Prefinjena vojna taktika Rusije zbog koje Amerikance boli glava

[MOTORISTA]

Prefinjena vojna taktika Rusije zbog koje Amerikance boli glava
Njujork tajms/DM   23.04.2014.

Povodom aneksije Krima, američki državni sekretar Džon Keri optužio je Ruse da se ponašaju “kao u 19. veku”. Ali, zapadni vojni stručnjaci koji prate zbivanja na Krimu i u istočnoj Ukrajini smatraju, međutim, da je ruska vojska uspešno savladala i da koristi strategije i taktike 21. veka: kombinuje sajber rat i informativnu kampanju i ima odlično obučene specijalce.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Efikasni "naoružani ljudi" bez oznaka na uniformama: Rusi na Krimu. Bivši komandant NATO i admiral u penziji Džejms Stavridis smatra da je to značajan pomak u pristupu ruskih kopnenih snaga, koje su “prefinjeno odigrale svoje adute”. Kvaliteti koje je ruska vojska pokazala, po njemu, nisu važni samo za dramu u Ukrajini, već imaju i implikacija i kad je reč o bezbednosti Moldavije, Gruzije, centralnoazijskih republika, pa i zemalja centralne Evrope koje su članice NATO.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Prava snaga ovih operacija leži u tajnoj akciji, kombinovanoj sa dobrim obaveštajnim podacima o slabostima vlade u Kijevu i njenoj spremnosti na vojni odgovor - smatra general Rodžer Mekdermont. Ruska operacija u Ukrajini predstavljala je, naime, veštu kombinaciju grube i blage sile i pokazala je veliki napredak u strategijskom razmišljanju i delovanju. Pri intervenciji na Krimu, Rusi su iskoristili vojne manevre da odvrate pažnju i prikriju namere, a zatim su specijalno obučene snage, mornarička i desantana pešadija bez prepoznatljivih oznaka i uniformi, brzo ušle na teritoriju i obezbedile ključne objekte.- Kad je operacija krenula, Rusi su presekli telefonske vodove, omele komunikacije i poslužili se metodama sajber-rata kao bi ukrajinsku vojsku i njenu komandu odsekle od poluostrva - konstatuje general Filip Bridlav, komandant NATO saveza.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Utvrdivši kontrolu Krima, Moskva je lansirala medijsku kampanju, s ciljem da javnost uveri da je intervencija bila neophodna kako bi se rusko stanovništvo spaslo desničarskih ekstremista, fašista i haosa. Ali, čim je Obama zatražio povlačenje sa Krima, Rusija je podigla ulog, stacioniravši oko 40.0000 vojnika u blizini istočne granice Ukrajine. 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Uskoro su Rusi i unutar istočne Ukrajine poslali male i dobro opremljene timove da zauzmu vladine zgrade koje su predali simpatizerima i lokalnim milicijama. Težište je prešlo na Donjeck i u pregovorima u Ženevi o Krimu više uopšte nije bilo reči. Američki vojni stručnjaci, pritom, smatraju da ova uspešna strategija može da bude primenjena u svim zemljama koje imaju zajedničku granicu sa Rusijom i znatan procenat ruskog stanovništva.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Očigledno da ovo novo i vešto rusko kombinovanje sajber-rata, specijalnih snaga i konvencionalnih snaga predstavlja nešto što NATO treba dobro da prouči, i sa čime će u budućnosti morati da računa.

Izvor: ww.blic.rs

[fubar]

Naravno da Rusi nisu naivci, medjutim nemojmo pretjerivati.
Rusi od raspada SSSR vuku svoje konce u Ukrajini, kontroliraju odredjene politicare i oligarhe, prvestveno iz jednog prostog razloga, i oni su Rusi.
Nije nikakav problem kontrolirati teren gdje je rusofono stanovnistvo, koje se izrazava kao "rusko" i koje povijesno i jest rusko, cak i geografski bila Rusija.
Ovo je sada samo kulminacija dugogodisnjeg uplitanja u unutarnju politicki situaciju Ukrajine. Slican scenarij vec je vidjen.

Ne bih rekao da je reakcija Rusije pretjerano sofisticirana, ali je svakako vrlo elegantna - do sada.

Ono sto mnogi sada ne znaju, jest dokle Rusi misle ici s ovakvom strategijom. Samo istocna Ukrajina ili? 

