Sukobi u SAD-u

[Perun]

Optužnica protiv još trojice policajaca koji su privodili Floyda!
   

Tužiteljstvo Minnesote optužilo je još trojicu policajaca koji su sudjelovali u brutalnom privođenju Georga Floyda.

Oni se terete za pomoć i poticanje u drugostupanjskom ubojstvu 46-godišnjeg Afroamerikanca koji je umro nakon uhićenja. Objavio je to državni odvjetnik te savezne države Keith Ellison.

Objavljujući nove optužnice, državni odvjetnik Ellison izjavio je da su one u interesu pravde.

- Moramo ispisati nova pravila za pravedno društvo, kazao je.

Istodobno, prvooptuženi policajc Derek Chauvin sada se tereti za drugostupanjsko ubojstvo koje se definira kao "nenamjerno ubojstvo s namjerom nanošenja tjelesnih ozljeda i pokazuje iznimnu ravnodušnost prema ljudskom životu".

Sva četiri policajca, Derek Chauvin, Tou Thao, Thomas Lane i J. Alexander Kueng dobila su otkaz dan nakon tragičnog incidenta. Ameriku je "na noge" podigla snimka od osam minuta i 46 sekundi, na kojoj se vidi kako policajac s rukom u džepu koljenom pritišće vrat Georgeu Floydu, koji moli za milost jer ne može disati.

Devet dana traju prosvjedi diljem zemlje zbog brutalnosti policije i rasizma. George Floyd uhićen je jer je s lažnim čekom od 20 dolara pokušavao kupiti cigarete.

https://vijesti.hrt.hr/621433/optuznica-protiv-jos-trojice-policajaca-koji-su-privodili-floyda

[Perun]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Vojnici se povlače iz Vašingtona, vraćaju se u svoje baze


Jedinice aktivne vojske koje su dovedene da pomognu tokom građanskih protesta počinju da se vraćaju u svoju matičnu bazu, nakon dvodnevnih mirnijih demonstracija u Vašingtonu, izjavili su visoki zvaničnici odbrane za AP.

Zvaničnici su rekli da će se prvo vratiti oko 200 vojnika sa snagama neposrednog reagovanja 82. vazdušno - desantne divizije.

Ostatak aktivne vojske, koji se nalazi u vojnim bazama van grada u severnoj Virdžiniji i Merilendu, takođe će biti povučen narednih dana, ako to uslovi dozvole, rekli su zvaničnici, koji su želeli da ostanu anonimni jer nisu ovlašćeni da daju izjave.

Vojska je bila na raspolaganju, ali nije aktivirana u suzbijanju protesta.

Povlačenje vojske dolazi posle izjave američkog ministra odbrane Marka Espera da trenutni uslovi ne zahtevaju upotrebu vojnih snaga za sprovođenje zakona za suzbijanje protesta.

Predsednik Donald Tramp je govorio o mogućnosti da angažuje vojsku da bi ugušio nasilne proteste u nekim američkim gradovima.

Oko 1.300 vojnika iz aktivnih vojnih jedinica raspoređeno je početkom ove nedelje oko Kapitola u Vašingtonu kada su protesti postali nasilni posle smrti Afroamerikanca Džordža Flojda.

Ministar odbrane SAD Mark Esper izjavio je da ne podržava predlog američkog predsednika o aktiviranju Zakona o pobuni da bi bili ugušeni masovni protesti koji se u toj zemlji održavaju zbog smrti Džordža Flojda.

"Mogućnost korištenja aktivnih oružanih snaga u sprovođenju zakona treba iskoristiti samo u krajnjem slučaju i u najtežim situacijama. Sada nismo u ni u jednoj od tih situacija. Ne podržavam aktiviranje Zakona o pobuni", rekao je Esper tokom brifinga u Pentagonu.

On je ubistvo Džordža Flojda nazvao "užasnim zločinom".

