Utjecaj pandemije COVID-19 na svjetsku ekonomiju

[Dreadnought]

Nemačka: Ubio se ministar finansija pokrajine Hesen?


Ministar finansija nemačke pokrajine Hesen Tomas Šefer pronađen je mrtav pored železničke pruge, a policija pretpostavlja da se radi o samoubistvu.

Prema saopštenju policije iz Vizbadena, leš poltičara iz redva CDU pronađen je sinoć u Hohajmu pored železničke pruge.

Šefer je ostavio oproštajno pismo iza sebe, u kojem, kako tvrdi "frankfurter Algemajne cajtung“, objašnjava razloge suicida.

Inače Šefer je važio za budućeg mogućeg naslednika aktuelnog premijera Hesena Folkear Bufijea posle 2023.

Bufije je saopštio da je šokiran vešću o smrti svog kolege.

"Posebno njega sam trebao u ovim teškim vremenima. Najveći izazov sa kojim se suočava naša zemlja zahteva trezvenost i delotvornost, a i jedno i drugo je imao Šefer", naglasio je Bufije, dodajući da je radio danonoćno da se savlada kriza koju je izazvala panemija.

On je ukazao da se mora poći od toga da velika briga za Šefera da li će uspeti da ispuni očekivanja građana, posebno po pitanju finansijske pomoći, bila prevelika.

"Mislim da su ga te brige samlele", ocenio je Bufije.

I šefica CDU Anegret Kramp-Karenbauer kazala je da je šokirana vešću o smrti Šefera.

izvor

[Dreadnought]

Da li će COVID19 uništiti EU?


Italijanska vlada je primorana da obezbedi vaučere za one koji više nemaju novca da kupe hranu, pozivaju EU da pokaže solidarnost i ”pomogne dok ne bude kasno”.

Poziv upućuje i Španija koja beleži 838 umrlih od COVID19 u jednom danu.

Pozivima na ekonomsku solidarnost u situaciji jedne od najvećih kriza koju je EU videla od svog nastanka, pridružila se i Francuska.

”Ne želim sebičnu i podeljenu Evropu”, poručio je francuski predsednik Emanuel Makron.

Makron je u intervjuju vodećim italijanskim novinama ocenio da će, ukoliko EU ne pokaže solidrnost sada, Italija, Španija i druge zemlje imati pravo da je pitaju gde je bila kada im je bilo najteže.

Do odgovora na to pitanje nisu mogli da dođu ni lideri EU 27 tokom šestosatnog videokonfrencijskog razgovora 26. marta.

Zahtev Italije, Španije i Francuske za uvođenje tzv ”korona obveznica”, kao mehanizma solidranosti koji bi bio jasan signal investitorima i tržištima da zemlje Evrozone ”stoje zajedno” i zajedno brane nacionalne ekonomije zemalja članica, odbile su Nemačka i Holandija uz podršku Austrije i Finske.

Umesto rešenja u cilju spašavanja EU ekonomije nakon završetka pandemije, sastanak EU lidera rezultirao je zahtevom ministrima Evrozone i Evropskoj centralnoj banci da roku od dve nedelje izađu sa novim rešenjem.

Nakon ovakvog ishoda samita EU lidera oglasio se i prvi predsednik Evropske komisije Žak Delor.

”Klima koja izgleda da vlada između šefova država i vlada i nedostatak evropske solidarnosti predstavljaju smrtonosnu opasnost za Evropsku uniju”, ocenjuje Delor.

U Evrpskim instituacijama u Briselu naglašavaju da ni sami ”nisu ponosni” na prvobitni odgovor zemlja članica koje su u trenutku krize reagovale ”svaka na svoju stranu”.

”Sada je situacija bolja i koordinacija se uspostavlja”, tvrde u Evopskoj komisiji.

Međutim, kritičari ocenjuju da sem što nije bio u stanju da iskontroliše jednostrane postupke zemlja članica, a koje su od izbijanja krize COVID19 ”jednostavno poništile osnovne principe Unije” kao što su sloboda kretanja i jedinstveno tržište, Brisel ne može ni da utiče na ekonomske mere dalje od preusmeravanja postojećih fondova ili formalnog davanja ”odrešenih ruku” zemljama članicama da raspolažu svojim budžetima kako žele.

Ograničena mogućnost EU da rukovodi zemljama članicama i nedostatak solidarnosti unutar EU u trenucima vanrednih okolnosti je već postojeće stanje koje je COVID19 kriza samo ogolila i stavila pred mogućnost smrtog ishoda, izlečenja ili do sada najprisutnijeg ”zalečenja” hroničnog stanja.

izvor

[Dreadnought]

Koronavirus će koštati svet sedam hiljada milijardi dolara


SAD, Evropa, Japan, Kina, Indija i druge države osiguraće više hiljada milijardi dolara vladine potrošnje i novog novca.

Odgovor na pandemiju koronavirusa je bez presedana u pogledu brzine i razmera.

