Koronavirus COVID-19 - Novosti

[Dreadnought]

Rusija: Virus korona će se još dugo zadržati


Virus korona će još dugo biti prisutan, očigledno je da će biti i novih virusa, izjavila je šefica ruske službe za fitosanitarni nadzor („Rospotrebnadzor“) Ana Popova.

„Prošli smo samo jednu fazu i, očigledno, nastaviće da se razvija da će i ovaj virus ostati sa nama zauvek i zadugo. Očigledno će biti i novih virusa“, rekla je Popova.


Uskoro test za virus nipah

„Proširile su se informacije o virusu nipah u Indiji i kolege su me obavestile da će sledeće sedmice imati gotov PCR test za otkrivanje tog virusa“, dodala je Popova.

Kako je dodala, u cilju borbe protiv mogućih pretnji u Rusiji se formiraju centri za sekvenciranje kako bi se pravili novi testovi za viruse koji se pojavljuju.
Virus nipah je registrovan u Indiji početkom septembra.


Vakcinacija u Rusiji

U Rusiji je do sada u potpunosti vakcinisano 38,3 miliona ljudi, što je 26,2 odsto ukupnog stanovništva. Prema saopštenju moskovskih službi, u prestonici je primilo vakcinu preko 4,8 miliona stanovnika.


izvor

[Dreadnought]

Evropska agencija za lekove traži dodatne informacije o "Sputnjiku Ve"


Evropska agencija za lekove (EMA) traži dodatne informacije o vakcini "Sputnjik Ve" (Sputnik V) za njenu registraciju, saopštio je rukovodilac odeljenja za vakcinaciju i borbu protiv infekcija EMA Marko Kavaleri.

„Što se tiče „Sputnjika Ve“ i "Sinovaka", diskusija sa kompanijama -proizvođačima vakcina bila je konstruktivna, ali nam je potrebno više informacija pre nego što nastavimo rad na davanju ocena“, rekao je Kavaleri na konferenciji za štampu.

Zbog toga, po njegovim rečima, za sada je teško odrediti neke rokove za registraciju vakcine „Sputnjik Ve“. On pretpostavlja da bi to moglo da se desi krajem 2021. godine ili početkom 2022. godine.

Direktor Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev saopštio je početkom juna da stručnjaci EMA tokom ekspertize vakcine "Sputnjik Ve" nisu našli kritične zamerke ni povodom procesa testiranja, niti oko proizvodnog dela.

Tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu zamenik ministra zdravlja Ruske Federacije Sergej Glagolev rekao je da bi u narednim mesecima Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i EMA mogle da registruju "Sputnjik Ve".


izvor

[MOTORISTA]

Петак, 10.09.2021.

Кључ успеха је у невакцинисанима

ЗАГРЕБ - У Хрватској је од понедељка до данас забележено више од 4.000 нових случајева, а министар здравља Вили Берош је тим поводом данас поручио да је „кључ успеха у рукама невакцинисаних” и најавио да су у припреме две нове мере.

„Од невакцинисаних зависи хоће ли сви наши напори пасти у воду. Преко 81 досто новозаражених су невакцинисани. У КБЦ Сплит је преко 93 одсто хоспитализованих су невакцинисани. Па зар бројке не говоре све? На респиратору је преко 90 одсто, понегде и 94 одсто невакцинисаних”, рекао је Берош и додао да је математика егзактна. Он је на конференцији за новинаре Штаба цивилне заштите рекао да грађани не морају да верују њему, већ математици, преноси Танјуг.

„Не пропустимо ову игру, сачувајмо животе, то вам као ваш министар морам рећи. Као што неко време и најављујемо, свесни епидемиолошке ситуације, припремамо нове две мере којима би се у здравствени систем увела употреба ковид дигиталне потврде или доказ о преболелом вирусу или вакцинисању”, рекао је Берош.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Петак, 10.09.2021.

Данска вакцинисала више од 80 одсто грађана и укинула све мере ограничења

КОПЕНХАГЕН- После 548 дана са ограничењима уведеним због сузбијања ширења ковида 19, Данска је од данас прва држава Европске уније која је укинула све мере због високе стопе вакцинисаности.

Дигитална пропусница, доказ о вакцинацији, од данас више није потребна за улазак у ноћне клубове. Више од 80 одсто грађана старијих од 12 година је потпуно вакцинисано. Професорка вирусологије са Универзитета Архус, Лоне Сименсен сматра да мере нису укинуте прерано.

