Utjecaj pandemije COVID-19 na svjetsku ekonomiju

[Dreadnought]

MMF odobrio hitnu finansijsku pomoć za 25 zemalja


Izvršni odbor MMF-a odobrio je hitnu finansijsku pomoć za 25 zemalja članica iz sredstava za kontrolu i ublažavanje posledica katastrofa (CCRT).

Direktorka MMF-a Kristalina Georgieva izjavila je sinoć će tim zemljama inicijalno biti uplaćena bespovratna sredstva radi lakšeg servisiranja njihovog duga prema Fondu, tokom narednih šest meseci, inicijalno, kako bi svoje državne budžete usmerile na vitalne zdravstvene i druge potrebe.

Dodala je da CCRT raspolaže sa oko 500 miliona dolara resursa, uključujući najavljenje uplate od 185 miliona dolara iz Britanije, 100 miliona dolara od Japana, kao i uplate Kine, Holandije i drugih zemalja, ne otkrivajući njihove iznose.

Fond nastoji da raspoloživi iznos poveća na 1,4 milijarde dolara, prenosi Rojters.

Ukupno će oko 215 miliona dolara bitu utrošeno na bespovratna sredstva za prvih 25 zemalja, za narednih šest meseci, rekla je jedna portparolka MMF-a i nagovestila mogućnost produženja roka do dve godine.

Prve zemlje koje će dobiti grantove za pokrivanje duga od CCRT-a su Avganistan, Benin, Burkina Faso, Centralnoafrička republika, Čad, Komori, Demokratska Republika Kongo, Gambija, Gvineja, Gvineja Bisao, Haiti, Liberija, Madagaskar, Malavi, Mali, Mozambik, Nepal, Nigerija, Ruanda, Sao Tome i Principe, Sijera Leone, Solomonova ostrva, Tadžikistan, Togo i Jemen, saopštio je MMF.


"BDP Francuske će pasti osam procenata"

rancuski ministar finansija Bruno Le Mer izjavio je danas da će BDP njegove zemlje pasti osam procenata ove godine zbog izbijanja pandemije koronavirusa.

Govoreći za BFMTV, Le mer je takođe naveo da se očekuje da francuski budžetski deficit dostigne devet procenata nacionalnog BDP-a u 2020, ali je istakao da se vlada "strateški" odlučila za "više dugova a manje bankrota".

Prošlew nedelje, Banka Francuske saopštila je da će se ekonomija zemlje smanjiti za šest odsto u prvom kvartalu 2020, jer je priuvredna aktivnost umanjena 32 odsto zbog ograničenja izazvanih borbom protiv epidemije koronavirusa.

U međuvremenu je francuska vlada obrazovala fond "težak" 20 milijardi evra za pomoć kompanijama u borbi sa uticajem pandemije na poslovanje.

izvor
izvor

[Dreadnought]

MMF: Korona vodi svet u krizu goru od Velike depresije


Globalna ekonomija će u 2020. pasti tri odsto, dok se brojne zemlje suočavaju sa najvećim ekonomskim problemima u poslednjih nekoliko decenija, saopštio je MMF.

Iz Međunarodnog monetarnog fonda navode da je pad ekonomije najgori od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka, te ocenjuju da je pandemija svet odvela u "krizu kakva nije postojala". Ukoliko pandemija bude dugo trajala to će testirati sposobnosti vlada i centralnih banaka da kontrolišu krizu, dodaje MMF, a preneo je Bi-Bi-Si.

Gita Gopinat, glavna ekonomistkinja MMF-a, kaže da bi kriza mogla svetski društveni proizvod da umanji za devet biliona dolara.

Iako je MMF pohvalio "brzu reakciju" u zemljama poput Velike Britanije, Nemačke, Japana i SAD, navodi se da nijedna zemlja neće biti imuna na ekonomski pad. Očekuje se da će se globalni rast oporaviti za 5,8 odsto sledeće godine, ali samo ako se pandemija okonča u drugoj polovini 2020.

Gopinat kaže da velika ekonomska blokada predstavlja "crnu realnost" za političare, koji se suočavaju sa "neizvesnošću oko dugotrajnosti i intenzivnosti šoka".

„Delimičan oporavak je projektovan za 2021 godinu", kaže Gopinat.

