Tajni plan Kremlja - Lukašenko očajan zbog krize ide da traži pomoć od Putina, a evo šta ruski lider zapravo želi od njegaM.I.M. 13.09.2020.
Krivične tužbe, otmice, stavljanje kesa na glave i pretnje smrću – beloruski diktator Aleksandar Lukašenko ne bira sredstva u pokušaju da uguši rastuće proteste protiv svoje 26-godišnje vladavine, uoči ključnog sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sutra u Sočiju, piše “Gardijan”.Lukašenko i Putin će u ponedeljak, kako je saopštio Kremlj, razgovarati o planovima o dodatnoj integraciji dve zemlje. Ovo je prva poseta beloruskog lidera Rusiji otkako su izbili protesti u zemlji, ističe “Moskov tajms”. Iz Kremlja su u petak naveli da će se Putin i Lukašenko sastati u odmaralištu na Crnom moru kako bi razgovarali o dodatnoj integraciji kao i ključnim trgovinskim i energetskim projektima.
“Planirano je da se diskutuje o ključnim pitanjima daljeg razvoja rusko-beloruskog strateškog partnerstva i alijanse”, saopšteno je iz Kremlja. Međutim, ta dodatna integracija ima za krajnji cilj nešto drugo. Putin želi da ujedini dve zemlje, a Moskva je svoje dosadašnje ponude o vojnoj i ekonomskoj pomoći pratila pozivima za bližu integraciju. Umesto da rasporedi
„male zelene ljude“ da okupiraju belorusku teritoriju, Moskva cilja na nešto što se naziva
„mekom aneksijom“. Strategija je postepeno
„kuvanje žabe“, počevši od ekonomske integracije i zajedničke valute, nakon čega sledi politička integracija kroz zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku, a koja će kulminirati punopravnom državom Unije koja bi de fakto značila apsorpciju Belorusije u Rusiju, piše "Forin Afers".
Poslednjih nekoliko godina Putin je pritiskao Lukašenka da se potčini ovom planu ističući njegovu ekonomsku dimenziju. Sada, pod okriljem trenutne političke krize, Moskva u Belorusiju šalje i mnoštvo „političkih tehnologa“, uz prikrivene obaveštajce, sajber-operativce, medijske konsultante, propagandiste i savetnike za bezbednost. To su
"mali sivi ljudi", a ne
"mali zeleni", a njihova specijalnost je političko ratovanje. Njihov neposredni zadatak je da postave temelje za meku aneksiju. Kremlju je potreban Lukašenko na vlasti da bi postigao ovaj cilj - bar zasad.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ne postoje planovi o zajedničkog konferenciji za novinare nakon sastanka u Sočiju, niti za potpisivanje bilo kakvih ugovora.
“Moskov tajms” podseća da je Lukašenko prošle nedelje rekao da na razgovorima s Putinom planira da “stavi sve tačke na slova ‘i’ po pitanjima koja su veoma osetljiva i delikatna za dve države”.
Lukašenko, koji je na vlasti u Belorusiji 26 godina, takođe je tokom ove nedelje jasno stavio do znanja da nema nameru da siđe s vlasti, ponavljajući da će radije umreti nego da je se odrekne.
- Moć se ne daje da bi se oduzela, odbacila ili predala – rekao je on ove nedelje.
Nakon brutalnog nasilja na protestima u danima nakon što je Lukašenko proglasio spornu pobedu na izborima 9. avgusta, njegove snage bezbednosti su se uzdržavale od nasilja nad masom demonstranata već su se umesto toga okomile na lidere protesta, koje su li hapsili ili deportovali van zemlje. Ipak, to nije sprečilo demonstrante da se okupljaju i traže političke promene u zemlji. Putin je možda jedina osoba koja može okončati ovaj začarani krug protesta u zemlji i Lukašenkovog odbijanja da napusti vlast, a “Gardijan” navodi da je moguće da će se se sledeće poglavlje beloruske istorije pisati ne na ulicama Minska već u Rusiji, gde dva predsednika čeka ozbiljan razgovor.
Pregovori će verovatno zahtevati delikatno balansiranje oba lidera – Lukašenko želi Putinovu podršku ali insistira da se neće odreći suvereniteta svoje zemlje, dok Putin nalazi da je Lukašenko varljivi, nepouzdani partner, ali je ipak odlučio – bar za sada – da ga podrži. Dugoročno gledano, nije jasno da li Putinov plan uključuje primoravanje oslabljenog Lukašenka na
“meku aneksiju” Belorusije, niti da li će Rusija tražiti kontrolisani transfer vlasti u bliskoj budućnosti.