"Policajac mora da odgovara za ubistvo. Tragedija koju smo videli se previše puta ponavlja", zaključio je Esper.

izvor

[Dreadnought]

Oštre kritike Trampovih pretnji vojskom: Pretvara Ameriku u bojno polje


Najava predsednika SAD Donalda Trampa da će upotrebiti vojsku za suzbijanje protesta naišla je na kritike. Oslanjanje na voljsku je problematično, i ona bi trebalo da bude apolitična u pogledu rešavanja unutrašnjih pitanja, smatraju kritičari Donalda Trampa.

Desetine hiljada Amerikanaca demonstriralo je, uglavnom mirno, osmu noć za redom zbog ubistva prilikom hapšenja Afroamerikanca Džordža Flojda. U Njujorku je ipak uhapšeno više od 200 ljudi zbog kršenja policijskog časa.

"To nije nešto što je počelo nedavno. Samo je se čaša sada prepunile. Gledamo iznova i iznova nepravdu i pogrešan način pristupa problemima", kaže jedan učesnik protesta.

"Kao crna žena, kažem da su moji ljudi stvorili ovu zemlju. Silovani smo i pljačkani da bi se ova zemlja stvorila, a moja je odgovornost da se borim za svoj narod i boju kože i veru u Ameriku", poručuje jedna učesnica protesta.

Kandidat demokrata za predsednika SAD Džozef Bajden optužio je predsednika Donalda Trampa da je zemlju pretvorio "u bojno polje" i obećao da će sve učiniti kako bi "iscelio rasističke rane" ukoliko pobedi na izborima u novembru.

"Kada se mirni demonstranti, naređenjem predsednika rasteraju sa praga Bele kuće suzavcem i topovskim udarima, onda možemo da mislimo da mu je više stalo do moći, nego do principa. Tramp je pretvorio zemlju u bojno polje podeljeno starim ogorčenjima i novim strahovima", ocenio je Bajden.

Većina građana SAD podržava proteste širom zemlje povodom ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda i protivi se odgovoru američkog predsednika Donalda Trampa na proteste, navodi se u istraživanju koje su sproveli Rojters i Ipsos.

izvor

[Perun]

Devetu noć za redom Amerika ne spava
   

Devetu noć za redom Amerika ne spava, nastavljeni su prosvjedi diljem zemlje. Američki ministar obrane Mark Esper usprotivio se korištenju aktivnih vojnih snaga u suzbijanju prosvjeda. U međuvremenu, ured državnog tužitelja Minesote priopćio je da je završena preliminarna istraga o smrti Georgea Floyda.

Optužnica protiv još trojice policajaca koji su privodili Floyda

U Washingtonu broj okupljenih ispred Bijele kuće ponovno je bio veći no prethodnih dana, baš kao i prisutnost policije i Nacionalne garde.

U New Yorku su održani brojni prosvjedi, uglavnom mirni, no uhićen je velik broj onih koji nisu poštovali policijski sat.

U Minneapolisu erupcija zadovoljstva nakon uhićenja i podizanja optužnice protiv još trojice policajaca koji su sudjelovali u brutalnom privođenju Georga Floyda. Oni se terete za pomoć i poticanje u drugostupanjskom ubojstvu 46- godišnjeg Afroamerikanca.

Policijski sat i dalje je na snazi u velikom broju američkih gradova, a prema pisanju američkih medija policija je do sada ukupno  uhitila više od devet tisuća prosvjednika.

Prvi put od početka prosvjeda zbog policijske brutalnosti i rasizma oglasio se bivši predsjednik Barack Obama. Podržao je mirne prosvjede, kazavši kako je samo njihov malen postotak nasilan.

- Sjetite se kako je ova zemlja osnovana prosvjedom, zove se Američka revolucija, kazao je.

Veliku pozornost izazvao je i medijski nastup bivšeg ministra obrane u Trumpovoj administraciji, generala Jima Matissa koji je u članku u magazinu "Atlantic“ podržao prosvjednike, a predsjednika Trumpa opisao kao prijetnju američkom Ustavu.

Na  svojoj  noćašnjoj objavio na Twitteru predsjednik Donald Trump ignorirao je  prosvjede, no izrazio je optimizam da je američka ekonomija u ranoj, ali snažnoj fazi oporavka.