Ona navodi i da se prvi put od Velike depresije i od razvijenih ekonomija očekuje da budu u recesiji.

MMF upozorava da se rast u razvijenim ekonomijama neće vratiti na nivo od pre virusa do 2022. godine.

izvor

[MOTORISTA]

Борисов бизнисменима: Продајте „бентлије” и „ферарије” и платите раднике
среда, 15.04.2020.

У сиромашној Бугарској регистрована три „бугатија”, 241 „бентли”, 123 „ферарија”, 54 „мајбаха”, 22 „мекларена”, 87 „ламборгинија”, 311 „масератија”, 84 ролс-ројса

СОФИЈА - Бугарски премијер Бојко Борисов предложио је бизнисменима, који су „навалили на владин новац за тобожње спасавање радних места”, да прво продају своје скупе лимузине, па да му се тек онда обрате за помоћ.

„У 'бедној' и 'сиромашној' Бугарској тренутно су, према полицијским статистикама, регистрована три „бугатија” какве вози фудбалска звезда Роналдо. Постоји и 241 аутомобил марке бентли, 123 „ферарија”, 54 „мајбаха”, 22 „мекларена”, 87 „ламборгинија”, 311 „масератија”. Регистрована су и 84 ролс-ројса, 280 хамера, око 4.000 јагуара и више од 5.000 поршеа”, навео је Борисов.

„Уместо да отпусте раднике и смање им плату, власници ових лимузина могу да се у овој кризи насталој због епидемије барем одрекну дела свог скупоценог возног парка”, поручио је бугарски премијер бизнисменима у својој земљи. Борисов је додао да су гламурозни аутомобили тек мали део њиховог акумулираног богатства.

На примедбе удружења послодаваца Бугарске да је тим речима увредио пословне људе, Борисов је узвратио да одбија такве оптужбе, јер је његова искључива намера била да заштитити раднике и радничка права током кризе, наводи Слободна Далмација, преноси Танјуг.

„Ако послодавци продају само по један од својих бројних аутомобила, а од набројених ниједан није јефтинији од 200.000 евра, то многим њиховим радницима може да осигура зараде барем један месец. А уз то, богаташима је то кудикамо мања жртва него да радници остану без јединог извора егзистенције”, објаснио је Борисов.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Pad kineskog BDP-a: Prvi put za poslednjih 28 godina


Bruto nacionalni dohodak Кine je pod uticajem krize zbog koronavirusa u prvom kvartalu ove godine pao za 6,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Takav negativni trend zabeležen je prvi put za poslednjih 28 godina od kada se vodi statistika. To pokazuju podaci kineskog državnog Statističkog biroa objavljeni danas, prenosi Sputnjik.

U izveštaju se navodi da je kineski BDP iznosi oko tri biliona dolara. Pad je premašio i prognoze eksperata koji su očekivali da to bude 6,5 odsto.

Кrajem prošle godine kineska privreda ostvarila je rast od 6,1 odsto, zadržavši status najveće u svetu.

Podsetimo, Кina je 31. decembra obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju o izbijanju do tada nepoznatog oblika pneumonije u Vuhanu, u centralnoj oblasti provincije Hubej.

Nakon toga utvrđeno je da pneumoniju izaziva novi virus korona, a bolest je dobila naziv Кovid-19. SZO je 11. marta objavila pandemiju koronavirusa u svetu, a Кina je 29. marta saopštila da je širenje epidemije u toj zemlji u potpunosti zaustavljeno.

izvor

[Dreadnought]

Najveći pad proizvodnje od Drugog svetskog rata


Proizvodnja i ukupna industrijska proizvodnja u SAD zabeležili su najveći pad od demobilizacije u toj zemlji posle Drugog svetskog rata.

Federalne rezerve juče su saopštile da je proizvodnja prošlog meseca smanjena za 6,3 odsto, pre svega zbog pada proizvodnje u auto-industriji gde su sve fabrike zatvorene.

Sveukupno, industrijska proizvodnja, koja uključuje fabrike, komunalije i rudnike, pala je za 5,4 odsto, što je najveći pad od 1946. i prevazilazi pesimistička očekivanja ekonomista.

Proizvodnja automobila i auto delova pala je 28 odsto, u komunalnim preduzećima za 3,9, a u rudnicima dva odsto, jer je smanjena eksploatacija nafte i gasa.

