Atomi nuklearnih sila bez kontrole?

[MOTORISTA]

Američki mediji optužuju Kinu da pomaže zalivskoj kraljevini
Novosti online sreda, 05. 08. 2020.

SAUDIJSKA ARABIJA uz pomoć dve kineske kompanije gradi na severozapadu zemlje preduzeće predviđeno za proizvodnju takozvanog žutog kolača – koncentrata koji se dobija u procesu obrade rude uranijuma, prenosi „Vol strit džurnal“.

Prema pisanju lista, izgradnja preduzeća zabrinjava Ameriku i njene saveznike, koji sumnjaju da Rijad ostavlja na snazi mogućnost pravljenja nuklearnog oružja. Preduzeće se gradi u pustinji u oblasti grada El Uli. Američki list je tražio komentar od Ministarstva energetike Saudijske Arabije, koje je "kategorički negiralo" informacije o izgradnji preduzeća za dobijanje koncentrata uranijuma. Iz Ministarstva su istakli da je iskopavanje minerala, uključujući uran, ključni deo strategije diversifikacije ekonomije kraljevstva. Takođe su potvrdili da su sa Kinezima sklopili ugovor o iskopavanju rudnih bogatstava u nizu regiona.

Ministar energetike Saudijske Arabije princ Abdel Aziz bin Salman u septembru prošle godine saopštio je u budućnosti planiraju da eksploatišu i obogaćuju uranijum za svoj program nuklearne energetike. On je ukazao da zemlja planira da počne sa dva nuklearna reaktora za istraživanje. Žuti kolač (jeloukejk) je samleveni uranijum oksid pripremljen za obogaćivanje i dalje korišćenje u nuklearnom reaktoru.

Izvor: www.novosti.rs

-------------------------------------------------

Meni je lično veći problem ako se Vehabije dokopaju nuklearke nego Persijanci ili drug Kim.

[Dreadnought]

Ovo je vest povezna sa ovom gore ...


...


„Zveckanje” nuklearkama u Persijskom zalivu


Početak rada prve atomske centrale u UAE najviše je zabrinuo susedni Katar.


Samo dve nedelje pošto su sa japanskog kosmodroma uspešno lansirali sondu na Mars, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) napravili su još jedan naučnotehnološki iskorak. UAE su nedaleko od granice sa Katarom započeli sa cepanjem atoma. Od puštanja u rad prvog od četiri planirana reaktora u atomskoj centrali Baraka mnogi u Persijskom zalivu počeli su da se mršte.

Za jedne, prva nuklearka u arapskom svetu povećava rizik od ekološke katastrofe, a za druge je ona mogući znak da kreće trka u atomskom naoružavanju u bezbednosno ionako napetom regionu. Uspešan start kontrolisane fisije u elektrani Baraka pozdravila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), poručivši da je ovo važna prekretnica u cilju komercijalne proizvodnje čiste energije. Šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan, princ prestolonaslednik, ocenio je da je to prekretnica na mapi puta prema održivom razvoju.

Iako UAE tvrde da su njihove nuklearne ambicije mirnodopske i da se sve radi pod nadzorom IAEA, prvi sused je i dalje nepoverljiv. Katar odavno upozorava da će puštanje u rad nuklearke Baraka značiti pretnju po regionalni mir i životnu sredinu.

Završetak atomske centrale vredne 24,4 milijarde evra, za koju je tehnologiju obezbedila Južna Koreja, prvobitno je bio planiran za 2017. godinu. Kada budu proradila sva četiri nuklearna reaktora, Baraka će proizvoditi 5,5 gigavata električne energije, što je četvrtina struje koju troši deset miliona stanovnika UAE.

Energetski stručnjaci se pitaju zbog čega se država bogata naftom, koja ima idealne uslove za korišćenje drugih vidova obnovljive energije, upustila u skupu nuklearnu avanturu. Pojedine analize pokazuju da je proizvodnja struje iz atomske fisije skoro četiri puta skuplja nego ona koja se dobija iz solarnih elektrana.  Među zabrinutim ekspertima je i Pol Dorfman, istraživač sa Instituta za energetiku Koledža Univerziteta u Londonu i predsedavajući Grupe za nuklearni konsalting. Dorfman, koji mnoge vlade savetuje o rizicima od nuklearnog zračenja, za nuklearku Baraka kaže: „Pogrešan nuklearni reaktor, na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme”.

Dorfman za „Njujork tajms” upozorava da puštanje u rad atomske elektrane u Emiratima može dovesti ne samo do dalje destabilizacije regiona, već i do ugrožavanja životne sredine, ali i do povećanja mogućnosti za širenje nuklearnog oružja.

