Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

Erdogan: EU ignorisala napore Turske za poboljšanje odnosa


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio je danas ambasadorima iz Evropske unije da evropski blok nije pružio značajnu podršku u borbi protiv migracija i da nije uzvratio na napore Turske da se poboljšaju odnosi.

Erdogan je u obraćanju ambasadorima zemalja EU, na sastanku u Ankari, istakao da Turska želi da uspostavi veze sa blokom na "čvršćoj osnovi", ali da je bila podvrgnuta "taktici odugovlačenja".

- Sa tugom želim da konstatujem da nismo dobili odgovor koji smo želeli od strane EU na ove korake - izjavio je Erdogan.

EU je u martu 2016. godine postigla sporazum sa Turskom da zaustavi priliv izbeglica u blok i da Ankara pruži utočište Sirijcima koji beže od rata iz svoje zemlje, u zamenu za dobijanje više milijardi evra za svoje projekte.

U Turskoj trenutno boravi oko četiri miliona sirijskih izbeglica, što je najveća izbeglička populacija na svetu, a zvanična Ankara je saopštila da više neće primati migrante.

- Turska nije dobila značajnu podršku od EU u borbi protiv migracija - izjavio je Erdogan, dodajući da nije moguće ostvariti "produbljenu saradnju" po tom pitanju sve dok se ne ažuriraju uslovi sporazuma iz 2016. godine.

- Kriza u Belorusiji je još jednom pokazala da je blok lišen održive politike u borbi protiv migracija - poručio je Erdogan, aludirajući na spor između Minska i EU povodom više miliona migranata zaglavljenih na njihovim granicama.


izvor

[Dreadnought]

Wang Yi calls on China, Turkey to improve mutual trust and support

Chinese State Councilor and Foreign Minister Wang Yi on Wednesday called on China and Turkey to improve mutual trust and support each other to jointly advance the sound development of bilateral ties. He made the remarks in a meeting with Turkish Foreign Minister Mevlut Cavusoglu in Wuxi, east China's Jiangsu Province.

[Dreadnought]

Turkey won't allow terrorist acts targeting China on Turkish soil: MOFA

Chinese Foreign Ministry spokesperson Wang Wenbin on Thursday answered questions about Turkish Foreign Minister Mevlüt Çavuşoğlu's recent visit to China, and said Çavuşoğlu promised not to allow violent terrorist acts targeting China or anti-China activities that harm China's territorial integrity on Turkish soil.

[MOTORISTA]

Turska i Jermenija obavile prvu rundu razgovora
Tanjug 14.01.2022.

Turska i Jermenija saopštile su danas da je prva runda međusobnih razgovora, posle više od 10 godina, bila "pozitivna i konstruktivna", čime se, kako navode agencije, stvaraju mogućnosti za ponovno uspostavljanje odnosa dve zemlje i otvaranje granica posle decenija neprijateljstva.

Turska nema diplomatske ni trgovinske odnose sa svojim istočnim susedom od 1990-ih godina. Današnji susret u Moskvi prvi je pokušaj da Turska i Jermenija normalizuju odnose posle mirovnog sporazuma 2009. godine, koji još nije ratifikovan, preneo je Rojters. Tursko i jermensko ministarstvo spoljnih poslova saopštili su da su razgovori održani u "pozitivnoj i konstruktivnoj" atmosferi i da se obe strane zalažu za potpunu normalizaciju bez ikakvih preduslova.

Dve susedne države su u zategnutim odnosima zbog više pitanja, najpre zbog 1,5 miliona jermenskih žrtava 1915. godine. Za Jermeniju je to bio genocid i taj stav zauzele su i SAD i još neke države. S druge strane, Turska priznaje da su mnogi Jermeni koji su živeli u Otomanskom carstvu ubijeni u sukobima s otomanskim snagama u Prvom svetskom ratu, ali odbacuje kvalifikaciju genocida i broj žrtava koji navodi Jermenija.