Fabrike su prošlog meseca radile sa 70,2 odsto, što je pad od 75,1% u odnosu na februar, a najniži nivo od 2010, kada se američka ekonomija još oporavljala od velike recesije 2007-2009.

"Prognoze za industriju su sumorne, proizvodnja će još više pasti u aprilu", napisali su Džejms Votson i Gregori Dako iz časopisa Oksford Ekonomiks.

Oni smatraju da će veliki poremećaji u lancu snabdevanja, smanjena energetska aktivnost i pooštreni finansijski uslovi i dalje negativno uticati i da bi industrijska proizvodnja mogla ukupno da opadne 15 odsto.

izvor

[Dreadnought]

Sa nivoa "loše" na "lošije": Koliku globalnu recesiju predviđa rejting agencija S&P?


Agencija S&P smanjila je danas projekciju globalnog rasta zbog pandemije i sad predviđa da će svetska privreda zabeležiti pad od 2,4 odsto ove godine,

Za SAD očekuje pad od 5,2 procenta, a za Evrozonu 7,3 procenta,

"Priliv podataka o ekonomskom uticaju mera preduzetih za suzbijanje širenja virusa Covid-19 prešao je sa nivoa ''loše'' na ''lošije''", navodi se u novom izveštaju agencije S&P, prenosi Rojters.

"Sada procenjujemo pad globalnog bruto domaćeg proizvoda za 2,4 posto ove godine, a za SAD i evrozonu pad od 5,2, odnosno 7,3 procenta, respektivno. Očekujemo da će se globalni rast oporaviti po stopi od 5,9 odsto 2021. godine", dodaje se u saopštenju rejting agencije.

Mada ove projekcije nisu tako dramatične kao prognoza Međunarodnog monetarnog fonda o globalnom padu od 3,0 odsto, objavljena ove nedelje, ovaj potez S&P-a će verovatno izazvati zabrinutost vlada i kompanija zbog potencijalnog daljeg smanjenja njihovog suverenog i korporativnog rejtinga, zaključuje Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Skoro četvrtina austrijskih preduzeća pred stečajem


Pandemija koronavirusa teško je pogodila austrijsku privredu, odnosno preduzeća kojima ponestaju rezerve sredstava.

To pokazuje istraživanje institucije za proveru boniteta "KSV1870".

Tako je 68 odsto preduzeća teško pogođeno situacijom koju je izazvao koronavirus, a jedna četvrtina preduzeća ima novca za samo još četiri nedelje.

Šef "KSV1870" Rikardo Hoze Vibiral strahuje da će od juna uslediti talas stečaja.

Ukazao je da većina austrijskih preduzeća ima "relativno visoku stopu sopstvenog kapitala" i da su u međunarodnom poređenju male i srednje kompanije dobro postavljene.

Međutim, navodi da je tek 9,4 odsto preduzeća dobilo novac iz fondova za pomoć u prevazilaženju aktuelne krize. Tako je 23,6 odsto preduzeća savladalo birokratske prepreke za podnošenje zahteva za skraćeno radno vreme za zaposle, kao i za pomoć iz raznih fonodva, i čeka još na novac.

Pored toga 28,4 odsto preduzeća još nije zatražilo pomoć, ali ima nameru da to učini.

Najveću brigu šefovima firmi zadaje neizvesna budućnost, odnosno da li će radnicima, koje su prijavili na skraćeno radno vreme moći da zadrže zbog izostanka obrta, naveo je Vibiral. Trenutno mnogi preduzetnici ne znaju ni kako da ispravno isplaćuju plate, jer je mnogo novina u obračunu vezano za skraćeno radno vreme.

Takođe veliki broj preduzetnika strahuje i zbog mogućeg stečaja svojih poslovnih partnera.

Naime, 32,3 odsto ispitanih se brine da li će naplatiti račune, jer 40 odsto navodi i da su klijenti delimično obustavili plaćanje računa.

izvor

[Dreadnought]

Broj nezaposlenih u SAD porastao na 22 miliona


Broj nezaposlenih Amerikanaca u protekle četiri nedelje povećan je na najmanje 22 miliona.

Prema podacima američkih vlasti, 5,2 miliona ljudi zatražilo je prošle nedelje pomoć za nezaposlene čime je ukupno bez posla ostalo oko 22 miliona ljudi.

