Utjecaj pandemije COVID-19 na svjetsku ekonomiju

[Dreadnought]

Da li će 7.000.000.000.000 dolara biti dovoljno za spas svetske ekonomije?


SAD, Evropa, Japan, Kina i Indija odobravaju bilione dolara državne potrošnje i štampaju novac u nastojanju da spreče da globalna ekonomija potone u recesiju.

Preuzete obaveze vlada i centralnih banaka u okviru njihovih programa za borbu protiv pandemije koronavirusa iznose do danas blizu sedam biliona dolara, pokazala je analiza redakcije CNN Biznis.

Ukupan iznos obuhvata državnu potrošnju, garancije za kredite i poreske olakšice, kao i štampanje novca centralnih banaka za kupovinu aktiva kao što su obveznice i akcijski fondovi.

U tu cifru je uključen američki paket olakšica vredan 2,2 hiljade milijardi dolara, kao i predviđeni japanski program podsticajnih mera od 30 hiljada milijardi jena (274 milijarde dolara) koji bi mogao da bude odobren sledećeg meseca.

Kad je reč o Evropi, CNN Biznis je u računicu uneo podsticajne mere najvećih ekonomija: Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Španije.

Ova sredstva zajedno nadilaze iznos kojim je svet odgovorio na finansijsku krizu 2008. godine. Ekonomisti, međutim, strahuju da čak ni ovi herkulovski napori koji su preduzeti do sada neće biti dovoljni ako se kriza produži i posle juna.

"Američki paket stimulansa (od 2,2 triliona dolara) verovatno predstavlja osnovni minimum koji je potreban da se neutrališe sadašnji silazni trend privrede zbog epidemije.

Ekonomiji će verovatno biti potrebno blizu tri triliona dolara fiskalnih podsticaja, ako ne i više", kaže Džozef Song, ekonomista u "Bank of America".

Poslednji put kada je globalni ekonomski rast bio u ovakvoj depresiji tokom mirnodopskog vremena bilo je 1938. godine, rekao je Četan Ahja, glavni ekonomista banke "Morgan Stenli".

Sve u svemu, ogromna potrošnja može samo da umanji deo ekonomske štete. Mada će naknade za nezaposlenost i jednokratna novčana podrška građanima putem čekova pružiti preko potrebnu pomoć, ozbiljan oporavak ekonomije ne može da počne dok se ne krene sa ponovnim otvaranjem barova i restorana, vraćanjem ljudi na posao i nastavljanjem rada industrije putovanja, zaključuje CNN Biznis.

izvor

[Dreadnought]

MMF: Svet je već u recesiji


Koronavirus je već gurnuo globalnu ekonomiju u recesiju na koju države treba da odgovore ogromnim povećanjem potrošnje kako bi izbegle seriju bankrotstava.

Na to je upozorila direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva na videokonferenciji za novinare održanoj sinoć u Vašingtonu.

Georgieva je poručila da će zemljama u razvoju biti potrebno najmanje 2,5 biliona dolara finansijske pomoći da bi prebrodile krizu, jer njihove vlastite unutrašnje rezerve i kapaciteti neće ispuniti zahteve za pribavljanjem sredstava na tržištu duga, prenosi Rojters.

"Sada je jasno da smo ušli u recesiju, toliku, ako ne i goru nego 2009", rekla je Georgieva, dodavši da će kriza kasnije biti "još dublja".

Ipak, ocenila je da za razliku od sporog oporavka od globalne finansijske krize 2008/2009, ovog puta može doći do priličnog oporavka globalne privrede već 2021. godine, “ali samo ako uspemo da svuda obuzdamo virus i sprečimo da problemi sa likvidnošću postanu problem solventnosti“.

Georgieva je navela da će tek uslediti pogoršanje situacije na mnogim tržištima u usponu koja, kaže, još nisu direktno pogođene virusom, ali trpe odliv kapitala, smanjenje potražnje za njihovim izvozom i strmi pad cena sirovina koje izvoze.

