Prodaja oružja u svetu

[MOTORISTA]

08.12.2020.

SAD i dalje ubedljivo najveći proizvođač i izvoznik oružja na svetu
AUTOR: Beta

SAD su i dalje ubedljivo najveći proizvođač i izvoznik oružja, a daleko iza njih na drugom mestu je Kina, pokazao je najnoviji izveštaj Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

Prema izveštaju za 2019. godinu, 25 najvećih svetskih proizvođača oružja ostvarilo je promet od 361 milijarde dolara, prodajom oružja i pružanjem vojnih usluga. To je 8,5 odsto više nego 2018. godine i 15 odsto više nego 2015. godine, prenosi Dojče vele. Kompanije iz SAD koje su među pet najvećih proizvođača oružja ostvarile su promet od 166 milijardi dolara, a 12 američkih kompanija obuhvaćenih Izveštajem učestvuje sa 61 odsto u prodaji oružja širom sveta.

Na drugom mestu najvećih trgovaca oružjem je Kina sa udelom od 16 odsto. Četiri kineske firme obuhvaćene Izveštajem povećale su promet za 4,8 odsto. Istraživač SIPRI Nan Tijan rekao je da kineski proizvođači oružja profitiraju od programa vojne modernizacije Kine. Dodao je da te firme najvećim delom prodaju robu unutar Kine.

Na trećem mestu je Rusija sa udelom od 3,9 odsto. Šefica Programa SIPRI za istraživanje trgovine oružjem i vojnih izdataka Lusi Bero-Sudro navodi da je Rusija smanjila prodaju oružja pošto je ruskim proizvođačima oružja ograničen izvoz usled sankcija nametnutih Moskvi zbog odnosa prema Ukrajini, dok je zbog ekonomske situacije usporena modernizacija ruske vojske.

"To naravno znači smanjenje prometa za rusku industriju naoružanja, jer glavni klijent, ruska vlada, manje naručuje", rekla je Bero-Sudro.

Šest velikih zapadnoevropskih kompanija ima udeo od 18 odsto u prodaji oružja širom sveta. Nemačke firme nisu među 25 najvećih. Bero-Sudro navodi da je rast izdvajanja za naoružanje ogledalo napetosti u međunarodnoj politici i dodaje da je on primetan od 2014. godine, kada je Rusija pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim, a da je dodatno pojačan od 2016. godine, nakon što je za predsednika SAD izabran Donald Tramp.

Ekološka grupa Grinpis kritikovala je povećanje izdvajanja za oružje i zahteva "radikalnu promenu razmišljanja". Stručnjak Grinpisa za naoružanje Aleksander Lurc rekao je da se "pogrešan razvoj retko odvija tako jasno" pred očima sveta.

"Zbog pandemije koronavirusa, ugrožena je egzistencija stotina miliona ljudi, milioni su inficirani, a bezbroj ljudi nema dovoljno medicinske zaštite", kazao je Lurc.

Generalni sekretar Svetskog programa za hranu Matijias Moge kazao je da je "skandalozno da zarada 25 najvećih firmi za naoružanje raste dok novac za održivu borbu protiv gladi nedostaje", navodi Dojče vele.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

SAD isporučile Ukrajini oružje u vrednosti 510,6 miliona dolara


Vojne isporuke vršene su u skladu sa američkim programom za prodaju naoružanja i vojne tehnike oružanim snagama stranih država. Izveštaj, koji je pripremila Agencija, odnosi se na vojne isporuke – prodaju vojne tehnike i imovine ili usluga – u finansijskoj 2020. godini i upoređuje se sa periodom 1950-2015. Na spisku se nalaze mnoge evropske, latinoameričke, azijske i afričke države, kao i razne organizacije.