Odnosi dve države pogoršani su tokom sukoba 2020. oko Nagorno-Karabaha. Turska je optužila jermenske snage da su okupirale teritoriju koja pripada Azerbejdžanu, ali i pozvala na otopljavanje odnosa, s obzirom na nastojanja da izvrši uticaj u regionu. Ruska agencija TA S S prenela je saopštenje jermenskog ministarstva spoljnih poslova koje je u četvrtak navelo da očekuje da razgovori vode uspostavljanju diplomatskih odnosa i otvaranju granica zatvorenih od 1993.godine. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je u četvrtak da Jermenija mora da uspostavi dobre odnose s Azerbejdžanom kako bi nastojanja da se normalizuju odnosi Jerevena i Ankare mogla da daju rezultate.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

Субота, 15.01.2022.
Војислав Лалић

Председник Турске позива грађане да не држе злато у сламарицама

У ситуацији кад се суочава с економским проблемима због изостанка инвестиција из ЕУ и САД, Анкара се окреће богатим заливским земљама, које најављују улагања у турску привреду

Година која је управо почела у Турској ће бити у знаку напора за оживљавања привреде, која се суочава с изазовима какви се не памте од почетка овог века. Председник Реџеп Тајип Ердоган је тада дошао на власт и успео да заустави суноврат економије, што му је после донело победе на неколико локалних и општих избора у низу. Да ли ће успети и овог пута видеће се средином идуће године, кад ће грађани бирати посланике и шефа државе.

Крајем децембра влада је смањењем референтних каматних стопа успела да заустави суноврат националне валуте, која је у прошлој години изгубила 60 одсто вредности. Сада се за један долар добија 13 лира, али последњих дана курс поново клизи надоле. Председник Ердоган позива грађане да подрже мере за јачање националне валуте, јер је то, како каже, „историјски искорак”. „Очекујем да ће сада сви који поседују злато да га претворе у лире и да га више неће чувати у сламарицама. Реч је о више од 5.000 тона злата, које треба да се укључи у привредне токове земље. Ми ћемо на лето почети да убирамо плодове наших напора и жртвовања, увешћемо Турску међу десет водећих економских сила на свету”, уверен је шеф државе, који поручује грађанима да не треба да страхују од даљег пада курса лире, пренела је новинска агенција Анадолија.

Економисти, међутим, сумњичаво врте главом: политика ниских референтних каматних стопа, коју сада заговара влада, дугорочно ће имати супротне ефекте. Незапамћени пад курса националне валуте ланчано је изазвао и друге економске недаће. Инфлација је достигла 36 процената, што је рекорд у последњих 19 година. Посебно су поскупели прехрамбени производи, што грађани свакодневно осећају по свом џепу. Влада је првих дана нове године по хитном поступку увела ригорозне казне за трговце који гомилају залихе робе чекајући нове, више цене како би остварили додатну зараду.

Турска сада плаћа цену изостанка директних инвестиција из иностранства, пре свега из земаља ЕУ и Америке, што је довело до пораста незапослености (12 одсто), поготово међу младима – 22 одсто. После демонстрација грађана против владе због корупције у владиним структурама, као и неуспелог покушаја државног удара средином 2016. године, страни инвеститори се очигледно плаше да улажу паре у Турску, јер се боје нових политичких ломова, поготово што су у суседним земљама, Сирији и Ираку, веома активне многе терористичке организације, укључујући Исламску државу и Радничку партију Курдистана (ПКК), чији припадници повремено подмећу бомбе и у источној Анадолији.

У таквој ситуацији председник Ердоган сламку спаса тражи на другој страни: у арапским земљама, пре свега оним богатим у Персијском заливу, с којима последњих година није могао да нађе заједнички језик око решавање кризе настале доласком „арапског пролећа” у Либију, Сирију и Египат. После вишегодишњег прекида званичних контаката, Анкара је недавно угостила лидера Уједињених Арапских Емирата принца Мухамеда бин Заједа ел Нахјана, који је, како откривају истанбулски медији, обећао инвестиције у износу од десет милијарди долара. Председник Ердоган је потврдио да идућег месеца путује у Абу Даби.

Званично је најављено да ће Ердоган ускоро посетити и Саудијску Арабију, која је последњих година тихо бојкотовала турску робу. Ријад досад није могао да опрости Анкари оптужбе да је престолонаследник Мухамед бин Салман одобрио убиство новинара-дисидента Џамала Хашогија 2018. године у конзулату те земље у Истанбулу, као и сарадњу Турске с Муслиманском браћом у Египту, радикалном групом која последњих година покушава да подрије стабилност у целом региону Залива, укључујући и Ријад.

Нови ветрови осећају се и на релацији Анкара–Каиро, који је недавно посетио шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу. Био је то први контакт на високом нивоу од 2013. године и војног удара против Ердогановог пријатеља Мухамеда Мурсија, кога су накратко на власт довели припадници Муслиманске браће.