Do sada je 81 država zatražila ili se raspitivala o hitnom finansiranju iz sredstava MMF-a, od kojih je 50 zemalja sa niskim prihodima i 31 sa srednjim dohotkom, a među kojima su Pakistan, Gana, Iran i Kirgistan, kojima je prva pomoć u okviru programa odobrena kasno u četvrtak.

Na pitanje da li je potrebno više od pet biliona dolara nove potrošnje za spasavanje globalneekonomije, koliko suu četvrtak obćale zemlje G20, Georgieva je rekla: “Nasa preporuka je - povećajte”.

"Ovo je veoma velika kriza koaj se neće rešiti bez masovnog izdvajanja resursa", rekla je ona, napominjucći da niske kamatne stope olakšavaju da se obezbedi značajna fiskalna podrška.

Georgieva je pozdravila američki zakon o paketu pomoćiprivredi i građanima u iznosu od 2,2 biliona dolara, koji je noćas potpisao predsednik Donald Tramp, a koji je gotovo trostruko veći od sredstava (831 milijarda dolara) koje su Sjedinjene Države potrošile na stimulativne mere 2009. godine.

Izvršni odbor MMF-a je takođe juče odobrio izmene koje će Fondu omogućiti da najsromšnije zemlje i najugroženije članice oslobodi otplate dugova do dve godine kako bi se ojačala njihova sposobnost za borbu protiv pandemije koronavirusa.

Svetska banka je odobrila slične izmene kako bi olakšala teret duga svim državama članicama i saopštila je da odbor sada razmatra “korona” projekte finansiranja zdravstva za 25 zemalja, ukupne vrednosti od skoro dve milijarde dolara.

Ovaj međunarodni kreditor je izdvojio 14 milijardi dolara sredstava koja su odmah na raspolaganju zdravstvenim sistemima u bici sa koronavirusom, prenosi Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Kreditni rejting Srbije ostaje nepromenjen uprkos pandemiji


Agencija Fič rejtings potvrdila je kreditni rejting Srbije na nivou BB+ sa stabilnim izgledom za dalje poboljšanje, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Kako je agencija ocenila, dobro izbalansiran budžet za 2020. godinu, fiskalna disciplina Vlade Republike Srbije i visina depozita, pružaju dovoljno fiskalnog prostora za postkrizno reagovanje, navodi se u saopštenju.

Agencija Fič posebno ističe da je rast investicionih ulaganja nadmašio očekivanja u četvrtom kvartalu 2019. godine, kao i da je taj trend nastavljen i u 2020. godini.

Rejting Republike Srbije je otporniji na šok izazvan koronavirusom zahvaljujući tome što je, kako se navodi, uticaj turizma na ekonomiju mali, povećanim deviznim rezervama, pozitivnim uticajima nižih cena energije i umerenom učešću nerezidenata u javnom dugu.

Takođe, dobro je i to da je inflacija u februaru ostala niska i stabilna na nivou od 1,9 odsto, kaže se u saopštenju i dodaje da još jedan dobar pokazatelj jeste rast deviznih rezervi Srbije, koje su za poslednjih godinu dana povećane za više od dve milijarde evra.

Naime, devizne rezerve povećane su sa 11,4 milijardi evra, koliko su iznosile u februaru 2019. godine, na 13,5 milijardi evra, koliko su iznosile na kraju februara 2020. godine.

"Izuzetno pozitivno se ocenjuje značajan i konstantan pad učešća duga opšte države u bruto domaćem proizvodu. Koliko je to smanjenje značajno, Agencija potkrepljuje i činjenicom da učešće duga opšte države u BDP-u u poslednjih nekoliko godina beleži pad za čak 18,3 odsto procentnih poena - sa 71,2 odsto na kraju 2015. godine na 52,9 procenata na kraju 2019 godine", navodi se u samoštenju Ministarstva.

