Prvi let Messerschmitt Bf 110 JKRV

[kosta1961]

Bio je 1 april 1941g ,u celoj državi je bilo napeto .  Čekalo se šta će Hitler da uradi.Na aerodromu u Kraljevu je bilo mirno.Pre par dana je iz Zemuna stigla cela  tzv. Opitna grupa .Oko 16h se začula buka avionskog motora.Starim vazduhoplovcima je bio nepoznat,odmah su znali da to nije naš avion.Kad je preleto aerodrom  primetili su da je to dvomotorac,i da ima veliki crni krst na trupu-bio je to avion Luftvaffe.Napravio je veliki krug oko aerodroma i spremao se da sleti.

Ispred hangara se skupilo nekoliko vojnika sa puškama koji sa čudjenem posmatraju avion kako sleće.Posle neuobičajeno dugog spuštanja,avion je krenuo ka hangaru.Kad je bio blizu ,zbunjena posada je okrenula avion na početak piste.U tom momentu stiže dežurni oficir garnizona sa još nekim oficirima.Oni su signazirali posadi aviona da pridju hangaru.Avion se zaustavio,i po očevidcima,posle dogovora medju posadom,krenuo da posluša oficira.Dolazi do hangara i zaustavlja motore.

Svi su u potpunoj tišini isčekivali ko je u avionu i zašto je ovde sleteo.Otvorila se prvo prednja kabina pa zadnja i izašla su tri visoka letača u plavim unuformama.Prisutni su primetlili da imaju činove  i da svi nemaju više od dvadesetak godina.Sa nemačkom stogošću sva trojca su pozdravili dežurnog oficira.On ih je odveo do štaba komande leta.Kad su se prisutni malo oporavili od iznenadjena,počeli su da ispitiju avion.Bio je to Mesersmitt Bf 110 dvomotorni razarač(Bf 110 C4 je bio lovac -bombarder),u to vreme jedan od najboljih,ali i najmanje poznatih aviona.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nakon ispitivanja letača cela svar se razrešila.Oni su leteli ka nekom aerodromu u Bugarskoj(ili Rumuniji),gde su trebali da predaju naredbe tamošnjij vojnoj komandi.Ona je trebala da pripremi eskadrile za napad na Jugoslaviju 6 aprila.Posada aviona se izgubila u navigaciji,pa su nad dolinom Zapadne Morave mislili da su nad Bugarskom.Videli su aerodrom i rešili da slete.Tek kad su ispred hangara videli jugoslovenske zastave i naoružane vojnike  shvatili su da  greše.Imali su nameru da pobegnu,ali su zaključili da je bolje da se predaju.

Prema podacima 1 aprila 1941g nemački Bf 110 C4 je u 15.50 poleteo iz Beča za Turn Severin u Rumuniji ,preko Balatona u Madjarskoj.Navigacija im je bila jako loša pa su završili u Srbiji.Posada su bili por. Hans Diehter,zast. Wilhelm Pries i mehaničar Eugen Schaufelle.Avion je bio potčinjen Fliegerkorps VIII.

Isto veče su avion odvukli u poseban hangar i ispred postavili stražu.Narednih nekoliko dana su naši stručnjaci ispitali avion.Skinuli su zaštitu motora,i otvorili sva mesta koja su predvidjena za stručni pregled.Sve detalje su slikali ,a sve specifičnosti aviona su detaljno pregledane i skicirane.Posebna pažnja je posvećena instrumentima i  radio navigacijonoj opremi,a oružari su pregledali kako je avion naoružan.Kasnije je otkriveno da je službeni jugoslovenski vojni fotograf,koji je sve važne detalje dvaput slikao,pripadnik pete kolone,pa od fotografija ne bi bilo nikakve koristi.