Završna autopsija: Floyd je umro od zastoja srca, a bio je zaražen koronavirusom

Smrt Georgea Floyda izazvana je srčanim zastojem, zaključak je službenog patologa okruga Hennepin nakon završne autopsije provedene nad tijelom Afroamerikanca ubijenog tijekom privođenja, za što je optužen bivši policajac Derek Chauvin te još trojica njegovih kolega koje se tereti za suučesništvo i nečinjenje.

U izvješću dr. Andrewa Bakera stoji da je Floydov vrat bio pritisnut kad je Chauvin koljenom nasjeo na žrtvu i tako je držao više od osam minuta, ali se u zaključku to ne spominje kao izravan uzrok smrti. Floydova obitelj je financirala nezavisnu autopsiju, u kojoj se kao uzrok smrti navodi "gušenje od stalnog pritiska".

U novom izvješću se navodi da je Floyd imao brojne masnice i posjekotine na glavi, licu, ustima, ramenima, rukama i nogama, ali ne postoji dokaz da je bilo koja od tih ozljeda bila smrtonosna. U završnoj autopsiji se navodi da je Floyda bio srčani bolesnik i da je patio od visokog tlaka te da je nedavno bio pozitivan na koronavirus, no bez indikacija da je to imalo bilo kakvu ulogu u njegovoj smrti.

Inicijalno toksikološko izvješće pokazalo je umjerene razine fentanila i metamfetamina u tijelu žrtve.

https://vijesti.hrt.hr/621472/devetu-noc-za-redom-amerika-ne-spava

[Dreadnought]

Pozadina masovnih protesta: Da li će SAD dobiti novog "vođu"?


Osmi dan prolazi od kako su počeli protesti u Americi, i situacija se i dalje ne smiruje.

Sve je počelo burtalnim ubistvom afroamerikanca Džordža Flojda, ali pobuna mase izgleda dobija jednu novu dimenziju.

Mnogi tvrde da nikada nista nije ujedinilo svih 50 američkih država kao protesti koji su u toku. Svi se slažu oko jednog- ubijanje crnog stanovnistva mora da prestane.

Oni skloni političarenju misle da američkom krizom upravljaju demokrate jer nemaju odgovarajučeg kandidata koji može da stane na crtu Trampu. Džo Bajden nema potrebnu harizmu a ni snagu za pobedu na izborima.

Analiticar Milan Mišić navodi da je Tramp verovatno nervozan i zbog male prednosti Bajedena u anketana.

"Verovatno je nervozan i zbog činjenice i da Džo Bajden u anketama ima doduše malu ali veoma postojanu prednost. Što se tiče bajdena on je održao prvi govor od marta meseca i u njima je pozvao na smirivanje i uputio jednu dosta zanimljivu poruku u kojoj se kaže da američka istorija nije bajka sa zagarantovanim srećnim krajem", kaže Mišić.

Bajden u sebi vidi vođu kakav je potreban americi, Tramp u Bajdenu vidi put ka propasti čitave države.

Kako je Bajden objavio na Tviteru: "Ova zemlja plače za pravim vođstvom. Vođstvom koje će ujediniti ljude i prepoznati bol i tugu zajednica kojima je nečije koleno na vratu već jako dugo".

"Tvitovao" je i Tramp: "Za tri i po godine sam za crnu zajednicu uradio više nego Džo Bajden za 43 godine. Zapravo unazadio ih je drastično. Uradio sam za crnu zajednicu više nego bilo koji američki predsednik ikada".

Povod za proteste je poslednja kap u moru problema sa rasizmom, ali se citava situacija smrti Džordža Flojda samo nadovezala na vec propadajucu privredu usled pandemije virusa korona sa kojom Tramp nije znao da se nosi.

"Njemu je najgori udarac zadala pandemija i to sto mu je privreda propala i jos uvek ima sansu da se predstavi kao kandidat reda i zakona jer mi se sećamo da je 1968. slično posle decenije strašnih protesta i zbog građanskih prava i zbog rata u Vijetnamu pobedio Ričard Nikson, jedan duboko konzervativni političar koji se predstavio kao čovek koji će da vrati poredak", navodi za Tv Prva Ljiljana Smajlović.