Prema podacima Agencije, Sjedinjene Američke Države isporučile su Ukrajini ove godine vojne proizvode u vrednosti od 510.598.973 američkih dolara. Istovremeno, prethodnih godina potrošeni iznosi bili su znatno manji – oko 272,5 miliona u 2019. godini, 250,8 miliona u 2018. godini, 207,7 miliona 2017. godine i skoro 226,6 miliona 2016. godine. Za sve vreme ukupna vrednost isporuka Ukrajini iznosili su oko 1,65 milijardi dolara, pošto su u prethodnom periodu – od 1950. do 2015. godine – Sjedinjene Američke Države ovoj zemlji isporučile naoružanje i tehniku u vrednosti većoj od 179,2 miliona dolara.

Ukupna suma isporuka Litvaniji iznosila je više od 136,5 miliona dolara, Letoniji – oko 38,2 miliona dolara, a Estoniji – samo 610,3 hiljada dolara, što je znatno manje nego prethodnih godina. Sjedinjene Američke Države su ove godine najviše tehnike i oružja isporučile Tajvanu – u vrednosti od skoro 11,8 milijardi dolara, i Poljskoj 4,7 milijardi dolara.

izvor

[MOTORISTA]

Odobrena prodaja bombi Saudijskoj Arabiji za 290 miliona dolara
Tanjug 31.12.2020.

Administracija Donalda Trampa odobrila je dodatnu prodaju bombi Saudijskoj Arabiji vrednu 290 miliona dolara.

U poruci Kongresu objavljenoj u utorak otkriva se da je Stejt department odobrio prodaju 3.000 komada GBU-39 malih dijameterskih bombi (SDB I) koje je napravila kompanija Boing, preneo je Independent. Ovaj potez je u sklopu prodaje naoružanja bliskoistočnim zemljama, uključujući paket oružja za Ujedinjene Arapske Emirate od 23 milijarde dolara.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Izvoz nemačkog oružja na Bliski istok veći od milijardu evra, a evo kojim zemljama prodaju
tanjug 04. 01. 2021.

NEMAČKA vlada odobrila je izvoz oružja u vrednosti većoj od milijardu evra zemljama koje su uključene u sukobe u Jemenu i Libiji.

Do 17. decembra, Berlin je samo za Egipat odobrio prodaju oružja i vojne opreme u vrednosti od 725 miliona evra, objavilo je ministarstvo privrede na upit poslanika u Bundestagu Omara Nojripura, prenosi SeeBiz pozivajući se na agenciju DPA. Odobren je i izvoz oružja u Katar u vrednosti od 305,1 milion evra, Ujedinjene Arapske Emirate u vrednosti od 51,3 miliona evra, Kuvajt u vrednosti od 23,4 miliona evra i Tursku, 22,9 miliona evra. Dozvole su izdate i za Jordan (1,7 miliona evra) i Bahrein (1,5 miliona evra), čime je ukupna vrednost izvoza oružja dostigla 1,16 milijardi evra.

Sve navedene zemlje uključene su u jedan ili u oba sukoba - u Jemenu i Libiji.

U Jemenu se koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom bori protiv plemena Huti, proiranskih pobunjenika. Koalicija uključuje UAE, Egipat, Kuvajt, Jordan i Bahrein.

U libijskom sukobu Katar i Turska intervenišu na strani međunarodno priznate vlade premijera Fajeza al-Saradža u Tripoliju. S druge strane, generala Kalifu Haftara podržavaju UAE i Egipat.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Prodaja nemačkog oružja pala za trećinu


Vlada Nemačke je odobrila lane prodaju naoružanja i vojne opreme za 5,82 milijardi evra, 27,4 odsto manje u odnosu na godinu ranije.

Nemačka prodaja naoružanja i vojne opreme pala je 27,4 posto u 2020. u odnosu na godinu ranije, prenosi Al Džazira. Prema izjavi Ministarstva ekonomije i energetike, nemačka vlada odobrila je prošle godine prodaju naoružanja i vojne opreme u vrednosti od 5,82 milijardi evra, prenosi agencija Anadolija.