UAE su u svom atomskom programu pretekli Saudijsku Arabiju i, posle Izraela i Irana, postali treća zemlja u regionu koja ima svoju nuklearku. Iako se atomske elektrane prave za proizvodnju energije, tanka je linija koja razdvaja civilnu od vojne upotrebe. To najbolje pokazuje primer Irana, koji obogaćuje veću količinu uranijuma nego što je to predviđeno međunarodnim sporazumom iz 2015, iz kojeg su SAD izašle. U očima Vašingtona, Teheran po svaku cenu hoće da napravi atomsku bombu.

Atomske ambicije Rijada započele su pre 14 godina. Saudijska Arabija je još 2011. najavila da će do 2030. godine izgraditi 16 nuklearnih elektrana koje bi koštale 100 milijardi dolara. Iako je njihov prvi nuklearni reaktor trebalo da proradi prošle godine, to se još nije dogodilo. Kao i UAE, Saudijska Arabija insistira na tome da se nuklearni program razvija kao prevashodno energetski projekat. Ali, za razliku od svog saveznika, Rijad se nikad nije zakleo da neće razvijati i nuklearno oružje. Prestolonaslednik Muhamed bin Salman je čak i javno poručio da će napraviti atomsko oružje ukoliko do njega dođe i Iran.

Atomske apetite pokazuju i druge zemlje u arapskom svetu. Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je 2017. godine u Kairu potpisao sporazum s Vladimirom Putinom da „Rosatom” izgradi nuklearnu elektranu na Sredozemnom moru zapadno od Aleksandrije. Da bi Egipat ostvario ovaj poduhvat, od Rusije je uzeo zajam od 25 milijardi dolara koji bi trebalo da pokrije 85 odsto troškova gradnje nuklearke. I ostale arapske zemlje, kao što su Alžir i Jordan, takođe nameravaju da atomskom fisijom dobijaju „čistu” električnu energiju.

Međutim, Majkl Šnajder, energetski ekspert i izdavač Svetskog izveštaja o statusu nuklearne industrije, podseća na izreku da je, u očima neprijatelja, nuklearna elektrana u jednoj zemlji unapred razmešteno nuklearno oružje.

„Ljudi ne shvataju da je radioaktivni inventar u nuklearnoj elektrani mnogo veći od onoga koji se nalazi u atomskom oružju”, kaže Šnajder za „Al Džaziru”.


izvor

[Dreadnought]

Generalštab Oružanih snaga Rusije: Rusija će upotrebiti svoj nuklearni potencijal...


Rusija će upotrebiti svoj nuklearni potencijal u slučaju bilo koje vrste raketnog napada na svoju teritoriju, navodi se u članku Generalštaba Oružanih snaga.

U članku pod nazivom "O osnovama državne politike Ruske Federacije u oblasti nuklearnog obuzdavanja" navodi se da će svaka raketa biti identifikovana kao nuklearna, jer ne postoji mogućnost da se ranije odredi da li se radi o nuklearnoj raketi ili nekoj drugoj vrsti.

Pri tome, predstavnici Generalštaba ističu da će se u takvoj situaciji smatrati da je cilj protivnika uništavanje Rusije.

Autori članka objašnjavaju da je Rusija označila „crvene linije“, koje niko ne bi trebalo da pređe.

"Rusija je označila 'crvene linije' koje nikome ne savetujemo da pređe. Ako se potencijalni protivnik odluči na to, odgovor će bez sumnje biti razarajući. Pritom, vojno-političko rukovodstvo Rusije će odrediti kakav će biti odgovor, u zavisnosti od situacije“, rekao je načelnik uprave glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije, general major Andrej Sterlin.

Kako pojašnjava „Krasna zvezda“, subjekti nuklearnog obuzdavanja podeljeni su u dve grupe. Prvu grupu čine zemlje koje poseduju nuklearno ili drugo oružje za masovno uništenje i koje smatraju Rusiju potencijalnim protivnikom.

Drugu grupu čine zemlje koje svoju teritoriju daju za raspoređivanje strateškog ofanzivnog naoružanja, sredstava strateške PRO, nuklearnog oružja i drugog oružja za masovno uništenje drugih zemalja, što može biti upotrebljeno protiv Rusije i njenih saveznika.

izvor

[MOTORISTA]

Američki ministar odbrane: Vašington treba da modernizuje nuklearne snage
Srna 30.08.2020.

SAD bi trebalo da modernizuju svoje nuklearne snage i da održe spremnost kako bi osigurale bezbednost indo-pacifičkog regiona usled odluke Kine da udvostruči svoj nuklearni arsenal, saopštio je američki ministar odbrane Mark Esper.