„Отворили смо врата, али смо рекли да их можемо и затворити ако буде потребно”, рекла је она за Асошијетед прес.

Дански министар здравља Магнус Хенике рекао је 27. августа да је „епидемија под контролом”, али је упозорио да земља „није зашла из епидемије' и да ће влада деловати по потреби ако је потребно, преноси Бета-АП.

Од 14. августа укинуто је обавезно ношење маски за лице у јавном превозу а првог септембра поново су отворени ноћни клубови, укинута су ограничења јавних окупљања и пропуснице за одлазак у ресторане, на фудбалске утакмице, фитнес центре или козметичке салоне. Маске су и даље обавезни на аеродромима и људима се саветује да их носе када су код лекара, у центрима за тестирање или у болницама.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Петак, 10.09.2021.

Кина најавила донацију од 100 милиона доза вакцина земљама у развоју

ПЕКИНГ- Земље чланице БРИКС-а, коју чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка, на самиту под називом „Сарадња унутар БРИКС-а ради континуитета, консолидације и консензуса” разговарале су о борби са пандемијом, трговини и другим глобалним изазовима, пренела је данас Кинеска медијска група (ЦМГ).

Кина, која ће преузети председавање БРИКС-ом 2022. године, на 15. годишњицу те организације, најавила је да ће земљама у развоју донирати још 100 милиона вакцина против коронавируса. Кинески председник Си Ђинпинг, у свом говору на самиту, нагласио је значај сарадње у области вакцине. Такође је истакао практичну сарадњу у заједничком истраживању и развоју вакцина, заједничкој производњи и узајамном признавању вакцинација против корона вируса.

Економска и трговинска сарадња једна је од главних тема земаља БРИКС-а, преноси Бета. Према Министарству трговине Кине, земље БРИКС-а чине 42 одсто светске популације, 24 одсто глобалне економије, 18 одсто глобалне робне размене, 13 одсто глобалне трговине услугама и 25 одсто глобалних страних улагања. Регионални мир и стабилност, биосигурност и борба против тероризма и сајбер безбедност такође су биле кључне речи у сарадњи БРИКС-а последњих година. На састанку је усвојена декларација у којој се понавља посвећеност БРИКС-а јачању сарадње у оквиру политичке и безбедносне, економске и финансијске, али и културне и међуљудске размене, додала је ЦМГ.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Bajdenove nove mere protiv korone na udaru kritika republikanskih guvernera
SVET Autor: Beta/AP 10. sep. 2021

Nove mere predsednika SAD Džozefa Bajdena koje predviđaju obaveznu vakcinaciju za savezne službenike i radnike privatnih kompanija koje imaju više od 100 zaposlenih, našle su se na udaru kritika republikanskih guvernera.

Republikanski guverner savezne države Arkanzas Asa Hačinson rekao je danas da Bajdenova naredba da privatna preduzeća zahtevaju da zaposleni budu vakcinisani protiv kovida-19 nije pravi odgovor za povećanje stope vakcinacije.

„Bio sam dosledan u slobodi preduzeća da zahtevaju od svojih zaposlenih da se vakcinišu, i protivio sam se vladi da kaže da preduzeća ne mogu da ostvare tu slobodu“, rekao je Hačinson, koji predsedava Nacionalnim udruženjem guvernera .

On je rekao da bi privatni sektor trebalo zaštiti od prekoračenja vlade kojim se traži obavezna vakcinacija sve zaposlenih. Guverner Montane Greg Đanforte, takođje republikanac, ocenio je da je obavezna vakcinacija „nezakonita i neamerička“.

On je objavio na Tviteru da je „posvećen zaštiti sloboda građana Montane od ovog brutalnog saveznog prekoračenja“. Montana je jedina država u SAD koja je donela zakon koji zabranjuje poslodavcima da zahtevaju vakcinaciju da bi se zaposleni vratili na radna mesta. Zakon takođe sprečava bilo koje preduzeće da uskraćuje usluge na osnovu statusa vakcinacije ili posedovanja kovid pasoša. Republikanski guvernerk Misisipija Tejt Rivs oštro je kritikovao Bajdena navodeći da „predsednik nema ovlašćenja da zahteva da se Amerikanci vakcinišu zbog zaposlenja u privatnom poslu“.