Prošle godine prodaja oružja je pala 27,4 posto (2,2 milijarde evra) u odnosu na 2019. godinu.

Nemačka je odobrila prodaju oružja od 8,02 milijarde evra u 2019. godini, a zemlja je time oborila rekord u prodaji oružja. Najveću prodaju oružja Nemačka je u 2020. godini ostvarila prema Mađarskoj, sa 838,4 miliona evra.

Mađarsku su sledili Egipat, sa 763,77 miliona evra, Izrael, sa 582,4 miliona evra, i SAD, sa 509,16 miliona evra.

izvor

[Dreadnought]

Rusija od izvoza oružja zaradila 13 milijardi dolara


Tokom 2020. godine Rusija je isporučila oružje u inostranstvo u vrednosti od oko 13 milijardi dolara, saopštio je direktor ruske odbrambene korporacije „Rosteh“ Sergej Čemezov.

Tokom sastanka sa premijerom Rusije Mihailom Mišustinom, Čemezov je rekao da je državna odbrambena narudžbina za prethodnu godinu realizovana.

„Što se tiče vojno-tehničke saradnje, mi sprovodimo plan koji je odobrio predsednik (Rusije Vladimir Putin). Suma će biti negde oko 13 milijardi dolara, otprilike kao i prošle godine“, rekao je Čemezov.

On je dodao da se korporacija „Rosteh“ nada da će 2021. godine povećati konsolidovani prihod svojih preduzeća na više od dva biliona rubalja.

Podsetimo, zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin je izjavio da je pandemija virusa korona pomerila rokove isporuke ruskog oružja određenom broju stranih kupaca.

Ranije je sirijski politički analitičar Havala Faiz izjavio da je rusko oružje garant integriteta bilo koje zemlje, prenosi televizija „Zvezda“. Prema njegovim rečima, rusko oružje je efikasnije od oružja koje proizvode druge zemlje i može zaštiti bilo koju zemlju od potencijalnih spoljnih agresora.

izvor

[Bozo13]

Rusija od izvoza oružja zaradila 13 milijardi dolara

Nebi bilo loše ako bi toliko zaradili... ah ti novinari..

[MOTORISTA]

UAE poslednjeg dana Trampovog mandata potpisali ugovor o naoružanju sa SAD
SVET Autor: FoNet 22. jan. 2021

Ujedinjeni Arapski Emirati potvrdili su da su poslednjeg dana mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa sa Sjedinjenim Državama potpisali ugovor o kupovini do 50 aviona F-35, 18 naoružanih dronova i drugu odbrambenu opremu, kroz ugovor vredan 23 milijarde dolara, javio je Rojters.

Ambasada UAE u Vašingtonu objavila je na svom sajtu pismo o ugovoru koji je finalizovan 20. decembra, a u kojem se navode uslovi kupovine, troškovi, tehničke specifikacije i predviđeni rokovi isporuke. Ugovor je, međutim, podložan reviziji nove administracije predsednika Džoa Bajdena, koja je već najavila da će ga proučiti.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Rusija i Pakistan potpisali ugovor o isporukama sistema PVO i oružja


Rusija i Pakistan potpisali su ugovor za isporuku protivtenkovskih kompleksa, sredstava PVO i malokalibarskog naoružanja, izjavio je načelnik štaba pakistanske vojske general Kamar Džaved Badžva.

„Vodimo pregovore o kupovini određenog naoružanja. U procesu smo kupovine od Rusije nekih protivtenkovskih kompleksa, sredstava PVO i lakog naoružanja. Ugovor je već potpisan“, rekao je Badžva na marginama međunarodnih vojnih vežbi AMAN-2021 koje se održavaju u Pakistanu.

General je naglasio da je Rusija „dobar prijatelj Pakistana“ sa kojom Islamabad, kao partner iz ŠOS-a, želi da razvija odnose, ne samo u vojnoj sferi, već i u drugom oblastima.

