Битка за Белорусију

[MOTORISTA]

Počeo novi protest u Belorusiji
Tanjug 14.11.2020.

U Minsku je danas počeo novi protestni skup protiv predsednika Aleksandra Lukašenka, javlja Tas s, pozivajući se na beloruski portal Onlajner.

Prema izveštaju tog medija, u različitim delovima beloruske prestonice okupljaju se žene koje nose cveće. Policja je blokirala Trg pobede i Trg nezavisnosti. Cveće demonstranti ostavljaju kao počast opozicionaru koji je umro posle privođenja. Policija je uhapsila Romana Bondarenka (31), u sredu posle sukoba stanovnika i maskiranih ljudi koji su skidali crveno bele trake, boje opozicije, okačene u dvorištu jedne zgrade u Minsku. On je dan posle umro u bolnici od povreda glave uz rasprostranjene sumnje da su ga tukli u pritvoru.

Masovni protesti širom Belorusije počeli su nakon objavljivanja rezultata predsedničkih izbora, na kojima je Lukašenko osvojio šesti mandat, a za koje opozicija tvrdi da su bili neregularni.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Pucamo u vaš i njegov auto, vi ostajete živi, Aleksandar umire - Spasio ga je ovaj čovek
Novosti onlajn 14. 11. 2020.

PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko otkrio je u petak novinarima da je spreman atentat na njega.

Tokom dugog intervjua sa novinarima iz Belorusije, Ukrajine, Rusije, Moldavije i Kazahstana Lukašenko je rekao da su predsednički izbori 1994. za njega mogli da se završe tragično. Lukašenko se tada prvi put kandidovao za predsednika i pobedio, ali se u pozadini predizborne kampanje odvijala prava drama.

- „Dobronamernici“ su došli do mog protivkandidata Vjačeslava Kebiča sa kojim sam ušao u drugi krug i ponudili: „Pucamo u vaš i Lukašenkov auto, vi ostajete živi, Lukašenko umire. Za atentat okrivljujemo nacionaliste - podelio je Lukašenko detalje sa novinarima, objašnjavajući da su i on i lider komunista Kebič bili "alternativa nacionalistima".

- Kebič nije pristao na to, zbog čega ga cenim celog života, iako je bio moj ljuti oponent, koga je u to vreme podržavala Rusija. Cenio sam ga i cenim i svakog meseca zovem da pitam za njegovo zdravlje. Uvek sam ga podržavao i poštovao - dodao je Lukašenko.

Pobedivši na izborima, Lukašenko je poslao dokumente o planiranom atentatu u arhivu KGB-a, a da nije ni istražio ovaj slučaj.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

субота, 14.11.2020.
Јелена Церовина

Србија не уводи санкције Белорусији

Београд нема обавезу усклађивања са спољном политиком ЕУ у потпуности јер нам није отворено поглавље 31, које се тиче спољне и безбедносне политике, каже Зоран Миливојевић

Србија се придружила декларацији Европске уније о председничким изборима у Белорусији, у којој је оцењено да избори у тој земљи „нису били ни слободни, ни фер”, али се од ње тешко може очекивати да иде даље за политиком Брисела и уведе санкције Минску. Европска унија је, подсетимо, 6. новембра донела одлуку о санкцијама према Александру Лукашенку, његовом сину и саветнику за националну безбедност Виктору Лукашенку, као и према још 13 високих белоруских званичника.

Мера подразумева замрзавање њихове имовине и забрану издавања виза због, како је наведено, репресије пре и након председничких избора у Белорусији, 9. августа. Одлука је донета на састанку министара спољних послова ЕУ 12. октобра уз образложење да белоруске власти одбијају да ступе у било какав дијалог с опозицијом која оспорава резултате и Лукашенкову победу на председничким изборима. Европска унија га није ни признала као легитимног председника Белорусије. Ово је, иначе, други круг санкција Брисела. Прве су уведене 2. октобра против четрдесет званичника те земље.