Napad 6 aprila je prekinuo ispitivanje aviona od Opitne grupe,i dobijeno je naredjenje iz komande,da Bf 110 ,koji je i dalje dobro čuvan,predaju fabrici aviona u Kraljevu,da ga prefarbaju i da stave naše oznake.Već 7 aprila je avion vraćen sa našim oznakama,na krilima i trupu.Poslat je dopis komandi u Zemunu da pošalje pilota koji bi sa Bf 110 leteo za Beograd, sa namerom da sa njim brani grad.Naveče je stigao pilot-Zlatko Dimčović.On je po profesiji bio inžinjer,sa bogatim iskustvom na dvomotrnim civilnim avionima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Zlatko Dimčović ,slikan posle rata

Dimčović je 1936g preko Aeroputa bio zaposlen u Lufthanzi gde je radio do 1939g kao pilot.Pored pilotske dozvole imao je i diplomu vazduhoplovnog inženjera.Pre napada na Jugoslaviju je ,kao i svi,poslat u jedinicu.Po kapitulaciji je radio u fabrici aviona Ikarus.Tu je planirao bekstvo sa avionom Caproni,ali od toga nije bilo ništa.U činu kapetana je 1944g bio u Vazduhoplovstvu NOVJ.Leteo je u eskadrili za Vezu pri V.Š.pa potom u transportnoj eskadrili.Prelazi 1948g u sovjetsko-jugoslovensko predužeće JUSTA.Nakon rasformiranja JUSTA prelazi na kancelariski posao ,da bi 1950g prešao u JAT.Nakon prinudnog spuštanja JAT-ovog aviona kod Postojne  ,kojim je on upravljao,  je uhapšen i poslat na Goli otok.

Pilot se upoznao sa avionom,a za mitraljesca se prijavio Gustav Ajdič (tada djak-narednik pilot).Njega su oružari upoznali sa oružijem na avionu i sa njegovom upotrebom.Računali su da će se sresti sa neprijateljem i da će morati da se brane.Dogovor je bio da po poletanju isprobaju naoružanje.Spremili su avion ,seli u njega.Svi su im poželeli srećan i uspešan let i mnogo borbenih uspeha.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Gustav Ajdič snimljen posle rata

Oko deset sati  avion je pokrenuo motore.Izgleda da je pilot imao poteškoče sa avionom jer nikad nije leteo sa ovako brzim avionom.Dugo su se zaletali,ali nikako da polete.Imali su nekoliko skokova pre nego su se odlepili od zemlje.Naša posada u avionu je bila iznenadjena brzini kojoj je leteo .Napravili su krug nad Kraljevom i uputili se na sever.Vrlo brzo su bili nad Moravom,i na brdu iznad reke pilot Dimčović je isprobao svoje oružije,pa je rekao Ajdiču da on isproba svoje.

Avion je sve više dobijao na visini ,i kad su stigli kod Kragujevca ,ne malo su bili iznenadjeni kada su otkrili da ih gadja protivavionska artiljerija.Na sreću avion je bio previše brz za njih ,pa su prošli bez ozleda.Motori su radili sa 70%snage a leteli su oko 500km/h.Naišli su na oblake ,pa je pilot smanjo visinu.Ali kada su bili iznad Oplenca ,pilot je saopštio saputniku da se zbog visokih palnina ne sme previše spustiti.To je značilo da moraju ići kroz oblake.To se nije dopalo Ajdiču ,jer je on leteo sa avionima koji nemaju instrumente za slepo letenje,uvek po lepom vremenu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kabina,mesto pilota i strelca

Ubrzo je pilot smanjio gas i krenuo u blago poniranje,jer je po njegovoj računici trebalo da su kod Beograda.Pritisak u ušima ih je upozoravao da gube visinu,ali nikako da izadju iz oblaka.Pilot dobacuje Ajdiču da ne sme ići ispod 800m,jer bi lako mogli da udare u Avalu.Potom su promenili smer za nekoliko stepeni ulevo,jer su se bojali da ne prelete granicu i završe u Rumuniji.Leteli su tako neko kraće vreme ,kad je pilot ponovo oduzeo gas i krenuo u blago poniranje,ne bi li videli zemlju.