„Sama vakcina je spasonosna, ali ovaj neustavan potez je zastrašujući. Ovo je još uvek Amerika i još uvek verujemo u slobodu “, objavio je Rivs na Tviteru.

Bajden je u četvrtak objavio da će Sekretarijat za rad uvesti pravilo da svi poslodavci koji imaju više od 100 zaposlenih treba da se pobrinu da budu vakcinisani ili da svake nedelje imaju negativan test na koronavirus.

„Obuzdaćemo širenje virusa tako što ćemo povećati broj vakcinisanih. Proširujem obaveznu vakcinaciju za kadrove u zdravstvenom sektoru i potpisaću izvršnu uredbu da svi zaposleni u saveznoj službi budu vakcinisani“, rekao je Bajden.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Joe's COVID Experience, CNN's Ivermectin Claims

[Dreadnought]

Lithuania: Thousands march against COVID-19 restrictions in Vilnius

Thousands of people gathered at the Cathedral Square in Vilnius, on Friday, to protest against restrictions on those who do not have a COVID-19 immunity certificate.

The rally was organised by The Lithuanian Family Movement.

Two protesters were reportedly detained, one of whom allegedly had pyrotechnic devices.

[Dreadnought]

Dobili smo prvu pravu modernu totalitarnu državu?; "Imate 15 minuta da se snimite gde ste"


Politikolozi i pravnici sa sve većom pažnjom posmatraju transformaciju Australije tokom 18 meseci pandemije u smeru totalitarne distopije.

To što Australija više ne funkcioniše kao jedinstvena zemlja dok su Australijancima neka od temeljnih građanskih prava suspendovana, australijske vlasti mogu da pravdaju malim brojem smrti od kovida, ali je pritom nejasno gde su tačno granice ambicija političara da sprovode potpunu kontrolu nad svakodnevnim životom, piše "Jutarnji list".

Uz to što su epidemiološki jako radikalni, u Australiji menjaju zakonska rešenja koja će doslovno omogućiti pretvaranje države u Velikog brata kad je u pitanju bilo čija privatnost u digitalnom životu, što nema nikakve veze s pandemijom.

Jesmo li igrom slučaja dobili prvu pravu modernu totalitarnu državu? I gde je tokom 2020/2021. nestala osetljivost na zadiranje u privatnost i temeljna prava? Jesu li promene u Australiji toliko duboke da menjaju osnove njihovog političkog poretka? Je li Australija uopšte ostala funkcionalna demokratija?


Opis situacije u Australiji

Hiljade australijskih državljana zaglavilo je u inostranstvu jer je nemoguće udovoljiti strogim odredbama o nužnoj hotelskoj izolaciji koju na različite načine definišu pojedine australijske države. Između tih osam australijskih država, u zavisnosti od pojedine države, svako malo zatvaraju se granice. Stoga Australija već mesecima ne funkcioniše kao jedna zemlja, nego kao osam država. U avgustu je granicom između Kvinslenda i Novog Južnog Velsa patrolirala vojska kao da se radi o granici dve države između kojih vlada visoka napetost, pa čak i vojni sukob.

Pojedine australijske države pritom epidemiološke mere postavljaju tako da diskriminišu građane iz drugih država kao da se radi o strancima, možda čak i vanzemaljcima.

Zapadna Australija traži od građana koji žive u Novom južnom Velsu potvrdu o tome da su cepljeni ako žele da uđu u njihovu državu. Što je donekle logično, iako je nejasno zašto oni koji nisu cepljeni mogu da se keću u jednoj državi, ali ne smeju van nje.

U Kvinslednu su, pak, zabranili ulazak 14-godišnjaku koji je imao transplantaciju pluća, pa nije mogao da ode na pregled kod svog specijaliste u Kvinslendu. Kvinslendski političari de fakto su odlučili da se u bolnice u njihovoj državi smeju primati samo stanovnici Kvinslenda. Je li 14-godišnjak svemirac koji nosi neki stravičan virus koji bi mogao zaraziti celu državu, pa se tretira kao ogromna sigurnosna pretnja? Gde je nestala empatija?