U izveštaju se konstantuje i da je značajan napredak postignut u unapređenju poreske administracije i upravljanju javnim finansijama.

Agencija pozitivno ocenjuje, kažu nadležni, i jačanje bankarskog sektora.

Udeo problematičnih kredita (NPL) smanjen je na 4,1 odsto na kraju decembra 2019. godine, u odnosu na oko 5,7 procenata koliko je iznosio na kraju 2018. godine.

Prema proceni agecije Fič očekuje se da će rast BDP-a u 2021. godini iznositi 5,8 odsto, što je za 2,2 procentna poena više od prethodne prognoze, a zahvaljujući očekivanom rastu investicija, oporavku privatne potrošnje, poboljšanju uslova na tržištu rada i oporavaku tražnje, saopštilo je resorno ministarstvo.

"Zahvaljujući merama fiskalne discipline Vlade Republike Srbije, kao i merama fiskalne konsolidacije, agencija Fič ocenjuje da će deficit opšte države u 2021. godini iznositi 0,3 odsto BDP-a", prenosi Ministarstvo finansija.

Posebno se ističe i posvećenost Vlade Srbije očuvanju kontinuiteta aktuelne ekonomske politike, kao i uspešno sprovođenje mera strukturnih reformi, što agencija navodi, kažu u ministarstvu, kao ključne faktore za povećanje kreditnog rejtinga u narednom periodu.

izvor

[Dreadnought]

Svet čeka ekonomski kolaps, ali ne znamo kakav


Poređenja sa nekim prošlim krizama i propastima berzi nisu primerena – jer, pandemija koronavirusa baca svet u neviđenu recesiju.

Rubini u svom tekstu nagađa da krivulja rasta neće biti oblika slova "V" ili "U", ne misli ni da će biti "L" – nego jednostavno "I". Prema dole – i ništa više.

Svaka prognoza je nezahvalna, jedino je jasno da će biti gadno.

S obzirom na vesti iz ekonomije, mnogi već smatraju da bi kriza izazvana pandemijom koronavirusa mogla biti još veća od sloma berzi i privrede 1929. godine. Pad akcija je već nadmašio i krizu koju je izazvao bankrot finansijke kuće Leman braders 2008.

Nurijel Rubini, istaknuti ekonomista i bivši savetnik američkog predsednika Klintona, u listu "Gardijan" piše da nikada u istoriji nismo videli ovo što se sada zbiva:

Velika depresija 1929. je počela slomom na Vol stritu, ali posledice su se postepeno širile po svetu više od tri godine. I 2008. se tek polako videlo u kojoj meri se svet novca upustio u vratolomne poduhvate. U oba slučaja je bilo vremena da se stvore mere i instrumenti s kojima bi ekonomija ipak još donekle mogla da funkcioniše.


Srljamo u recesiju – ali kakvu?

Ali u ovoj krizi koju je izazvala pandemija nije reč o tri godine, nego o tri sedmice u kojima se čini da je ekonomija potpuno stala. Dovoljno je izaći na ulicu – ako je to uopšte dozvoljeno – pa da se vidi ono što još pre par meseci nismo mogli ni da zamislimo: čitav ekonomski život je praktično sveden tek na snabdevanje osnovnim namirnicama.

I pre nego što su ulice postale sablasno puste, i dok virus još nije bio ni u najavi, vodeći nemački ekonomisti su procenili da sigurno srljamo u recesiju.

Ali još uvek niko ne može reći koliko će duboko ekonomija pasti – i koliko će to stanje dugo trajati. Jer za razliku od udarca 1929, ovo je sličnije plimskom talasu koji se valja preko čitave planete i ne nazire se kraj nevoljama.