Medjutim i dalje su bili u oblacima,već ih je obuzimala nelagodnost,pa gde je ta zemlja! Poniranje je predugo trajalo,a onda su kroz krpice oblaka  konačno videli zemlju,možda previže blizu. Kada su konačno skroz izašli iz oblaka ,visinomer je pokazivao nešto manju visinu od 100m.Bili su nad Dunavom kod mesta Sremski Karlovci,a sa njihove leve strane  na nekih 100m udaljenosti se pružala strana Fruške Gore.Oba letača su bila tiha,i srećna što se ovaj let bliži kraju.

Tada je Gustav Ajdič povikao u mikrofon da su iznad Novog Sada i da odlično poznaje ovaj teren.Kod starog železničkog mosta su napravili desni zavoj i uputili se ka Zemunu.Tada su obojca došli do zaključka da eventualne borbe sa neprijateljskim avionima neće biti,jer je dobar deo Vojvodine pod  gustim oblacima.Preleteli su Zemun i u niskom letu Bežanisku kosu,gde su bili protivavionci,ali potpuno iznenadjeni nisu ni stigli do svojih orudja.

Spuštanje je bilo problematično,kao i uzletanje u Kraljevu,jer je zbog velike brzine pilot brzo preleteo stazu za sletanje,pa mu nije preostalo drugo nego da doda gas i pokuša ponovo.Problem je bio u velikom broju manjih aviona rasutih po aerodromu i sletnoj stazi.Njih su izvukli jer su Nemci bombardovali i mitraljirali hangare dan ranije,pa su hteli da ih što više sačuvaju.U drugom pokušaju sa manjom brzinom i boljom procenom glatko su sleteli na aerodrom Zemun.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Polako su rulali do betonske ploče ispred komande lovačkog puka.Iz Beograda se video gust dim ,posledica bombardovanja.Motori su se zaustavili i dva letača su vidno iscrpljena i potresena letom,polako izašla iz aviona.Prema svedočenju jednog od njih ,u tom momentu nisu bili svesni  ljudi koji su okružili avion ,kao ni komandanta lovačkog puka.On  je očekivao neko objašnjenje. Predali su mu raport ,a onda je  Gustav Ajdič   potrčao ka komandi,kada ga je oficir zaustavio -"Kuda ćeš ti djače-naredniče."Ovaj mu je odgovorio da se mora javiti svojoj jedinici.Na to mu je oficir rekao rekao-"A zašto ne bi ostao na ovom avionu, kad si ga već upoznao".

Djak-narednik je krenuo da objašnjava da je on pilot  bombarderske eskadrile u Novom Sadu,i da treba da stigne tamo.Oficir ga je  pitao  kako misli da stigne tamo."Vozom" odgovorio je ovaj.Kako je djak-narednik Ajdič bio uporan i oficir mi je rekao da je pruga u prekidu ,nego da on izabere neki od aviona na pisti,koji je poznavao,i da sa njim preleti za Novi Sad.Pritom je uputio nekoliko mehaničara da mu pomognu da pripremi avion.Nakon pozdrava sa pilotom Zlatkom Dimčovićem odabrao je Bücker Bü 131 Jungmann na kojem je leteo u pilotskoj školi u Pančevu.

Prema Ajdiću avion Bf 110 nije više leteo,u nekom od napada Nemaca je oštećen.Tako da je ovaj let jedini na kom je bila naša posada i sa našim oznakama.Medjutim postoje podaci da je Zlatko Dimčović zadužen za ovaj avion,i on je sa njim preleteo 8 aprila na aerodrom Veliki Radinci . Tu je navodno oštećen pri sletanju.Po kap.Borivoju Markoviću,nekoliko pilota je pobeglo sa aerodroma u toku noći medju kojima je bio i Zlatko Dimčović.Sutradan kada je počelo povlačenje kap.Markoviću  je lično zapalio Bf 110.