Utjecaj pandemije COVID-19 na svjetsku ekonomiju

[Dreadnought]

"Nikada u istoriji MMF-a nismo svedočili zaustavljanju svetske ekonomije"


Više od 90 zemalja zatražilo je od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) vanrednu finansijsku pomoć zbog pandemije koronavirusa.

Čelnica MMF-a Kristalina Georgijeva rekla je da je pandemija koronavirusa dovela do ekonomske krize bez presedana.

"Nikada u istoriji MMF-a nismo svedočili zaustavljanju svetske ekonomije", rekla je Georgijeva na onlajn konferenciji za medije, zajedničkom sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO), prenosi Hina.

"Sada smo u recesiji. Mnogo je gore nego globalna finansijska kriza pre desetak godina", dodala je.

Georgijeva je rekla da su najteže pogođene ekonomije u razvoju i rastuće ekonomije te da su izgubile gotovo 90 milijardi dolara. MMF posebno zabrinjava mogućnost da se nedavni ekonomski rast afričkih zemalja preokrene, prenosi Al Džazira.

Georgijeva je najavila da će MMF iskoristiti svoju ušteđevinu za vanredna stanja od milijardu dolara kako bi pomogao pogođenim ekonomijama, uključujući afričke zemlje koje bi inače morale birati između borbe protiv novog koronavirusa i toga da nahrane svoje stanovništvo.

Čelnik WHO Tedros Adhanom Gebrejesus pozvao je zemlje da suspenduju naplatu medicinskih usluga i osiguraju besplatno testiranje i zdravstvenu zaštitu za slučajeve COVIDA-19.

"Ako ljudi odlažu ili odustaju jer to ne mogu sebi priuštiti, ne štete samo sebi nego otežavaju nadzor nad pandemijom i dovode društvo u opasnost", rekao je.

Čelnik WHO izvestio je da su zemlje donatori već obećale ili uplatile gotovo 690 miliona dolara za WHO-ov plan odgovora na COVID-19, što je više od zatraženih 675 miliona dolara.

izvor

[Dreadnought]

Predsednik Svetske banke očekuje veliku globalnu recesiju


Predsednik Svetske banke Dejvid Melpes očekuje da će pandemija korona virusa izazvati veliku, globalnu recesiju.

Recesija će, prema njegovoj oceni, najteže pogoditi najsiromašnije i najosetljivije zemlje, prenosi Rojters.

"Nameravamo da reagujemo snažno i masivno sa programima podrške, naročito prema malim zemljama", objavio je Melpes preko Linkedina i najvio da će uskoro da razgovara sa liderima Etiopije, Kenije i drugih zemalja.

izvor

[Dreadnought]

Maršalov plan - sad ili nikad


Španski premijer, Pedro Sančez pozvao je EU da uspostavi novu verziju Maršalovog plana kako bi stimulisala pokretanje evropske ekonomije nakon krize COVID19.

Pedro Sančez je u otvorenom pismu liderima EU 27 ocenio da Evropa prolazi koroz "najdublju krizu od Drugog svetskog rata" i zatražio mobilizaciju značajnihjih sredstava za oporovak evropske ekonomije nakom pandemoije COVID19.

Predsednik Vlade Španije ocenjuje da se Evropa i sada nalazi u ratu sa nedvidljivim protivnikom što, prema njegovim rečima, ugrožava budućnost evropskog projekta.“

"Evropa mora uspostaviti ratnu ekonomiju i pokrenuti otpor, obnovu i ekonomski oporavak. Da bismo to postigli, moramo mobilizovati značajna sredstva kroz plan koji smo nazvali novim Marsalovim planom. Za to je potrebna podrška svih država članica EU", napisao je Sančez.

On pozvao na solidarnost i izbegavanje "pukotina" između severa i juga Evrope.

Konkretno, Pedro Sančez je zatražio stvaranje evropskog mehanizma grancija za zaduživanja, uspostavljanje zajedničke kupovine medicinske opreme i razvijanje plana za brz i snažan oporavak kontinenta.

"Radi se o sada ili nikada jer u pitanju je budućnost Evrope", zaključio je Sančez.

Prethodno je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala EU da dogovori ambiciozan budžet za narednih 7 godina koji bi, prema njenim rečima, trebalo bi da ima formu novog "Maršalovog plana" kako bi se podstakao oporavak Evrope od krize izazvane korona virusom.