U ekonomiji obično svaki pad znači pripremu za sledeći rast. No Rubini u svom tekstu nagađa da krivulja rasta neće biti oblika slova "V" ili "U", ne misli ni da će biti "L" – nego jednostavno "I". Prema dole – i ništa više.

On smatra da je došao trenutak za države i njihovu podršku: samo centralne banke su dovoljno moćne da krenu u takvu spasilačku akciju. Nemci govore o sipanju para "iz helikoptera", niotkuda. Tako bi se pomoglo firmama koje inače dobro posluju, ali im preti bankrot. I nemačka vlada obećava da zbog korona-krize neće biti zatvaranja pogona, ali u kompanijama širom sveta se širi osećaj potpune bespomoćnosti.

Evropska centralna banka je već najavila program dimenzija preko jednog biliona evra, slično najavljuje i američki predsednik Tramp. Tamo je i stopa nezaposlenosti doslovce eksplodirala preko noći na preko 20 odsto.

No ima ekonomista koji ne misle da su intervencije centralnih banaka rešenje svih problema: one su redom još odavno spustile svoje referentne kamatne stope sve do nule, a i masovni otkup državnih obveznica u Evropi čak i pre korona-virusa nije doneo očekivani brzi ekonomski oporavak u čitavom nizu država zone evra. Među njima je i Italija, i nema nikakve sumnje da se tamo sad moraju preduzimati obuhvatne fiskalne mere.


O ovome će se učiti u školama

Ali trenutno zapravo nije problem novac: novac je tu jer građani i nemaju gde da ga potroše – čak i ako čitav stan napune testeninom i toalet-papirom. Osnovni problem je drugi prastari zakon ekonomije: brzina kojom se novac okreće. Dok su pogoni pusti, brodovi prazni i usidreni, avioni parkirani, okreće se zaista samo oko onog najosnovnijeg.

Sve su to elementi ekonomske računice kakve još nikad nismo videli. Hoće li ta poplava novca onda izazvati inflaciju? Ili će firme masovno morati u stečaj i nezaposlenost će biti tolika da će novac postati još vredniji nego što je danas?

O ovoj krizi će se sasvim sigurno učiti u ekonomskim školama i na fakultetima. Šta će pisati u tim udžbenicima? Na žalost, tu je svaka ekonomska prognoza pouzdana kao gledanje u talog kafe.

izvor

[Dreadnought]

Savez ekonomista Srbije predložio antikrizne mere


Mere za radna mesta u privatnom sektoru su ključna karika za snažan podsticaj opstanku preduzeća i njihovom aktiviranju s prolaskom krize.

Takođe, one su deo interventnih mera fiskalne politike koje predlaže Savez ekonomista Srbije.

U dokumentu "Prilog inicijativi za definisanje antikriznih mera ekonomske politike" koji je objavljen na sajtu Saveza ekonomista Srbije, navodi se da bi konkretne predložene mere koje se odnose na radna mesta trebalo da budu primenjene u periodu od najmanje tri meseca, sa mogućnošću produžetka primene.

Uoči sutrašnjeg predstavljanja seta ekonomskih mera koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić, Savez ekonomista Srbije, između ostalog, predlaže među merama za radna mesta da poslodavac ne plaća porez na zarade i doprinose za zaposlene koji su na neplaćenom odsustvu, a da naknada za plaćeno odsustvo mora biti najmanje jednaka iznosu od 70 odsto neto minimalne zarade u Srbiji.

Predlog je i da se za zaposlene na neplaćenom odsustvu uvodi posebna novčana naknada koja ne može biti manja od 60 odsto neto minimalne zarade, a koja bi se isplaćivala iz budžeta.

Poslodavac bi, kako predlaže Savez ekonomista Srbije, plaćao 50 odsto poreza na zarade i doprinose za zaposlene koji rade od kuće puno i nepuno radno vreme. Po tom predlogu, poslodavac ne bi plaćao porez na zarade i doprinose za zaposlene koji podležu obaveznoj izolaciji i za zaposlene koji ne rade usled naredbe državnih organa. U tim slučajevima zaposleni bi iz budžeta dobijali naknadu kao zaposleni na neplaćenom odsustvu.