Шта Брисел тражи од Београда?

Како је рекао Петер Стано, портпарол високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, ЕУ очекује да се Србија, као земља кандидат за чланство, „постепено усклађује с одлукама спољне политике ЕУ”. То је, иначе, стари и добро познати став бриселске администрације која на тај начин врши притисак на земље у процесу придружења да и оне стану иза ставова ЕУ. Дипломата Зоран Миливојевић напомиње да Србија нема обавезу усклађивања са спољном политиком ЕУ у потпуности из, како каже, једноставног разлога јер нам није отворено поглавље 31, које се тиче спољне и безбедносне политике.

„Наиме, ако би отворили то поглавље онда бисмо имали услове, такозване бенч маркс, које бисмо морали постепено да испуњавамо. Потпуно усклађивање је неопходно у моменту када се потписује приступни уговор. А ми нисмо ни близу тога”, објашњава Миливојевић за „Политику”.

Увођење санкција белоруским званичницима је, истиче, искључиво политички интерес Европске уније који Србија која није чланица не мора да следи.

„Ствар је нашег интереса, наше политичке воље, у којој мери ћемо и шта следити. Ми немамо ту врсту обавезе да аутоматски прихватамо оно што је интерес ЕУ, где се она поставља на овај начин”, каже Миливојевић и додаје да тек нема говора о томе, као што се то спекулисало ових дана, да Србија има рок у коме се мора придружити санкцијама. Као прво, не постоји формално-правна обавеза већ начелно политичка. У претходном случају, када смо се придружили декларацији, ми смо то учинили као гест добре воље, а нама ниједно поглавље ове године није отворено.

Европска декларација којом су избори у Белорусији проглашени нефер и недемократским усвојена је, подсетимо, 11. августа, а председница Владе Србије Ана Брнабић потврдила је 27. августа да се званични Београд придружио декларацији. Она је то учинила након што су амбасадори Европске уније и САД у Београду, Сем Фабрици и Ентони Годфри, поздравили ово придруживање Србије.

Да Београду није било лако да се одлучи на овај потез јер има добре односе с Минском, сведоче и речи Ане Брнабић, која је, потврђујући ту одлуку, додала и да се „нада да Лукашенко неће замерити” као и да је то учињено у оквиру синхронизације са спољном политиком ЕУ. Она је напоменула и да се не може заборавити да је белоруски председник једини светски државник који је током НАТО бомбардовања 1999. године посетио Србију. Од држава западног Балкана које нису чланице Европске уније, осим Србије, декларацију су потписале и Северна Македонија, Црна Гора, Албанија, као и Босна и Херцеговина. Северна Македонија је подржала и санкције белоруским званичницима.

Када је реч о усклађености спољне политике Србије с политиком ЕУ, она је мања него ранијих година. Од 1. јануара до 30. јуна 2020. године ЕУ је, према подацима Исак фонда, објавила 25 спољнополитичких декларација, а Србија се усагласила с њих 12. Стопа усаглашавања у току првих шест месеци прошле године била је 60 одсто. Србија није била потписник три декларације које се односе на Русију у вези с кризом у Украјини, три на кризу у Венецуели и по једне које се односе на Мјанмар, Иран, Белорусију, Никарагву, Сирију, Турску и Грузију.

Према речима Срећка Ђукића, бившег амбасадора Србије у Белорусији, нема сумње да ће ЕУ истрајати на санкцијама Белорусији.

„Овог пута је ЕУ далеко оштрија према Белорусији и Лукашенку него што је икада до сада била, и са становишта ЕУ као целине и са становишта појединих земаља. Неки парламенти су донели и резолуције којима су ставили до знања да не признају Лукашенка за легитимног председника Белорусије. Следећи корак ће сигурно бити економске санкције”, оцењује Ђукић за „Политику”. Подсећа да су санкције Белорусији, али само оне за које је ЕУ вршила највећи притисак, већ биле уведене 2010. и да су окончане када је Минск постао место за преговоре за решење украјинске кризе.