Pojedini ekonomski stručnjaci smatraju da bi stopa nezaposlenosti u SAD u aprilu mogla dostići 20 odsto, što je najviše od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka.

Američki predsednik planira da kasnije tokom dana objavi smernice za ublažavanje mera socijalnog distanciranja uprkos upozorenjima poslovnih lidera i guvernera da je neophodno izvršiti dodatna testiranja i nabaviti zaštitnu opremu.


Tramp najavio pomoć farmerima od 19 milijardi dolara

Predsednik Tramp najavio je program ekonomskih mera pomoći u iznosu od 19 milijardi dolara za farmere pogođene posledicama epidemije, preneo je Rojters.

Ovim merama 16 milijardi dolara biće direktno isplaćeno farmerima. Sekretar za poljoprivredu Soni Perdu je na konferenciji za novinare u Beloj kući izjavio da će uplate biti regulisane što pre, najverovatnije do kraja maja.

Isplata je ograničena na 250.000 dolara po pojedincu ili farmi.

U saradnji sa regionalnim i lokalnim distributerima američko Ministarstvo poljoprivrede otkupiće meso, mleko, povrće i druge poljoprivredne proizvode u iznosu od tri milijarde dolara koje će distribuirati bankama hrane, crkvama i humanitarnim organizacijama kako bi pomoglo milionima Amerikanaca koji se suočavaju sa nezaposlenošću usled krize izazvane epidemijom.

Sekretar za poljoprivredu ocenio je da će ove mere pomoći najverovatnije biti nedovoljne i da će biti potrebna dodatna sredstva.


izvor
izvor

[Dreadnought]

Evropski parlament traži uvođenje obveznica za oporavak


Evropski parlament je usvojio predložene mere mobilizacije preko tri milijarde evra za pomoć EU zdravstvenim sistemima u borbi protiv COVID19.

Istovremeno, Parlament se kroz usvojenu Rezoluciju zauzeo za to da se finansiranje evropskog oporavka od COVID19 realizuje kroz pojačani višegodišnji EU budžet, postojeće fondove, ali i kroz takozvane evropske "obveznice za oporavak".

Evropski parlament je velikom većinom glasova podržao mere koje je Evropska komisija prethodnih dana predložila kao deo paketa odgovora na krizu izazvanu pandemijom korna virusa u Evropi.

Usvojena je inicijativa za preusmeravanje fondova kohezione politike, inicijativa za izdvajanje dodatnih 3,08 mlijarde evra za zdravstveni sektor, a podržano je dodatno finansiranje Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti.

Pored podrške poziciji Evropske komisije da bi predstojeći sedmogodišnji budžet EU trebalo da bude osnova za ekonomski oporavak Evrope nakon pandemije COVID19, Evropski parlament se snažno založio i za uvođenje sistema evropskih obveznica za oporavak.

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli konstatuje da je pitanje obveznica nešto što su mnogi tražili i što je u centru pažnje kada je reč o pregovorima unutar EU o ekonomskom oporavku nakon pandemje.

"Evropski parlament je rekao šta misli i velikom većinom podržao planove za obnovu evropske ekonomije. Namera nam je da se u tom cilju stimulišu i promovišu sva raspoloživa sredstva uključujući i obveznice za oporavak", kaže Sasoli.

On navodi da će ovakav "jasan stav" Evropskog parlamenta predstaviti na sledećem sastanku lidera EU27 zakazanom za 23. maj.

Prethodno, lideri EU27 nisu mogli da se dogovore oko uvođenja zajediničkih obveznicao dnosno mehanizama zajedničke garancije za zaduživanje na evropskom nivou.

Ovakav instrument za prevazilaženje posledica pandemije i opravak ekonomija tražila je grupa "južnih zemalja" predvođenih Italijom, Francuskom i Španijom.

Sa druge strane, Holandija, Nemačka i Finska predvode tzv "severnu grupu" zemalja koje insistiraju na principu da je svaka država prvenstveno odgovorna za svoje zaduživanje.

Holandija je već tokom prvog razgovora lidera EU27 o merama oporavka stavila veto na ideju o evro-obveznicima ili korona-obveznicama.

Nakon što ni ministri finansija Evrozone nisu uspeli da postignu dogovor o obveznicama za oporavak, Evropski parlament je više nego jasno stavio do znanja da je to put kojim Evropa treba da ide u oporavak, ali i budućnost.