„Нормализација односа са земљама у региону биће убрзана у овој години. Ко год учини један пријатељски корак ка Анкари, ми ћемо одговорити с два потеза”, истакао је Ибрахим Калин, представник за медије председника Ердогана.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

[MOTORISTA]

Turski biznismen Osman Kavala iza rešetaka još četiri godine
Tanjug 17. 01. 2022.

TURSKI sud saopštio je danas da biznismen i filantrop Osman Kavala mora da ostane u zatvoru, produžavajući mu pritvor na više od četiri godine i to bez osuđujuće presude.

Sud je većinom glasova odlučio da Kavala ostane u zatvoru tokom suđenja, preneo je Rojters. Sledeće ročište zakazano je za 21. februar, a o produžetku pritvora biće ponovo odlučivano 13. februara. Kavala je zatvoren 18. oktobra 2017. godine. Grupe za ljudska prava su saopštile da je slučaj politički motivisan. Vlada to odbacuje i kaže da su turski sudovi nezavisni.

Evropski sud za ljudska prava zatražio je krajem 2019. da Kavala bude pušten na slobodu zbog nedostatka osnovane sumnje da je počinio krivično delo, istakavši da je on u pritvoru da bi bio ućutkan. Savet Evrope je u decembru saopštio Turskoj da priprema postupak za povredu prava zbog zadržavanja Kavale, što bi moglo dovesti do suspenzije Ankare iz tog tela.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Turska promenila ime
Novosti onlajn 17. 01. 2022.

TURSKE vlasti odlučile su da rebrendiraju imidž zemlje u svetu, a turska televizija TRT objavila je i zašto.

Ranije ovog meseca, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan objavio je saopštenje, u kojem stoji da se menja međunarodno priznato ime zemlje iz „Turkey“ u „Turkiye“, objasnila je ova televizija.

- Reč „Turkiye“ reprezentuje i izražava kulturu, civilizaciju i vrednosti turske nacije na najbolji način - stajalo je u saopštenju.

Promena imena države nije tako retka pojava kao što se misli, prenose svetski mediji. Nacionalno rebrendiranje može se dogoditi iz čitavog niza razloga, da se izdigne iznad klišea, predstavi se u pozitivnijem imidžu ili čak zbog politike. TRT navodi primere Holandije, koja je promenila ime u Nizozemska, ili Makedonije, koja je odnedavno zbog spora sa Grčkom, postala Severna Makedonija. Iran je 1935. godine promenio ime, koje je ranije glasilo Persija.

Turquia, Turkiye i Turkey

Na turskom jeziku, zemlja se zove Turkiye. Ta država prihvatila je to ime nakon što je 1923. godine dobila nezavisnost od zapadnih sila, koje su je privremeno okupirale. Tokom istorije, Evropljani su je zvali kao Otomansku državu, a onda su je poznavali pod mnogim varijacijama reči „Turkiye“. Naziv koji se najviše zadržao bio je na latinskom „Turquia“, a sveprisutniji je bio „Turkey“. Prema rečniku Kembridža, reč „Turkey“ se definiše kao „nešto što loše pada“, ili „glupa“ ili „smešna osoba“. Velika većina ljudi u Turskoj smatra da nazivanje zemlje prema njenoj lokalnoj varijaciji ima smisla i da je u skladu s ciljevima zemlje da odredi kako bi je drugi trebalo identifikovati.

U skladu s tim, nedavno objavljeno saopštenje je jasno navelo da će u okviru jačanja brenda „Turkiye“, u svim vrstama aktivnosti i korespondencije, posebno u službenim odnosima s drugim državama i međunarodnim institucijama i organizacijama, biti korišćen izraz ‘‘Türkiye’, umesto izraza kao što su „Turkey“, „Turkei“, „Turquie“ i tako dalje. Tako, recimo, turska državna novinska agencija koja ima regionalno sedište u Sarajevu, Tursku od pre nekoliko dana naziva Republika Turkiye.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Erdogan u Tirani s Ramom, potpisano sedam sporazuma u različitim oblastima
REGION Autor: Beta 17. jan. 2022

Premijer Albanije Edi Rama i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan obećali su u Tirani da će dodatno jačati veze dve zemlje i unaprediti ekonomske i kulturne odnose.