On je situaciju prokomentarisao na "Tviteru", nakon sastanka sa japanskim ministrom odbrane Tarom Konom u Hagatnji na američkoj teritoriji Gvam.

"Pošto komunistička Kina radi na udvostručavanju svojih nuklearnih zaliha, modernizovanje naših nuklearnih snaga i održavanje spremnosti je ključno za slobodan i otvoren indopacifički region", istakao je Esper. Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je nakon sastanka da su i Vašington i Tokio zabrinuti zbog postupaka Kine u regionu, javio je "Sputnjik".

Rusija i SAD započele su razgovore u Beču 22. jula, sa ciljem da se sačuva Novi START, posljednji sporazum koji ograničava nuklearni arsenal Moskve i Vašingtona i koji ističe u februaru. Kina je u više navrata odbijala da se pridruži razgovorima, uprkos nadanju SAD da će sporazim postati trilateralan.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Kina želi da udvostruči nuklearni arsenal


Pentagon, koji ostaje nadmoćan po broju atomskih bombi, upozorava da Peking namerava da stvori vojsku koja bi parirala američkoj.

U narednih deset godina, Peking će udvostručiti broj nuklearnih bojevih glava, a namerava i da za trideset godina stvori prvoklasnu vojsku koja bi mogla da parira američkoj, saopštava američko Ministarstvo odbrane.

Prema procenama iz Pentagona, Kina raspolaže sa 200 nuklearnih bojevih glava (bombi), što je neuporedivo manje od američkog ili ruskog arsenala, ali ipak ubrzano razvija kapacitete, prenosi Rojters. Ovo je prvi put da je Pentagon naveo broj kineskih nuklearnih bombi i prognozu o razvoju kineskog atomskog oružja. Procene su objavljene nakon što je predsednik Donald Tramp više puta pozvao Peking da se pridruži dogovorima Vašingtona i Moskve o kontroli nuklearnog naoružanja. U izveštaju se navodi da Kina ojačava i konvencionalno naoružanje da bi potvrdila status svetske sile, osnažila pozicije na Pacifiku, gde joj se interesi neretko sukobljavaju s američkim, možda i „izvršila invaziju na Tajvan”, pa Pentagon izražava „zabrinutost”.

Jedna od najvećih Trampovih zamerki na „Novi Start”, kojim su se SAD i Rusija obavezale da neće imati više od 1.550 raspoređenih nuklearnih bojevih glava, jeste to što ovaj sporazum ne uključuje Kinu. „Novi Start” ističe u februaru sledeće godine. Ako Bela kuća i Kremlj ne obnove ovaj sporazum ili ne postignu novi, više neće postojati nijedan „papir” koji ih obavezuje na ograničavanje arsenala. I pored toga što je šef vašingtonske administracije upozoravao da ga ne zanima dogovor koji neće potpisati i Kina, ipak je pristao na pregovore. Američka i ruska delegacija sastajale su se ovog leta u Beču, ali dogovora još nema.

U analizi Pentagona upozorava se na sve veći rast kineskih nuklearnih ambicija i promenu kineske doktrine, koja je dosad podrazumevala isključivo odbrambenu ulogu nuklearnog oružja, koje postoji samo u toliko meri da može da „odvrati od napada uz minimum kapaciteta”. Podvlači se i da Peking dosad nije bio u stanju da izvodi atomske napade iz vazduha, ali da će se uskoro i to promeniti, što znači da će ovladati takozvanom trijadom (udari iz vazduha, sa kopna i mora).

Vlada Si Đinpinga ranije je odbacila poziv da se pridruži sporazumu između Amerike i Rusije, navodeći da su njeni kapaciteti dvadeset puta slabiji od njihovih. Iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova su povodom Trampovih apela saopštili da će „rado” pristati na pregovore kad Amerika bude pristala da svoj nuklearni arsenal svede na veličinu kineskog. Procenjuje se da SAD imaju 3.800, a Rusija 4.300 uskladištenih nuklearnih bombi. Kako Kina nije potpisnica nijednog takvog sporazuma, ona svoje kapacitete može neograničeno da povećava, mada bi joj mnogo trebalo da sustigne SAD i Rusiju. Kineski državni list na engleskom jeziku „Global tajms” piše da je cilj Pentagona da uz pomoć ovog izveštaja dobije još više para od Kongresa i da američke saveznike u Aziji dodatno zastraši navodno agresivnim pekinškim namerama.