Sada protestuju svi, a najviše oni koji nisu zadovoljni ekonomskom i zdravstvenom krizom. Način na koji se vlast sa celom situacijom nosi osudile su Nemačka, Velika Britanija i Australija.

"Ovo je situacija u kojoj američka nacija u svom lideru vidi pre svega velikom pomiritelja, a Tramp nije napravio nijedan gest pomirenja. Na velike osude je naisao njegov potez od pre dva dana kada su rasterani mirni demonstranti ispred Bele kuće samo zato da bi Tramp mogao da odšeta do najbliže crkve i da se slika sa Biblijom", navodi analitičar Mišić.

Analitičari tvrde da je još uvek rano prognozirati sudbinu Trampovog statusa u Americi, ali da trenutna situacija sa protestima ne ide na ruku osvajanju drugog mandata.

izvor

[Dreadnought]

Esper naglo poništio odluku Pentagona


Američki ministar naglo je poništio raniju odluku Pentagona da iz Vašingtona pošalje nekoliko stotina vojnika kući

Poništio je usled porasta tenzija sa Belom kućom oko vojnog odgovora na proteste.

Vojni sekretar Rajan Mekarti rekao je za AP da je u sredu dobio obaveštenje o naredbi Pentagona da se oko 200 pripadnika 82. vazduhoplovne jedinice za hitno reagovanje pošalje kući, a nekoliko sati kasnije obavešten je da je Esper promenio tu odluku.

Mekarti je rekao da je saznao za promenu odluke nakon sastanka Espera u Beloj kući, i nakon razgovora koje je imao unutar Pengatona. Nije poznato da li se Esper sreo sa predsednikom Donaldom Trampom, navodi AP.

Mekarti kaže da veruje da je on odlučio da promeni svoju odluku kako bi osigurao da postoji dovoljno velika podrške vojske u slučaju bilo kakvim problema tokom protesta.

Odluka da vojnici ostanu u regionu usedila je u vreme kada lideri Pentagona nastavljaju da insistiraju da ne žele da koriste snage kao bi ugušili proteste.

Ranije u sredu, Esper je rekao da ne podržava raspoređivanje vojske radi gašenja protesta koji već osam dana traju u SAD zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda tokom privođenja.

"Ne podržavam pozivanje na Zakon o pobuni", rekao je Esper govoreći u Pentagonu. On je istakao da bi mogućnost korišćenja vojske u cilju sprovođenja zakona trebalo koristiti samo u krajnjem slučaju, i to samo u hitnim i najtežim situacijama.

AP je u redu preneo da će vojnici 82. vazduhoplovne jednice prvi napustiti Vašington i vratiti se kući u Fort Brag u Severnoj Karolini.

Ostatak aktivnih trupa, koji su se nalazili u vojnim bazama izvan grada u severnoj Virdžiniji i Merilendu, takođe je trebalo da budu pušteni kući u narednih nekoliko dana, ako to uslovi dozvole.

Pentagon je, međutim, promenio te planove.

"Ovo je dinamična situacija", rekao je Mekarti dodajući da će snage 82. jednice ostati još 24 sata i da se radi na njihovom povlačenju i vraćanju kući.

Aktivne trupe stavljene su na raspolaganje za intervenciju u Vašingtonu, ali nisu korišćene kao odgovor na proteste.

Oko 1.300 vojnika aktivnih vojnih snaga dovedeno je u Vašington početkom ove nedelje pošto su protesti koji se održavaju zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda tokom policijske akcije u Minesoti postali nasilni.

izvor

[Dreadnought]

Employees of a family-owned liquor store in Cicero, Illinois, stood guard from their rooftops with firearms to fend off looters.

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Tri policajca ranjena u Bruklinu tokom policijskog časa


U sukobu u Bruklinu jedan policajac je uboden u vrat, dva policajca imaju prostrelne rane na rukama, dok je još jedan muškarac upucan, saopšteno je iz njujorške policijske uprave.

