kaznila tursku banku Erdogan može da zahvali samo Trampovoj blagonaklonosti. Njegov advokat Rudolf Đulijani je čak branio menadžera „Halkbanke“ Hakana Atilu, koji je osuđen na 32 meseca robije i oslobođen u leto 2019, posle dve godine zatvora u SAD. Teško da će Bajden biti toliko naklonjen turskom predsedniku. Ukoliko se ubuduće zaista uvedu sankcije Halkbanci, to će postati i međunarodno političko pitanje s kojim će i Erdoganovo ime biti dovedeno u vezu.

Bajden protiv Rusije

Sankcije američkog Kongresa zbog kupovine ruskih protivraketnih sistema uskoro bi takođe mogle da dođu na red ukoliko ih Bajden ne blokira kao što je to učinio njegov prethodnik. Većina demokrata u Senatu o tome nema siguran stav, ali i mnogi republikanci su za kaznene mere protiv Turske. Pentagon smatra da korišćenje ruskog oruđa ugrožava sigurnost turskih sistema u sastavu NATO, a time i zapadnih saveznika. Upravo je u tome možda jedina Erdoganova šansa da sačuva odnose s Vašingtonom.

Za razliku od Trampa, Bajden je najavio da će se nedvosmisleno suprotstaviti sve većem uticaju Rusije u svetu. Ruska ekspanzija nigde nije toliko očigledna kao na Bliskom istoku, gde je Turska jedini nezamenljiv partner SAD. Erdoganova vlada se sve više okreće Moskvi, ne samo kad su u pitanju sistemi S-400, pa bi bilo logično da Bajden pokuša da preokrene ovakav trend. Za to će biti neophodno da mu nešto ponudi zauzvat, čak i ako je to samo žmurenje na određene provokacije.

U Ankari sa zabrinutošću gledaju na Bajdenovu pobedu. Glavna optužba na račun Trampa u Bajdenovoj kampanji bila je da se „slizao sa diktatorima“, pri čemu se spominje i Erdoganovo ime. U intervjuu „Njujork tajmsu“ decembra 2019. koji je letos objavljen, Bajden je čak izjavio da Vašington mora ponovo da uspostavi vezu sa turskom opozicijom, kao što je to on svojevremeno uradio.

- Možemo da podstaknemo elemente u turskom rukovodstvu koji još postoje i ohrabrimo ih da se suprotstave Erdoganu i pobede ga. Ne pučem, već izbornim sistemom.

Izvor: www.blic.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #97 on: November 19, 2020, 03:56:43 pm »

Turska izaziva probleme u regionu
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 19.11.2020.

U ovom trenutku Turska stvara probleme u regionu, a to se ne odnosi samo na odnose između Atine i Ankare, izjavio je grčki premijer Kirijakos Micotakis

U intervjuu za Skaj njuz Arabija koji je dao prilikom posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Micotakis je rekao da je Turska u poslednjih nekoliko godina počela da se ponaša na veoma provokativan način, prenosi ANA. On je dodao da je od početka svog mandata puno puta pružio ruku turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu i ponudio saradnju kako bi se rešili sva pitanja između Grčke i Turske, ali bez uspeha.

"Vidite šta se dešava s Kiprom, u Libiji, na Kavkazu. Izgleda da nema saglasnosti s Turskom o važnim, strateškim prioritetima, a to nije samo zapažanje Grčke. Mnoge zemlje u regionu izgleda da dele isti stav o Turskoj kao zemlji koja stvara probleme u regionu", rekao je Micotakis.

U vezi sa stavom EU o provokacijama Turske u regionu istočnog Mediterana, premijer je naglasio da su evropski lideri jasno stavili do znanja Ankari da postoje dve opcije. Jedna opcija je saradnja, a druga ona koja vodi ka zategnutim odnosima između Turske i EU sa neizbežnim posledicama za Ankaru, rekao je Micotakis.

Izvor: www.b92.net
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #98 on: November 19, 2020, 08:30:28 pm »

Borelj: Bližimo se prelomnom trenutku u odnosima sa Turskom
IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 19.11.2020.

Šef diplomatije EU Žosep Borelj kaže da su poslednji potezi Turske u Istočnom Mediteranu protivni rezolucijama UN i da potpaljuju tenzije u regionu.

”Važno je da Turska shvati da je njeni potezi udaljavaju od EU”, poručio je Borelj. Borelj kaže da su šefovi diplomatija na današnjem sastanku Saveta EU razmotrili dalje pogoršanje situacije u Istočnom Mediteranu zbog jednostranih poteza Turske. On podseća da je EU solidarna sa Kiprom i Grčkom, a Tursku poziva da se ”vrati pozitivnoj agedni”.

”EU očekuje fundamentlnu promenu pristupa Turske. Vreme ističe i približavamo se prelomnom trenutku u našem odnosima sa Tuskom”, zaključio je Borelj. On je podsetio da će se o odnosima sa Turskom u EU na najvišem nivou odlučivati u decembru.

Izvor: www.b92.net
Logged
dead1
mladji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 278


« Reply #99 on: November 20, 2020, 01:01:55 am »

Izraelski F-35 u vijezabama sa Kiparskim PVO.

https://alert5.com/2020/11/19/israeli-f-35s-test-cyprus-air-defense-system-in-joint-exercise/

Ocigledno Izrael otvoreno pokazuje svoju podsku za Kipar, narocito kako Erdogan huska u tom kraju.
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #100 on: November 21, 2020, 12:58:49 pm »

субота, 21.11.2020.