Američka analiza kineske vojske objavljena je u eri Trampove odbrambene doktrine, koja predviđa pomeranje fokusa sa bliskoistočnih ratova na rivalstvo sa svetskim silama poput Rusije i Kine. Američko Ministarstvo odbrane smatra da je kineska vojska već pretekla SAD kad je reč o ratnim brodovima i podmornicama (350 kineskih nasuprot 293 američke), protivvazdušnoj odbrani (domaći raketni sistem u kombinaciji sa ruskim S-400 i S-300) i lansiranju raketa sa kopna (ne ograničava je nijedan međunarodni sporazum). Primetno je i da se Kina više ne drži po strani u međunarodnim sukobima i da je poslala vojsku u Džibuti u istočnoj Africi, podvlači se u dokumentu, uz uvid da Peking traži način da dobije vojne baze i u Singapuru, Mjanmaru, Indoneziji, Keniji, Angoli i drugim državama.

Prema zvaničnim podacima, kineski vojni budžet iznosi 174 milijarde dolara, i daleko je veći od vojnih budžeta američkih saveznika u Aziji (Japan – 54 milijarde dolara, Južna Koreja – 40 milijardi dolara), podseća Si-En-En. Pentagon procenjuje da su kineska izdvajanja za armiju u stvari veća i da iznose oko 200 milijardi dolara, ali je to i dalje znatno manje od američkog vojnog budžeta od 685 milijardi dolara, Kako ocenjuje „Vašington post”, sad kad je američka pažnja pomerena s bliskoistočnih militanata na mogući sukob s velikim silama podsticaj dobija i američka industrija naoružanja, jer će Pentagonu biti potrebne daleko ozbiljnije i skuplje oružje .

izvor

[Dreadnought]

Ministarstvo odbrane SAD-a objavilo je kako Kina u narednih 10 godina namjerava udvostručiti svoj nuklearni potencijal. Vjeruje se da ova zemlja ima 200 bojevih glava. Ipak, to je neznatan broj u odnosu na američki arsenal.

[Dreadnought]

5. februar 2021.


Jedini sporazum koji postoji između Rusije i SAD u oblasti nuklearnog razoružanja je START 3, koji ističe 5. februara sledeće godine, piše Sputnjik.

Hoće li START 3 biti produžen ili će uslediti nova trka u naoružanju? Da li je potrebno da i Kina i druge zemlje budu uključene u START?

Postojeći sporazum START 3 barem ograničava trku u naoružanju. Ako kontrole ne bude, neće biti nikakvih ograničenja, niti okvira. A onda će, dakle, bez ikakvih mera kontrole moći da počne trka u naoružanju slična onoj u vreme Hladnog rata, upozorava u razgovoru za RIA Novosti nekadašnji šef delegacije SSSR u pregovorima sa SAD o sporazumu START 3 Jurij Nazarkin.

"Rusija je već zvanično objavila da namerava da produži ovaj sporazum, ali Sjedinjene Države postavljaju uslove. To je pripajanje Kine, i to da bi sporazum trebalo da obuhvati sve nuklearne bojeve glave, uključujući i taktičko nuklearno oružje. A predsednik Donald Tramp je takođe najavio da namerava da izmeni, kako je on to formulisao, odredbu o kontroli i verifikaciji ovog sporazuma", kaže ruski pregovarač.

On objašnjava da su to su različite stvari. Produžavanje trenutnog sporazuma START 3 je jedna stvar, a sam sporazum predviđa jednokratno produženje na 5 godina. A ako se uvedu uslovi koje postavlja SAD, onda možemo govoriti o novom sporazumu, čije pripreme i zaključivanje zahtevaju duge i teške pregovore, objašnjava Nazarkin.

"Tim pre ako govorimo o uključivanju u ovaj sporazum taktičkog nuklearnog oružja. To je generalno novi sporazum, jer tamo postoji drugačija kontrola. U svim prethodnim sporazumima o strateškom naoružanju i u trenutnom START 3, vrši se kontrola nad sredstvima dostave. A taktičko nuklearno oružje se kvalitativno razlikuje. Sva sredstva dostave taktičkog nuklearnog oružja su višenamenska. Mogu biti i sa nuklearnim bojevim glavama i bez njih i potrebna je potpuno drugačija kontrola. A za to je potrebno vreme", ističe on.

Zbog toga neophodno produžiti postojeći sporazum, koji bi omogućio stranama da pregovaraju o novom dokumentu, koji bi istovremeno snizio nivo strateškog naoružanja i bilo bi moguće videti kako poboljšati kontrolu, prenosi Sputnjik.

