PALUBA
August 06, 2020, 01:40:54 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 3 4 5 6 7 [8]   Go Down
  Print  
Author Topic: Utjecaj pandemije COVID-19 na svjetsku ekonomiju  (Read 4233 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
kumbor
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 315


« Reply #105 on: July 08, 2020, 11:43:52 am »


U EU lažu isto k`o Vučić! Otkuda im projekcija da će u 2021. imati toliki rast, kad smo tek na početku opšte krize i niko nema pojma kada će se i kako završiti? Što se tiče trajanja pandemije, ja na žalost ne vidim osnovanije procene nego otvoriti Novi zavjet Gospoda našega Isusa Hrista - Otkrovenje Jovanovo. Druge nauke koja može dati odgovor za sada nema! Znači... tri godine, a tek je pola godine prošlo.
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 34 432



« Reply #106 on: July 13, 2020, 08:23:15 am »



"Evrozoni preti raspad"


Recesija koja je posledica virusa korone postaje sve dublja, preti čak i raspad evrozone, izjavio je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

On je ovo izjavio u intervjuu "Veltu".

Đentiloni je naglasio da ekonomije Italije, Francuske i Španije padaju za 10-11 odsto, a Danske, Poljske, Švedske ili Nemačke – za 4-6 odsto.

"Poslednji ekonomski podaci upozoravaju: recesija je dublja, nego što se očekivalo, ekonomski razvoj država u evrozoni postaje neravnomerniji, nego što je prognozirano u proleće. To o čemu smo uvek upozoravali se potvrđuje: recesija zbog kovid-19 preti raspadu evrozone", rekao je evropski komesar.

Po njegovim rečima, države EU treba u najkraćem roku da dogovore plan obnove ekonomije radi jačanja poverenja u nacionalnu ekonomiju.

Ranije je Evropska komisija predstavila predlog osnivanja fonda za spasavanje EU u visini od 750 milijardi evra. Kako je planirano, države-članice Unije će dobiti pomoć u vidu grantova (do 500 milijardi evra). Ovaj predlog će Evrokomisija podneti državama članicama EU i Evropskom parlamentu. On se može i menjati, prenosi Sputnjik.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 34 432



« Reply #107 on: July 13, 2020, 09:58:25 am »



Ekonomija kakvu smo poznavali nestaje:
Mučna nova era turbo nejednakosti



Ekonomija kakvu smo poznavali pre pandemije nestaje.

Mnogo je verovatnije da ćemo svedočiti jednom razbijenom ekonomskom pejzažu, nego da će sve ponovo biti kao što je bilo pre šoka koji je donio koronavirus, prenose Vijesti.

Šta god da se desi, pandemija će stvoriti novu verziju normalnosti, s novim obrascima ekonomskog vlasništva. Jedna od jasnih opasnosti s kojima ćemo se susresti nakon kovida-19 je pojačana nejednakost: mnoga mala i srednja preduzeća će verovatno bankrotirati, što će većim firmama dozvoliti da se konsoliduju.

Vlasnici krupnog kapitala, koji čekaju da uskoče, će prigrabiti imovinu na prinudnim rasprodajama po bagatelnim cenama. Odgovor Banke Engleske na ovo je bio da otvori slavinu novca za kvantitativne olakšice.

One bi bogate mogle učiniti još bogatijim, ali bi se njima malo učinilo za povećanje potrošnje ili podršku svakodnevnoj ekonomiji malih preduzeća.

Britanska ekonomija nakon kovida-19 bi se mogla pretvoriti prosto u jednu ružniju, iskrivljeniju verziju današnjeg sistema nejednakosti.

Zemlja srlja u takozvani "Amazon oporavak", u kojem će korporativne zveri držati još veći udeo tržišta, milijarderi postajati još bogatiji (i brojniji), a nejednakost skočiti do neslućenih razmera.

Kao i nekoliko drugih korporativnih giganata, biznis kompanije Amazon je proširen tokom ove krize. Od početka aprila, cena deonica im je skočila za više od 50 odsto, a osnivač Amaziona Džef Bezos uvećao je bogatstvo za preko 30 milijardi dolara samo tokom pandemije.

Svetska klasa milijardera nikada nije tako dobro prošla. Vlada mora da obezbedi oporavak svima, ne samo bogatima.

Veliki deo odgovora leži u blokiranju korporativnog konsolidovanja i predatorskog pripajanja preduzeća, što bi sprečilo otkup cele ekonomije putem finansijske poluge.

Ovo bi se moglo organizovati u formi javne holding kompanije, koja bi imala mandat da direktno podrži mala i srednja preduzeća koja su zapala u nevolje tokom perioda koronavirusa i da spreči uništenje onog što je ostalo od lokalnih malih preduzeća.

Ove mere treba usmeriti na preduzeća koja su pre pandemije bila u plusu i koja imaju šansu da opet posluju pozitivno kada prođe kriza. Kasnije, kada se za to steknu uslovi, ova holding kompanija bi mogla ponovo da pokrene mnoge od spasenih preduzeća tako da budu u vlasništvu radnika ili zajednice, ili kao društvena preduzeća koje pokreće zajednička misija.