Турска продужила сеизмичка истраживања у источном Медитерану до 29. новембра

Турска је саопштила да ће у источном Медитерану продужити подморска истраживања брода „Оруч Реис” до 29. новембра, а овај потез могао би да појача тензије у региону.

Надлежни су навели да ће „Оруч Реис” наставити истраживања у подручју западно од Кипра, заједно са још два друга брода - „Атаман” и „Ченгиз Хан”, јавља Ројтерс преноси Танјуг. Анкара је у септембру повукла брод ради покушаја да са Грчком успостави дипломатске односе, али га је онда вратила, што је изазвало гнев Грчке, Француске и Немачке. Тада је најављено да ће брод завршити са истраживањима до 23. новембра. Грчка и Турска споре се око поморских граница и права на налазишта нафте и гаса у источном Медитерану. Спор је избио у августу када је Турска послала „Оруч Реис” у воде на које такође полажу право Грчка и Кипар.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #101 on: November 22, 2020, 08:17:51 am »

субота, 21.11.2020.

Ердоган позвао ЕУ на дијалог

ИСТАНБУЛ - Турски председник Реџеп Тајип Ердоган позвао је данас Европску унију на дијалог услед све већих тензија у источном Медитерану, али је упркос томе тамо ипак данас продужио потрагу за гасом.

Та мисија је данас продужена до 29. новембра, а истраживање се обавља у поморској зони око које се Анкара и Атина споре. Присуство турског истраживачког брода „Орук Реис” у спорном подручју је довело Турску и Грчку на руб рата, а и изазвало вишемесечне тензије у односима с ЕУ која је овог месеца продужила санкције Анкари за још годину дана и планира да их пооштри. Казнене мере укључују ограничено издавање виза и замрзавање имовине лицима повезаним са потрагом за гасом у Медитерану.

„Чекамо да ЕУ испуни своја обећања, да нас не дискриминише или бар да не постане оруђе за стварање непријатељства према нашој земљи”, рекао је Ердоган на конгресу своје странке. Турски лидер је тврдио да Турска „не види своју будућност нигде другде до у Европи” и да Анкара жели „најтешњу сарадњу с пријатељима и савезницима”.

„Не мислимо да с неком државом или институцијом имамо проблем који се не може решити политичким, дипломатским путем или дијалогом”, рекао је Ердоган, преноси Бета.

Лидери ЕУ ће почетком децембра разговарати о новим санкцијама против Турске.

Izvor: www.politika.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #102 on: November 22, 2020, 02:25:32 pm »

Ispunite svoje obećanje!
Tanjug 22. 11. 2020.

TURSKI predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da Ankara sebe smatra neodvojivim delom Evrope.

Erdogan je prilikom obraćanja članovima svoje vladajuće stranke rekao da bi Evropska unija trebalo da održi svoja obećanja data prilikom rešavanja problema migranata i Tursku primi u Uniju, prenosi Rojters. Govoreći o merama uvedenim radi sprečavanja širenja korona virusa, Erdogan je kazao da će one biti još rigoroznije, ukoliko se ne poštuju, prenosi turski portal Hurijet.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 40 805



« Reply #103 on: November 23, 2020, 05:57:40 am »

22.11.2020.

Erdogan: Turska nerazdvojivi deo Evrope, ali neće popustiti pred napadima
AUTOR: FoNet

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da Turska, koja je zvanično kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, sebe vidi kao nerazdvojivi deo Evrope, ali ne namerava da popusti pred napadima i dvostrukim standardima, javlja AFP.

"Mi sebe doživljavamo kao nerazdvojivi deo Evrope", rekao je Erdogan. "To ne znači da ćemo prihvatiti otvorene napade na našu zemlju i naciju, na prikrivene nepravde i dvostruke standarde," rekao je turski šef države u govoru članovima svoje Stranke pravde i razvoja, prenosi AFP.

Agencija navodi da su aktivnosti Turske u istraživanjima nafte i gasa u spornom delu istočnog Sredozemlja povećale napetosti s Evropskom unijom, jer je Turska zbog tih istraživanja ušla u spor s Grčkom i Kiprom. Istovremeno, AFP podseća na najavu nemačke kancelarke Angele Merkel da će EU na predstojećem samitu u decembru raspravljati o turskom nastavku istraživanja prirodnog gasa vodama istočnog Sredozemlja.

Izvor: www.n1info.com
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 39 398



« Reply #104 on: November 24, 2020, 07:10:01 am »



Ambasadori EU pozvani u turski MIP zbog pretresa broda u Sredozemnom moru


Ambasadori EU, Italije i otpravnik poslova Nemačke pozvani su u Ministarstvo inostranih poslova Turske zbog pokušaja vojnika bundesvera da pretresu turski brod u Sredozemnom moru, saopštio je izvor u MIP-u ruskim medijima.

Zamenik ministra inostranih poslova Sedat Onal predao je ambasadorima protesnu notu jer su neke države u okviru operacije „IRIN“ pokušale da pretresu trgovački brod „Rosaline A“, bez odobrenja Ankare. U protesnoj noti se naglašava da je ovaj incident u suprotnosti sa međunarodnim pravom, i da Turska ima pravo na kompenzaciju.

Ranije je Turska saopštila da su nemački vojnici pretresli njen teretni brod koji je plovio ka Libiji.

Podsetimo, EU je 31. marta pokrenula novu vojno-morsku misiju IRIN za kontrolu poštovanja embarga UN za isporuke oružja u Libiju. Ova misija ima za cilj da spreči šverc oružja i prirodnih resursa Libije.

izvor
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 [7] 8   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 26 queries.