"Mislim da evropski budžet treba da bude Maršalov plan koji iznosimo zajedno kao EU za evropske građane", poručila je fon der Lajen iz Brisela.

Maršalov plan, nazvan po američkom državnom sekretaru Džordžu Maršalu koji je predložio tu ideju, bila je inicijativa američke vlade na kraju Drugog svetskog rata da ubrizga pomoć od 12 milijardi evra kako bi se pomogao oporavak Evrope od ekonomskih, materijalnih i psiholoških posledica rata.

izvor

[Milan (longtrip)]

Ekonomisti sa Kembridža o ekonomskim efektima pandemije

COVID-19 Economic Research

[Dreadnought]

Ministri finansija se razišli nakon svađe: Da li će korona razbiti EU?


Ministri finansija Evrozone razišli su se posle sastanka u svađi. Da li je reč o uobičajenoj drami tokom pregovora u Evropskoj uniji?

Ne, mnogo više stvari je u igri u korona-krizi, smatra Bernd Rigert, dopisnik DW iz Brisela.

Veoma je zabrinjavajuće to što su ministri finansija 19 zemalja, koje za valutu imaju evro, nakon 16 sati neplodnih pregovora morali da ih odlože. Pitanja poput, kako će se savladati ekonomske posledice korona-krize i kako bi sve moglo zajednički da se finansira, ostaju nerešena.

Devet država je bilo za zaduživanje na evropskom nivou, a četiri, među kojima i Nemačka, protiv. Pri tome se ne radi o prinicipijelnom iživljavanju, već o golom ekonomskom opstanku. Drugačija je situacija nego pre pet godina, kod dužničke krize u Grčkoj, koja iz sadašnje perspektive sad deluje skromno. Jer, ne radi se o tome da li će škrte bogate zemlje na severu da pomognu i garantuju kredite siromašnim zemljama EU.


Ko na kraju još ima novca?

Ne, na kraju korona-katastrofe niko ne zna da li će još biti bogatih zemalja koje mogu da pomognu drugima. Najveća recesija od devedesetih godina neće pogoditi samo Francusku, Italiju, Španiju ili Grčku, već će punom snagom pogoditi i Nemačku, Veliku Britaniju, SAD, kao i čitavu svetsku privredu.

Zbog toga je potpuno razumljivo što se nemački ministar finansija, koji je već dao saglasnost za kreditne garancije za nemačku privredu u visini 1.200 milijardi evra, vajka da dâ ista obećanja za preostale zemlje evrozone. Jer uvođenje evrobondova, korona-bondova ili zajedničko zaduživanje zapravo ne bi bilo ništa drugo. Isto tako je razumljivo što italijanski premijer insistira na zajedničkom zaduživanju, jer dobro zna da 400 milijardi evra, koje je obećao svojim sunarodnicima, ne bi mogao sam da finansira samo na finasijskim tržištima. I upravo zbog toga se na sastanku ministara finansija radi o svemu: o finansijskom opstanku i budućnosti Evropske unije. Nije ni čudno što je nemačka kancelarka rekla da se radi o najtežem testu, koji EU mora da prođe od svog osnivanja.


Radi se o svemu

Ministri finansija bi trebalo da nastave savetovanje u četvrtak. Šefovi država i vlada, koji su se već jednom rastali u svađi, trebalo bi da se ponovo sastanu sledeće sedmice kako bi se pozabavili vim možda najvećim testom. Jer, svaki dan čekanja, koji privredu drži u komi, košta desetine milijardi evra.

Države članice EU se do sada nisu mogle usaglasiti ni o putu izlaska iz krize. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ove srede je htela da predstavi put ka normalizaciji života u EU, ali su je ljutiti šefovi država i vlada EU u telefonskom razgovoru zaustavili.

Smatrajući se egzistencijalno ugroženom, svaka članica EU pokušava sama da zaštiti svoje stanovništvo. Malo toga se vidi od koordinisanog izlaska iz krize. Proći će meseci dok ekonomski i društveni život u Evropi ne počne ponovo da funkcioniše. Imamo li toliko vremena? Hoće li Evropska unija to izdržati?