Načelnik Generalštaba je podsetio da je poslednjih godina Pakistan kupio od Rusije borbene helikoptere Mi-35.

Ruska služba za vojno-tehničku saradnju ne komentariše ove informacije.

izvor

[MOTORISTA]

Rusija zaradila najmanje šest milijardi dolara od oružja
Tanjug 21.02.2021.

Ruski vojni izvoz na Bliski istok i u severnu Afriku dostigao je najmanje šest milijardi dolara godišnje, saopštila je danas ruska Savezna služba za vojno-tehničku saradnju zemalja na Međunarodnoj izložbi odbrane (IDEKS) 2021.

Izvoz ruskog oružja na Bliski istok i u severnu Afriku je prilično stabilan, saopštila je Služba, preneo je TASS. Tokom poslednjih pet godina, vojni izvoz u region nije pao ispod šest milijardi dolara godišnje, što iznosi skoro 50 odsto ukupnog ruskog izvoza oružja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Evo koje države Rusija naoružava
Novosti online 21. 02. 2021.

RUSKA vojna kompanija "Rosoboroneksport" zaključila je prošle godine ugovore sa afričkim zemljama u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, saopštio je novinarima direktor kompanije Aleksandar Mihejev.

- Sa više od 10 država zaključili smo ugovore tokom 2020. godine, vredne 1,5 milijardi dolara. Dobili smo avanse i počeli sa realizacijom - rekao je Mihejev na međunarodnoj izložbi naoružanja "IDEKS 2021" u Abu Dabiju. On je dodao da se nastavlja saradnja sa tradicionalnim partnerima iz Severne Afrike i Persijskog zaliva.

- Nastavljamo da realizujemo svoje obaveze, isporučujemo tehniku - saopštio je Mihejev. Po njegovim rečima, u ovim pravcima odlazi značajan deo narudžbina "Rosoboroneksporta" , koji se procenjuje na 50 milijardi dolara.

- Na Severnu Afriku i Bliski istok otpada oko 30 odsto rada u 2020. godini - zaključio je on.

Danas je počela Međunarodna izložba naoružanja u Abu Dabiju. Da njoj, prvi put u inostranstvu predstavljen je ruski tenk "Armata". Kako je saopštio Mihejev, već šest država je pokazalo interesovanje za kupovinu ovog borbenog vozila.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Novi rekord u svetskoj vojnoj potrošnji 2020. uprkos krizi zbog pandemije
SVET Autor: Beta/AFP 25. feb. 2021

Svetska vojna potrošnja dostigla je 2020. godine novi rekord, uprkos teškoj ekonomskoj krizi koju je izazvala pandemija kovida-19, pokazuje objavljen godišnji izveštaj britanskog Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

Svetska vojna potrošnja je prošle godine dostigla 1.830 milijardi dolara, što je u realnim vrednostima porast od 3,9 odsto u odnosu na 2019. godinu, uprkos pandemiji koronavirusa i padu svetske privrede koja je usledila, naveo je Institut čije sedište je u Londonu. Gotovo dve trećine tog povećanja se može pripisati SAD, koje i dalje imaju najveći deo od ukupne potrošnje, odnosno 40,3 odsto ili 738 milijardi dolara, kao i Kini koja predstavlja 10,6 odsto ukupne potrošnje, odnosno 193,3 miijarde dolara.

„Više zemalja izmenilo je svoj vojni budžet da preusmeri sredstva ka kriznoj pomoći ili merama podrške privredi. Ipak, mnoge druge su jednostavno umanjile ili odložile predviđena povećanja troškova radije nego da smanje ukupne troškove“, naveo je IISS.