[Boro Prodanic]

Verovatnije ono "ili", dakle cela Ukrajina. Ništa im istočni deo ne bi značio ako NATO postavi baze na zapadu Ukrajine.

[dexy]

NATO već ima baze na granici sa Rusijom, ovako su rusi osigurali da neće imati i u Ukrajini, jer su okupirali i anektirali deo Ukrajine, a NATO neće nikada primiti u članstvo zemlju koja ima nerešena teritorijalna pitanja, naročito ne ako su ta pitanja nerešena sa jednom nuklearnom silom poput Rusije.
Ukrajinci su se prevarili što su poverovali rusima početkom devedesetih i predali im nuklearno naoružanje koje im je pripalo nakon raspada SSSR, tako da su stradali u večitoj borbi svetskih sila bez mogućnosti da pruže otpor.

[lovac]

Ukrajinci su se prevarili što su poverovali rusima početkom devedesetih i predali im nuklearno naoružanje koje im je pripalo nakon raspada SSSR, tako da su stradali u večitoj borbi svetskih sila bez mogućnosti da pruže otpor.

Dorbi strateški potezi se ne povlače danas za sutra - već za više godina unapred!

[Adler]

Koliko me sećanje služi, tada su upravo their American friends (koje su upravo Ukrajinci zvali radi posredovanja) insistirali da se nuklearni arsenal SSSR-a na teritoriji Ukrajine preda Ruskoj Federaciji.

[dzumba]

Kada su intervenisali u u Gruziji Rusi si par meseci pre toga izveli vežbu na svojoj strani granice sa sličnom temom kao što se u stvarnosti desila. Posle rata sa Gruzijom izvukli su pouke i krenuli u ispravljanje uočenih slabosti. (Uzgred, sve to piše u onoj našoj temi o ratu Rusije i Gruzije). Sada su takođe planirali vežbe (zaista pre samih sukoba) i izveli je tokom sukoba. Nije to baš tako slučajno. Verovatno su procenili šta se može desiti. I na tim manevrima nisu vežbali zaizimanje Krima (to su oni odavno uvežbali, odmah posle napetosti nakon rata sa Gruzijom), nego... ono što može da usledi nakon događaja na istoku Ukrajine. Sve što se vežba ima svoj cilj i svrhu. Vežbali su i vezdušni desant u arktičkim uslovima. A zašto? Verovatno unapred procenjuju gde može biti težište upotrebe vojske. Vojska (pre svega njene komande) koja prođe na vežbi buduću situaciju, bolje i deluje u toj situaciji kada se desi. To je odvano poznati o ratnoj veštini.

[Milan (longtrip)]

Apstrakt:

U radu se istražuje poimanje rata u ruskoj vojnoj misli u periodu od 2013. do 2019. godine, odnosno u vreme mandata generala armije Valerija Gerasimova kao načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije. Predmet istraživanja je i lični doprinos generala Gerasimova intenziviranju proučavanja prirode, karaktera, fizionomije i tipova savremenog rata u ruskoj vojnoj naučnoj zajednici, kao i teorijski rezultati koje su ruski autori postigli na tom polju proteklih godina. Autor se fokusira na analizu formulacija koje ruski autori koriste kako bi objasnili/definisali sadržaj i obim pojma rata, kao i na interpretaciju tipologije ratova koju su neki od njih izveli. Poseban osvrt je posvećen shvatanju hibridnog rata u savremenoj ruskoj vojnoj misli. Za analizu su uglavnom birane studije/monografije ili naučni radovi koje su objavili relevantni autori (najčešće penzionisana vojna lica, uglavnom sa činom pukovnika ili generala) iz Oružanih snaga Ruske Federacije, u eminentnim ruskim vojnim naučnim ili stručnim časopisima. Autor zaključuje da rezultati istraživanja savremene ruske vojne misli (2013–2019)mogu da budu korisni za domaću politikologiju i sistem vojnih nauka na planu obogaćivanja saznanja o poimanju rata, i eventualnog započinjanja fundamentalnih (po svojoj suštini,
delimično filozofskih) istraživanja na tu temu.


Autor: Nebojša Vuković

april 2021.


 PDF :   Konceptualizacija fenomena rata u savremenoj ruskoj vojnoj misli
– doprinos generala Gerasimova