Italijanski premijer: EU bi mogla da propadne zbog epidemije

Italijanski premijer Đuzepe Konte rekao je da Evropska unija rizikuje da propadne kao projekat u krizi izazvanoj epidemijom koronavirusa.

On je za Bi-Bi-Si izjavio da EU mora da deluje na adekvatan i koordiniran način kako bi pomogla zemljama koje su najteže pogođene virusom.

U svom prvom intervju za britanske elektronske medije od kada je epidemija eksplodirala u Italiji pre sedam nedelja, Konte kaže da Evropska unija mora da se suoči sa izazovom onoga što naziva "najvećim testom od Drugog svetskog rata".

Govorio je kako Italija i neke druge zemlje EU pokušavaju da podstaknu štedljive članice bloka da izdaju takozvane "korona obveznice", što podrazumeva podelu dugova odnosno zajedničku otplatu.

Holandija se posebno protivila toj ideji, što je dovelo do sukoba ministara finansija evrozone.

Italijanski premijer je za Bi-Bi-Si rekao i da su se evropski lideri "suočili sa sastankom sa istorijom" koji ne bi smeli da propuste.

"Ako ne iskoristimo priliku da stavimo novi život u evropski projekat, rizik od neuspeha je realan".



"EU je u opasnosti"

EU je u opasnosti ako se ne dođe do zajedničkog finansijskog odgovora protiv koronavirusa, upozorili su danas španski zvaničnici, nakon što ministri finansija nisu uspeli da se dogovore o izdavanju zajedničke obveznice. Portparolka španske vlade izjavila je da će Evropljani da gube poverenje u EU ako zemlje ne budi dejstvovale zajedno u krizi koju je uporedila s Drugim svetskim ratom.


izvor
izvor

[Dreadnought]

Virus bi mogao da gurne pola milijarde ljudi u siromaštvo


Ekonomske posledice krize zbog epidemije koronavirusa mogle bi da povećaju siromaštvo kod pola milijarde ljudi na svetu.

Ovo upozorenje potiče iz studije Ujedinjenih nacija o finansijskim i ljudskim gubicima zbog pandemije. Podaci ukazuju da će prvi put posle 30 godina doći do povećanja siromaštva na globalnom nivou, prenosi BBC.

Izveštaj UN napravljen je uoči ključnih sastanaka Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i ministara finansija G20 sledeće nedelje.

izvor

[Dreadnought]

SB predviđa minimalan pad BDP-a Srbije od 0,5 odsto


Svetska banka prognozira da će BDP Srbije u 2020. godini zabeležiti pad od 0,5 procenata zbog negativnih efekata pandemije kronavirusa na ekonomsku aktivnosti.

To je znatno manje od pada koji predviđa za Evropu i neke zemlje u regionu.

U ažuriranom prolećnom izveštaju o ekonomskim izgledima za Evropu i centralnu Aziju, objavljenom na veb sajtu Svetske banke, procenjuje se da će evropska privreda pasti u recesiju u rasponu između minus 2,8 i minus 4,4 procenta.

Što se tiče zemalja u regionu, ova međunarodna finansijska institucija prognozira pad privrede Hrvatske od 6,2 odsto, u Bosni i Hercegovini očekuje pad od 1,9 procenata, u Crnoj Gori od 1,3 i u Severnoj Makedoniji od 0,4 posto.

Pandemija Covid-19 i mere preduzete za njeno suzbijanje imaju veliki uticaj na globalnu ekonomiju i sigurno će uticati i na srpsku privredu, što će dovesti do znatno nižeg rasta nego što se ranije predviđalo, piše u izveštaju SB u poglavlju posvećenom Srbiji.

Na realni pad BDP-a će, kako se dodaje, uticati više faktora – niži prihodi od turizma i saobraćaja, smanjenje doznaka, usporavanje rasta izvoza i smanjenje stranih direktnih investicija.

Prema procenama Svetske banke, privatna potrošnja u našoj zemlji će ove godine opasti za 0,4 procenta, državna potrošnja će zabeležiti rast od 1,1 odsto, izvoz će pasti za 0,5 odsto, a uvoz za 0,8 procenata, dok će bruto fiksne kapitalne investicije će biti u minusu od 2,3 posto.