U izveštaju se takođe ukazuje na rast kineskih vojnih kapaciteta, posebno ulaganja u ratnu mornaricu, koja je znatno povećala svoju flotu da označi pretenzije Pekinga u Južnom kineskom moru. U Evropi je takođe vojna potrošnja u porastu od dva odsto radi suočavanja između ostalog sa Rusijom, koja se smatra rastućom pretnjom od pripajanja Krima 2014. godine. Ipak su mnoge zemlje članice NATO daleko od cilja da za odbranu izdvoje dva odsto njihovog BDP do 2024, naveo je institut. U 2019. godini vojna potrošnja je sa rastom od četiri odsto zabeležila najveće povećanje u jednoj deceniji, uz rastuće rivalitete izmedju velikih sila i trci za novim tehnologijama.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Američko oružje za šaku dolara, vrednu 23 milijarde
Autor: Veljko Pajović 17. apr. 2021

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena obavestila je Kongres da nastavlja prodaju oružja Ujedinjenim Arapskim emiratima vrednu 23 milijarde dolara. Ovom kupovinom oružja UAE će ozbiljno osnažiti svoj vojni potencijal.



Izvor: www.nova.rs

[MOTORISTA]

Vojna industrija – najveći izvoznici i uvoznici, koliko je oružja u svetu…
BIZNIS Autor: Luka Jovanović 23. apr. 2021

Širom sveta trenutno postoji oko dvadeset aktivnih vojnih sukoba koji godišnje odnose nekoliko hiljada života. Zemlje sa najviše ljudskih žrtava su Jemen, Avganistan, Nigerija i Sirija, a po zvaničnoj ratnoj statistici ovde se ubraja i sukob meksičkih kartela čiji sukob takođe odnosi hiljade života godišnje.

Zbog činjenice da postojeći sukobi u svetu nisu globalno razorni kao oni u devetnaestom i dvadesetom veku, čini se da ostatak sveta nema dovoljno interesovanja za ratom pogođene zemlje, čak se, gledajući neke podatke, može zaključiti da najveće sile sveta upravo na sukobima i potenciraju.

Istraživanja SIPRI

Po zvaničnim podacima koje je objavio SIPRI (Stockholm International Peace Research Institute) za 2019. godinu globalni vojni troškovi su dostigli očekivani maksimum i dosadašnji rekord od 1,92 triliona dolara. Ovaj broj se uvećao u odnosu na 2018. godinu za nešto manje od sedamdeset milijardi dolara, a za oko 120 milijardi u odnosu na 2017. godinu.

Zvanični podaci o 2020. godini sa ovog instituta još nisu objavljeni, ali stručnjaci iz ove oblasti navode cifru između 1,83 i 2 triliona dolara. Rast se očekuje usled naglog ekonomskog jačanja Kine. Trenutna cifra predstavlja preko 2,2 odsto svetskog BDP i vojnu industriju svrstava među najveće na svetu. Ova industrija je svoj vrhunac, u odnosu na procenat svetskog BDP koji je na nju utrošen, doživela polovinom šezdesetih godina prošlog veka kada je iznosila 6 odsto. Od tada je u u padu. Od 2001. do 2019. godine vojna industrija se povećala za 781 milijardi dolara. Upravo u tom periodu beleži se niz novih konflikata u svetu.

Lista po vojnom budžetu i procentu BDP

Listu očekivano predvode SAD sa 732 milijarde dolara. Za njima ide Kina sa značajnom manjom cifrom od 261 milijarde dolara. Ostale na listi su Indija (71,1 m), Rusija (65,1 m), Saudijska Arabija (61,9 m), Francuska (50 m), Nemačka (49,5 m), UK (48,6 m), Izrael (20,4 m)…

Gledajući BDP zemalja i njihove vojne troškove na osnovu ovih parametara lista izleda potpuno drugačije. Ubedljivi lider ovakve podele je Saudijska Arabija sa 8 odsto svog BDP uloženog u vojnu industriju. Sledi ih Izrael sa 5,3 odsto, Rusija sa 3,9 odsto, SAD 3,4 odsto, Južna Koreja 2,7 odsto… Ovakve brojke su očekivane jer sve vodeće zemlje ovih lista imaju aktivne vojne konflikte.