„Србија је стриктно поштовала те санкције ЕУ. Белоруској влади то није било право и реаговала је. Ми смо објашњавали да је наш спољнополитички приоритет чланство у ЕУ и да морамо пратити спољну политику ЕУ. И Минск је с разумевањем то прихватао јер уважавао је наше спољнополитичке приоритете”, објашњава Ђукић и додаје да ми не морамо одмах да уводимо санкције, али и да не можемо да дозволимо да нас ЕУ стално опомиње.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Policija puca na demonstrante, ima povređenih
I.Z.K. 15.11.2020.

U Belorusiji su se danas demonstranti ponovo okupili, a policija je, da bi ih rasterala, koristila i oružje. Lokalni opozicioni meidji prenose da ima mnogo povređenih i uhapšenih.

Beloruska policija je uhapsila nekoliko desetina ljudi kod jedne metro stanice u Minsku, gde su se opozicioni aktivisti okupili da odaju poštu opozicionaru Romanu Bondarenku koji je preminuo 12. novembra od povreda zadobijenih tokom sukoba sa policijom. Demonstranti uzvikuju "Izlazim napolje", što je bila poslednja poruka koju je na internetu objavio ubijeni Bondarenko. On je uhapšen, a dan posle umro u bolnici od povreda glave uz rasprostranjene sumnje da su ga tukli u pritvoru.

Radio Slobodna Evropa je objavio snimak na kojem se čuju pucnji i vidi dim dok demonstranti beže. Oko mesta okupljanja demonstranata, policija je raspoređena zajedno sa teško naoružanim i opremljenim specijalnim jedinicama, preneo je TAS.

- Desetine hiljada Belorusa okupilo se danas širom Belorusije da mirno protestuje u znak sećanja na ubijenog Romana Bandarenku. Lukašenko je protiv demonstranata upotrebio gas, granate i vatreno oružje. Mnogo ranjenih i povređenih. Poražavajuće - navela je liderka opozicije Svetlana Tihanovska.

Na društvenim mrežama su objavljeni snimci na kojima se vidi kako policija ali i maskirani ljudi bez ikakvih oznaka na uniformama tuku demonstrante.

U Belorusiji već mesecima traju demonstracije protiv predsednika Aleksandra Lukašenka.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Masovna hapšenja u Minsku
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 15.11.2020.

Minsk -- Pripadnici policije masovno su hapsili učesnike demonstracija održanih na tzv. Trgu promena u ulici Červjakov u Minsku.

Na toj lokaciji danas se okupilo nekoliko hiljada ljudi da bi odali počast Romanu Bondarenku, koji je preminuo 12. novembra posle privođenja. Nekoliko desetina demonstranata je uhapšeno, preneo je TAS.

Policajci uklanjaju improvizovani spomenik koji su stanovnici Minska postavili Bondarenku. Prema izveštajima aktivista za ljudska prava, ukupno 351 osoba je privedena na današnjim protestima širom zemlje.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

15.11.2020.

U Belorusiji više od 500 uhapšenih, policija šok-bombama na demonstrante
AUTOR:Beta, Srna/Rojters

Više od 500 Belorusa uhapšeno je u nedelju na novim demonstracijama širom zemlje čiji učesnici traže ostavku dugogodišnjeg autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka. Policija je šok-bombama, suzavcem i vodenim topovima nastojala da razbije današnji protest hiljada demonstranata u Minsku.

Grupa za zaštitu ljudskih prava Vesna (Proleće) navela je da je hapšenja bilo u Minsku, Vitebsku i Gomelju, prenosi Asošiejted pres. Mnogi demonstranti su nosili transparente u čast pristalice opozicije Romana Bondarenka, koji je umro posle privođenja.