Da bi uspele da izbegnu znatniji pad ekonomije i životnog standarda, srpske vlasti moraju da pruže značajan i sveobuhvatan odgovor na krizu, navodi SB i dodaje:

"Vlada i Narodna banka Srbije su inicijalne korake preduzele još u martu”, konstatuje SB i navodi da će se srednjoročno (2021-2023) Srbija vratiti na staze rasta od 4,0 odsto.

Ova srednjoročna perspektiva, napominje Svetska banka, presudno zavisi od međunarodnih ekonomskih kretanja, uključujući uticaj koronavirusa, kao i od tempa strukturnih reformi i političkih prilika u Srbiji.

"Najvažnije je da Srbija radi dalje na uklanjanju uskih grla za rast privatnog sektora. Ubrzanje procesa pristupanja EU je važno ne samo sa stanovista jačanja institucija, već i kao važan signal za privlačenje investicija", ističe se u izveštaju.

Svetska banka predviđa, takođe, da će zbog negativnih uticaja epidemije Covid-19 doći do malog rasta siromaštva 2020. godine.

U dokumentu se upozorava na to da bi, osim direktnih posledica epidemije na zdtavlje nacije, pad u sektoru usluga, manja ulaganja, smanjenje potražnje za srpskim izvozom i ograničenje mobilnosti, mogli da nanesu štetu tržištu rada i prihodima zaposlenih.

Kada je reč o rizicima i izazovima sa kojima se Srbija može suočiti, Svetska banka navodi da su oni prvenstveno odnose na dužinu i dubinu aktuelne krize prouzrokovane pandemijom i primenom mera zaštite.

Stoga preporučuje da se upotpune kratkoročne mere za ublažavanje uticaja na siromašne i ugrožene slojeve stanovništva, instrumentima kao što su kompenzacija gubitaka prihoda zbog nezaposlenosti i povećanje naknada socijalne zaštite.

U izveštaju se takođe ukazuje da bi izazove na tržištu rada moglo dodatno da oteža znatan odliv mozgova.

izvor

[Dreadnought]

Nemačka: 650.000 preduzeća zatražilo nadoknadu od države


Gotovo 650.000 nemačkih preduzeća je do 6. aprila zatražilo od države nadoknadu za delimičnu nezaposlenost zbog smanjenja poslovanja, navela je Agencija za rad.

Broj zahteva se za nedelju dana povećao za 40 odsto pošto ih je 27. marta bilo 470.000, a za sada nije moguće zaključiti koliki broj zaposlenih je obuhvaćen pošto poslodavci još nisu saopštili konačne liste, ali nemačka vlada očekuje više od dva miliona delimično nezaposlenih.

Zahtevi, kako je danas saopšteno, dolaze iz svih grana privrede, a posebno iz oblasti trgovine i gastronomije.

U Nemačkoj su zatvorene prodavnice, osim onih koje prodaju osnovne namirnice, restorani i kafići, a veliki broj događaja je otkazan kako bi se zaustavilo širenje korona virusa.

Nemački sistem delimične nezaposlenosti predviđa da država isplati od 60 do 67 odsto neto zarade. Zemlja je to dosta koristila tokom međunarodne finansijske krize, pomažući time da se izbegne talas otpuštanja.

Od velikih nemačkih kompanija, Folksvagen ima 80.000 ljudi na svojim listama, a Lufthanza ima u Nemačkoj 62.000 ljudi.

izvor

[Dreadnought]

Ovako težak pad nemačke ekonomije nije zabeležen 40 godina


Nemačka će ove godine biti u recesiji od 4,2 posto, a ekonomija će najlošije proći u drugom tromesečju.

Za drugo tromesečje se predviđa da će bruto domaći proizvod pasti za čak 9,8 posto. Očekuje se da će najjača evropska ekonomija sledeće godine rasti za 5,8 posto, ali s niske baze. Tako u prolećnoj prognozi predviđa pet ekonomskih instituta koji su već uzeli u obzir ekonomske mere zemlje.

Nemačka nikad nije doživela tako dubok pad BDP-a, kakav predviđaju ekonomisti za drugi kvartal, od prikupljanja tromesečnih podataka, to jest od 1970. godine. Pad je čak dvostruko dublji od najdubljeg tromesečnog pada BDP-a u poslednjoj finansijskoj krizi 2008. godine.

Ekonomisti procenjuju da je zemlja u prvom tromesečju ove godine zabeležila pad od 1,9%.