- Možda ima u svojoj glavi scenario o tranziciji oko toga kako bi Lukašenka verodostojno zamenio neko iz njegovog kabineta, neko ko bi bio poverljiv i mogao da dođe do sporazuma sa Rusijom - kaže za “Gardijan” Andrej Kortunov, šef Veća za međunarodne odnose u Moskvi. Neki evropski političari su otvoreno podržali belorusku opoziciju ali većina se pomirila s tim da će Putin odigrati ključnu ulogu u određivanju ishoda trenutne krize.
- Ima 50 odsto šansi da će Lukašenko ostati (na vlasti), ali čak i ako ga zamene to ne znači nužno da će se stvari poboljšati. Ono što ne možemo očekivati je da će proevropski ili prozapadni reformator preuzeti kancelariji. To se neće dogoditi – rekao je jedan zapadni diplomata koji radi u Belorusiji.
Opoziciono Koordinaciono veće pokušalo je da ostane geopolitički neutralno. Veće je uspostavila liderka opozicije Svetlana Tihanovska, koja je na spornim izborima navodno osvojila svega 10 odsto glasova. Ali, ona se proglasila
“vođom nacije”. Tihanovska je i dalje u egzilu u Ukrajini. Beloruske vlasti pokrenule su krivični postupak protiv Veća, čiji su lideri ili u egzilu ili u pritvoru. Marija Kolesnikova, čelnica protesta i saradnica Tihanovske, oteta je nasred ulice u Minsku početkom nedelje. Maskirani otmičari odvezli su je do granice s Ukrajinom a deportaciju je izbegla nakon što je pocepala svoj pasoš. Trenutno je u pritvoru u Minsku, odakle je u četvrtak objavila saopštenje, navodeći da joj prete sa 25 godina robije. Takođe je navela da su joj rekli da će otići iz zemlje
“živa ili u delovima”.
Iz Kremlja su u utorak rekli da je nemoguće potvrditi da li je ovde zaista reč o kidnapovanju. Portparol Peskov je ukazao da kidnapovanje nije isto što i legalno pritvaranje. Jedini član sedmočlanog Veća koji je još na slobodi je autorka i nobelovka Svetlana Aleksijevič. Otkako je prijavila da su joj nepoznati kucali na vrata ranije ove nedelje, evropske diplomate počele su da drže bdenje u njenom stanu da pokažu solidarnost. Ona je prethodno bila na ispitivanju u policiji.
Rusija je isključila pregovore sa Većem a tokom protekle dve nedelje je ojačala svoju retoričku podršku Lukašenku. Putin je rekao da je pripremio kontingent snaga da ih pošalje u Belorusiju ukoliko se situacija otme kontroli a Rusija je, kako navodi “Gardijan”, poslala stručnjake da pomognu da se Lukašenkova poruka prenese državnom televizijom kako bi je stanovnici čuli. Lukašenko je do sada više puta tvrdio da NATO gomila svoje trupe na zapadnoj granici zemlje i upozorio da je Belorusija poligon za zapadne sile čija je stvarna meta Rusija.
- Ako mislite da bi velika Rusija mogla da se izbori sa tim, grešite. Razgovarao sam sa mnogo predsednika, sa mojim starim prijateljem – ja ga zovem starijim bratom – Putinom i upozorio ga. Nemoguće je ovo zaustaviti – rekao je Lukašenko ove nedelje ruskim novinarima.
Ovakvo udvaranje Kremlju je preokret za Lukašenka koji je dve decenije frustrirao svoje ruske partnere, uprkos tome što su deo Saveza. To je, međutim, samo na papiru a Lukašenko je godinama odugovlačio implementaciju sporazuma. Lukašenko je uoči izbora tvrdio da Rusija, a ne Zapad, pokušava da potkopa suverenitet Belorusije i čak uhapsio 33 ruska plaćenika tvrdeći da su planirali puč.
- Mnogi beloruski zvaničnici su nam otvoreno rekli da je sve što su radili bilo da se suprotstave ruskom pokušaju da preuzmu Belorusiju – rekao je za “Gardijan” zapadni diplomata. Uhapšeni su otad pušteni, ali teško da je Putin to zaboravio i sigurno nije ništa manje svestan da Lukašenko nije poverljiv partner.
-Ne znači nužno da mu (Rusi) veruju, ali takođe žele da vide zavere oko Rusije, zapadno uplitanje i čak i ako mu ne veruju potpuno možda će pokušati da ga iskoriste za svoje interese – zaključio je Kortunov.
Izvor:
www.blic.rs