Policija je u sredu uhapsila 31-godišnjeg Bondarenka, posle sukoba građana i maskiranih ljudi koji su u dvorištu zgrade u Minsku skidali okačene crveno-bele trake, simbol opozicije. Bondarenko je dan kasnije umro u bolnici od povreda glave, za koje mnogi sumnjaju da je zadobio u pritvoru. Lokalni mediji su ranije danas objavili snimke na kojima se vidi kako muškarci u kapuljačama jure grupu ljudi avenijom u centru Minska. Belorusi su na društvenim mrežama navodili da u dvorištima zgrada ima sukoba građana i policije.

Opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja, koja se odmah posle izbora sklonila u Litvaniju da bi izbegla hapšenje, napisala je na Tviteru da je Lukašenko danas koristio "suzavac, šok-bombe i vatreno oružje" protiv demonstranata i da ima "mnogo povređenih".

Vlasti su uoči protesta zatvorile 15-ak metro stanica, a bilo je prekida i u mobilnoj mreži, naveli su novinari Frans presa. Zbog smrti Bondarenka u petak su hiljade Belorusa protestovale u Minsku. Tihanovskaja, koja je neočekivano postala glavni rival Lukašenku na predsedničkim izborima posle hapšenja drugih istaknutih opozicionara, pozvala je građane da odaju počast Bondarenku, navodeći da je "ubijen zato što je želeo da živi u slobodnoj zemlji".

Lukašenko je u petak izrazio saučešće i naložio "nepristrasnu i objektivnu" istragu okolnosti smrti Bondarenka.

Belorusija je pogođena političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Protivnici Lukašenka tvrde da su izbori pokradeni. Uprkos nastojanju vlasti da uguše demonstracije hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima, masovni protesti ne jenjavaju ni posle više od tri meseca. Najmasovniji protesti održavaju se nedeljom kada na ulice izlaze desetine hiljada demonstranata. Jedne nedelje je bilo i 200.000 ljudi.

Od početka demonstracija u avgustu, najmanje četiri osobe su umrle ili na protestu ili posle hapšenja, navodi AFP. Uhapšene su hiljade demonstranata, od kojih desetine prijavljuju da su bile izložene mučenju u pritvoru.

Lukašenko (66), koji Belorusijom vlada čvrstom rukom od jula 1994. godine, uz represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima, optužuje zapadne zemlje za podsticanje protesta. Evropska unija je najavila mogućnost uvođenja dodatnih sankcija i osudila kontinuirano nasillje vlasti Belorusije. Lukašenko je odbacio optužbe opozicije da je namestio izbore.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Lukašenko se odriče 80 odsto nadležnosti predsednika


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko saopštio je da 70-80 odsto nadležnosti predsednika mogu biti predati parlamentu, vladi i drugim strukturama.

„Narod, društvo, želi promene i oni su se uhvatili za predsednika i njegove nadležnosti. Izlazak iz toga su promene Ustava“, rekao je Lukašenko, prenosi agencija Belta.

„Nedavno sam se složio sa rukovodstvom parlamenta da za prenošenje 70-80 odsto nadležnosti predsednika na parlament, vladu i druge strukture, nije potrebno menjati ceo ustav“, dodao je on.

Predsednik je predložio novi mehanizam rada, pri kojem će Vlada pisati zakone, parlament ih razmatrati i donositi, a zatim podnositi predsedniku na potpis.

„Zato sam rekao da sam spreman da vas slušam, ali ćete vi doneti odluku“, rekao je Lukašenko.

izvor

[MOTORISTA]

Belorusija: Privedeno više od 700 demonstranata
IZVOR: BETA/AFP PONEDELJAK, 16.11.2020.

Beloruske vlasti saopštile su danas da je privedeno više od 700 demonstranata na protestima održanim u nedelju protiv predsednika Aleksandra Lukašenka.

"Više od 700 ljudi privedeno je zbog kršenja zakona o masovnom okupljanju, a njihovi prestupi treba da se ispitaju na sudu", izjavila je portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova Olga Čemodanova.