Među interventnim merama koje predlaže Savez ekonomista Srbije su i da se na najmanje tri meseca obustavi plaćanje poreza na dobitak i poreza na imovinu.

Nakon isteka tri meseca porez na dobitak bi se, kako predlažu, plaćao u visini od 50 odsto obračunatog iznosa za 2020. godinu. Traže i da se u periodu od najmanje tri meseca obustaviti plaćanje paušalnog poreza čime bi se, kako navode, olakšao položaj preduzetnika.

U Savezu ekonomista Srbije smatraju da na najmanje tri meseca treba obustaviti obračun kamata na dospele poreske obaveze i plaćanje parafiskalnih nameta kao što su firmarine, članarine, ekološke takse i slično.

Predlažu i da se nakon isteka vanrednog stanja razmotri smanjenje visine poreza na dobit sa 15 odsto na 10 odsto.

Među merama na strani budžetskih rashoda koje treba preduzeti su da se izvršavaju planirani budžetski rashodi za penzije i javne investicije.

Navode da ne treba isključiti mogućnost umerenog umanjenja zarada u javnom sektoru ako kriza potraje više od nekoliko mesec. Ocenjuju da je neophodno odlaganje investicionih projekata koji imaju mali doprinos privrednom rastu i preusmeravanje tih sredstava za finansiranje mera antikriznog programa.

Takođe, navode da je potrebno preispitivanje planiranih rashoda i njihovo smanjivanje na svim pozicijama javnih nabavki koje nemaju veze sa merama zdravstvene, socijalne i ekonomske zaštite u uslovima krize. Smatraju i da je nužno i potrebno povećanje rashoda za zdravstvo i socijalnu zaštitu.

Paralelno sa interventnim merama fiskalne politike neophodno je, kažu u Savezu ekonomista Srbije, definisati set mera koje će podrazumevati dramatično povećanje likvidnosti privrede, čija implementacija mora, kako poručuju, biti rekordno brza.

izvor

[kumbor]

Не знам шта ће бити са вирусом корона до маја, али тачно знам да ће се тада појавити нови опасни вирус - БЕЗПАРИТИС. Ја сам своје резерве  и средства плански расподелио на период од осам недеља аутономије без нових прихода. Шта ћу после тога, ако не буде каквог-таквог посла и мање-више некаквог прилива... немам појма. Судови не раде, министарства не раде са странкама, АПР скоро да не ради, токови промета људи, робе и капитала су скоро пресечени или рецимо да раде врло лимитирано.

[Dreadnought]

Adidas i drugi odlučili da ne plaćaju kiriju za prodavnice


Dok vlade širom sveta i ministi EU razmatraju mere za pomoć privredi u vreme krize zbog pandemije koronavirusa, veliki koncerni ne pokazuju solidarnost.

Naime, neki od njih odlučuju da ne plaćaju kirije za svoje prodavnice u Nemačkoj.

Prvi je Adidas objavio da neće plaćati kiriju za prostorije koje je uzeo u zakup u Nemačkoj, a potom su se pridružili i drugi kao što su “Dajhman” i “H&M”.

Ministar saobraćaja Nemačke Andreas Šojer je oštro kritikovao Adidas zbog njegove odluke.

“Veoma sam razočaran Adidasom. Veoma sam razočaran”, rekao je Šojer dnevniku “Bild” i istakao da je najava preduzeća "potpuno neprihvatljiva poruka".

Šojer je kazao da je Adidas naparavio velike profite, i da se ne radi samo o velikim kompanijama koje im izdaju prostor, već i brojni mali, kao i fizička lica koja iznajmljuju svoj prostor ovom koncernu, koji će sada ostati bez prihoda.