Raspad Australije na pojedine države politikološki je, zapravo, vrlo neobičan. Australijski federalizam bio je slab. Središnje vlasti kontrolisale su 80 posto poreznih prihoda, a države su bile zavisne od transfera iz središnjeg proračuna. Tako su se s jednog mesta federalne države kontrolisale, pa i gurale u reforme. No, primenom vanrednih ovlašćenja zbog pandemije vlade pojedinih država sada su predodredile pozicioniranje cele Australije. Dovoljno je da jedna od australijskih država onemogući dolaske s međunarodnih putovanja i ona tako de fakto kontroliše granice Australije.

Kao poseban problem pokazalo se da su političari u australijskim državama isprva imali političke koristi od uvođenja lokdauna jer im je rasla popularnost, pa se nametanje strogih rešenja pretvorilo u svojevrsno takmičenje. Tako je došlo do toga da su u Australiji hapšenja i privođenje sa u lisicama tinejdžera koji su se družili na otvorenom postale normalne scene, a od pojave delta-soja i rasta broja slučajeva države su počele igru međusobnih optužbi o "epidemiološkim propustima" onih drugih država.

Uticaj centralnih vlasti tako je tokom pandemije brzo slabio. Pokušale su izraditi plan epidemiološkog popuštanja mera u četiri koraka koji se bazirao na dosezanju stope vakcinisanosti od 80 posto, kada bi sledilo puno otvaranje. Pojedine države odmah su se počele opirati egzekuciji jasnog plana. Jedan od državnih šerifa odmah je rekao da punog otvaranja može biti tek kada se cepe i deca mlađa od 12 godina iako niko u svijetu u tom trenutku nije odobrio cepljenje tog dela dečje populacije.

U Zapadnoj Australiji lokalni političari su odmah počeli postavljati pitanje zašto ih središnje vlasti žele zaraziti. Pojedine države morale su, pak, odustati od zero-kovid strategija te dugih i iscrpljujućih lokdauna zbog velikih proboja virusa, ali je više-manje ostala izražena tendencija pojedinih državnih vlasti da imaju više uticaja nego pre. A uticaj realizuju zabranama. U kojoj će meri nakon pandemije Australija ostati jedinstvena? Trenutno je to teško pitanje. U nedavnom istraživanju čak se 54 posto građana Zapadne Australije izjasnilo da se osjećaju kao "Zapadni Australijanci", ne Australijanci.

Uz to, osetljivo pitanje australskog federalizma, u Australiji se vrlo značajno promenilo političko viđenje korišćenja digitalnog nadzora građana kao vrlo osetljivog pitanja. Kad je u pitanju orvelijanski nadzor, u Australiji trenutno kao da može proći baš sve. U Australiji je razvijena aplikacija temeljena na digitalnim tehnologijama prepoznavanja lica i geolociranja kako bi vlasti, kad god žele, mogle poslati upit bilo kojem građaninu, koji je, pak, dužan snimiti sebe i lokaciju na kojoj se nalazi te poslati odgovor u roku od 15 minuta. U protivnom ga kreće tražiti policija. Intrigantno je da nema demonstriranja javnog nezadovoljstva zbog takvog totalitarizma.

Otišlo je to i izvan okvira pandemije. U avgustu je australijski parlament ignorisao preporuke parlamentarnog komiteta za sigurnost koji je preporučio značajne promene u predlogu zakona o digitalnom nadzoru. Australijska policija dobila je tako pomalo neverovatna digitalna ovlašćenja uz nejasne kriterijume kada ih tačno smeju primjenjivati.

Uveden je tzv. nalog podatkovne disrupcije koji daje za pravo državnim agencijama da uz odgovarajući nalog "dodaju, kopiraju, brišu ili menjaju podatke" na privatnim uređajima.

Taj nalog za disrupciju podataka vlasti mogu dobiti u postupku tzv. hitne autorizacije tj. bez odluke sudije na odgovarajućoj instanci.

Australijske agencije dobile su novim zakonskim rešenjem i mogućnost naloga za preuzimanje računa koji im omogućava kontrolu, pa i ukidanje digitalnih računa. Taj nalog mogu dobiti na 90 dana, a u tom razdoblju vlasnik računa ne mora znati da vlasti imaju pristup njegovu računu i da je pod nadzorom. U osnovi, policajac može koristiti vaš račun baš kao i vi te motriti vaše aktivnosti kako bi prikupio potrebne informacije. I ovaj nalog vlasti mogu dobiti u skraćenom procesu hitne autorizacije.