Erdogan je posetio Albaniju, kako bi sa Ramom razgovarao o jačanju bilateralnih veza, ali i radi otvaranja kompleksa sa 522 stana za Albance, ostale bez doma u zemljotresu 2019. godine. Albanija i Turska su potpisale sedam sporazuma u ​​različitim oblastima, uključujući medije, policiju, kulturu i upravljanje vanrednim situacijama. Turska je jedan od najvećih investitora u Albaniji i jedan od njenih vodećih trgovinskih partnera Erdogan je rekao da su veze Turske sa Albanijom „na nivou strateškog partnerstva“, i dodao da je cilj obe zemlje dostizanje godišnje trgovinske razmene od milijardu dolara. Prošle godine je razmena iznosila 853 miliona dolara.

Turski predsednik je ponovio zahtev Albaniji da preduzme "konkretne, odlučne korake" ka uklanjanju prisustva grupe oko islamskog propovednika Fetulaha Gulena. Ankara tu grupu smatra terorističkom organizacijom, odgovornom za neuspeli državni udar u Turskoj jula 2016. godine, kada je poginula 251 osoba. Gulen negira umešanost u pokušaj državnog udara. Rama je ulogu Turske na Zapadnom Balkanu opisao kao "neophodnu i nesumnjivo konstruktivnu za mir".

Po sletanju u Albaniju, Erdogan je odmah otišao u grad Lač, 50 kilometara severozapadno od Tirane, gde je Turska sa 42 miliona evra finansirala izgradnju stambenog kompleksa za Albance koje su ostali bez krova nad glavom u zemljotresu 26. novembra 2019. godine. Tada je poginula 51 osoba, a 17.000 je ostalo bez doma. Turska je prošle godine izgradila i novu bolnicu kako bi pomogla Albaniji u borbi protiv pandemije koronavirusa.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Crash of Turkey's lira puts poor on the brink of existence

Turkey's economy is currently experiencing a rapid crash. The Turkish lira is losing value almost daily, and inflation is officially at 36 percent. The poorest people in the country are particularly affected by the inflation.

For example, some 500,000 garbage collectors, rarely earn more than the equivalent of 8 euros a day. Until now, they have made a living from recycling. In large carts, they collect plastic and paper from the street and from garbage containers to sell to recycling collection points. But now the government wants to modernize the recycling system and leave it up to large companies. Istanbul's garbage collectors are fighting back.

[MOTORISTA]

Vučić i Erdogan o BiH: Najvažnije je sačuvati mir i stabilnost
REGION Autor: Beta 18. jan. 2022

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Ankari da su stabilnost, mir, razgovor i poštovanje Dejtonskog sporazuma od suštinskog značaja za Bosnu i Hercegovinu.

„Čini mi se da se dobro razumemo po tom pitanju (s Turskom). Rekao sam predsedniku Erdoganu da Srbija poštuje integritet BiH, kao i što ističemo da je važno poštovanje integriteta Republike Srpske u okviru BiH“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare nakon sastanka sa Erdoganom u Ankari. Vučić je naglasio da Srbija neće odustati od te politike koja je, kako je istakao, u skladu sa Dejtonskim sporazumom.

"Sa Turskom pronalazimo zajednički jezik i trudićemo se da ga uvek pronalazimo u budućnosti", dodao je on.

Erdogan: Podrška koju Srbija pruža BiH veoma važna za mir

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je podrška koju Srbija pruža suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine veoma važna za mir i stabilnost celog regiona. Erdogan je rekao da je "imperativ da se sve strane suzdrže od preduzimanja koraka koji štete teritorijalnom integritetu BiH i da se svi ponašaju odgovorno".

"Na sastanku smo još jednom snažno i odlučno potvrdili značaj koji pridajemo miru i stabilnosti na Balkanu. Razmenli smo mišljenja o političkoj krizi u BiH. Očigledno je da je potrebno zajednički delovati sa međunarodnom zajednicom kako bi ta kriza bila prevaziđena", kazao je Erdogan. Naveo je da će Turska "nastaviti da ulaže napore i da čini sve" da se smanji napetost na Balkanu.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Erdogan pozvao da se devize konvertuju u tursku liru
Tanjug 19. 01. 2022.

PREDSEDNIK Turske Redžep Taip Erdogan pozvao je danas građane i turske kompanije da svoju deviznu štednju konvertuju u tursku liru jer zvanična Ankara nastoji da osnaži potražnju za domaćom valutom.