Na pitanje da li sa trenutnom administracijom generalno postoji šansa da se sporazum obnovi, ili takvih šansi više nema, Nazarkin odgovara:

"Iskreno ću reći da su, po mom mišljenju, šanse minimalne, čak bih rekao i da nema šansi za produženje sporazuma pod Trampovom administracijom. Na Generalnoj skupštini UN 22. septembra očekuje se da će Tramp održati govor tokom opšte debate na zasedanju visokog nivoa. Mislim da bi, u principu, to bila vrlo dobra prilika, tribina, ako iznenada Trampova administracija odluči da napravi korak ka produženju START 3, da to objavi. Ali ja lično sumnjam u to."

Dakle, po vašem mišljenju, perspektiva za naredne godine nije baš utešna, bilo je putanje za Nazarkina, a njegov odgovor je: "Da, vrlo je pesimistična. Ako Tramp pobedi, najverovatnije će nastaviti u istom pravcu."

izvor

[Dreadnought]

"Ako dođe do rata sa Rusijom i Kinom, ovim arsenalom ćemo se braniti!"


Šef Komande globalnog udara američkog ratnog vazduhoplovstva Timoti Rej poručio je da će, ako Pentagon ne investira u modernizaciju nuklearnog štita, izgubiti u eventualnoj konfrontaciji sa Rusijom i Kinom.

Rej upozorava da su ove dve države sposobne da fizički unište Sjedinjene Države i da zato oružje za njihovo odvraćanje mora biti principijalno drugačije.

Pentagon je 2009. godine formirao Komandu globalnog udara američkog ratnog vazduhoplovstva za kontrolu dve od tri komponente nuklearne trijade — kopnene i vazdušne. Ova struktura je odgovorna za korišćenje, raspoređivanje i borbenu upotrebu strateških bombardera i interkontinentalnih balističkih raketa (IBR) baziranih u šahtovima.

Zapravo, reč je o većini američkih sredstava za nuklearno odvraćanje, a poziv generala Reja da se pripreme za veliki rat sa Rusijom i Kinom mnogo govori o situaciji u Pentagonu.

„Naši potencijalni protivnici aktivno modernizuju nuklearne snage u oblastima u kojima mi zaostajemo za njima“, rekao je šef Komande globalnog udara. „Ovo se odnosi i na bojeve glave, i na sredstva njihove dostave. Da ne bismo potpuno zaostali, moramo iskoristiti nove tehnologije za obnavljanje naših bombardera, podmornica i interkontinentalnih balističkih raketa, kao i za izgradnju perspektivne tehnike. Ili ćemo ubrzati ove promene, ili ćemo izgubiti“.

Prema rečima generala, glavnu ulogu u vazdušnoj komponenti nuklearne trijade igraće bombarder B-21 „Rejder“. Poput svog prethodnika, B-2 „Spirit“, ovaj avion će biti izrađen prema šemi „leteće krilo“, kombinujući svu tehnološku stručnost u oblasti stelt tehnologija. Prema Pentagonu, B-21 može lako da savlada bilo koji sistem PVO, istovremeno ostajući nevidljiv za opremu za praćenje.

„Rejder“, kao i „Spirit“ je podzvučni avion, sposoban da nosi i nuklearno, kao i konvencionalno oružje. Na raspolaganju ima krstareće rakete dugog dometa sa nuklearnim bojevim glavama Long-Range Stand-Off (LRSO), koje takođe poseduju stelt tehnologiju.

Pored toga, u odeljku za bombe će biti postavljene modernizovane nuklearne bombe B61-21. Zahvaljujući moćnom opsegu naoružanja i najnaprednijoj tehnologiji, u Vašingtonu smatraju da će B-21 moći da uništi bilo koji cilj na bojnom polju. Vazduhoplovstvo planira da naruči 100 letelica. Cena je oko 550 miliona dolara za jednu. Prvi let „Rejdera“ je trebalo da se održi 2021. godine, ali su početkom septembra američki mediji izvestili o iznenadnim poteškoćama prilikom njegove konstrukcije i da testiranja neće početi pre 2022. godine.

„Dok B-21 ne uđe u službu, moraćemo da se oslanjamo na bombardere B-52, B-1 i B-2“, saopštio je Rej.

„Treba ih održavati u borbenoj pripravnosti, jer su mnoge letelice stare. Na primer, neki avioni B-1 zahtevaju značajne strukturne popravke. Naša komanda planira da ukloni 17 bombardera koji često deluju na Bliskom istoku, u nepoznatim uslovima“.


Ipak, istakao je general, američka strateška avijacija, čak i u uslovima pandemije izazvane virusom korona, nije smanjila intezitet letova i borbene obuke. Bombaderi dugog dometa ove godine su se više puta pojavljivali na nebu iznad zapadnog dela Tihog okeana, Evrope i Arktika. Konkretno, krajem avgusta Amerikanci su izveli vežbe „Savezničko nebo“, a šest B-52 je za jedan dan uletelo u vazdušni prostor 30 zemalja NATO.


