dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
 Offline
Posts: 22 385
|
 |
« on: April 25, 2020, 01:34:17 pm » |
|
Драгутин Чижек (1831-1913) је један из плејаде чешких композитора који су оставили неизбрисив траг на српској и то не само војној музичкој сцени.
Пореклом је из места Доње Бершково у Чешкој. По завршетку музичког образовања ступио је војну музику у саставу Аустроугарске војске. Радећи у војном гарнизону у Земуну истакао се у вођењу гарнизонског војног оркестра коме су често присуствовали и српски официри. На тај начин запазило га је и српско војно руководство и понудило му да да дође у Београд и замени већ остарелог Шлезингера (Јосифа Шлезингера је формирао прву српски војну музику и уопште први савремени музички оркестар - "Књажевско сербска банда"). Чижек постаје капелник Српске војске 1868. године. У активној служби је остао до 1899. године када је пензионисан. Како пишу музички стручњаци његов посебан допринос, осим композиција које је оставио, јесте увођење гудачких инструмената у војни оркестар, "знатно проширујући извођачке могућности, изводећи и дела симфонијског репертоара".
"Чижек има велике заслуге у раду на подизању нивоа музичке културе у Србији, посебно на одабиру оних који су поседовали одређене музичке предиспозиције и били неопходан музички кадар тадашњој Србији. осим као капелник војне музике радио је и као учитељ свирања у београдској гимназији и, уз Даворина Јенка радио је и као капелник у Народном позоришту од 1886. године. Као музички примао је на обуку дечаке од 14 до 16 година, чије су склоности и интересовања ишла у правцу музике. Као и код већине музичких педагога у том, а и каснијем времену, за Чижека је својствена аутономност у раду и слобода у избору техника и метода рада." ( преузето из: Радослав Спасић, "У духу традиције - музичко-предагошка активност оркестра Гарде до стварања Југославије", специјални прилог мазагизна Одрбара, број 183).
За време Чижековог "командовања" војном музиком у војне формације ранга пука улазе и војни оркестри. Тако настају војни оркестри Београдског, Тимочког и Шумадијског пука.
"Своју музички делатност заснивао је на народним мелодијама, у којој су доминантно присутне композиције маршевског карактера, писане на познате српске мелодије, блиске духу војне музике. Складни потпури "Фрула", "Гајде", "Гусле", маршеви "Српкиња", "За краља и отаџбину", "Химна народа српског" и друге многобројне композиције, својим формално-структурниом плану јасно говоре о уметнику ширег стручног образовања од својих претходника.
У поводу 40-то годишњице музичког рада, у част Драгутина Чижека 27. маја 1908. године одржан је концерт на "Коларцу" на коме су учествовали здружени оркестри београдског гарнизона којима су дириговали његови наследници, капелници Станисалв Бинички, Драгутин Покорни и Венцеслав Рендл.
Оно најпрепознатљивије, по чему ће Драгутин Чижек остати упамћен не само у српској војној музици, јесте чувени "Парадни марш" који је и данас главни парадни марш Војске Србије. Овај марш се неправдано приписује Биничком. У употреби је већ преко 130 година и био је парадни марш Војске Краљевине Србије, Војске Краљевине СХС (Југославије) и Југословенске народне армије и ево данас Војске Србије. Осим овог марша, познат је његов марш "Трчећи корак" које је редовно коришћен у ЈНА као музичка подлога јутарњег вежбања војника у касранама широм тадашње Југославије.
Од других познатијих маршева које је компоновао Чижек могу се истаћи: "Марш краља (кнеза) Милана", Марш краља Александра" (Обреновића), "Марш кнеза Николе" (црногорског), "Марш независност Србије", "Марш Таково", "Цар Душан свечани марш", "Чарнајев марш" (списак ових музичких дела је из текста Соља С. Цветковић, "СИНЕСТЕЗИЈА ВИЗУЕЛНОГ И МУЗИЧКОГ– ВИЋЕНТИЈЕ ПЕТРИК: МАРШ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА", Часопис Баштина, Приштина -Лепосавић, 2019). Такође, он је компоновао и музичко дело (по узору на Хајднову "Синфонију растанка") "Растанак са Аустријом", први пут изведено 1871. године а који је познат по томе што се током извођења музичари удаљавају један по један из оркестра, док напослетку не остане сам капелник диригујући празним подијумом.
Напјпознтија Чижекова композија је "Парадни марш"
Ево једне верзије "Парадног марша" изведене на гитари, где се заиста осећа дух времена када је марш и настао:
|