Makroekonomski brojevi takođe su niski u ostalim zemljama zbog korona krize.

Francuska je zabeležila pad BDP-a od šest posto u prvom kvartalu ove godine, nakon što je u poslednjem kvartalu prošle godine imala pad od 0,1 posto. Francuska je već pala u tehničku recesiju. Poslednji put francuski BDP pao je slično duboko u drugom tromesečju 1968.godine, 5,8%.

E institut Ifo iz Minhena u saradnji sa švajcarskim institutom KOF prognozira da će evrozona biti u prilično dubokoj recesiji u prvoj polovini godine, a da će se vratiti rastu u trećem tromesečju.

izvor

[Dreadnought]

Košta: Bez zajedničkog odgovora, budućnost EU upitna


Portugalski premijer Antonio Košta izjavio je da pokušaj Holandije da blokira ekonomsku podršku u borbi protiv koronavirusa dovodi u pitanje budućnost EU.

"Ako u ovim uslovima nije moguće da Evropa osigura zajednički odgovor na ovaj izazov, to je znak za veliku zabrinutost onima koji veruju u Evropu", rekao je Košta u petak u intervjuu za portugalsku agenciju lusa.

On je zapitao da li "neko želi da bude izostavljen iz EU ili evrozone".

"Naravno, mislim na Holandiju. Postoji najmanje jedna zemlja u Evrozoni koja ne želi da shvati zajednička valuta implicira i zajedničke napore", dodao je on, prenosi Rojters.

Ministri finansija EU nakon tri dana pregovora postigli su u četvrtak dogovor o sveobuhvatnom ekonomskom odgovoru na krizu COVID-19.

Zemlje članice Evrozone nisu ni ovoga puta uspele da postignu dogovor oko zajedničkog zaduživanja, odnosno tzv "evrobveznica", na kojima su insistirale Italija, Španija i Francuska, a čemu se čvrsto protive Holandija i Nemačka.


"Francuska će podržati velike korporacije sa 20 milijardi evra"

Francuska vlada je izdvojila 20 milijardi evra (21,7 milijardi dolara) za pomoć velikim kompanijama, izjavio je danas ministar finansija Bruno le Mer.

Ovo se odnosi na velike kompanije koje moraju da ojačaju svoju bazu kapitala uz podršku države, rekao je Le Mer, prenosi Rojters.

"Odlučili smo da izdvojimo sredstva za kredite, da uložimo 20 milijardi evra u poseban fond kako bismo podržali kapital kompanija kojima je to potrebno, bilo da su u pitanju javna ili privatna preduzeća", rekao je Le Mer za radio Evropa 1.

izvor
izvor

[Dreadnought]

Nepredvidivi "crni labud" preti da razori svetsku ekonomiju


"Beli labud" je termina kojim se u ekonomiji naziva sposobnost da se predvide krizne situacije.

Njegova suprotnost, "crni labud", označava potpuno nepredviđene događaje koji imaju razorne efekte po finansijsko tržište i privredu.

Ovako je profesor bankarastva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Đorđe Đukić, jednostavnim jezikom objasnio ekonomske pojmove za koje je većina ljudi čula tek kada je počelo da se govori o posledicama pandemije koronavirusa po svetsku privredu.


Razorni efekat nepredvidivog crnog labuda

Američki finansijski stručnjak poreklom iz Libana, bivši profesionalac na Volstritu, Nasim Nikolas Taleb, tvorac "crnog labuda", taj termin je prvi put upotrebio 2001. u svojoj knjizi "Prevareni nepredvidljivošću". Kad se 2007. pojavila njegova knjiga "Crni labud", zanimanje za nju je bilo prilično slabo i tek nakon sloma banke "Liman braders" godinu dana kasnije, s početkom svetske ekonomske krize, Talebova knjiga je postala tražena u celom svetu.

"Suštinski, jasnim jezikom rečeno, ‘crni labud’ označava nepredvidive događaje na finansijskom tržištu koji imaju razorne efekte na to tržište, a pre svega na investitore. Podrazumeva i to da osim razornih efekata nastupa period dugog oporavka tržišta od svih lomova koji ga zadese", ukazao je Đukić za Sputnjik.