"U pitanju je su život svih nas i Juga i Sevra bez razlike. Mi želimo da izađemo iz krize kroz demokratiju i da poštujemo evropska pravila, ugovore i vrednosti", zaključio je Sasoli.

Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće, ali imaju jak politički signal.

Lideri EU već su prošle godine nakon evropski izbora prekršili "jasnu volju" Evropskog parlamenta tako što su zanemarili parlamentarni princip "vodećih kandidata" prilikom imenovanja za čelne funkcije EU institucija.

izvor

[Dreadnought]

Na redu je Italegzit?


Više od trećine građana Italije, zemlje najteže pogođene u Evropi koronavirusom, smatra da bi ta država trebalo da napusti Evropsku uniju (EU) i evrozonu.

Više od 70 odsto ocenjuje da će kriza sa koronavirusom uzrokovati raspad EU, pokazala su istraživanja.

EU je od početka krize sa koronavirusom u Italiji bila spora kada je u pitanju pomoć toj članici, čiji je zdravstveni sistem bio na ivici kolapsa zbog naglog povećanja broja pacijenata zaraženih tim virusom, dok su istovremeno neophodna medicinska oprema i stručnjaci upućeni iz Kine i Rusije.

Rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je u Italiji došlo do porasta evroskepticizma, zbog čega italijanski mediji postavljaju pitanje da li je nakon "Bregzita" moguć "Italegzit".

Da bi Evropska unija, koja je preživela ekonomsku krizu 2008, a nakon toga i migrantsku krizu, mogla da se raspadne zbog koronavirusa smatra 71 odsto Italijana, pokazalo je istraživanje organizacije Piepoli za RAI sprovedeno 9. i 10. aprila.

Istovremeno, prema anketi koju je za italijansku agenciju Dire sproveo Tecne, u proteklom periodu došlo je do pada poverenja Italijana u evropske institucije i sada više od 40 odsto ispitanika smatra da Italija treba da istupi iz Unije, dok je takav stav pre dve godine imalo 26 odsto.

Anketa je pokazala da bi 12 odsto učesnika promenilo mišljenje "samo ako EU učini nešto konkretno" po pitanju krize sa koronavirusom.

Kriza nastala usled pandemije koronavirusa ukazala je na duboke podele u Uniji, pošto Italija i Španija optužuju severne države da nisu dovoljno solidarne.

Ministri finansija država EU postigli su 9. aprila dogovor o paketu pomoći vrednom 500 milijardi evra za evropske zemlje koje su teško pogođene pandemijom virusa kovid-19, međutim nisu prihvatili zahtev Italije i Francuske za izdavanje takozvanih “korona-obveznica”.

Video-samit EU o oporavku Unije od posledica pandemije zakazan je za 23. april, a predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da je cilj strateška diskusija o zajedničkim odlukama i garancijama za veću dobrobit građana.

izvor

[Dreadnought]

Tramp pauzira "američki san": Zaustavljene migracije : "Treba da se zaštite radna mesta američkih građana"


Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će kroz izvršnu uredbu privremeno suspendovati svu imigraciju u Sjedinjene Države, kao odgovor na pandemiju virusa korona i zaštitu radnih mesta.

"Zbog napada nevidljivog neprijatelja i potrebe da se zaštite radna mesta američkih građana, potpisaću izvršni ukaz kojim se privremeno suspenduje imigracija u SAD", napisao je Tramp u poruci objavljenoj na "Tviteru".

Bela kuća nije želela da komentariše dalje detalje o razlozima odluke ili pravnoj osnovi. Najava Trampove odluke izazvala je kritike određenog broja demokrata koji predsednika optužuju da samo skreće pažnju sa, kako navode, sporog i pogrešnog odgovora na virus korona.

Tramp je istakao da je odluku doneo kako bi zaštitio američku radnu snagu. Više miliona Amerikanaca ostalo je bez posla nakon što su ih kompanije otpustile usled blokade uvedene radi sprečavanja širenja virusa korona.

izvor

[Dreadnought]

Džordž Soroš: prioritetan zadatak opstanak Unije


Američki investitor i milijarder Džordž Soroš smatra da Evropska unija u cilju borbe protiv kovida 19 i oporavka od posledice pandemije treba da preduzme mere kakve se obično preduzimaju samo izuzetno u kriznim vremenima, a koje podrazumevaju izdavanje i prodaju obveznica bez roka dospeća za koje nije potrebno otplaćivati njihovu nominalnu vrednost.