Smatra da je delovanje koncerna nesolidarno ponašanje.

"Upućujemo poruke građanima da budu razumni, ali to zahteva i da veliki koncerni budu razumni", naglasio je Šojer.

Sličnu izjavu dala je i ministarka pravosuđa Kristine Lambreht.

"Kada sada finansijski snažna preduzeća jednostavno odluče da ne plaćaju kirije, to je neprihvatljivo i potpuno neprimereno", naglasila je ona.

Ukazala je da zakon o pomoći u korona krizi ne pruža za tako nešto osnovu.

Poručila je da i dalje važi da zakupac mora da plaća kiriju, te da, ako kao posledica krize ima probleme sa plaćanjem, može da mu se samo na ograničeno vreme ne raskine ugovor.

Na društvenim mrežama već kruže pozivi na bojkot Adidasa, koji je naišao na brojnu podršku.

Adidas je, nakon što je prinuđen da zatvori svoje radnje usled mera preduzetih za smanjenje širenja korona virusa, odlučio da od aprila ne plaća kirije za svoje filijale.

Takođe i Dajhman, koji ima 1.500 filijala najavio je istu meru, a Puma i "H&M" se pridružuju.

"Radi se o preventivnoj meri kako bi osigurali ekonomsku sposobnost delovanja kompanije", objasnila je kompanija "Dajhman" svoju odluku.

"H&M" obustavio je već plaćanje kirije za svojih 460 zatvorenih filijala u Nemačkoj.

Komanija je vlasnike tih prostora obavestila o svojoj odluci i istice da se nada da će biti pronađeno rešenje prihvatljivo za obe strane.

izvor

[Solaris]

...

Da s barem jedini, pomogli bi drugi nekako ali ... 

poz.

[gocemk]

U mog grad je bio jedna fabrika iz nemacka  zval se kromberg i suberg  radili su  kablova za automobile iste takve fabrike iz kromberg i suberg  imaa i u kralevo srbija .Ali pred jedna nedela fabrika u bitolj   vise ne rade svi su  ispusteni iz  fabriki dogovor nisu potpisali  naracake vec su otkazani  i taka dajle.

[Dreadnought]

UN upozoravaju: Svetu preti nestašica hrane zbog protekcionističkih mera


Ukoliko vas i ne dohvati koronavirus zahvaljujući merama koje uvode mnoge vlade u svetu, te mere mogle bi vas ostaviti bez sveže hrane, voća i povrća, piše RT.

Kada su ljudi pojurili da naprave zalihe toalet papira i drugih potrepština zbog izbijanja epidemije koronavirusa, neke zemlje odlučile su da uvedu protekcionističke mere, uključujući i zabrane izvoza određenih proizvoda, kako bi zadovoljile povećanu domaću potražnju.

"Najgore što može da se dogodi je da vlade ograničavaju protok hrane", kazao je za "Gardijan" Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, dodajući da bismo se ubrzo mogli suočiti sa posledicama takvih poteza.

Na primer, Rusija je zabranila izvoz heljde i drugih žitarica na 10 dana počevši od 20 marta. Susedni Kazahstan uveo je ograničenja na isporuke pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i ulja od suncokreta.

Zvaničnik UN upozorava da protekcionističke mere i trgovinske barijere samo pogoršavaju situaciju, stvarajući "ekstremnu volatilnost".

Poseban je problem to što nekim zemljama sada nedostaje radna snaga za žetvu zbog zatvaranja državnih granica i ograničavanja kretanja usled karantina. Dok koronavirus hara Evropom, farmeri u Francuskoj, Španiji i Italiji upozoravaju da će voće i povrće brzo sazreti i istruliti ako se situacija ne promeni, piše "Blumberg".

Uzgajivači jagoda i špargle već su sprečeni da oberu svoje plodove, dok bi sledeće u tom nizu moglo biti bilo šta, od zelene salate i paradajza do luka i graška.