Do petka su vlade i centralne banke širom sveta preuzele obavezu izdvajanja neverovatnih sedam hiljada milijardi dolara za borbu protiv ekonomskih posledica pandemije.

To uključuje vladinu potrošnju, garancije za zajmove i poreske olakšice, kao i štampanje novih novčanica od strane centralnih banaka radi kupovine imovine poput obveznica i deoničkih fondova.

Ukupni iznosi uveliko prevazilaze one koji su osigurani kao odgovor na finansijsku krizu iz 2008. godine. Ipak, ekonomisti su zabrinuti da čak i ni ti napori neće biti dovoljni ako se kriza produži nakon juna.


Sjedinjene Američke Države

Najveći paket pomoći odobrio je američki Kongres u iznosu od dve hiljade milijardi dolara. Ovaj novac je namenjen građanima i kompanijama.

Američki Kongres je već ranije odobrio više od 112 milijardi američkih dolara za pojačano istraživanje vakcina i pružanje plaćenog bolovanja za dve nedelje onima koji se testiraju ili leče od virusa Covid-19.

Federalne rezerve su pre toga usvojile paket podsticajnih mera. To uključuje obećanje od 700 milijardi dolara za kupovinu državnih obveznica i hipotekarnih vrednosnih papira. Fed je takođe najavio novo finansiranje u iznosu od 300 milijardi dolara kako bi se nastavilo neometano kreditiranje firmi i potrošača, piše Biznisinfo.


Evropska unija

U Evropi su ogroman novac izdvojile najveće ekonomije poput Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije i Španije, ali i brojne druge zemlje.

Nemačka je predstavila paket za spašavanje vredan do 750 milijardi evra koji uključuje mere za podsticanje kreditiranja preduzeća i preuzimanje udela u firmama.

Francuska je odobrila pomoć u iznosu od 45 milijardi evra za mala preduzeća i nezaposlene radnike. Takođe će garantovati 300 milijardi evra korporativnog zaduživanja.

Italija je odobrila 25 milijardi evra za pomoć radnicima i zdravstvenom sistemu, dok je Španija dala 200 milijardi evra. Brojne druge evropske zemlje izdvojiće velike iznose novca.

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da će potrošiti 750 milijardi evra za kupovinu državnog duga i privatnih vrednosnih papira pre kraja 2020, i dodala da je spremna da učini još više ako bude potrebno. U taj broj ne ulazi ranije najavljenih 120 milijardi evra dodatnih kupovina koje je ECB ranije najavila.


Velika Britanija

Vlada Velike Britanije objavila da je pripremila paket od 397 milijardi dolara garancija za zajmove i suspendovala je porez na lokalne kompanije u sektoru maloprodaje, ugostiteljstva i zabave na 12 meseci.

Takođe će pokriti 80 odsto plata radnika najmanje sljedeća tri meseca, do maksimalno 2.900 dolara mesečno. Nejasno je koliko će ta inicijativa koštati.

Pored toga, vlada Velike Britanije u četvrtak je obećala da će samozaposlenim osobama osigurati novčanu podršku u iznosu od 80 odsto njihove prosečne mesečne dobiti, do 2.900 dolara mesečno, u sledećem tromesečju.

Banka Engleske saopštila je da će povećati udele vladinih i korporativnih obveznica u Velikoj Britaniji za 242 milijardi dolara.


Kina

Do sada je Kina najavila najmanje 16,4 milijardi dolara finansijskih olakšica i poticaja, plus 112,5 milijardi dolara u smanjenju poreza i naknada. Ali ako bude potrebno, Kina bi mogla da potroši dodatne milijarde dolara kako bi ojačala svoju ekonomiju.

Narodna banka Kine usvojila je različite mere, izdvojivši najmanje 162 milijarde dolara za pomoć firmama pogođenim virusom.


Japan

Očekuje se da će japanska vlada u narednim nedeljama razmotriti paket ekonomskih podsticaja koji će verovatno uključivati podelu gotovine kao i mere za pomoć malim i srednjim kompanijama da dobiju pristup kreditima. Ukupna vrednost paketa mogla bi da dostigne 274,2 milijardi dolara.


Indija

Vlada Indije je već predstavila paket pomoći vredan 22,6 milijardi dolara, koji uključuje pomoć u hrani, pokriće zdravstvenog osiguranja, kao i subvencije za radnike.


izvor

[gocemk]

уште један немачка фабрика у кавадарци македоније која е произведувал кабли за аутомобила испуштила сва 7500 лјуди.У Македоније кризе веч је почела.

[Solaris]

Moj goce, kriza je svugdje. Nećemo crknut od virusa već od gladi.

poz.

[Dreadnought]

"EU će intenzivno pomoći Italiji i Španiji"


Evropska unija će veoma intenzivno pomagati Italiji i Španiji u borbi protiv koronavirusa, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Ona je istakla da će u središtu budžeta Evropske unije za period od 2021. do 2027. godine biti borba protiv novog koronavirusa.