Prema njegovim rečima, na predstojećem samitu Evropske unije 23. aprila rešavanje ovog pitanja treba da postane prioritetan zadatak.

Prethodno je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila da će Evropi trebati oko 1 trilion evra za borbu protiv pandemije kovida 19. Ovaj novac se može usmeriti na stvaranje evropskog Fonda za oporavak, ali se postavlja pitanje odakle dobiti ovu sumu.

EU je prvi put prinuđena da se bori protiv virusa koji ne samo da ugrožava živote građana, već i sam opstanak Unije. Ako države-članice počnu da štite nacionalne granice čak i od svojih partnera-članica EU, to bi uništilo sam princip solidarnosti, na kom je i izgrađena Unija.

Umesto toga, Evropa mora da pribegne hitnim merama kako bi se izborila s vanrednom situacijom koja je zadesila sve članice EU. Pri izdavanju obveznica bez roka dospeća treba računati na političku podršku tog koraka, što je Evropska centralna banka (ECB) već i uradila ukinuvši sva ograničenja u svom programu kupovine obveznica.

Obveznice bez roka dospeća imaju tri dodatne prednosti.

Prva prednost je što nikada neće biti otplaćene, što je iznenađujuće lak finansijski teret za EU, bez obzira na značajnu finansijsku moć koju EU može da mobiliše. Štaviše, EU neće morati da ih refinansira kada dođe do roka otplate, plaća amortizacione stavke ili čak izdvoji novac za njihovo eventualno izmirivanje.

Sve što Evropska unija treba da uradi, jeste da redovno plaća kamatu na obveznice. Obveznice bez roka dospeća u iznosu od jednog biliona evra sa kuponom od 0,5 odsto koštaće budžet EU ukupno pet milijardi evra godišnje — manje od tri odsto budžeta za 2020. godinu.

Druga prednost se najviše odnosi na tehnički plan, ali ništa manje vredan i važan. Tržište neće moći da apsorbuje ovu vrstu obveznica od jednog biliona evra istovremeno, pa Evropska unija može da izda ove obveznice u etapama.

Treća prednost sastoji se u tome što će obveznice bez roka dospeća koje bi emitovala EU postati veoma atraktivna aktiva u programu kupovine obligacija Evropske centralne banke. Rok otplate ovih obligacija je uvek isti, a ECB neće morati da rebalansira svoj portfelj.

EU neće morati da stvara novi mehanizam ili strukturu za izdavanje obveznica, jer je već ranije emitovala obveznice.

Prihode bi trebalo iskoristiti za investicije i grantove usmerene na suzbijanje pandemije.

Evropska komisija će usmeravati sredstva direktno ili preko država-članica i drugih institucija, koje neposredno učestvuju u borbi protiv pandemije kovid-19.

Poremećaji u vezi sa pandemijom biće privremeni, ali samo ako evropski lideri preduzmu hitne mere kako bi se izbegla dugoročna šteta po EU. Zbog toga je EU toliko potreban Fond za oporavak, a finansiranje obveznicama bez roka dospeća je najlakši, najbrži i najekonomičniji način za njegovo stvaranje.

Izvesno je da će emitovanje obveznica bez roka dospeća, naročito u ovoj vrednosti, za EU biti nesvakidašnji korak, iako su neke države u prošlosti više puta koristile ovu vrstu obveznica. Najpoznatiji primer je Velika Britanija, koja je iskoristila konsolidovane obveznice za finansiranje napoleonovskih ratova i vojne obveznice za finansiranje Prvog svetskog rata. Ovim obveznicama u Londonu se trgovalo do 2015. godine, kada su i bile otplaćene.

Pored toga, Kongres Sjedinjenih Američkih Država je 1870. godine dozvolio američkom Ministarstvu finansija da emituje trajne obveznice koje su i izdate narednih godina.

U Holandiji, na primer, postoje tri vrste obveznica, a jedna od njih su — stalne obveznice (Lijfrenten), za koje se kamata plaća tokom celog života kupca. Isplata nominalne vrednosti prestaje da važi smrću vlasnika.

izvor

[Dreadnought]

Tramp potpisao privremenu zabranu imigracije


Američki predsednik Donald Tramp potpisao je Uredbu za privremenu suspenziju imigracije koja bi trebalo da važi 60 dana.