Grupa za zaštitu ljudskih prava Vesna (Proleće) saopštila je da je uhapšeno najmanje 1.200 ljudi na protestu koji je policija rasturila šok bombama i suzavcem.

Liderka opozicije Svetlana Tihanovska izjavila je danas da je razgovarala sa ambasadorima Evropske unije (EU) koje je pozvala da uvedu dodatne ekonomske sankcije protiv javnih preduzeća i banaka povezanih sa državom.

Evropljani su već uveli sankcije protiv Lukašenka, njegovog sina Viktora i nekoliko desetina članova okruženja predsednika Belorusije.

Belorusija je pogođena političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Protivnici Lukašenka tvrde da su izbori pokradeni.

Uprkos nastojanju vlasti da uguše demonstracije hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima, masovni protesti ne jenjavaju ni posle više od tri meseca.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

16.11.2020.

Penzioneri na ulicama Minska, 100 dana od početka demonstracija
AUTOR: Beta

Više od 2.000 penzionera protestovalo je u Minsku i obeležilo 100 dana od početka masovnih demonstracija u Belorusiji, iniciranih pobedom dugogodišnjeg autoritarnog šefa države Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima.

Penzioneri tradicionalno izlaze na ulice ponedeljkom, i danas su ponovo tražili ostavku Lukašenka i prestanak nasilnog obračuna vlasti s neistomišljenicima, navodi AP. Nosili su cveće i crveno-bele zastave opozicije koje su postale simbol protesta u Belorusiji, kao i slike pristalice opozicije Romana Bondarenka, koji je prošle nedelje umro posle privođenja. Skandirali su "Zašto je (Roman) ubijen" i tražili istragu njegove smrti.

Policija je u sredu uhapsila 31-godišnjeg Bondarenka, posle sukoba građana i maskiranih ljudi koji su u dvorištu zgrade u Minsku skidali okačene crveno-bele trake. Bondarenko je dan kasnije umro u bolnici od povreda glave, za koje mnogi sumnjaju da je zadobio u pritvoru. Današnji protest policija nije ometala, za razliku od jučerašnjih masovnih demonstracija, održanih u čast Bondarenka. Policija je juče nastojala da razbije protest šok-bombama, suzavcem i pendrecima, a demonstrante je tukla i po prodavnicama i restoranima u kojima su se krili. Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije saopštilo je da je juče privedeno više od 700 osoba, dok je grupa za zaštitu ljudskih prava Vesna (Proleće) navela da je uhapšena 1.291 osoba.

Belorusija je pogodjena političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova. Protivnici Lukašenka tvrde da su izbori pokradeni.

Uprkos nastojanju vlasti da uguše demonstracije hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima, masovni protesti ne jenjavaju ni posle više od tri meseca. Protesti su najmasovniji nedeljom kada na ulice redovno izlaze desetine hiljada demonstranata. Jedne nedelje je bilo i 200.000 ljudi. Od početka protesta je uhapšeno više od 19.000 ljudi, a najmanje četiri osobe su umrle usled nasilja vlasti nad demonstrantima. Desetine uhapšenih prijavile su da su bile izložene mučenju u pritvoru.

Beloruska vlast se zbog represije suočila s brojnim osudama iz inostranstva. EU i SAD su uvele sankcije beloruskim zvaničnicima optuženim za krađu izbora i nasilje nad demonstrantima. Opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja, koja se odmah posle izbora sklonila u Litvaniju da bi izbegla hapšenje, danas je pozvala Zapad da "deluje brže", navodeći da Belorusima "pomoć treba odmah".

"Proširite listu sankcija i uvedite ekonomska ograničenja. Pomozite žrtvama represije i povredjenima. Podržite medije i zaštitnike ljudskih prava. Prestanite da investirate u banke i državne kompanije. Započnite međunarodnu istragu i osnujte tribunal", napisala je Tihanovskaja na Tviteru. Tihanovskaja, koja je neočekivano postala glavni rival Lukašenku na predsedničkim izborima posle hapšenja drugih istaknutih opozicionara, optužuje vlast za krađu izbora.