Najveći uvoznici

Po istraživanjima SIPRI najveći uvoznik oružja na svetu je Saudijska Arabija. U poslednjih pet godina procenat uvoza je skočio za neverovatnih 61 odsto u odnosu na period između 2011. do 2015. godine i sada on predstavlja 11 odsto svetskog uvoza. Glavni dobavljači oružja Saudijskoj Arabiji su SAD (preko 79 odsto), UK i Francuska.

Drugu i treću poziciju drže Indija sa 9,5 odsto globalnog uvoza i Egipat sa 5,8 odsto. Egipat takođe kao i Saudijska Arabija beleži nagli skok od 136 odsto u odnosu na isti period. Zanimljiv je podatak da su kod ove dve zemlje glavni uvoznici Rusija i Francuska (a mnogo manje SAD i Izrael) što navodi na zaključak da je posao oko nabavke oružja dosta polarizovan, ali ne i totalno politički opredeljen.ž

Gotovo neopaženo, četvrto mesto zauzima Australija (5,1 odsto svetskog uvoza) sa rastom od 41 odsto u odnosu na prvu polovinu ove decenije. SAD su im očekivano najveći partner u ovom poslu. Kina je na petom mestu uz relativno mali rast u proteklom periodu uz najviše uvoza iz Rusije.

Jedna od zemalja koja ima najveći skok u proteklih 5 godina od neverovatnih 361 odsto je Katar (3,8 odsto svetskog uvoza). Ova situacija je izazvana zaoštravanjem odnosa sa Saudijskom Arabijom, UAE i Egiptom polovinom 2017. godine. Najveće partnere u nabavci naoružanja (SAD i Francuska) velikim delom deli sa zemljama u kojima je u konfliktu. Japan i Izrael takođe u predhodno pomenutom periodu beleže veliki skok u procentima nabavke.

SAD beleže pad uvoza od 30 odsto (iako se vojni budžet znatno povećava iz godine u godinu) što mnogi stručnjaci tumače kao agresivni pokušaj centralizacije ove industrije. Njihov procenat svetskog uvoza je tek nešto iznad 2 odsto. Uz njih značajan pad imaju i Vijetnam, Pakistan i UAE. Teritorijalno stvari oko uvoza u poslednjih 10 godina ostaju nepromenjene. Najveći deo pripada Aziji i Okeaniji, a odmah za njima u malo manjoj meri sledi Bliski Istok. Evropa beleži manji skok. Najveći deo kupovine vojne opreme se odnosi na dronove, rakete i avione.

Najveći izvoznici

Najveći izvoznici oružja na svetu su ubeljivo SAD sa 37 odsto svetskog izvoza, što takodje predstavlja veliki rast u prethodnom periodu, iako su 2015. godine takođe bili lideri. Najveći klijenti su im njihovi strateški partneri Saudijska Arabija, Južna Koreja i Australija. U ovome ih sledi Rusija sa 20 odsto udela u ovom poslu. Oni beleže pad u izvozu u proteklim godinama. Njihovi najveći potraživači su Kina i Indija.
Francuska je treća zemlja na listi sa 8 odsto tržišta, a slede je Kina i Nemačka sa nešto malo iznad 5 odsto. Sve nabrojane zemlje najviše izvoze u zemlje Azije i Bliskog istoka.

Ovakvi podaci kod stručnjaka iz ove oblasti izazivaju strah zbog činjenice da su neke od zemalja u kojima završi najviše oružja zemlje kojima upravljaju autokratski režimi, gde je prisutna velika politička represija i kršenje osnovnih ljudskih prava. Oni takodje ukazuju na to da pojedine istaknute pripadnike medjunarodne zajednice ne zanimaju problemi stanovništva u tim zemljama i optužuju velike sile za zanemarivanje ljudskih prava zarad profita.