Treći inovativni nalog koji su dobili u australijskoj policiji jeste nalog za mrežne aktivnosti koji im omogućava pristup svim mrežnim aktivnostima za koje se sumnja da su na neki način ilegalne. Pritom je nejasna definicija "ozbiljnih" online prekršaja, koja je potrebna za dobivanje takvog naloga. U osnovi, ovaj nalog omogućava širok nadzor na društvenim mrežama i platformama za razmenu poruka. Ako policija posumnja da netko koristi WhatsApp za kriminalne poruke, moći će ga kontrolisati. Ovako prikupljene informacije neće se moći direktno koristiti na sudu, ali će poslužiti za dobijanje drugih naloga.

Čak i ako zanemarimo zadiranje u privatnost građana na temelju sumnji (bez pravih dokaza), bizarno je da je usvojen zakon koji omogućava policiji da uzrokuje gubitak podataka, digitalnih valuta i pravog novca. Otvara se i pitanje kako je sada moguće zaštititi novinare i njihove izvore. I kako je moguće da policija kompromituje nečiji uređaj bez da prezentuje sudu čvrste razloge za nešto tao. I što je najvažnije: proces je postavljen tako da se australijskim građanima ne daje mogućnost pravne odbrane privatnosti.

Kombinacija novih zakonskih rešenja za nadzor u digitalnom svetu s epidemiološkim radikalizmom u Australiji je zaista ušla u zonu kakvu smo se nadali da ćemo gledati samo u mračnim filmovima naučne fantastike.

Nadajmo se da ćemo u ovoj pandemiji na australskom primeru naučiti da se ni u jednom trenutku ne smeju zanemariti temeljni demokratski standardi nadzora nad odlukama koje limitiraju temeljna građanska prava kakvo je sloboda kretanja. Jako je lako doći u napast i pomisliti da to nije bitno dok traje opasna pandemija. Međutim, jeste bitno i uvek će biti bitno, piše "Jutarnji list".


izvor

[Dreadnought]

Haos na ulicama Soluna: Signalne rakete demonstranata protiv suzavca i vodenih topova


Grčka policija koristila je suzavac i vodene topove kako bi prekinula protest više hiljada ljudi zbog vladine politike i obavezne vakcinacije protiv kovida 19.

Vlasti su saopštile da su demonstranti u Solunu signalnim raketama gađali policiju koji im je blokirala put pri pokušaju da dođu do zgrade gde je premijer Kirjakos Micotakis trebalo da se obrati.

Policija je procenila da je više od 15.000 ljudi, uključujući sindikate, učestvovalo u današnjem okupljanju na kome je izraženo nezadovljstvo o većem broju pitanja u rasponu od vladine ekonomske politike do odluke o obaveznim vakcinama protiv kovid-19, prenosi Rojters.

Protesti zbog vakcinacije protiv kovid-19 počeli su u julu nakon što je vlada najavila obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika i osoblja domova za stare.

Vlasti su sugerisale da bi vakcine mogle da postanu obavezne i za druge profesionalne grupe, poput prosvetnih radnika.

Grčka je suspendovala skoro 6.000 zdravstvenih radnika jer su propustili rok 1. septembra da dobiju barem prvu vakcinu, a ranije ovog meseca nevakcinisanim zdravstvenim radnicima ponuđena je druga prilika za imunizaciju, uz dozvolu onima koji su suspendovani da se vrate na posao.

Oko 5,7 miliona Grka, ili 55 odsto stanovništva, u potpunosti je vakcinisano protiv kovid-19, a 59 odsto je primilo jednu dozu, prema najnovijim zvaničnim podacima, dok je zemlja danas zabeležila 2.197 potvrđenih novih infekcija i 39 smrtnih slučajeva.


izvor

[Dreadnought]

Haos u Parizu: Žestoki sukobi na protestima protiv zdravstvenih propusnica


Na protestima u Parizu zbog uvođenja zdravstvenih propusnica izbili su sukobi između demonstranata i policije koja je upotrebila suzavac, javlja dopisnik Sputnjika.

Sukobi su izbili u drugom arondismanu francuske prestonice.

Demonstranti su flašama i stolicama gađali policiju koja je odgovorila suzavcem.
 