On, pri tom, objašnjava da kada se kaže neočekivani događaj, treba jasno istaći činjenicu da se „iznenađenje“ vezuje za to da su se modeli koji su se masovno koristili pre globalne finansijske krize za projektovanje i kretanje berzanskih indeksa i drugih parametara pokazali totalno neproduktivnim. U tom smislu i lom koji nije mogao biti predviđen tim modelom tretira se kao "crni labud", napominje sagovornik Sputnjika.

Pandemija koronavirusa je, kako ističe, svakako prirodna katastrofa koju niko nije mogao da predvidi. Napominje, međutim, da je ona samo dodatno zakomplikovala situaciju, jer su i pre korone postojali više nego jasni indikatori da postoje ozbiljni problemi u svetskoj privredi.

"Beli labud, za razliku od crnog labuda, jednostavno rečeno, to je ako ste, na bazi poznavanja procesa koji se dešavaju unutar finansijskih tržišta, sposobni da sa visokom verovatnoćom predvidite tok događaja", napominje profesor Ekonomskog fakulteta.

On, međutim, ističe da se čak i Taleb nije fokusirao na moći predviđanja događaja, već više na upozorenje da se robusnim merama ublaže potencijalni negativni efekti i sistem učini manje ranjivim.


Da li je baš sve crno-belo

Tako Đukić podseća da svetska ekonomska kriza iz 2008. nije na isti način pogodila sve. Imate banke koje su propale, poput Rojal benk of Skotland, do onih koje su se visoko konzervativnim pristupima njihovih uprava koje su se na bazi znanja, intuicije, velikom količinom kapitala štitile od mogućih rizika i gubitaka. I one na kraju nisu posegle za novcem poreskih obveznika.

"To je prevencija u cilju moguće zaštite od rizika koji nastaju zbog nepredvidivih događaja, što sada svakako jeste pandemija virusa korona“, kaže sagovornik Sputnjika.

On, međutim, ukazuje na situaciju iz 2008. kada su investitori koji su hazardirali na finansijskom tržištu pre početka krize, svoju situaciju kasnije pravdali upravo nepredvidivošću krize. Ta zamena teza je, smatra Đukić, vrlo opasna.

Kada imate situaciju, kao tada, da predlozi ozbiljnih institucija "ne prođu", onda se plate posledice.

"Čuvena dva profesora sa Stenford Univerziteta su upozoravala da kompleksni finansijski instrumenti mogu stvoriti privid da su banke kapitalizovane, a da to faktički nisu i da ne mogu da izdrže buduće rizike. Njihov predlog, koji je čak išao ka američkom Kongresu, bio je da kapital banaka bude samo u obliku običnih akcija, što je potpuno ignorisano. Dakle, postoje profesori ekonomije na elitnim univerzitetima koji odreaguju na proces, ali izvršne strukture, zakonodavna vlast ne odreaguje, zato što je interes Volstrita bio sasvim suprotan", napominje Đukić.

To su, kako kaže, profesorka sa Stenforda Anat Admati i njen kolega Martin Helvig u njihovoj knjizi jasno predočili:

"Političari i regulatori treba da se fokusiraju na javni interes i da preduzmu neophodne korake. Kritična komponenta još nedostaje ─ politička volja".

izvor

[Dreadnought]

Privremeno mirovanje dugovanja za najsiromašnije zemlje


Predsednik Svetske banke Dejvid Melpas izjavio je da je uveren da će sa MMF postići saglasnost o privremenom mirovanju dugova najsiromašnijih zemalja sveta.

Melpas je u petak najavio da će se o ovom predlogu raspravljati na sastanku ministara finansija G-7 i G-20 iduće sedmice i izrazio očekivanje da će predlog dobiti široku podršku i u petak, na sastanku 25-članog Komiteta za razvoj Svetske banke i MMF.

"Siromašne zemlje očekuju da međunarodna zajednica preuzme vođstvo i olakša krizu dužnicima i uveren sam da ćemo to i postići", najavio je Melpas.

izvor

[Dreadnought]

Nemci pozivaju da se Italiji ne pomaže zbog mafije, Italijani ogorčeni


Italijani su ogorčeni glasovima iz Nemačke koji pozivaju da se evropska finansijska pomoć ne daje Italiji zbog delovanja mafije tokom pandemije virusa korona.