Erdogan je nakon sednice Vlade izjavio da je oko 163 milijarde turskih lira (oko 12,2 milijardi američkih dolara) deponovano na račune u okviru mera vlade kojima se vrednost domaće valute štiti od deprecijacije na globalnom finansijskom tržištu stranih valuta (FOREX), prenosi Rojters.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 20.01.2022.
Војислав Лалић

Нова клима на Блиском истоку

Под притиском Вашингтона многе земље почеле су процес нормализације односа како би се још више изоловали Иран

У региону Блиског истока осећају се помирљиви ветрови који би, ако се наставе, могли да доведу до нормализације односа између водећих држава. Многи дипломатски канали су отворени, али то сигурно неће ићи без нових трзавица, пошто један или два сусрета не могу преко ноћи да скину с дневног реда проблеме који су се гомилали годинама.

Повољнија клима осећа се у Арапској лиги. Председник Алжира Абделмаџид Тебуне најавио је да би делегација Сирије могла да се нађе на самиту Арапске лиге који се у марту одржава у његовој земљи, пренели су истанбулски медији. Том приликом расправљаће се о успостављању односа с Дамаском, који су суспендовани 2011. године, кад је стигло „арапско пролеће” и председник Башар ел Асад почео обрачуне с опозицијом. То ће бити наставак сарадње коју су са Сиријом већ обновили Јордан, Уједињени Арапски Емирати и Египат. Вашингтон упозорава арапске земље да нормализацију односа с Дамаском треба условити политичким решењем десетогодишње кризе и реформама које ће бити у складу с вољом народа. То подразумева одлазак председника Асада, иако је он, уз подршку Русије и Ирана, изашао као победник грађанског рата.

Контакти су, после вишегодишњег прекида, успостављени између Турске и УАЕ, Каира и Анкаре, између УАЕ и Израела. Формално и између Анкаре и Тел Авива.

Под притиском Вашингтона многе земље у региону отвориле су канале за нормализацију међусобних односа како би се изоловао Иран, који је последњих година пустио дубоке корене у Сирији, Јемену и Ираку. Анкара је на тренутак остала у другом плану. Председник Реџеп Тајип Ердоган сада подиже рампе ка Египту, УАЕ, Саудијској Арабији да би ухватио корак с процесом који би могао да доведе до смањења напетости у трусном региону. Најавио је да ће у фебруару посетити Ријад и Абу Даби. А до јуче су га у УАЕ оптуживали да подстиче радикалну групу Муслиманска браћа која поткопава мир у целом Заливу, да се директно меша у унутрашње послове Сирије, Ирака и Либије. Анкара није остала дужна: оптужила је Абу Даби да је финансирао имама Фетулаха Гулена, који је 2016. године покушао пуч у Анкари.

Турска сада настоји да разбије изолацију с којом се суочила после избијања „арапског пролећа”, које је уздрмало Блиски исток и северну Африку. Председник Ердоган је то исхитрено покушао да искористи и да се наметне као лидер у том делу света, што су у Либији, Египту, Сирији и Ираку доживели као мешање у унутрашње послове. Анкара није остала дужна: оптужила је УАЕ и Бахреин за издају „палестинског питања” пошто су успоставили односе с Тел Авивом.

Кад је „арапско пролеће” стигло у Египат, Анкара је стала иза „демократски изабраног” председника Мухамеда Мурсија, кога су на власт довела Муслиманска браћа, с којом Ердоган има блиске односе. У Ријаду, Абу Дабију и другим заливским земљама дат је знак за узбуну, јер ту радикалну групу доживљавају као претњу миру у региону. Кад је египатска армија зауставила исламисте војним ударом 2013. године Турска је оштро осудила тај потез и односи су се нашли пред прекидом.

Громогласно прокламована спољна политика Турске „нула проблема” са земљама у региону свела се једног тренутка на „нула пријатеља”, ако се изузму Катар, Азербејџан, Муслиманска браћа и Хамас. Анкара је остала на периферији многих збивања. То је потврдио и недавни сукоб Израела и Палестинаца у појасу Газе. У договору с Вашингтоном, кључну улогу у постизању примирја одиграо је египатски председник Абдел Фатах ел Сиси, иако Ердоган упорно себе покушава да представи као заштитника Палестинаца, пре свега радикалног Хамаса.