Policijski službenici su sinoć nakon sukoba prebačeni u bolnicu sa ranama za koje iz uprave kažu da nisu opasne po život, dok stanje muškarca koji je upucan nije odmah bilo poznato.

Sukob se dogodio malo pre ponoći, za vreme policijskog časa koji je u SAD od nedavno na snazi i traje od osam sati uveče kako bi se smirili neredi zbog smrti Džordža Flojda. Detalji sukoba takodje nisu još poznati.

Na ulicama Njujorka se danima održavaju protesti zbog policijske brutalnosti, a mesto gde se pucnjava dogodila samo je blok dalje od mesta gde su demonstranti i policija tokom vikenda imali višesatni sukob u kojem je spaljeno policijsko vozilo i korišćene palice u tuči.

Jedan stanovnik tog naselja međutim rekao je da za vreme pucnjave u tom području nije bilo protesta i da nije jasno da li pucnjava ima veze sa nemirima.

izvor

[Dreadnought]

Korona ih ojadila, a vandalizam će ih dotući:
Nemiri su veliki udarac za mala preduzeća u SAD


Pljačka i vandalizam u gradovima širom SAD naneli su još jedan udarac malim preduzećima koja su već bila pogođena epidemijom korona virusa, javlja AP.

Pored velikih trgovačkih lanaca poput Targeta, Volgrina i Mejsija, nezavisni trgovci u gredskim četrtima bili su meta vandala i pljačkaša dok je policija mobilizovana da zadrži velike demonstracije zbog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu.

Mnoga preduzeća bila su zatvorena naredbama državnih i lokalnih vlasti jer su zvaničnici pokušali da obuzdaju širenje korona virusa, što je njihove vlasnike ostavilo sa malo ili nimalo prihoda od marta.

Sada, već suočeni sa neizvesnom budućnošću usled ograničenja vezanih za virus, vlasnici moraju da smisle kako da obnove ili presele svoja preduzeća.

izvor

[Dreadnought]

[Dreadnought]

[Dreadnought]

Obama pozvao na promenu


Bivši američki predsednik Barak Obama pozvao je u sredu Amerikance da iskoriste hitnost protesta zbog smrti Aforamerikanca Džordža Flojda.

Time bi doveli do "stvarnih promena" u SAD.

Obama, koji je prvi put komentarisao nerede u desetinama američkih gradova, pozvao je sve gradonačelnika da preispitaju politiku upotrebe sile njihovih policijskih uprava, u konsultaciji sa gradjanima.

Bivši američki predsednik rekao je da su proteklih nekoliko nedelja, koliko god bile, kako je naveo, tragične, teške, strašne i neizvesne, "takodje bile neverovatna prilika za ljude da se probude" iz nekih osnovnih trendova u SAD, prenosi Si-Bi-Es njuz.

"I one nam nude priliku da saradjujemo kako bismo se suočili s njima, preuzeli ih kako bismo promenili Ameriku i omogućili da ona živi u skladu sa svojim najvišim idealima", rekao je Obama obraćajući se preko lajvstrima iz svog doma u Vašingtonu u okviru šireg razgovora o predloženim reformama policijskih agencija i poboljšanju poverenja izmedju policije i gradjana.

Obama se direktno obratio mladim Afroamerikancima, poručivši im da su oni važni, da su njihovi životi važni, i da su njihovi snovi važni.



Ubili mladića iako je digao ruke uvis


Policija u San Francisku ubila je jednog muškarca, osumnjičenog za pljačkanje apoteke, misleći da je imao sa sobom pištolj.

To je ispostavilo kao netačno, saopštila je danas policija.

Policija je mislila da je čekić, koji je osumnjičeni nosio u pojasu, bio vatreno oružje, prenosi AP.

Policajci su rekli da je osumnjičeni Šon Moterosa (22) počeo da trči ka automobilu, a potom se iznenada zaustavio, pao na kolena i podigao ruke iznad struka, otkrivši ono što je izgledalo kao zadnji deo vatrenog oružja u njegovom pojasu.