Pojedini nemački mediji, kao što je konzervativni "Di Velt", zalažu se da Italija ne dobija finansijsku pomoć Evropske unije zbog opasnosti da ona završi u rukama mafije, prenosi Sputnjik.

U tekstu posvećenom zahtevima Italije i Francuske da EU pokrene tzv. "korona obveznice", kojim bi se pomoglo pogođenim ekonomijama, nemački list se zalaže da pomoć, „koja bi značajno pogodila nemačke poreske obveznike“, bude dodeljena Italiji samo za zdravstveni sistem, ali ne i za podršku ekonomiji, jer "mafija samo čeka novac iz Brisela".

Na to su ogorčeno reagovali brojni italijanski političari, prenosi rimska "Republika".

Među njima je i italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo, koji je rekao da se radi o "sramnom i neprihvatljivom stavu".

"Nadam se da nemačka vlada neće prihvatiti takav stav. Italija sada oplakuje žrtve virusa korona, ali je oplakivala i žrtve mafije i ne mogu da prihvatim takvo mišljenje", rekao je Di Majo.

On je na svom Fejsbuk profilu napisao da "ljudi umiru i Evropa ima obavezu da reaguje".

"Potrebna nam je poruka jedinstva i to ne samo za Italiju, već za sve ljude u Evropi", naveo je Di Majo.

Negodovao je i Nikola Mora, senator iz Kalabrije i predsednik italijanske antimafijaške komisije, koji je naveo da su time uvređene brojne žrtve rata protiv mafije u Italiji.

​Serđo Batelji, predsednik odbora za evropske poslove u italijanskom parlamentu, nazvao je stav "Di Velta" primerom "najgore anti-italijanske propagande".

​Senator i bivši potpredsednik vlade Mateo Salvini, naveo je na svom Fejsbuk profilu da su do sada "milijarde evra otišle iz Italije u EU, ali ne i obrnuto".

Italija i druge evropske zemlje predložile su da se izdaju evroobveznice, poznate i kao "korona obveznice", kako bi se pomoglo privredama zemalja pogođenim virusom korona. Nemačka se protivi takvom zaduživanju, ali poslednjih dana iz vladajuće partije CDU čuju se glasovi da bi mogla i da promeni mišljenje.

izvor

[Dreadnought]

"Ponovo smo dozvolili konflikt severnih i južnih članica"


Bivši predsednik EK Žan-Klod Junker ukazao je na nedovoljnu solidarnost među severnim i južnim članicama EU u krizi izazvanoj epidemijom koronavirusa.

"Sada smo bez ikakve potrebe dozvolili da ponovo bukne konflikt između Severa i Juga. Ništa nismo naučili", rekao je Junker za Politiko.

On je ocenio da način na koji se holandski ministar finansija Vopke Koestra izrazio prema Italiji "ponovo raspiruje konflikt između severa i juga" aludirajući na njegov poziv EU da proveri zašto neke zemlje nemaju finansijska sredstva da se bolje izbore sa ekonomskim šokom.

Junker nije želeo da spekuliše da li je veličina ekonomskog paketa pomoći u krizi koji su dogovorili ministri finansija EU adekvatna, rekavši da želi da sačeka da se "slegne prašina".

"Ali sporazum o relativno ambicioznom paketu posle teških pokušaja da se postigne dogovor može samo da se pozdravi", kaže on i dodaje da bi još jedan neuspeh "bio udarac evropskoj ideji".

On kaže i da očekuje mnogo veći budžet EU za period 2021-2027. godine koji bi bio pravi instrument za ekonomsku krizu.

Dodaje i da nije protiv ideje korona-obveznica, zajedničkog instrumenta zaduživanja koje bi garantovale sve članice EU, ali da nije odgovor na akteulnu kizu jer bi prošli meseci do njihove upotrebe.

Istovremeno, Junker kritikuje slabu reakciju Brisela na odluku parlamenta Mađarske da dozvoli vladi premijera Viktora Orbana da vlada dekretom bez vremenskog ograničenja.

"Nismo mogli da rešimo sukob Istoka i Zapada zato što Mađari deluju izvan svake razumne zone", rekao je on i dodao da EU nije eksplicitno prenela Budimpešti zabrinutost zbog posledica mera usvojenih radi suzbijanje korona virusa po vladavinu prava.