Vojna industrija je jedina uz IT industriju koja uspeva da održi eksponencijalni rast uprkos svim krizama koje pogadjaju svet u poslednje dve decenije. U prilog ovoj tvrdnji idu i zabrinjavajuća predvidjanja da će do 2025. godine industrija premašiti cifru od 2,3 triliona dolara globalno.

Najveće firme za proizvodnju oružja

Najveće kompanije ovog sektora uglavnom beleže rast između pet i osam odsto godišnje, a 25 najvećih je 2019. godine beležio značajan rast od 8,5 odsto. Prvih pet najvećih kompanija po obimu prodaje u svetu su američke – Lockheed Martin, Boing, Northrop Grumman, Raytheon, General Dynamics. Zajedno ove kompanije imaju prodaju u 2019. oko 165 milijardi.

Uz SAD i Kina ima čak tri svoja predstavnika u prvih deset najvećih – Aviation Industry Corporation of China (22,4 milijarde), China Electronics Technology Group (15,1 milijarda), Norinco (14,4 milijardi). Sve privatne korporacije zajedno su po nekim navodima imale prodaju veću od 450 milijardi dolara.

Vojna industrija Republike Srbije je takođe veoma cenjena u svetu. Iako je u vreme SFRJ bila mnogo veća, danas je jedna od retkih industrija kod nas koja se održala. Najveće kompanije su Zastava Kragujevac, Milan Blagojević-Namenska Lučani, Krušik, Sloboda…

Kako i koliko ljudi poseduju oružje po svetu

Veliki broj zemalja na svetu ima obavezno ispunjenje vojnog roka i po istraživanjima u većini država je upravo to vreme kada se ljudi prvi put upoznaju sa oružjem i njegovim korišćenjem. Ova praksa se znatno menja u državama koje su, ili su nedavno bile zahvaćene ratnim sukobom. U takvim državma upotreba oružja se beleži i od najranijeg detinjstva.

SAD i Jemen su na čelu liste zemalja po broju oružja na sto stanovnika. Odmah uz njih u ovu grupu spadaju Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Oko četrdeset komada oružja na sto ljudi. Procenjuje se da je više od 10 odsto ljudi na svetu imalo nekakav kontakt sa oružjem. Mnoge evropske države tolerišu posedovanje oružja uz odredjene dozvole i regulacije, najčešće u sportsko rekreativne svrhe kao što su lov, gađanje itd.

SAD su predvodnik u liberalnom stavu prema kupovini i posedovanju oružja u svetu i gotovo da ne postoji država u kojoj je posedovanje ili kupovina zabranjena. Sprovođenje takve politike u poslednje vreme, usled sve češćih zloupotreba izaziva negodovanje javnosti i nailazi na teške osude.

Uticaj pandemije koronavirusa na vojnu industriju

Iako nema zvaničnih podataka na koji način aktuelna pandemija utiče na ovu industriju ljudi upućeni u trenutna dešavanja na berzi očekuju brz oporavak akcija svih firmi koje posluju u okviru ove idustrije i imaju potpuno poverenje u predvidjeni petogodišnji rast.

Izvor: www.n1info.com

[Vladimir Ivanović]

Turković tajno putovala u Katar da pripremi teren za prodaju oružja

 Ministarstvu vanjskih poslova BiH ministrica je saopćila da putuje u Zagreb. Tajna misija šefice diplomatije u Kataru bila je priprema terena za majski sastanak i dolazak premijera FBiH Fadila Novalića

U ponedjeljak, 26. aprila, bivši premijer države Katar Abdulla bin Nasser na svom Instragram profilu objavio je fotografiju s ministricom vanjskih poslova BiH Biserom Turković. Kao dodatak fotografiji Bin Nasser je na arapskom napisao: „Bilo mi je drago primiti jučer dr. Biseru Turković, zamjenicu predsjedavajućeg Vijeća ministara i ministricu vanjskih poslova BiH.“

U Ministarstvu vanjskih poslova BiH ministrica je saopćila da putuje u Zagreb. Kako saznajemo iz MVP-a, tajna misija Bisere Turković u Kataru bila je priprema terena za majski sastanak i dolazak premijera FBiH Fadila Novalića i to u jeku sudskog procesa pred Sudom BiH gdje je Novalić prvooptuženi u predmetu respiratori.

