PALUBA
May 28, 2020, 12:10:07 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Posle 28 godina: SAD razmišljaju o nuklearnoj probi  (Read 140 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 36 195



« on: May 23, 2020, 08:59:40 am »

Posle 28 godina: SAD razmišljaju o nuklearnoj probi
Tanjug   23. maj 2020.

VAŠINGTON - Trampova administracija razmatrala je protekle nedelje da li da izvrši nuklearno testiranje prvi put posle 28 godina, izvestio je Vašington post na osnovu saznanja iz više dobro upućenih izvora, prenosi Rojters.

Ovo pitanje je pokrenuto na sastanku rukovodećih ljudi nacionalnih bezbednosnih službi SAD, nakon optužbi iz Bele kuće da Rusija i Kina sprovode nuklearne probe niskog intenziteta. Na sastanku nije doneta konačna odluka o ovom pitanju, ali su učesnici bili saglasni da se na pretnje iz Rusije i Kine odgovori drugim merema, a da se američke nuklearne probe za sada ne vrše. Do sada, niko od američkih zvaničnika nije bio dostupan za detaljnije komentare.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 36 195



« Reply #1 on: May 25, 2020, 06:57:50 am »

САД желе обнову нуклеарних тестова
Аутор: Владимир Вукасовић недеља, 24.05.2020.

Недостаје још само да и Саудијска Арабија направи своју атомску бомбу, за шта се сумња да су припреме такође у току

Након што су иступиле из три споразума о контроли наоружања, уз поруке да ће у фебруару 2021. развргнути и последњи важећи договор с Русијом о ограничењу броја нуклеарних бојевих глава, САД разматрају и идеју да обнове тестирања атомских бомби, на која су одржавале мораторијум готово три деценије.

О одмрзавању проба се размишља с намером да се Русија и Кина тиме натерају на склапање споразума с Америком о контроли нуклеарног оружја, сазнао је „Вашингтон пост“. Покушаји Беле куће да приволи Пекинг на такав међународни уговор трају већ неко време. По свему судећи, они одражавају зазор Американаца од могућности да Кинези својој све већој привредној моћи, којом у неким аспектима већ парирају Сједињеним Државама или их и премашују, додају и предност у оним војним способностима за које су Вашингтон и Москва једно другом, у време када нису имале трећег такмаца за глобалну превласт, обећали да их неће развијати.

Тројни договор с Русијом и Кином о обуздавању најразорнијих оружаних арсенала председник САД Доналд Трамп је тражио и када је стављао до знања да идуће године, када истекне рок тог споразума, неће продужити важење „Новог Старта“, познатог и као „Старт 3“. Њиме су се Трампова земља и Русија обавезале на то да ниједна од њих неће имати више од 1.550 бојевих глава спремних за употребу. Актуелна америчка влада је „Старт 3“ описивала као бесмислен будући да руке везује искључиво њима и Кремљу док Кина њиме није ни обухваћена, те слободно надограђује свој нуклеарни арсенал.

Са сличним примедбама се Бела кућа пре две године повукла из споразума о ограничењу краткометних и средњометних нуклеарних пројектила за лансирање са земље (ИНФ). Тада се Кини такође приговарало због тога што неће да се придружи том договору, с тим што је и Русија оптужена да га крши, те је оцењено да је он утолико апсурднији и погубнији по самоодбрамбену способност Америке, наводно једине која ИНФ збиља поштује.

И пре три дана, Трамп је споменуо потребу да се и с Русијом и с Кином постигне договор о контроли наоружања. То је изговорио након што је објавио да САД иступају из Споразума о отвореном небу, којим је 35 држава потписница дозволило једна другој ненаоружане извиђачке летове преко својих територија како би међусобно надзирале војне активности и градиле поверење уместо параноје и предратних тензија. Трамп је Русији ставио на терет да је кршила и тај споразум. За одбијање дозволе за прелет преко целокупне руске територије Москву је оптужио и НАТО, али је барем десет његових чланица ипак позвало Америку да не одустаје од отварања неба за стране извиђачке летелице.

Док се Трамп спремао за објаву о повлачењу из тог споразума, политички намештеници у америчкој влади су на састанцима безбедносних званичника у Белој кући предложили да се одустане од мораторијума на тестове нуклеарних бомби, који су САД завеле 1993. године. Безбедносни професионалци су, према речима једног неименованог извора, одбацили ту идеју, али разговор о њој није завршен. Да ли зато што и та сумња не дозвољава овој дискусији да замре или зато што је било нужно уплашити јавност непријатељем како би она прихватила претећу идеју, тек, Америка је пре око месец дана оптужила Кину управо за тајно испробавање нуклеарног оружја, што је Пекинг негирао.

Кина одбија да се прикључи споразуму о ограничењу нуклеарног оружја, уз образложење да је њен арсенал ионако миноран у поређењу с америчким и руским. Има мишљења да то није ни нужно пошто Кина, барем према доступним подацима, нема нуклеарне бојеве главе моментално спремне за употребу, онако како Русија и Америка држе своје у приправности. Делом и због тога, неки процењују да САД заправо не циљају Кину када траже гашење постојећег споразума о атомским бомбама него да је она само изговор како би се Русија застрашила повећањем америчке нуклеарне моћи.

Русији се на душу ставља и то да је развила пројектиле којима крши ИНФ, у непосредну опасност стављајући Европу, која би била у домету тих ракета, те да не дозвољава извиђачке прелете преко Калињинграда, ка Европи најистуреније њене енклаве у коју је након заоштравања због украјинске кризе допремала и „искандере“, способне да понесу и нуклеарне бојеве главе, а наводно и унапређивала тамошња складишта за атомско оружје. Москви су Американци пребацивали и да у потаји тестира свој нуклеарни арсенал. Притом су САД игнорисале оптужбе да су и саме прекршиле ИНФ постављањем ракетног штита у Европи, као и спекулације да размишљају о пребацивању атомских бомби из Турске на европско тло.

Оно што је свакако истина јесте то да су и Русија и САД више поштовале слово него дух „Старта 3“. Обе су срезале број својих напуњених и размештених бојевих глава на прописан ниво, али су, не кријући то од јавности, „модернизовале“ нуклеарне капацитете, што значи да су повећавале прецизност и убитачност својих бомби. Ефекат тога је исти као да су допуњавале своје арсенале, па можда и опаснији него да су просто умножиле број бојевих глава са старим нивоом разорности. Колико далеко је у томе одмакла Кина, још је мање познато.

Свој последњи тест атомске бомбе, 1.030. по реду, САД су извеле 23. септембра 1992. У октобру претходне године Русија је саопштила да прекида такве пробе. У септембру 1996. усвојен је међународни Споразум о свеобухватној забрани тестирања нуклеарног оружја. Амерички Сенат је одбио да га ратификује, али су се САД одонда придржавале мораторијума.

Било је то другачије време, по крају Хладног рата, пре наглог успона Кине, стабилизовања Русије и терористичког напада 11. септембра, након којег су се Американци опет осетили рањивима и на сопственом тлу. До данас, САД су под Трампом иступиле и из споразума о ограничењу иранских нуклеарних способности. Такав договор са Северном Корејом, упркос најавама, нису постигле.

Недостаје још само да и Саудијска Арабија направи своју атомску бомбу, за шта се сумња да су припреме такође у току, па да свет постане изложенији нуклеарном рату више него што је то био иједном од осамдесетих година прошлог века.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.044 seconds with 25 queries.