Ovo je deveti vikend zaredom da se u Parizu održavaju protesti.

Podsetimo, francuski predsednik Emanuel Makron je u julu objavio niz mera za suzbijanje širenja virusa korona, uključujući i obavezne zdravstvene propusnice, kao dokaza da je neko vakcinisan ili da ima negativan PCR test.

Te propusnice su od avgusta obavezne u barovima, restoranima, avionima i vozovima koji saobraćaju na dužim relacijama.






izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Protesti u Turskoj


Više od 2.000 građana protestovalo je danas u Istanbulu protiv novih vladinih mera u vezi s koronom, uključujući vakcinaciju, testove i maske.






Na najvećem takvom protestu u Turskoj demonstranti su se okupili bez maski i sa transparentima i turskim zastavama kako bi izrazli nezadovoljstvo zbog novih vladinihi epidemiloških mera koje po njima ugrožavaju lična prava i slobode, prenosi Rojters.

Turska vlada je od ponedeljka uvela obavezan dokaz o vakcinaciji ili negativan test na kovid-19 za sve korisnike međugradskog prevoza, kao i za one koji prisustvuju velikim manifestacijama, poput koncerata ili pozorišnih predstava.

Svi nevakcinisani zaposleni u školi moraju da rade PCR test dva puta nedeljno, a maske i socijalno distanciranje su neophodni na javnim mestima.

Oko 64 odsto Turaka u potpunosti je imunizovano u okviru nacionalne kampanje u kojoj je dato više od 100 miliona vakcina protiv kovid 19, ali dnevno se pojavljuje oko 23.000 novih slučajeva, zbog čega je ministar zdravlja Fahretin Koča ovog meseca upozorio na "pandemiju nevakcinisanih".


izvor

[Dreadnought]

Protest u Holandiji zbog zabrane rada noćnih klubova


Više desetina hiljada ljudi protestovalo je danas i širom Holandije protiv zabrana rada noćnih klubova i barova uvedenih radi suzbijanja širenja virusa korona.

Veliki broj ljudi, uključujući muzičare, pozvalo je na ukidanje ograničenja.





Organizatori su pozvali na proteste u desetak holandskih gradova, uključujući Amsterdam, Hag, Groningen i Mastriht.

U pojedinim gradovima, povorku su pratili kamioni na čijim su prikolicama bili muzički di džejevi.

U Holandiji su klubovi i diskoteke dobili dozvolu za ponovno otvaranje krajem juna, dok su dozvoljena održavanja festivala i studentskih žurki. Međutim, restriktivne mere ponovo su uvedene kada je broj zaraženih porastao.

Vlasti su zatražile od Komiteta za krizne situacije da razmotri mogućnost ponovnog otvaranja klubova krajem septembra. Zabrana koja je uvedena sredinom avgusta trebalo je da ostane na snazi do 1. novembra.

Organizatori ističu da mladima nedostaju festivali, veće žurke i slični događaji, te da zabrane izazivaju brojne probleme sa mentalnim zdravljem.


izvor

[Dreadnought]

Ministar zdravlja: Britanija odustala od kovid pasoša


Britanski premijer Boris Džonson saopštiće naredne sedmice planove borbu protiv pandemije tokom zime, te objaviti da se odustaje od uvođenja "kovid pasoša", rekao je danas ministar zdravlja Sadžid Džavid.

Džonson se našao na udaru kritika unutar svoje Konzervativne stranke jer je podigao poreze radi rešavanja krize u zdravstvu i socijalnoj pomoći.

Analitičari smatraju da Džonson odlukom o odustajanju planova za uvođenje propusnica ili "kovid pasoša" pokušava da ublaži te kritike uprkos povećanju broja zaraženih.

Džavid je istakao da ne očekuje da će biti novih blokada i da propusnice neće biti uvedene u Engleskoj i da se vlasti u odbrani od virusa više oslanjaju na vakcinaciju i testiranje.

"Ulazimo u jesen i zimu i premijer će tokom sedmice izneti planove za borbu protiv kovida 19 u narednim mesecima i iznećemo jasan stav da program vakcinacije daje rezultate", naglasio je Džavid.

On je ne očekuje uvođenje novih blokada, ali da ta mjera neće biti uklonjena sa stola, te da administracija neće tražiti propusnice za prisustvovanje masovnijim događajima.


izvor