Kad je reč o standardima vladavine prava, važno je obratiti se otvorenim i jasnim jezikom, zaključio je Junker.

izvor

[Dreadnought]

Na pomolu haos u evropskim lukama: Kupci ne mogu da plate robu iz Kine


Tri četvrtine sve robe koja dolazi u EU stiže morem, a samo 30 odsto trgovine unutar Unije se odvija vodenim putevima.

Upravo zbog toga su se razvili veliki lučki gradovi na severu - Antverpen, Roterdam, Hamburg. I neki na jugu, poput Pireja i Marselja.

Ali kako se razvijalo jedinstveno tržište, tako je jačala uloga luka na severu, jer se roba iz njih bitno brže prebacivala u unutrašnjost kontinenta. Ispočetka je razlog bio geografski, tu je bila Rajna i nije bilo veće prirodne barijere. Jug je imao problem - Alpe. I taj zaostatak jug, uprkos novim saobraćajnicama i tunelima, nije uspeo da reši sve do danas. Neke luke imaju veoma ozbiljan logistički problem.

Rijeka, na primer, ima prugu koja je spora pa robi železnicom, drugim najjeftinijim oblikom transporta, do Praga treba jednako toliko kao od Roterdama, piše Jutarnji list.

Jedan od sigurnih gubitnika krize koju je izazvao koronavirus biće dobavljački lanci koji će doživeti ozbiljne promene.

Klasičan primer za to je priča koju donosi Fajnenšel tajms (FT). Naime, upravo ovih dana iz Kine stižu flote trgovačkih brodova prepunih kontejnera. Reč je o narudžbinama iz doba kad je u Kini došlo do slabljenja epidemije pa je najavila pokretanje ekonomije, a epidemija se još nije rasplamsala u Evropi. I sad su brodovi pred lukama i pitanje je šta s njima. Pojavila su se dva problema.

Prvi je lakše rešiv - manji broj radnika u lukama. Ali drugi je bitno problematičniji. Naime, velik broj naručilaca je u proteklih mesec i nešto dana zapao u ozbiljne poteškoće i ne može da prihvati robu. Neki čak ne mogu ni da je plate.

Tako se luke nalaze pred ozbiljnim problemom. Robu s brodova moraju da iskrcaju, jer će inače doći do zagušenja luke, a niko tu robu ne želi da preuzme.

U celoj priči postoji jedna dobra stvar.

Naime, zbog Bregzita su sve luke na severu Evrope u proteklom periodu povećale svoje skladišne kapacitete, svesne da će doći do problema u isporuci robe kad Ujedinjeno Kraljevstvo konačno izađe iz EU i prekine prelazni period (to je, kako tvrdi London, fiksno 31. decembra ove godine). Tako da se roba može uskladištiti, ali kada će je neko preuzeti?

Na to pitanje nema odgovora. Paradoksalno je da bi upravo sada roba iz luka mogla izuzetno brzo doći do krajnjih korisnika, jer su evropske saobraćajnice, putne i željezničke, bitno praznije.

Luka Zebruge u Belgiji se našla u specifičnom problemu. Reč je o čvorištu specijalizovanom za automobile koje niko ne preuzima. Pa su lučke vlasti zemljište uz luku pošljunčali i tamo napravili veliki parking. A nekoliko brodova na sidrištu naprosto neće istovariti svoj teret nego će ostati plutajuća skladišta.

Neke od logističkih kompanija nude preusmeravanje brodova prema Pireju i drugim lukama na jugu. Problem je što tamo nisu odrađene pripreme za Bregzit pa su im kapaciteti oskudniji.

U svemu tome luke imaju još jedan problem.

Kontejnere s medicinskom opremom treba iskrcati što pre i poslati ih prema odredištima koja za njima vape. A često je reč o samo jednom kontejneru koji znači spas za hiljade osoblja u bolnicama. Uz zakrčena skladišta i navedene probleme taj proces se usporava.

Ali problem će relativno brzo nestati,

"U sledećoj, ili dve nedelje, broj dolazaka će dosegnuti vrhunac. Ali nakon toga sledi tmurnan period", rekao je za FT predstavnik kompanije koja pruža usluge na terminalima u luci Sautempton. Naime, pad EU u recesiju je već sada bitno smanjio narudžbine i pitanje je koliko će posla biti u pretovaru.

izvor