Jedan policajac pucao je pet puta kroz prozor automobila, pogodivši jednom osumnjičenog.

Monterosa (22) iz San Franciska prvi je potvrđeni smrtni slučaj za koji je odgovorna policija tokom nereda i protesta u Kaliforniji, koji se održavaju otakako je Afroamerikanac Džordž Flojd preminuo tokom policijske akcije.

Lokalni šef policije rekao je da su policajci reagovali na pozive o pljački, kada je došlo do pucnjave.

Advokat porodice Monterose Džon Buris rekao je da je užasnut što je policija pucala na osobu koja je bila na kolenima, s podignutim rukama.

izvor
izvor

[Dreadnought]

Bela kuća: Tramp je spreman na radikalan potez


Pres sekretarka Bele kuće Kejli Mekeneni rekla je da Tramp "jedini ima pravo da se pozove na Zakon o pobuni" i "ukoliko bude potrebno, on će ga iskoristiti.

Ranije tokom dana, sekretar za odbranu Mark Esper je rekao: "Opciju da se koriste aktivne snage u ulozi sprovođenja zakona treba koristiti samo u krajnjem slučaju i samo u najhitnijim i najtežim situacijama".

Esper je dodao: "Sada nismo ni u jednoj o takvih situacija. Ne podržavam pozivanje na Zakon o pobuni."

Zakon iz 1807. godine omogućava predsedniku, u teškim okolnostima, raspoređivanje vojnih i federalizovanih trupa Nacionalne garde unutar zemlje, kako bi se suzbili građanski neredi i pobuna.

Usred izveštaja da su primedbe sekretara za odbranu razljutile predsednika i najviše zvaničnike Bele kuće, pres-sekretarka je upitana da li Tramp i dalje ima poverenje u ključnog člana njegovog kabineta koji upravlja Pentagonom.

"U ovom trenutku, sekretar Esper i dalje je sekretar Esper", odgovorila je Mekeneni.

Poslednjih dana, Tramp se žestoko zalagao za upotrebu snaga Nacionalne garde - koje su uglavnom pod upravom država, a ne federalnom upravom, osim u Distriktu Kolumbija - za zaustavljanje dela vandalizma i pljačke u gradovima i širom zemlje.

Naglašavajući potrebu za uvođenje "zakona i reda", predsednik je zahtevao da više guvernera upotrebljava jedinice pod njihovom komandom. Nazvao je guvernere "slabima" zbog oklevanja da nalože odgovor Nacionalne garde.


Tramp brani šetnju Lafajet parkom

Tramp brani svoju šetnju Lafajet parkom do istorijske crkve u kojoj je nekoliko minuta državo Bibliju, pre čega su mu policijske snage nasilno očistile put.

Njegove postupke u ponedeljak uveče oštro su kritikovali čelnici Biskupske crkve, uključujući i predsedavajućeg biskupa, kao i istaknuti kler i druge hrišćanske denominacije.

"Većini religioznih vođa se dopalo", utvrdio je Tramp u sredu. "Zbog čega im se ne bi dopalo? Stojim ispred crkve koja je prošla kroz traumu".

Tramp je u sredu ujutro za Foks njuz izjavio da je crkva, koja potiče s početka XIX veka i ima dugu vezu sa predsednicima SAD, "pretrpela vrlo gadno paljenje" tokom vandalizama u nedelju uveče u Vašingtonu.

Mali požar u podrumu crkve brzo je ugašen, saopštila je Vatrogasna služba Vašingtona D.C.

"Bilo je izuzetno važno" za predsednika da ušeta u crkvu kako bi "poslao veoma snažnu poruku da nas neće savladati pljačkom", rekla je Mekeni.

Tramp je rekao da mu niko nije rekao za masu demonstranata duž Ejdž strit nordvesta, u bloku severno od Bele kuće, pre nego što je pošao ka crkvi.

"Kada sam pošao, nisam rekao 'oh, maknite ih odatle'. Nisam znao ko je tamo", rekao je Tramp u radijskom programu.