Zaostaju po raketama

Šef komande globalnog udara takođe je skrenuo pažnju na važnost obnavljanja kopnene komponente snaga nuklearnog odvraćanja. Podsetio je da su IBR bazirane u šahtovima Minitmen III puštene u upotrebu pre više od pola veka, očekujući desetogodišnji radni vek. Zamena veterana je planirana u okviru programa Ground-BasedStrategic Deterrent („Kopneno oružje strateškog odvraćanja“). Komanda vazduhoplovstva je 8. septembra naručila razvoj novih IBR kod koncerna Northrop Grumman.

Njihov radni vek se procenjuje na 50 godina. Rakete bi trebalo da uđu u upotrebu krajem ove decenije i da ostanu u upotrebi do 2080. godine. O ovom oružju ima malo podataka. Poznato je da će u pogledu karakteristika mase i veličine IBR približno odgovarati Minitmen III, s obzirom na to da nije planirano da se značajnije modifikuju lanseri. Trostepena je, sa čvrstim gorivom i dometom od najmanje 15 hiljada kilometara. Veliki domet će obezbediti novo kompozitno gorivo. Naravno, koristiće se najmodernija baza elemenata. Preciznost će se znatno poboljšati zahvaljujući korekcijama GPS signala.

Mesta baziranja se neće promeniti. Minitmen III su raspoređeni u tri baze američkog vazduhoplovstva: Voren (država Vajoming), Malmstrem (država Montana) i Majnot (država Severna Dakota). Svaka ima po 150 raketa. Prema planovima Pentagona, prve IBR projekta GBSD biće u stavljene u pripravnost 2027. godine, a u potpunosti će zameniti svoje prethodnike do 2036. godine.

I ako u razvoju novog strateškog bombardera Rusija i dalje zaostaje za SAD, dotle je prema programu perspektivne interkontinentalne rakete, naprotiv, ona ispred. Već 2021. godine u službu Strateških raketnih snaga Rusije bi trebalo da uđu prve serijske IBR RS-28 „Sarmat“, od kojih je svaka u stanju da baci više od deset bojevih blokova na daljinu od 16-18 hiljada kilometara.

izvor

[Dreadnought]

Generalni sekretar UN: Moskva i Vašington da bez odlaganja produže START 3 na pet godina


Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je Rusiju i Ameriku da bez odlaganja produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3).

„Sve veće nepoverenje i napetost među državama koje poseduju nuklearno naoružanje povećalo je nuklearne rizike. Programi modernizacije arsenala prete trkom u nuklearnom naoružanju koja se ne zasniva na količini oružja već na što bržem, tajnom i što preciznijem oružju“, rekao je Gutereš pred Generalnom skupštinom UN.

Obim troškova za razradu takvog oružja je zapanjujući, dodao je on.

Gutereš je podsetio da Sporazum ističe početkom naredne godine što povećava mogućnost za povratak na neograničenu stratešku konkurenciju.

„Zbog toga je izuzetno važno da Rusija i SAD bez odlaganja produže START 3 na maksimalni rok od pet godina“, zaključio je generalni sekretar svetske organizacije.

izvor

[Dreadnought]

Rusija i Amerika postigle napredak u pregovorima o strateškoj stabilnosti


Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov i specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli postigli su napredak u pregovorima o strateškoj stabilnosti u Helsinkiju, saopštio je „Vol strit džurnal“ pozivajući se na neimenovanog saradnika administracije predsednika SAD.

„Ovo je prvi put da su Sjedinjene Američke Države čule konkretne predloge Ruske Federacije. Imamo dogovor o daljim akcijama sa formalnog stanovišta. Istovremeno, sa tačke gledišta suštine, pred nama je još mnogo posla“, preneo je list reči tog izvora.

Saradnik administracije Donalda Trampa takođe je rekao da će, ukoliko se postigne sporazum između Rusije i Amerike, obe strane postići ono što žele.

Američki list je podsetio da sledeće nedelje Rjabkov i Bilingsli planiraju da razgovaraju telefonom.

Ranije je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo da je 5. oktobra u Helsinkiju održan sastanak u okviru rusko-američkog dijaloga o strateškim pitanjima uz učešće Rjabkova i Bilingslija. Na sastanku su razmenjene procene o stanju stvari i daljim perspektivama na putu bilateralne saradnje u kontroli naoružanja.