У Турској су почели да схватају нову реалност: Ердоган је у телефонском разговору честитао Исаку Херцогу избор за председника Израела. У дипломатским круговима су то оквалификовали „као важан догађај”, иако је у нормалним приликама то само протоколарни гест. Анкара и Тел Авив немају контакте на високом нивоу већ десет година због спора око „палестинског питања”. После дужег прекида недавно су на високом нивоу успостављени и контакти Анкаре и Каира. После посете Египту шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу је најавио да ће се турски амбасадор ускоро вратити у Каиро.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Najpotcenjenija pretnja EU
SVET Autor: Željko Pantelić 21. jan. 2022

Osmanlijska imperija je poživela barem sto godina više nego što je trebala zahvaljujući politici Velike Britanije u kontekstu sukoba sa carskom Rusijom. Danas se istorija ponavlja, s tom razlikom što su ulogu Ujedinjenog Kraljevstva preuzele Sjedinjene Američke Države a umesto produžavanja života Osmanlijama svedoci smo rađanja sve agresivnijeg i prodornijeg panturkizma.

Jedan od glavnih motiva zašto Vašington toleriše predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je uverenje da turski kleptokratski režim može da bude veoma koristan saveznik u borbi protiv Rusije i Kine. U očima Stejt departmenta panturkizam je viđen kao odlično sredstvo za držanje u neizvesnosti ili pod pretnjom “Novi put svile” i korisna poluga u kineskoj provinciji Sinđan gde Peking godinama brutalno krši prava Ujgura koji su jedna od komponenti tzv. turkijskih naroda u Aziji. U centralnoj Aziji panturkizam ima funkciju “derusifikacije” bivših sovjetskih republika i smanjivanje uticaja Moskve u regionu ili, u najmanju ruku, stvaranje uslova za konflikte manjeg ili jačeg intenziteta. Turkijski narodi nisu samo većina u centralnoazijskim republikama (Turkmenistan, Uzbekistan, Kirigistan i Kazahstan) već su i relativna ili apsolutna većina u pojedinim ruskim federalnim jedinicama a predstavljaju i manjine u senzibilnim delovima Ruske federacije, posebno na Krimu i na Kavkazu.

Ideja panturkizma je rođena u carskoj Rusiji. Njen otac je bio Ismail Gasprinskij koji se zalagao za opismenjivanje turkijskih naroda u carskoj Rusiji kao “conditio sine qua non “ za sticanje prava po uzoru na evropske države i zatim u krajnjoj istanci stvaranje Turkestana koji bi obuhvatao što veći deo turkijskih naroda u tadašnjoj carskoj Rusiji. Gasprinskij je umro 1914. godine tako da nije mogao da vidi kako su boljševici ekspresno ugušili ideju o stvaranju Turkestana a verovao je da od carskog režima nema goreg za muslimane u Rusiji. Međutim, ideja o Turkestanu nije u potpunosti eliminisana. Od Krima preko Kavkaza i Tatarstana pa sve do Jakutije, nije teško pronaći pripadnike turkofonskih naroda kojima oči zablistaju na pomen separatističkih snova i stvaranja “Turkestana”. A turska propaganda zna kako da sroči sve što bi moglo da bude milozvučno pripadnicima turkijskih naroda.

Erdogan je ustanovio pravilo da se viđa barem jednom godišnje sa svim važnijim turkofonskim liderima, od kontroverznog predsednika Tatarstana Rustama Minihanova do autokrata u centralnoazijskim republikama. Ankara koristi bez pardona kartu islama kako bi što više vezala za sebe pripadnike turkofonskih naroda u republikama bivše SSSR, dok je turska pobednička intervencija u sukobu oko Nagorno-Karabaha, uz upotrebu najnovijeg naoružanja, bila najbolja moguća reklama za Erdoganov režim, od Bosfora do Sinđana.

Pre 13 godina Ankara je formirala Savet turkofonskih država u kome je objedinila sve bivše sovjetske republike sa muslimanskom većinom izuzev Tadžikistana (Tadžiki nisu turkijski narod). Indikativno je da je Mađarska dobila status posmatrača Ukrajina podnela zahtev da postane član Saveta igrajući na kartu krimskih Tatara i na sugestiju Vašingtona. Uticaj SAD u centralnoj Aziji je prilično limitiran, delom iz geopolitičkih a delom iz praktičnih razloga imajući u vidu da se radi o kleptokratskim režimima i stanovnišvu koje ne drži mnogo do građanskih prava i sloboda. Međutim, Vašington ne može da zanemari region i dozvoli dalje jačanje osovine Moskva - Peking. U tom smislu je Turska idealan posrednik za držanje regiona pod prismotrom.