Jedno demokratsko društvo ne može da se razvija pod uslovima neobuzdane nejednakosti i biće dodatno ugroženo u ekonomiji u kojoj se bogatstvo i moć budu dalje usko koncentrisali.

Jedina alternativa nepravednom oporavku je da se iskoristi moć države da se zaštite manje firme i stvori demokratskija ekonomija u kojoj su vlasništvo nad imovinom i ekonomska korist bolje raspodeljeni.

Ako su se ovakvi potezi pravili da se spasu giganti, zašto se isti princip ne bi primenio na mala preduzeća? Nema ništa kratkovidije od spasavanja avio kompanija, dok se za to vrijeme ignorišu lokalne firme, uključujući i one koje su neophodne kako bi se stvorila održivija ekonomija za budućnost.

Novi "Novi sporazum" možda zvuči ambiciozno, ali ambiciozna akcija nam je jedina nada da izbegnemo budućnost koju će posedovati korporativni monstrumi. Istorija nas uči da nam je potrebna intenzivna intervencija države. Ogromna moć države je upotrebljena da se ekonomija stavi na aparate tokom nezapamćene kovid-19 izolacije.

Sada istu tu moć treba iskoristiti da se osigura da od ekonomskog oporavka nema koristi samo malobrojna elita, kao što je prečesto bio slučaj s krizama u prošlosti.

Umesto ulaska u mučnu novu eru turbo-nejednakosti, oporavak bi mogao da bude prilika da se izgradi bolja ekonomija.

Ali to će se desiti jedino ako mi to zahtevamo.


Lekcija iz istorije

Ovde se nešto može naučiti i iz istorije.

Sličan potez je napravljen tokom ekonomske krize u SAD 1930-ih. Na čelu s Frenklinom Ruzveltom, državnoj holding kompaniji pod nazivom Korporacija za finansijsku rekonstrukciju (RFC) dozvoljeno je da pripoji propala preduzeća dok se ne stvore uslovi da se ona ponovo pokrenu po oporavku od Velike depresije.

RFC, jedan od pokretača „Novog sporazuma“ (New Deal), postao je ne samo najveća banka u SAD, već i najveći investitor u zemlji.

izvor
Logged
Dreadnought
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 34 432



« Reply #108 on: July 21, 2020, 07:30:07 am »



Lideri 27 zemalja članica EU postigli sporazum u Briselu o ekonomskom oporavku Unije


Nakon višednevne, maratonske, sednice postignut je plan za oporavak i višegodišnji zajednički budžet u iznosu od 1.824 evra, za period od 2021. do 2027.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kaže da su se "teški pregovori u teška vremena" završili dobro za svih EU 27 članica i naorod Evrope.

On navodi da je dogovoreno da evropski budžet u narednih sedam godina bude podržan sa 1.074 milijarde evra uz 750 miljardi evra koje će biti mobilisane za oporavak ekonomija.

"Ovo je dobar i jak dogovor. Pokazali smo kolektivnu odgovornot, solidranost, kao i veru u zajednićku budućnost. Verujem da će se na ovaj dogovor gledati kao na odlučujući momenat na evropskom putu koji će nas lasnirati u budućnost", poručio je Mišel nakon četvrte noći pregovora EU lidera u Briselu.

Šarl Mišel kaže da je novim dogovorom "prvi put u istoriji EU" budžet snažno povezan sa klimatskim ciljevima, a vladavina prava je postala odlučujući kriterijum za potrošnju iz budžeta.

"Pokazali smo da magija evropskog projekta nastavlja da živi, jer čak i kada neko pomisli da je nešto nemoguće, uvek postoji mogućnost da se dođe do rešenja, uz pomoć poštovanja i želje da se radi zajedno, prepbrode prepereke i zajedno krene u budužnosti", poručio je Mišel iz Brisela.

On je naglasio da politički lideri imaju odgovornost da odgovore na još nedoživljenu krizu pandemije COVID19 koja je odnela 600 hiljada života i koja nastavlja da utiče na život svih.

"Mi imamo različita mišljenja i pritupe, ali smo poslali snažu poruku svetu i Evropljanima da delimo iste vrednosti i da možemo da odgovorimo snažno kada je potrebno", zaključio je Mišel.


Šta kaže Merkelova

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da je "EU sposobna da deluje zajednički, čak i u periodu najveće krize, kao i da je spremna da primenjuje nova rešenja u neuobičajenim okolnostima.

"To je važan signal koji šaljemo i izvan granica EU, da su zemlje članice, iako svaka zabrinuta na drugačiji način, sposobne da preduzmu akciju", izjavila je Merkelova, prenosi Rojters.

Merkel je to rekla na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Emanulom Makronom.

izvor
Logged
Pages:  1 ... 3 4 5 6 7 [8]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.017 seconds with 25 queries.