Američki predlog Rusiji

Bilingsli je ranije rekao da Vašington predlaže Moskvi da do isteka Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju u februaru 2021. godine na predsedničkom nivou usaglase dokument – memorandum u sferi naoružanja, koji, po mišljenju SAD, treba da sadrži između ostalog, tačku o učešću Kine u izradi novog dugoročnog Sporazuma.

Američka strana je saopštila da je spremna da sklopi takav memorandum „već sutra“ i da neće biti potrebna ratifikacija. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države su dale Rusiji „dobar“ predlog za produženje ovog Sporazuma, a nakon mogućeg reizbora Donalda Trampa „cena pitanja“ će porasti.

Rjabkov je povodom predloga američke strane rekao da je zaključivanje okvirnog dokumenta pre isteka Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) dobro samo za Vašington, kao i da za Moskvu u tome nema ništa primamljivo.

izvor

[Dreadnought]

AP: Rusija i SAD postigle dogovor o kontroli nuklearnog naoružanja


Moskva i Vašington su uspeli na pregovorima da postignu „principijalni dogovor“ o kontroli nuklearnog naoružanja, javljaju mediji pozivajući se na neimenovane izvore koji su poznati sa tokom pregovora.

U ovom trenutku se ne zna da li je planirano produženje Sporazuma o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) ili će biti zaključen novi sporazum, javlja AP.

Međutim, prema podacima izvora, sporazum može biti zaključen pre američkih predsedničkih izbora. Preliminarni pristanak na to dali su predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp.

Pritom, kako se naglašava, strane za sada nisu uspele da dogovore neke detalje. Nova runda pregovora bi mogla biti održana naredne nedelje. Američka strana bi mogla da pooštri uslove sporazuma, ako on ne bude postignut do 3. novembra, saopštili su neimenovani izvori.

Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin je, govoreći u Generalnoj skupštini UN izjavio da treba operativno rešiti pitanje produženja sporazuma koji ističe u februaru naredne godine.

izvor

[Dreadnought]

„Džentlmenski sporazum“: Amerika spremna za dogovor sa Rusijom oko produženja START 3


SAD su spremne već sutra da produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) sa Rusijom u zamenu za privremeno zamrzavanje nuklearnih arsenala dve zemlje, saopštio je specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli.

Bilingsli je naglasio da je potreban "suštinski" režim verifikacije realizacije sporazuma, nazvavši Moskvu „serijskim kršiteljem sporazuma“. On je dodao da su SAD predložile Rusiji mere poverenja koje bi pomogle da se zamrznu nuklearni sporazumi. Svaki dogovor SAD sa Rusijom o strateškoj stabilnosti treba da bude formulisan tako da se može proširiti i na Kinu, dodao je diplomata.

„Spremni smo da produžimo START 3 na neko vreme, uz uslov da oni (Rusija) pristanu na ograničenje ili zamrzavanje njihovog nuklearnog arsenala. Mi smo spremni isto to da uradimo“, rekao je Bilingsli u Vašingtonu.

Po njegovim rečima, sporazum treba da uključuje zamrzavanje taktičkih nosača koji, po mišljenju SAD, čine 55 odsto potencijalnog nuklearnog arsenala Rusije.

„Verujem da postoji načelni dogovor na najvišem nivou naših Vlada“, izjavio je Trampov specijalni predstavnik.

Po njegovim rečima, „to je džentlmenski sporazum“ koji, kako se nadaju u SAD, treba da prođe kroz fazu odobrenja u ruskom parlamentu.

„Spremni smo za sporazum, možemo se dogovoriti i sutra, ali Moskva takođe treba da pokaže politički volju da to uradi“, saopštio je Bilingsli.

On je dodao da se nada da će SAD u narednim danima dobiti odgovor od Moskve na predlog Vašingtona.

izvor

[Dreadnought]

MIP Rusije: S kim se to Vašington dogovorio? S nama nije!


Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio je da su saopštenja američke strane o navodno postignutim nekakvim sporazumima sa Rusijom o smanjenju ofanzivnog naoružanja – besmislice i manipulacija.

„To su gluposti i besmislice“, rekao je Rjabkov, komentarišući saopštenje specijalnog izaslanika SAD Maršala Bilingslija, koji je pozvao Moskvu da „pokaže političku volju“ tako što će usvojiti sporazum o strateškom naoružanju.

„Imali smo mogućnosti da predočimo Sjedinjenim Državama te naše pristupe u različitim oblicima. Između ostalog, predali smo ih i na papiru. Prema tome, SAD nemaju nikakvog osnova da stvaraju iluzije i predstavljaju celu situaciju na nivou visoke dinamike, i to konstruktivne“, rekao je Rjabkov.

Moskvi je odavno poznat stav SAD o zamrzavanju nuklearnih arsenala, dodao je Rjabkov.