Prema više nezavisnih izvora, tema sastanka u Kataru biće namjenska industrija kao oblast koja je iznimno interesantna i Biseri Turković budući da posjeduje određeni broj dionica u jednoj od prestižnih kompanija iz ove oblasti.

Dakle, Turković je usred Ramazana, bez znanja institucija države, dovela u zabludu saradnike u MVP-u, teško derogirajući i zloupotrebljavajući funkciju šefice diplomatije na uštrb vlastitog i interesa uskog kruga privilegiranih zvaničnika SDA, a posebno pojedinaca poslovima vezanih za namjensku industriju, koji žele prodati oružje Kataru. Prema dostupnim, ali nezvaničnim informacijama, ovo oružje će biti namijenjeno za protuterorističko osiguranje predstojećeg Mundijala u fudbalu 2022. godine, u koji je ova država uložila pravo malo bogatstvo.

Podsjećamo, Inforadar je prije mjesec izvijestio da je ministrica, u vrijeme kada je pandemija bjesnila, u odabranim arapskim zemljama boravila petnaestak dana, ali tom prilikom nije dogovorila vakcine za građane, već je na račun države obavila umru i napravila skandal već pri prvom susretu kada je u zvaničnu bh. delegaciju pokušala ugurati sina Alija Turkovića. Ranije je mama Bisera sina Alija, inače službenika OSA BiH, zaposlila u bh. ambasadi u Kataru te je upravo zbog njega u MVP-u BiH napravljena nova sistematizacija jer u Kataru nije bilo pozicije za predstavnika obavještajne službe.

S obzirom da ovaj sastanak u tajnosti u Kataru, u Dohi, nije pripremila Ambasada BiH, predpostavlja se da je to uradio upravo sin Ali.

Kako je poznato, slijedeće godine u Kataru će biti održano Svjetko prvenstvo u fudbalu, a upravo je Bin Nasser predsjedavaći Vrhovnog odbora za organizaciju i sigurnost FIFA-inog Mundijala. S tim u vezi mediji su izvještavali da je dosad više od 6.500 radnika izgubilo život u Kataru radeći u teškim uslovima na izgradnji objekata koji će biti korišteni na SP 2022. godine (svake nedjelje u Kataru smrtno strada u prosjeku 12 radnika iz Indije, Nepala, Pakistana Bangladeša i Šri Lanke).

ako su i brojni mediji podsjetili i na april 2013. i Bin Nasserov susret s Fathiem Hamadom, političkim čelnikom Hamasa, te ukazali na sigurnosne rizike predstojećeg SP u fudbalu.

Stoga nema sumnje da će majski sastanak za Novalića, koji važi za alfu i omegu namjenske industrije u FBiH, biti dobro pripremljen jer uz sina Alija „na svom terenu“ je i ministricima osoba od povjerenja Ivana Pejović, koju je Turković u Ambasadu u Kataru prije dva mjeseca poslala „kao ispomoć“ te će ona „na ispomoći“ ostati sve dok ne bude unaprijeđena u savjetnika i raspoređena na mandatni period u Dohi

Da se u tajnosti priprema majski sastanak potvrđeno nam je i od izvora u Vladi Federacije, uz dodatak da će se uz premijera Novalića u avionu za Katar najvjerovatnije naći direktori kompanija iz oblasti namjenske industrije piše Inforadar

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Foto: Profil šeika bin Nassera na Instagramu je zaključan; ranije objavljena slika njegovog susreta s Biserom Turković

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Foto: Turković tokom prošlomjesečnog sastanka sa šeicima u Saudijskoj Arabiji