Lukašenko (66) Belorusijom vlada čvrstom rukom od jula 1994. godine, uz represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima. On optužuje zapadne zemlje za podsticanje protesta.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Minsk snižava učešće u inicijativi EU „Istočno partnerstvo“


Ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej izjavio je da učešće u inicijativi Evropske unije „Istočno partnerstvo“ Minsk svodi na ekspertski nivo.

„Primećujemo da postoje pokušaji da se politizuje niz infrastrukturnih, međuregionalnih projekata u okviru te inicijative“, rekao je Makej.

On je istakao da je Minsk napravio takav korak zbog „politizacije“ partnera Belorusije.

O toj odluci je razgovarano na sastanku sa predsednikom Belorusije o pitanjima spoljne politike.

„Istočno partnerstvo“ je projekat Evropske unije, usmeren na produbljivanje i jačanje odnosa sa šest istočnih suseda – Jermenijom, Azerbejdžanom, Belorusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom. „Istočno partnerstvo” predviđa značajno povećanje nivoa političke saradnje, široku integraciju bivših sovjetskih republika u ekonomiju EU, kao i povećanje obima pružene finansijske pomoći. Istovremeno, učešće u programu ne znači i perspektivu članstva u EU.

izvor

[Dreadnought]

Brutalnost prema demonstrantima u Belorusiji je nedopustiva, ali postoje i provokacije


Brutalnost policije na protestima u Belorusiji, koju nisu izazvali demonstranti, nedopustiva je, ali ne smeju se isključiti ni slučajevi provokacija, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

„Nesumnjivo, brutalnost koja nije ničim od strane demonstranata, nepoželjna je i nedopustiva. Međutim, ne može se zatvarati oči i na činjenice provokacije prema policiji, koje se takođe dešavaju“, istakao je Peskov.

On je dodao da Moskva pažljivo prati događaje u Belorusiji.

„To je saveznička zemlja. To je bratski narod. Želeli bismo da vidimo mirnu, stabilnu i naprednu Belorusiju i nadamo se da će tako biti“, rekao je portparol Kremlja.

On je objasnio da, po mišljenju Rusije, „Belorusija mora biti oslobođena svih spoljnih uticaja“.

Antivladini protesti u Belorusiji koji se održavaju od početka avgusta, nakon predsedničkih izbora, redovno se završavaju masovnim hapšenjima.

izvor

[Dreadnought]

Lukašenko o pomoći Rusije i Kine: Prijatelji se prepoznaju u nevolji


Beloruski lider Aleksandar Lukašenko izjavio je da su Rusija i Kina pružile podršku njegovoj zemlji u uslovima neviđenog spoljnog pritiska na Belorusiju.

„U vreme spoljnog pritiska bez presedana, Belorusija je dobila široku podršku svojih tradicionalnih saveznika. Najopipljiviju pomoć u ovim teškim vremenima dobili smo od Rusije, Kine i drugih država. Time smo se još jednom uverili da se prijatelji prepoznaju u nevolji“, rekao je Lukašenko na sednici o spoljnopolitičkim pitanjima.

Tokom sednice vlade Lukašenko je izneo aktuelna pitanja, govoreći o daljem razvoju odnosa sa Rusijom i Kinom i primeni postignutih sporazuma dogovorenih na sastancima na najvišem nivou i tokom poseta ruskih zvaničnika Belorusiji ove godine.

Lukašenko je prošlog petka, tokom intervjua stranim medijima saopštio da nikad neće prevariti Rusiju niti promeniti kurs prema drugim državama. On je naglasio da se belorusko rukovodstvo nikad nije okretalo protiv Rusije niti da je izdalo interese rusko-beloruske saradnje.

izvor

[Dreadnought]

I Belorusija pravi spisak nepoželjnih iz EU i Kanade


Belorusija je dopunila svoju listu sankcija za svaku zemlju Evropske unije i Kanadu, kao odgovor na odluku Saveta EU da uvede sankcije protiv Belorusije, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije.