„Stav SAD u korist zamrzavanja (nuklearnih arsenala) odavno nam je poznat i za nas je neprihvatljiv. Ne zato što smo mi protiv zamrzavanja nego zato što se moramo kompleksno baviti problemima strateške stabilnosti“, istakao je ruski diplomata.

Rjabkov je dodao da SAD do izbora neće dobiti od Rusije bilo kakav sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju.

„Ako Amerikanci pre izbora moraju da izveste svoje pretpostavljene o nečemu o čemu su se navodno dogovorili sa Rusijom – to neće dobiti“, rekao je Rjabkov.

Ruski diplomata je ranije demantovao navode medija o tome da bi SAD uskoro mogle da zaključe sa Rusijom okviran sporazum o kontroli naoružanja.

Specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli saopštio je da su SAD spremne da već sutra produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) sa Rusijom u zamenu za privremeno zamrzavanje nuklearnih arsenala dveju zemalja. On je dodao da „veruje da postoji načelni dogovor na najvišem nivou dveju Vlada“.

izvor

[Dreadnought]

Sa Rusijom se ne može razgovarati tim tonom: Duma o američkom predlogu „džentlmenskog sporazuma“


Prvi zamenik predsedavajućeg odbora za odbranu Državne dume Rusije Aleksandar Šerin smatra nekorektnim predlog SAD da se Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja produži na neko vreme, pod uslovom da Rusija ograniči svoj nuklearni arsenal. Kako kaže, ona je vodeća zemlja u sferi nuklearnog oružja i s njom se ne može razgovarati tim tonom.

„Ti nekorektni predlozi trebalo bi da budu usmereni zemljama koje tek počinju da se bave nuklearnim oružjem. Rusija nije ta zemlja sa kojom se može razgovarati tonom kao sa nekom nedovoljno razvijenom zemljom. Čini mi se da je jasno svima da se radi o uslovu koji ne može da se ispuni i da Rusija neće zamrzavati nijedan svoj nuklearni arsenal niti program“, rekao je Šerin.
Istovremeno, podsetio je da je Rusija „vodeća zemlja u oblasti atomske energije i nuklearnog oružja“.

„To je jedini faktor koji nam omogućava da se osećamo sigurno u vezi sa tako agresivnom i dvoličnom američkom politikom“, zaključio je poslanik.

Podsetimo, specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli saopštio je u utorak da su SAD spremne da već sutra produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) sa Rusijom u zamenu za privremeno zamrzavanje nuklearnih arsenala dveju zemalja. On je dodao da „veruje da postoji načelni dogovor na najvišem nivou dveju Vlada“.

S tim u vezi, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio je da su saopštenja američke strane o navodno postignutim nekakvim sporazumima sa Rusijom o smanjenju ofanzivnog naoružanja – besmislice i manipulacija. Ruski diplomata je ranije demantovao navode medija o tome da bi SAD uskoro mogle da zaključe sa Rusijom okviran sporazum o kontroli naoružanja.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Vašington spekuliše bez ikakvog pardona


Izjave iz Vašingtona o tome kako je blizu sporazum sa Rusijom o strateškom naoružanju, kao i stavu Moskve po pitanju uključivanja Kine u taj proces nisu poštene, rekao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i dodao da Vašington iznosi spekulacije o tome bez ikakvog pardona.

„Amerikanci, prema mom mišljenju, krajnje nediplomatskim metodama otvoreno govore da Rusija mora da im pomogne da kazne Kinu, nateraju je  da se razoruža ili da zamrzne svoje naoružanje. To su spelilacije bez ikakvog pardona“, rekao je Lavrov.

Ministar je podsetio da je nedavno američki predstavnik dao izjavu da je Rusija podržala Vašington, da će sporazum biti pre američkih predsedničkih izbora, o tome da se zamrzavaju sve bojeve glave, kao i da Rusija jako želi da se i Kina tome priključi.

„Čujte, to je nepošteno“, rekao je Lavrov.

Specijalni predstavnik američkog predsednika za kontrolu naoružanja Maršal Bilingsli ranije je rekao da je Vašington spreman da „koliko sutra“ produži Dogovor o strateškom naoružanju u zamenu za uzajamno zamrzavanje nuklearnih arsenala i smatra da je sa Moskvom postignut „načelni“ sporazum o ovom pitanju.

Sjedinjene Američke Države pregovaraju sa Rusijom o strateškoj stabilnosti u kontekstu isteka roka za produženje strateškog Dogovora o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja.

Iz Kremlja su poručili da još ne može da se govori o postizanju nekog čvrstog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama o nuklearnim arsenalima.

izvor