Za briselski portal Politiko ona je rekla da višegodišnji finansijski okvir nije jedino sredstvo za pomoć, ali da jeste sredstvo za strateško ulaganje i unutarevropsku koheziju koje prihvataju sve države članice EU.

Politiko podseća da je fon der Lajen u subotu uveče objavila da će EK predstaviti dopunjeni predlog budžeta EU od 2021. do 2027. godine, koji bi uključivao paket stimulacija.

Prema njenim rečima, EU će veoma intenzivno pomoći Španiji i Italiji.

"U Evrogrupi se razmatra i raspravlja o nekoliko instrumenata među kojima su i obveznice", rekla je ona i dodala da je Evropski savet dobio mandat od ministra finansija.

izvor

[jugins]

[Boro Prodanic]

"EU će intenzivno pomoći Italiji i Španiji"

Od te pomoći Italija i Španija moći će lepo da urede nova groblja.

[Bozo13]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bozo13]

Negde smo govorili kako italija prodala USA testove za Coronu..  SAD če poslati pomoč pomoč Italiji, Španiji i Francuskoj.

"We're going to be sending approximately $100 million worth of, of things, of surgical and medical and hospital things to Italy," he said, adding that Italy's prime minister, Giuseppe Conte, was "very, very happy I will tell you that."

https://www.france24.com/en/20200330-trump-says-us-to-send-medical-supplies-to-italy-france-spain

Malo ružno rečeno, ali financisko trenutno stanje odgovara Kini. Oni rešili koronu, i sada šalje pomoč van.
Po mom mišlenju trenutno Kina dobro bira zemlje, u kojima želi povečati uticaj.. Srbija, Češka, Madžarska..  Vidjet čemo u roku par godina, koje zemlje koriste Huawei a koje če koristiti Nokia/Ericsson za 5G mreže. Ipak je to puno para u igri..  

[Perun]

Da li su te posiljke besplatne ili se naplacuju

[Bozo13]

Sve se to naplačuje.. samo pitanje odmah ili sa zamikom.

Da malo karikiram, ako se ne plača maske iz kine, plača se onda preko 5G baznih stanica.

[fazan]

Sve se to naplačuje.. samo pitanje odmah ili sa zamikom.

Da malo karikiram, ako se ne plača maske iz kine, plača se onda preko 5G baznih stanica.

Уопште не карикираш, неке ствари касније долазе на наплату. Како ћеш Кинезима након пар година да кажеш да су њихове маске и рукавице биле добре, али њихова 5G мрежа не ваља. Још важније, како ћеш то објаснити домаћој јавности у својој земљи.

Кина ће без сумње из ове пандемије изаћи много утицајнија него што је ушла.

[Bozo13]

Valja njihova 5G oprema. NIšta bolja ili lošija od Nokije, Ericssona.. Jeftinija z akupnju ali skuplja za održavanje. Testirano.  

[Dreadnought]

Potpuni kolaps privredne aktivnosti u Evrozoni


Poslovna aktivnost u Evrozoni je kolabirala prošlog meseca, jer su vlade širom kontinetna uvele mere zabrane kretanja u nastojanju da obuzdaju koronavirus.

Zatvoren je veliki deo privrednih subjekata - od prodavnica, preko fabrika do restorana.

Konačni kompozitni indeks menadžera nabavke, koji izračunava londonska firma za prikupljanje finansijskih podataka, pao je na rekordni minimum od 29,7 poena u martu sa februarskog nivoa od 51,6 poena, prenosi Rojters.

Ovaj pokazatelj je znatno ispod prethodne fleš procene od 31,4 poena, i predstavlja daleko najveći mesečni pad poslovne aktivnosti od jula 1998. godine, od kada se vodi ova evidencija.

Cifra od 50 poena odvaja rast od pada aktivnosti.

"Podaci govore da se ekonomija zone evra već smanjuje po godišnjoj stopi koja se približava iznosu od 10 odsto, a pogoršanje neizbežno tek sledi u bliskoj budućnosti", rekao je Kris Vilijamson, glavni ekonomista u IHS marketu.

To potvrđuje i anketa o tražnji koja je pala najbržim tempom ikada.

Naime, indeks novih ugovorenih poslova se stropoštao na 27,7 poena sa februarskih 51,2 boda, i znatno je manji od prethodne fleš procene od 29,5 poena.

Kao i njihove kolege u proizvodnji, menadžeri nabavke u dominatnoj industriji usluga suočili su se takođe sa gotovo zaustavljenom aktivnošću. PMI indeks uslužnog sektora je pao na 26,4 poena u odnosu na 52,6 u februaru, što je ispod preliminarne procene IHS Markita od 28,4 poena.

Indeks poslovnih očekivanja u uslužnoj delatnosti se gotovo prepolovio u martu na 33,5 bodova sa februarskog nivoa od 61,3 poena, što je za preko osam bodova ispod ranijeg rekordnog najnižeg nivoa zabeleženog u novembru 2008, u vreme izbijanja dužničke krize u Evrozoni.

izvor