„U vezi sa izvršnom odlukom Saveta Evropske unije 2020/1648 od 6. novembra 2020. godine, Belorusija će od danas recipročno dopunjavati svoj sankcioni spisak za svaku od zemalja EU i Kanadu“, navodi se u saopštenju.
Kako se objašnjava, spisak neće biti objavljen zbog diplomatske korektnosti.

„Sankcioni spisak je ekvivalentan, a takođe deluje u okviru integracionih udruženja, koja uključuju Belorusiju. Preporučujemo visokim evropskim zvaničnicima da imaju u vidu ovu informaciju prilikom planiranja putovanja“, ističe belorusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Takođe se navodi da će Belorusija odgovoriti na svaki novi destruktivni korak Evropske unije.

„Jednostrano agresivno sužavanje polja za dijalog sa susednom Belorusijom je istorijska greška evropske birokratije. Na svaki novi destruktivni korak stići će odgovor beloruske strane. Garantovano će biti revidirani mnogi projekti, pogodni za EU, i sfere odnosa, učešće u kojima je danas dobra volja, a ne obaveza beloruske strane“, precizirano je u saopštenju.

izvor

[MOTORISTA]

Tihanovska: EU da uvede sankcije pristalicama Lukašenka
Tanjug 17.11.2020.

Beloruska opoziciona liderka Svetlana Tihanovska pozvala je evropske lidere da nametnu ciljane ekonomske sankcije pristalicama predsednika Aleksandra Lukašenka, nakon što je policija delovala nasilno prema demonstrantima.

Policija u Minsku koristila je suzavac, gumene metke i šok bombe za rasturanje desetina hiljada demonstranata u nedelju, tokom 14. vikenda protesta od spornih predsedničkih izbora održanih 9. avgusta na kojima je Lukašenko pobedio, preneo je Rojters. Tihanovska, koja je pobegla u Vilnjus u Litvaniju nakon izbora, na kojima je, kako tvrdi ona pobedila, pozvala je Evropsku uniju da uvede ciljane finansijske sankcije protiv pristalica Lukašenka.

"Samo ekonomski pritisak učiniće da ovaj režim odstupi jer neće imati novca za plaćanje interventne policije i njenih zločina", rekla je ona u intervjuu britanskoj agenciji tokom posete Stokholmu. Naš pokret je uglavnom miran i ne želimo da na nasilje odgovorimo nasiljem, istakla je ona.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Lukašenko: Opozicija nije htela ponovno brojanje glasova, već predaju vlasti


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da beloruska opozicija nije želela ni ponovno prebrojavanje glasova, ni ponovne izbore, već joj je samo potrebna dobrovoljna predaja vlasti.

„Devetog (avgusta) nisu uspeli da zatvore biračka mesta (za glasanje) – blickrig. Blickrig ne uspeva. Predložili su (iz opozicije) da se ponovo prebroje glasovi. Kada smo rekli da smo spremni, hajde da prebrojimo – nije bilo važno. Paralelno njihovi postupci – počeli su mirne protestne šetnje... Šta je od toga bilo? Ništa. To je već bilo u svetlu (zahteva) za ponovljenim izborima, odnosno oni su zahtevali ponovljene izbore“, rekao je Lukašenko, prenosi televizija „Belorusija 1“.

Prema rečima predsednika, „kada su dobili signal da možemo da ponovimo izbore, sledeći zahtev bio je dobrovoljna predaja vlasti, odnosno predaja zemlje“.

„A njihove (kasnije) praktične akcije, uglavnom u Minsku – oštra radikalizacija, poziv na štrajk, poziv da se odmah uzimaju depoziti u bankama“, dodao je Lukašenko.

izvor