Turska je pretnja za Rusiju u njenom dvorištu, imajući u vidu da u Ruskoj federaciji živi oko 15 miliona muslimana, ugrožava njene interese u bivšim centralnoazijskim sovjetskim republikama, sukobljava se sa Moskvom u Siriji i Libiji. Takođe, Ankara je takmac Moskvi i na Balkanu gde im se interesi sudaraju u svim državama osim u Albaniji.

To su sve motivi zašto Amerika toleriše Erdogana i dozvoljava mu bukvalno sve, od provokacija kao što je bahato pretvaranje najznačajnije pravoslavne bazilike Svete Sofije u džamiju, držanje pod okupacijom trećine Kipra, vojnu agresiju na Siriju, upadanje na teritoriju Iraka, okupaciju polovine Libije, masovno kršenje ljudskih prava i sloboda u Turskoj, reislamizaciju, proganjanje Kurda i političkih protivnika. Ankara drži već šest godina u zatvoru Selahatina Demirtaša lidera Demokratske partije naroda, jedine istinske proevropske partije u Turskoj i jedine koja nije zaražena virusom turskog nacionalizma, mladoturskog ili osmanlijskog.

SAD, istočnoevropske članice EU i rusofobni krugovi u Zapadnoj Evropi šire strah od Rusa i Rusije a u potpunosti prenebregavaju činjenicu da su Turska i Turci mnogo veća opasnost po Uniju i njene članice. Rusi prolaze kroz istu, ako ne i težu demografsku krizu nego države članice EU. Za razliku od Turske Rusija nema veliku dijasporu u ključnim državama članicama EU i ne kontrolišu je kao što to čini vlada u Ankari preko Dijaneta i MIT-a (turska obaveštajna služba). Komisija za nacionalnu bezbednost Bundestaga je u svom izveštaju konstatovala da MIT ima namanje šest hiljada špijuna i informatora među turskim građanima u Nemačkoj.

Ruski nacionalizam se predstavlja kao bauk uz neprimerena i neukusna poređenja sa nacističkom Nemačkom, svi zatvaraju oči pred činjenicom da u Turskoj i u turskoj dijaspori u Evropi odrastaju generacije mladih ljudi zadojenih ultranacionalizmom zalivenim panturkizmom, osmanlijskom glorijom i islamizmom a sve u funkciji mržnje prema Zapadu i njegovim vrednostima. Za razliku od Rusa čiji je broj u konstantnom padu, turska populacija raste, i to zahvaljujući viskom priraštaju u Anadoliji i ruralnim krajevima. Projekcije daju Tursku za 30 godina sa blizu 100.000.000 stanovnika, plus blizu 20 miliona Turaka u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Švedskoj, Belgiji, Austriji, Bugarskoj…

Erdoganov režim preko školskog sistema u Turskoj i preko Dijaneta (Direktorat za verske poslove) u Evropi, uključujući i Zapadni Balkan, indoktrinira tursku mladež sa kultom mučeništva i turske supremacije. Glorifikuju se pobede Osmanlija nad Evropljanima uključujući, naravno, i osvajanje Konstantinopolja. Nove generacije se ne podižu samo na Mehmedu II Osvajaču ili Sulejmanu Velikome već i na Enveru Paši, ideatoru genocida nad Jermenima i drugim neturskim narodima, i Talat Paši, jezivo poznatom po rečenici “Oni koji su danas nevini, sutra mogu da budu krivi”. Tako je Talat Paša opravdao američkom ambasadoru Henriju Morgentuo ubijanja jermenske dece i druge nejači čija je jedina krivica bila što nisu Turci i muslimani.

Ko veruje da će cenu povampirenja neosmanlijskih ambicija Ankare upakovanih u panturkizam, motivisanih i podržanih od strane SAD, platiti samo Rusija i Kina duboku greši. Cenu britanskog povlađivanja retrogradnoj i umirućoj Osmanlijskoj imperiji su platili balkanski narodi, kašnjenjem za Evropom koje i danas osećamo na vlastitoj koži, ceh za novo povlađivanje Turcima će platiti cela Evropa. Štaviše, već plaća milijardama evra, a to je samo početak.

Izvor: www.nova.rs