"Logistički problemi izazvani koronavirusom postaju veoma značajni", kazao je Torero za "Gardijan".

Kako joj ne bi propale tone plodova, Nemačka, kojoj nedostaje oko 300.000 sezonskih radnika, pokrenula je poseban veb-sajt kako bi se farmeri u problemu povezali sa onima koji mogu da pomognu, studentima, onima čiji su poslovi ugašeni zbog mera protiv epidemije, naročito radnika iz uslužnog sektora.

izvor

[Boro Prodanic]

Han: Evropa će morati da se preispita

Evropski komesar za finansije Johanes Han smatra da će EU morati da se preispita u nekim oblastima, kako bi u kritičnim sektorima bila nezavisnija.

Han je, u intervjuu bečkom dnevniku „Kronen cajtung“, na pitanje šta je EU konkretno u aktuelnoj situaciji uradila, kazao da je, pošto su mnoge države zatvorile svoje granice, obezbedjen neometani transport namirnica i medicinske opreme širom EU.

-Time smo osigurali da su supermarketi puni. Istovremeno smo u Evropi podigli uspešno proizvodnju medicinske opreme. Organizujemo i zajedničke nabavke kako bi došli do hitno potrebne medicinske opreme po dobrim uslovima – objasnio je on.

Na konstataciju da je to tako zato što se dobija ta oprema jeftinije iz Azije, što se sada sveti, kazao da je to tako, i da je neophodno preispitati stvari, kako bi EU bila nezavisnija u kritičnim oblastima.

– Trudimo se sada da postignemo da Indija odustane od svog monopola na Paracetamol – rekao  je Han.
Na utisak da svaka nacionalna država na svoj naccin vodi borbu protiv korona krize Han je podsetio da zdravstvena politika i civilna zaštita ne spadaju u zadatke EU.
– Postoji, medjutim, mnogo mogućnosti u kojima Evropska komisija može dodatnim merama da pomaže, u koordinaciji, preko finansiranja iz budžeta Unije pa do pregovora sa Kinezima, koji radije sa jednom osobom nego sa više zemalja razgovaraju – objasnio je on.
Ssto se tiče pomoći ekonomiji u ovo vreme krize kaže da je EU olabavila stroga budžetska pravila, i dozvolila državnu pomoć do kraja godine.
– Tu smo brzo delovali. Za preduzeća je sada dozvoljena donacija do jednog miliona evra iz nacionalnog budžeta bez kršenja zakona o pomoči. Dodatno je na raspolaganju 37 milijardi evra iz strukturnih fondova EU, koji nisu korišćeni do sada. Ne sme se zaboraviti i da ceo budžet čini samo jedan odsto BDP-a država, a da su nacionalni budžeti na do 50 odsto. Zato je Evropska centralna banka sa 750 milijardi evra rasteretila finansijska tržissta, što je sprečilo pad na berzama – dodao je on.

Na konstataciju da će sve to voditi ka povećanju budžetskih deficita, pre svega visoko zaduženih zemalja kao što je Italija i pitanje da li sledi nova evro-kriza, rekao je da to nije tako i da je EU dobro postavljena.

Ono što bi mogao biti problem, kako je naglasio, jesu države van evrozone.

Izvor: https://www.vesti-online.com/han-evropa-ce-morati-da-se-preispita/

Moj komentar: da li će EU ili neka od članica EU da odustane od nekih svojih monopola? Neće.

[Dreadnought]

"EU će se suočiti sa kritičkom diskusijom i raspravom"


EU će, nakon prevazilaženja krize u vezi sa epidemijom koronavirusa, morati da se suoči s "kritičkom diskusijom i raspravom", najavio je Sebastijan Kurc.