O produžetku ili promenama ove mere odlučiće predsednik sa saradnicima, zavisno od ekomonske situacije, prenosi Glas Amerike.

Cilj je da nezaposleni Amerikanci prvi budu u redu za zapošljavanje kada se ekonomija otvori.

Na pitanje da li to odnosi na imigrante koji imaju zelenu kartu, ili na imigrante u Americi, Tramp je rekao da politika može da se menja, pogotovo što u Ameriku dolaze ljudi koji pomažu farmerima.

"Može da se promeni sledeće nedelje, za dve nedelje, menjaćemo po potrebi, možemo da uvedemo strože mere, ili lakše", navodi Tramp.

izvor

[Dreadnought]

Lideri EU podržali paket od 540 milijardi evra za prevazilaženje krize


Lideri država članica EU podržali su finansijski paket od 540 milijardi evra koji su dogovorili ministri Evrozone, a koji je namenjen preduzećima i radnicima širom Evropske unije da lakše prođu kroz predstojeću ekonomsku krizu, rekao je nakon sastanaka šefova država i vlada EU predsednik Evropskog veća Šarl Mišel.

"Tražili smo taj paket bude dostupan od 1. juna", rekao je on.

Naveo je i da je je dogovoreno uspostavljanje Fonda za oporavak, koji bi trebalo da bude "dovoljno veliki", uz ocenu da je njegovo formiranje neophodno i hitno.

"Ovaj fond bi trebalo da bude usmeren prema sektorima i geografskim delovima Evrope koji su najviše pogođeni predstojećom krizom", rekao je Mišel.

On je dodao da je od Evropske komisije zatraženo da u te svrhe analizira potrebe zemalja članica i izađe sa predlogom koji je "proporcionalan izazovu pred kojim se EU nalazi", kao i da taj predlog bude usklađen sa višegodišnjim budžetom Unije.

"Dobrobit svake članice pojedinačno zavisi od dobrobiti cele Unije", poručio je Šarl Mišel.

Šefovi država i vlada članica EU razgovarali su na video konferenciji o Mapi puta za postepeno ublažavanje mera restrikcije kao i o zajedničkom ekonomskom odgovoru na posledice pandemije koronavirusa, naglašavajući da su zdravlje i bezbednost građana na prvom mestu.

"Dogovoreno je da nastavimo da pratimo situaciju, posebno zbog predstojećih letnjih odmora, kako bismo postepeno i koordinisano prešli na ublažavanje uvedenih mera", rekao je Mišel.

Osim mera donetih u okviru borbe protiv pandemije koronavirusa, lideri država članica EU razgovarali su i o "ilegalnim naftnim bušotinama" u Kiparskim vodama i ponovili solidarnost sa Kiprom.

Dogovorili su i da se samit između EU i država Zapadnog Balkana održi 6. maja, kao što je prvobitno i planirano, ali da traje jedan dan i da bude održan putem video konferencijske veze.

izvor

[Dreadnought]

Rusija obustavlja izvoz žitarica


Rusija obustavlja izvoz žitarica do 1. jula 2020. godine, saopštilo je rusko Ministarstvo poljoprivrede.

"Nakon izvoza odobrene kvote za pšenicu, mekinje, raž, ječam i kukuruz, u države koje nisu članice Evroazijskog ekonomskog saveza, dalji izvoz će biti obustavljen do 1. jula 2010. godine. Federalna carinska služba je obustavila izdavanje novih deklaracija za izvoz", navodi se u saopštenju.

Kako su podsetili u Ministarstvu poljoprivrede, kvota za izvoz žita iz Rusije u visini od sedam miliona tona koja je bila ustanovljena 1. aprila ove godine, realizovana je u punom obimu.

Po mišljenju predstavnika ministarstva, ograničavajuće mere će omogućiti da se stabilizuju cene na žitarice i osiguraju unutrašnje potrebe zemlje u žitu i njegovim prerađevinama, prenosi Sputnjik.

Kako su naveli, ovo ograničenje neće uticati na postizanje ciljeva iz državnog programa Rusije za ovu godinu.

izvor