Sekretar za pravosuđe Vilijem Bar "odlučio je tog jutra da proširi perimetar", rekla je Mekeneni novinarima.

Kada se kasnije tokom dana uverio da to nije sprovedeno, naredio je hitnu akciju, dodala je Mekeneni.

Normalna je procedura za Tajnu službu i lokalne snage reda da uspostave kordon u oblasti pre kretanja bilo kod predsednika SAD.


Akcija bez presedana

Međutim, akcija od ponedeljak bila je bez presedana. Napadnuti su i demonstranti, i novinari. Oni tvrde - i demonstranti, i novinari - da je policija u opremi za razbijanje demonstracija protiv njih upotrebila i hemijske agense, i gumene metke.

Mekeneni, međutim, negira upotrebu suzavca ili takvih projektila, prenosi Glas Amerike.

"Peduzeta je određena akcija", rekla je ona, tvrdeći da su demonstranti počeli da na policiju bacaju cigle i flaše sa zamrznutom vodom.

Čišćenje parka "nije bila vojna odluka, nije bila vojna akcija", rekao je Esper novinarima u sredu malo nakon Trampovih opaski na radiju.

Snage Nacionalne garde nisu bile umešane u ispaljivanje suzavca ili gumenih metaka na demonstrante, rekao je Esper tokom konferencije za štampu u Pentagonu.

Esper, koga su kritikovali da je učestvovao u onome što se naširoko opisuje kao politički teatar, rekao je da nije bio obavešten, pre nego što se pridružio Trampu ispred kapije Bele kuće, da će biti takvih događaja ispred crkve.

"Nisam bio svestan da se događa fotografisanje", rekao je Esper. "Činim sve što mogu da ostanem apolitičan".

Esper je takođe rekao novinarima da ne podržava pozivanje na ovlašćenja koja bi omogućila predsedniku da naredi vojsci u državama da se konfrontiraju građanskim nemirima.


Fokusiran na Njujork

Tramp je ove nedelje posebio bio fokusiran na nasilje i pljačke po Njujorku.

"Ako oni ne budu rešili situaciju, ja ću je rešiti", rekao je Tramp u sredu tokom radijskog intervjua. "Rešiću je brzo".

Predsednik je izrazio zadovoljstvo zbog pojačanog raspoređivanja pripadnika federalnih snaga reda i Nacionalne garde u Vašingtonu D.C. tokom poslednje dve noći.

Tokom osam dana i noći, desetine holjada ljudi demonstriralo je i marpširalo, najvećim delom mirno, širom zemlje. Tokom poslednjih noći, pljačkanje se u velikoj meri smanjilo.

Demonstracije, kojima su se u velikoj meri kršile mere policijskog časa koje su proglasile lokalne vlasti, započele su nakom smrti Afroamerikanca u Mineapolisu. Beli policajac držao je Džordža Flojda prikovanim licem uz asfalt na ulici držeći mu koleno na potiljku više od osam minuta.


Policajci optuženi

Četvorica policajaca optuženi su, a autopsija je označila Flojdovu smrt kao ubistvo.

Grupe demonstranata počele su u petak uveče da se približavaj Beloj kući, sukobljavajući se, prema medijskim izveštajima, sa policijom. Tramp je odveden u bunker kao bezbednosna predostrožnost.

"Nisam bio dole" u bukeru u petak uveče, rekao je Tramp u radijskom intervjuu. "Otisao sam dole tokom dana i bio sam tamo delić vremena, prvenstveno da bih izvršio inspekciju", za koju kaže da je obavljao nekoliko puta u prošlosti.

Na pitanje voditelja programa Fok njuz radija, Brajana Klimida, kako radikalna nepravda u Americi može biti rešena, predsednik je odgovorio da je to "tužan problem", ali nije ponudio detalje federalnog odgovora na to.

"Policija mora da radi bolje", rekao je Tramp povodom nepoverenja koje snage reda uživaju u crnačkoj zajednici. "Svi moraju da rade bolje".

izvor