"Ne može biti da smo dve nedelje bili potpuno prepušteni sami sebi i da smo morali da se borimo da kamioni sa unpared plaćenom robom i potrebnim zaštitnim maskama stoje na nemačkoj granici, a ujedno se kritikuju naše kontrole na granici sa Italijom", kazao je austrijski kancelar u intervjuu za bečki dnevnik "Kronen cajtung“.

Na pitanje da li je bio prepadnut kada je shvatio dimenzije krize, kazao je da za to nije bilo vremena. "Sve je išlo tako brzo", objasnio je Kurc. Istakao je da uvođenje drastičnih mera nije bilo pitanje hrabrosti, već neophodnosti.

"Nije bilo alternative i zato smo bili odlučni. To što su u tom trenutku mnogi još govorili da to nije ništa drugo od gripa i što su imanjivali opasnost, nije baš olakšalo stvari. Moram reći da se radilo o snažnom aktu, jer je bilo mnogo suprostavljanja”, ukazao je Kurc, dodajući da protivljenje nije došlo od stane privrede, i da ne želi da ukazuje ko se suprostavljao.

Ocenio je i da će posledice ove krize biti daleko gore od one 2008.godine, zato što predstavlja veliko opterećenje po privredu.

izvor

[momo PT61]

Данас,типичан радни дани једног   бизнисмена изгледа отприлике овако-доѓе на посао прије 6 сати да погледа телефакс,јер имао је много понуда јуче
Док је пио   кафу,доѓе оно што је и чекао-индијски  партнер има робу коју је тражио,и понуда је била са плачањем пре испорукае
кеш,а испорука карго  виа Истанбул одма после исплате
       ПОсле неколико дана стиже роба али ВЛАДА је затворила  аеродроме Охрид и Скопје и роба је заглавиила -ни напред ни назад онда се мења план доставе -камион-али тек кад мислиш добро је-турска влада је забранила пролаз за камионе из 51  земљу,па поново телефони раде  и раде и деблокиран је камион и уѓе у Бугарску а она га врати на пут преко Грчке?
Ово личи на причу,али је једна  од хиљаде хиљаде таквихи како је завршио са реченицом-пред твојим очима гледаш како за 15 дана пропаде светска економика,а ништа нер можеш да спречиш

[momo PT61]

Da li će 7.000.000.000.000 dolara biti dovoljno za spas svetske ekonomije


  Evoi je dan prvi,grubi račun
     USA je procjenila svoju kvotu na 2200 milijardi dolara  i ako predpostavimo da je to  trećina svetske ekonomije midlim na američk
onda procjena se bazira na tome.
     Ali ja ponasob nislim da će trebati bar još koja hiljadarka,mislim  bilirardi  zelenih novčanica

[Dreadnought]

"Evropska unija doživela neuspeh"


Bivši šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel optužio je danas EU da je doživela neuspeh u savladavanju krize sa koronavirusom.

"Očigledno imamo jednu EU samo za lepo vreme, jer u najvećem testu od svog osnivanja doživela je do sada potpuni neuspeh", kazao je Gabrijel u izjavi za ZDF.

On je, u emisiji "Berlin direkt" kazao da je najgore sigurno bilo na početku da čak ni Nemci nisu bili spremni da isporučuju sredstva za pomoć tamo gde su ljudi padali i umirali, na severu Italije. Gabrijel je postavio pitanje da li bi bilo dramatično ako bi Nemačka umesto 156 milijardi evra uzela dug od 166 milijardi evra, i onda 10 milijardi stavila na raspolaganje Italiji i Španiji kao prvu pomoć. "Te dve zemlje bi nam, najverovatnije, 100 godina bile zahvalne da smo to tako uradili. One će se sećati da susedne nacije nisu želele da im pomognu, već Kinezi", naveo je on. Gabrijel je ukazao da je sada tako da Nemačka stvara utisak da deluje kao i SAD, i to ne samo Nemci, već svaka evropska zemlja, a po principu "prvo moja nacija – mislimo na nas, a ne na susede".

izvor